<article>Kako je naveo epidemiolog Predrag Kon, član Kriznog štaba, u Institutu Dedinje testirano je 257 osoba, od toga je 67 bilo pozitivnih, a među njima i devet pacijenata.„Kod pacijenata su sve blage forme, a kod zdravstvenih radnika, od kojih je 11 lekara, u šest slučaja su blage forme oboljenja, a u 61 asimptomatske, to jest nemaju nikakve znake bolesti“, objasnio je on.Na pitanje da li se već realizuje plan za masovno testiranje, Predrag Kon kaže da je plan da se do kraja nedelje dnevno testira 1.500 ljudi, a da je već sada postignuto testiranje 1.200 dnevno. „Apsolutno se razmišlja da se pređe na što šire tesrtiranje. To što sam ga ja nazvao masovno, to je kada sa 200 planirate da dostignete 4.000, to je masovnije“, rekao je Kon.Kon je dodao da zaštita medicinskih radnika postaje prioritet.„Ovaj slučaj pokazuje da je ulazak virusa u zdravstvene ustanove sasvim moguć, što treba što pre suzbiti", podvukao je on.On je naveo da su zbog situacije u bolnicama u apsolutnom prioritetu zdravstveni radnici."Ovo je nova situacija i o tome će se razgovarati na Kriznom štabu, šta preduzeti i kako reagovati", rekao je Kon.Kon je objasnio da ono što je važno jeste da oni koji imaju virus, a nemaju simptome, teško prenose virus, ali da je zato bitno da nose opremu."Kod onih kod kojih je nalaz pozitivan oni se ipak udaljavaju sa posla dok ne prođe potreban period, dok ne budu negativni", objašnjava Kon.Na pitanje da li treba testirati sve zaposlene u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je utvrđeno prisustvo virusa, Kon kaže da se testiraju svi koji su u bliskom kontaktu, i one sa bilo kakvim simptomima.<h3>U Nišavskom okrugu 280 poziitivno, među njima 54 zaposlenih u bolnicama</h3>Zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević navela je da su brojevi koji su pročitani na početku konferencije ustvari od pre dva dana i da je ključno da je polovina zaraženih u Beogradu. Što se Nišavskog okruga tiče ukupno je  280 pozitivnih na kovid 19, a 54 radi u zdravstvenim ustanovama,"Od njih 47 je zdravstvenih radnika, a ostali rade u bolnicima. Pozitivno na kovid19 je 29 lekara i 28 medicinskih tehničara. U ovom momentu je pet zdravstvenih radnika hospitalizovano, a četvoro su u privremenoj bolnici u Čairu", navela je Kisić Tepavčević.On je napomenuo da će se u Institutu Dedinje zbog nastale situacije otkazati planirane operacije, a da će se raditi samo hitne.Na pitanje kako je virus ušao u Institut Dedinje Kon kaže da je to bio pacijent koji je simptome pokazao tek nakon operacije."U ovom slučaju je to najverovatnija opcija, druga moguća je da je neko do radnika imao asimptomatsku bolest. Međutim, mi ovde imamo ispoljenu temperaturu posle operacije. Nije se odmah pomislilo da je reč o kovidu19 jer je temperatura posle operacije skoči. Ali pošto temperatura nije spadala nekoliko dana urađen je test i pokazalo se da je pacijent pozitivan", rekao je Kon.On je naveo da ti pacijenti nisu imali simptome i da je to zapravo najveći problem."Biće neophodno da se i ti zdravstveni radnici obezbede opremom za kovid. Zaraženi pacijenti su još u Institutu jer nije bilo uslova da budu prebačeni u kovid bolnice. Oni će biti prebačeni, a do tada su u Dedinju izolovani", rekao je Kon.<h2>Kon: Ne možemo više da pratimo... </h2>Na pitanje da li je moguće da je izvor zaraze u bolnici Dragiša Mišović lekar koji je došao iz Austrije i počeo da radi operacije bez perioda izolacije, Predrag Kon kaže da to najverovatnije nije slučaj.„Dakle ovi asimtomatski zdravstveni radnici, ne može niko da tvrdi ni da jeste ni da nije povezano sa prvim slučajem. Inicijativa da se to ispita je bila od ovih koji su imali izražene simptome i to su bili pacijenti. Ali je nemoguće da su pacijenti vezani za tog kolegu jer je on odsutan duže vreme i pre nego kada su ti pacijenti bili primljeni. Nisu imali vremena da razviju simptome u samoj bolnici“, rekao je Kon dodajući da su najverovatnije pojedini pacijenti bili u periodu inkubacije kada su stigli u bolnicu, odnosno već pozitivni na virus ali bez simptoma. Kon kaže da je to teško tvrditi.„To je ono što pričamo, da ne možemo više da pratimo. Apsolutni prioritet je sada da sačuvamo zdravstveni sistem, zdravstvene radnike, naravno i pacijente koji su ugroženi“, rekao je Kon.Govoreći o tome kakve su prognoze za pacijente koji su na respiratorima, Kisić Tepavčević je navela da je većina pacijenata koji su preminuli prethodno bili na mehaničkoj ventilaciji."Mi nismo najmerodavniji da vam kažemo kakav je tok bolesti, ali čim je na respiratoru radi se o kritičnom zdravstvenom stanju. Srećom, imali smo i slučajeve da su uspeli da se oporave. Zato ističemo da je mlađi pacijent 1985. godište uspešno skinut sa respiratora i počeo je spontano da diše. Ali reč je o ljudima koji nisu imali pridružene bolesti, ali nadamo se da će se i više njih oporavljati", kaže Darija Kisić Tepevčević.<h2>Kon: Magacini opreme su puni, treba podneti zvaničan zahtev</h2>Odgovarajući na pitanje da li su zdravstvene ustanove od početka epidemije kao i sada imali dovoljno opreme, Predrag Kon je rekao da distribucija zaštitne opreme zavisi od samog zahteva i potražnje.„Ali verovali ili ne, dešava se da ljudi traže opremu, a zvanično nisu zatražili ili su zatražili daleko manje količine nego što su im potrebne. Magacini su i dalje puni i distribucija se vrši sukcesivno. Ne može odjednom da se izvrši svima jer nema kapaciteta da se to odjednom uradi“, rekao je Kon.Kako je dodao, rezerve zlata kako on naziva opremu za mesec dana koju bi država trebalo da ima uvek  kako bi se borila sa pandemijama, Srbija nije nikada imala.„Te zlatne rezerve ova država nije imala nikada. Osim kada se posebno pripremala za pandemiju i posle toga zbog raznih razloga, uključujući afere prestalo je da se tako unapred planira“, istakao je Kon.Pa tako, kako kaže, prema podacima za Beograd kada uputite zahtev ustanovama dobijete odgovor da svi imaju dovoljno.„Kada nastane situacija onda shvate da to baš nije dovoljno, onda nastane poziv za pomoć i čekate i dobijete opremu. I sad ponovo imamo situaciju da traže opremu, međutim, traže preko medija što je vrlo neobično“, istakao je Kon dodajući da je važno da svako napiše potrebe i uputi zvaničan zahtev,„Neće dobiti opremu onaj ko je zvanično ne traži. To će uvek biti tako. Ako se traži oprema onda se traži onolika koliko treba i uporno i dalje tražiš. To što mi nismo znali koliko opreme zaista treba i što je neko napamet pisao količine to se sada sveti ali nije za sve odgovoran, pa rekao bih čak i kriv, onaj koji nabavlja, ako onaj ko mu traži traži 50 puta manje nego što mu stvarno treba“, istakao je Kon.Kako je rekao, kako se maska mora menjati na dva sata, to praktično znači 12 maski po radnom mestu na dan.„Tako se planira, a ako u nešto u planiranju nije u redu, onda ne može u nabavci ni u distribuciji da bude u redu. Svi oni koji zahtevaju prvo treba da se preispitaju da li su zaista zvanično i tražili opremu“ , istakao je Predrag Kon.Izvpr: Insajder</article>

Kako je naveo epidemiolog Predrag Kon, član Kriznog štaba, u Institutu Dedinje testirano je 257 osoba, od toga je 67 bilo pozitivnih, a među njima i devet pacijenata.„Kod pacijenata su sve blage forme, a kod zdravstvenih radnika, od kojih je 11 lekara, u šest slučaja su blage forme oboljenja, a u 61 asimptomatske, to jest nemaju nikakve znake bolesti“, objasnio je on.<table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
Na pitanje da li se već realizuje plan za masovno testiranje, Predrag Kon kaže da je plan da se do kraja nedelje dnevno testira 1.500 ljudi, a da je već sada postignuto testiranje 1.200 dnevno.&nbsp;
„Apsolutno se razmišlja da se pređe na što šire tesrtiranje. To što sam ga ja nazvao masovno, to je kada sa 200 planirate da dostignete 4.000, to je masovnije“, rekao je Kon.
</td>
</tr>
</tbody>
</table>Kon je dodao da zaštita medicinskih radnika postaje prioritet.„Ovaj slučaj pokazuje da je ulazak virusa u zdravstvene ustanove sasvim moguć, što treba što pre suzbiti", podvukao je on.On je naveo da su zbog situacije u bolnicama u apsolutnom prioritetu zdravstveni radnici."Ovo je nova situacija i o tome će se razgovarati na Kriznom štabu, šta preduzeti i kako reagovati", rekao je Kon.Kon je objasnio da ono što je važno jeste da oni koji imaju virus, a nemaju simptome, teško prenose virus, ali da je zato bitno da nose opremu."Kod onih kod kojih je nalaz pozitivan oni se ipak udaljavaju sa posla dok ne prođe potreban period, dok ne budu negativni", objašnjava Kon.Na pitanje da li treba testirati sve zaposlene u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je utvrđeno prisustvo virusa, Kon kaže da se testiraju svi koji su u bliskom kontaktu, i one sa bilo kakvim simptomima.<table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>U Nišavskom okrugu 280 poziitivno, među njima 54 zaposlenih u bolnicama</h3>
Zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević navela je da su brojevi koji su pročitani na početku konferencije ustvari od pre dva dana i da je ključno da je polovina zaraženih u Beogradu. Što se Nišavskog okruga tiče ukupno je&nbsp; 280 pozitivnih na kovid 19, a 54 radi u zdravstvenim ustanovama,
"Od njih 47 je zdravstvenih radnika, a ostali rade u bolnicima. Pozitivno na kovid19 je 29 lekara i 28 medicinskih tehničara. U ovom momentu je pet zdravstvenih radnika hospitalizovano, a četvoro su u privremenoj bolnici u Čairu", navela je Kisić Tepavčević.
</td>
</tr>
</tbody>
</table>On je napomenuo da će se u Institutu Dedinje zbog nastale situacije otkazati planirane operacije, a da će se raditi samo hitne.Na pitanje kako je virus ušao u Institut Dedinje Kon kaže da je to bio pacijent koji je simptome pokazao tek nakon operacije."U ovom slučaju je to najverovatnija opcija, druga moguća je da je neko do radnika imao asimptomatsku bolest. Međutim, mi ovde imamo ispoljenu temperaturu posle operacije. Nije se odmah pomislilo da je reč o kovidu19 jer je temperatura posle operacije skoči. Ali pošto temperatura nije spadala nekoliko dana urađen je test i pokazalo se da je pacijent pozitivan", rekao je Kon.On je naveo da ti pacijenti nisu imali simptome i da je to zapravo najveći problem."Biće neophodno da se i ti zdravstveni radnici obezbede opremom za kovid. Zaraženi pacijenti su još u Institutu jer nije bilo uslova da budu prebačeni u kovid bolnice. Oni će biti prebačeni, a do tada su u Dedinju izolovani", rekao je Kon.<h2>Kon: Ne možemo više da pratimo...&nbsp;</h2>Na pitanje da li je moguće da je izvor zaraze u bolnici Dragiša Mišović lekar koji je došao iz Austrije i počeo da radi operacije bez perioda izolacije, Predrag Kon kaže da to najverovatnije nije slučaj.„Dakle ovi asimtomatski zdravstveni radnici, ne može niko da tvrdi ni da jeste ni da nije povezano sa prvim slučajem. Inicijativa da se to ispita je bila od ovih koji su imali izražene simptome i to su bili pacijenti. Ali je nemoguće da su pacijenti vezani za tog kolegu jer je on odsutan duže vreme i pre nego kada su ti pacijenti bili primljeni. Nisu imali vremena da razviju simptome u samoj bolnici“, rekao je Kon dodajući da su najverovatnije pojedini pacijenti bili u periodu inkubacije kada su stigli u bolnicu, odnosno već pozitivni na virus ali bez simptoma.&nbsp;Kon kaže da je to teško tvrditi.„To je ono što pričamo, da ne možemo više da pratimo. Apsolutni prioritet je sada da sačuvamo zdravstveni sistem, zdravstvene radnike, naravno i pacijente koji su ugroženi“, rekao je Kon.Govoreći o tome kakve su prognoze za pacijente koji su na respiratorima, Kisić Tepavčević je navela da je većina pacijenata koji su preminuli prethodno bili na mehaničkoj ventilaciji."Mi nismo najmerodavniji da vam kažemo kakav je tok bolesti, ali čim je na respiratoru radi se o kritičnom zdravstvenom stanju. Srećom, imali smo i slučajeve da su uspeli da se oporave. Zato ističemo da je mlađi pacijent 1985. godište uspešno skinut sa respiratora i počeo je spontano da diše. Ali reč je o ljudima koji nisu imali pridružene bolesti, ali nadamo se da će se i više njih oporavljati", kaže Darija Kisić Tepevčević.<h2>Kon: Magacini opreme su puni, treba podneti zvaničan zahtev</h2>Odgovarajući na pitanje da li su zdravstvene ustanove od početka epidemije kao i sada imali dovoljno opreme, Predrag Kon je rekao da distribucija zaštitne opreme zavisi od samog zahteva i potražnje.„Ali verovali ili ne, dešava se da ljudi traže opremu, a zvanično nisu zatražili ili su zatražili daleko manje količine nego što su im potrebne. Magacini su i dalje puni i distribucija se vrši sukcesivno. Ne može odjednom da se izvrši svima jer nema kapaciteta da se to odjednom uradi“, rekao je Kon.Kako je dodao, rezerve zlata kako on naziva opremu za mesec dana koju bi država trebalo da ima uvek &nbsp;kako bi se borila sa pandemijama, Srbija nije nikada imala.„Te zlatne rezerve ova država nije imala nikada. Osim kada se posebno pripremala za pandemiju i posle toga zbog raznih razloga, uključujući afere prestalo je da se tako unapred planira“, istakao je Kon.Pa tako, kako kaže, prema podacima za Beograd kada uputite zahtev ustanovama dobijete odgovor da svi imaju dovoljno.„Kada nastane situacija onda shvate da to baš nije dovoljno, onda nastane poziv za pomoć i čekate i dobijete opremu. I sad ponovo imamo situaciju da traže opremu, međutim, traže preko medija što je vrlo neobično“, istakao je Kon dodajući da je važno da svako napiše potrebe i uputi zvaničan zahtev,„Neće dobiti opremu onaj ko je zvanično ne traži. To će uvek biti tako. Ako se traži oprema onda se traži onolika koliko treba i uporno i dalje tražiš. To što mi nismo znali koliko opreme zaista treba i što je neko napamet pisao količine to se sada sveti ali nije za sve odgovoran, pa rekao bih čak i kriv, onaj koji nabavlja, ako onaj ko mu traži traži 50 puta manje nego što mu stvarno treba“, istakao je Kon.Kako je rekao, kako se maska mora menjati na dva sata, to praktično znači 12 maski po radnom mestu na dan.„Tako se planira, a ako u nešto u planiranju nije u redu, onda ne može u nabavci ni u distribuciji da bude u redu. Svi oni koji zahtevaju prvo treba da se preispitaju da li su zaista zvanično i tražili opremu“ , istakao je Predrag Kon.Izvpr: Insajder

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Stručnjaci: Među obolelima 8,38 odsto zdravstvenih radnika, njihova zaštita postaje prioritet