Svedok na suđenju Stanišiću i Simatoviću: Jedinice povezane sa SDB činile zločine nad nesrpskim stanovništvom
Vojni veštak optužbe Rejno Tunens posvedočio je danas, pred pravnim Mehanizmom u Hagu na suđenju bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću-Frenkiju da su jedinice te službe 1991. počinile ratne zločine nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj.
Tunens je kao dokaz za to citirao izveštaje obaveštajnih organa JNA s terena o zločinima Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića-Arkana i srpskih dobrovoljačkih i paravojnih formacija koje su, po nalazima veštaka, bile pod kontrolom SDB Srbije.
On je naveo da su ti zločini počinjeni u Kninskoj Krajini, u selu Škabrnja, u Vukovaru i na drugim mestima u Istočnoj Slavoniji.
Svedok je, kao dokaz, citirao izveštaj obaveštajnih organa Teritorijalne odbrane Srbije s jeseni 1991. u kojem se navodi "da u Vukovaru Arkan i njegovi dobrovoljci nekontrolisano čine genocid" i “šire teror" i da su van kontrole.
Formacije povezane sa SDB Srbije bile su uključene, po izveštajima JNA na koje se Tunens pozivao, i u prisilno premeštanje i deportacije nesrpskog stanovništva u Kninskoj Krajini i Istočnoj Slavoniji.
Prema mišljenju vojnog eksperta optužbe, ovi zločini bili su počinjeni radi, kako se navodi, preuzimanja kontrole nad teritorijama koje su smatrane srpskim što je, po optužnici, bio cilj udruženog zločinačkog poduhvata čiji su protagonisti bili Stanišić i Simatović, zajedno s tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i drugima.
Tunens je u izveštaju takođe naveo da su MUP i SDB Srbije 1991. ne samo dozvoljavale, nego i podsticale slanje paravojnih snaga i dobrovoljaca političkih partija na ratišta u Hrvatskoj.
Pored toga, navodi se da je SDB Srbije preko svojih agenata uspostavila logore za obuku specijalnih snaga, poput onog u Golubiću kod Knina, gde je instruktor bio Dragan Vasiljković zvani Kapetan Dragan. SDB Srbije je logistički podržavala jedinice obučavane u tim logorima.
Tunens je citirao izveštaj Simatovića da je 13. aprila 1991. s Kapetanom Draganom razmatrao mogućnost njegovog angažovanja u Kninu "po planu koji mu je ranije predstavljen".
U dokumentu tadašnjeg ministra odbrane Srbije Tomislava Simovića, na koji se svedok takođe pozvao, "Kapetana Dragana je u zemlju pozvala SDB Srbije", on je sarađivao s Jovicom Stanišićem i Radmilom Bogdanovićem, u to vreme ministrom unutrašnjih poslova Srbije, a zadatak mu je bio da "obučava dobrovoljce".
Neki od “Knindži”, pripadnika jedinice koju je Kapetan Dragan obučavao, posle obuke su bili uključeni u SDB Srbije proizlazi iz platnih spiskova te službe uvedenim u dokaze.
Kao dokaz o povezanosti Kapetana Dragana sa SDB Srbije, Tunens je rekao da je Vasiljković izveštaje podnosio drugooptuženom Simatoviću i pripadniku te službe Draganu Filipoviću-Fići.
Simatovićeva moć da zapoveda u Kninskoj Krajini, vidi se i po tome što je naredio da se u leto 1991. oružje iz kninske tvrđave prenese u Golubić, naveo je svedok u iskazu. Tunens je naznačio i da je preko Kapetana Dragana SDB Srbije igrala ključnu ulogu u preuzimanju Gline u julu 1991.
Podsetimo, bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović-Frenki optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH 1991-95.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću je počelo 13. juna prošle godine, kada su se vratili iz Srbije u pritvor Međunarodnog suda u Hagu. Posle prvog suđenja, Haški tribunal je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića nepravosnažno oslobodio krivice po svih pet tačaka optužnice. Apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe, koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.
Stanišiću i Simatoviću, pred Mehanizmom će se suditi po istoj optužnici po kojoj im je Haški tribunal jednom već sudio. Raspravno veće odobrilo je tužiocima da u spis uvedu iskaze ukupno 143 svedoka, od kojih će neki biti u pisanom obliku.
Pre prvog procesa, Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.U prvom pojavljivanju pred sudijom, izjasnili su se da nisu krivi za zločine za koje su optuženi. Više puta pre i tokom prvog procesa, Tribunal je Stanišića i Simatovića puštao u Srbiju, na privremenu slobodu.
Izvor: Beta