Transparentnost: Nije jasno je li Brnabić svesna problema u vezi sa oglašavanjem državnih organa

Grupa za slobodu medija u svom 11. zahtevu, navela je da je neophodno da se sveobuhvatno i dosledno uredi oglašavanje državnih organa i drugih organa vlasti izmenama Zakona o javnim nabavkama ili donošenjem Zakona o oglašavanju organa javne vlasti.

Premijerka je na taj zahtev odgovorila da je u postupku izrada novog zakona o javnim nabavkama koji će biti usklađen s direktivama EU, koji bi trebalo da obezbedi transparentnost postupka i pojednostavi procedure izbora najpovoljnije ponude, kao i da učiniti poznatim izvore finansiranja medija.

"U praksi su, uočeni brojni primeri oglašavanja institucija javnog sektora (državni organi, lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove...) koji predstavljaju rasipanje novca građana, jer se plaća za objavljivanje informacija od opšteg interesa, koje bi mediji i inače preneli, zato što se plaća reklama koja je nepotrebna, jer ne postoji konkurencija ili je oglas usmeren ka publici koja je nezainteresovana da primi poruku", objavila je TS na sajtu.

TS je ukazala da postoji problem s propisima i praksom na tom polju i istakla da su izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama samo je jedan od mogućih mehanizama za rešavanje problema.

Podsetili su da su u svojoj analizi, savetovali da se prilikom rada na izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, iz Zakona isključe neopravdani izuzeci, i da se otvori prostor da se posebnim podzakonskim aktom  urede sve specifičnosti državnog oglašavanja.

Dodali su da državno oglašavanje nije u potpunosti regulisano ni Zakonom o javnom informisanju i medijima, kao ni drugim medijskim zakonima iz 2014.

Istakli su da je Zakon o oglašavanju iz 2016, kao i njegov prethodnik iz 2005. godine, fokusiran na komercijalno oglašavanje.

"Taj problem nije nepoznat Vladi, jer su, pored TS na njega ukazivali i drugi subjekti, uključujući Vladin Savet za borbu protiv korupcije, domaće i međunarodne organizacije. Štaviše, neki od problema su bili prepoznati i u prethodnoj Medijskoj strategiji, ali ništa nije urađeno da se reše", ocenjuje TS.

Grupa za slobodu medija predala je 14. novembra zahteve premijerki Ani Brnabić, u kojima od Vlade Srbije, između ostalog, traže da se zaustave i istraže svi napadi na novinare, da se zaustavi rad na Medijskoj strategiji, da se razreše članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, da se ugasi agencija Tanjug, da se obezbede mehanizmi za nezavisnu uređivačku politiku javnih medijskih servisa.

Premijerka je, posle dva izvinjenja zbog kašnjenja, juče odgovorila na pitanja i zahteve grupe.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović i jedan od učesnika sastnaka s premijerkom izjavio je danas da odgovori predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić na zahteve Grupe za slobodu medija predstavljaju "zjapeću prazninu" i "podsmevanje" nezavisnim medijima i novinarima.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je ocenio da njen odgovor u delu koji se odnosi na pristup informacijama od javnog značaja „nije u skladu sa činjenicama“.

Izvor: Beta, Insajder