Sudije kritikuju izmene Zakona: Nema razloga za hitan postupak
Društvo sudija Srbije negodovalo je zbog usvajanja izmena Zakona o sudijama po hitnom postupku, a izmene je na svom blogu kritikovao i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić.
Povodom Izmena i dopuna Zakona o sudijama, Društvo sudija Srbije izražava negodovanje što se po hitnom postupku usvaja Zakon, bez sprovedene javne rasprave i pribavljenog mišljenja Visokog saveta sudstva. Ovo, kako se navodi u saopštenju, posebno uzimajući u obzir da se radi o veoma bitnom zakonu, kao i da su pre četiri godine menjane odredbe ovog zakona koje se odnose na dužinu i broj mandata predsednika sudova. Iz obrazloženja Predloga izmena i dopuna Zakona o sudijama se, smatraju u Društvu sudija Srbije, ne vide razlozi za hitnost donošenja.
Izmene predviđaju da mandat predsednika suda traje dva puta po četiri godine, umesto jednokratnog petogodišnjeg perioda, kao i odlaganje odlaska u starosnu penziju predsednika suda do isteka mandata.
Majić: Političko zauzdavanje predsednika sudova
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić apelovao je na poslanike Skupštine Srbije da preispitaju potrebu usvajanja izmena Zakona o sudijama jer će te izmene pravosuđe učiniti još zavisnijim i dovesti do daljeg jačanja funkcije predsednika suda.
"Predložene izmene i dopune Zakona o sudijama i inače zavisno pravosudje učiniće još zavisnijim i podložnijim hirovima svakog novog gazde. Zato bi trebalo ozbiljno preispitati potrebu njihovog usvajanja, a naročito usvajanja po hitnoj proceduri. Jer, iako u kratkim rokovima najčešće ništa nije moguće popraviti, naročito u pravosuđu, ne treba zaboraviti da je u istim tim rokovima sve, pa time i u pravosuđe, moguće dodatno unerediti", naveo je Majić u svom blogu.
Majić je naveo da će predložene izmene dovesti do daljeg jačanja sudsko-predsedničke funkcije i da je to u "neskrivenom neskladu s gotovo unisonim stavovima" stručnjaka i strukovnih udruženja koji se zalažu za što skoriju i što sveobuhvatniju relativizaciju uloge predsednika suda.
Prema njegovim rečima, odavno je prepoznato da su upravo predsednici sudova, u značajnom broju slučajeva, osnovne poluge sistema preko kojih se ostvaruje neželjen uticaj izvršne vlasti na sud.
"Pogodnost ovakvog 'kanala komunikacije' obezbeđena je prevashodno načinom njihovog izbora jer se, za razliku od sudija, predsednici biraju po posebnoj proceduri koja podrazumeva obezbeđenje političke podrške. Poslednju reč u njihovoj inauguraciji, za razliku od situacije kod izbora ostalih sudija, daje Narodna skupština, čime se nad ovom pravosudnom populacijom obezbeđuje neskrivena vaninstitucionalna kontrola", ocenio je Majić.
On je naveo da nisu svi predsednici sudova "politički zauzdani" i da postoje i oni koji rade nezavisno, odgovorno i profesionalno, ali da u postojećim okolnostima predsednik suda lako može postati "daljinski upravljač" u rukama političkog establišmenta.
Izvor: Beta, Insajder