Transparentnost: Subvencije bez kontrole, Komisija za kontrolu državne pomoći „ležerna“

Neke odluke Komisije su sporne, ili su izostale, a iznosi nekih subvencija su prevazišli utvrđeni limit, ukazao je Vladimir Goati. On je istakao da se, po svoj prilici, ne može isključiti mogućnost da je u nekim slučajevima jedan deo te ogromne sume koju su dali građani Srbije trošen "po arbitražnim kriterijumima - teritorijalnim, ličnim, partijskim", jer su subvencije uslovljavane investicijama u neko područje.

Prema njegovoj oceni, Komisija za kontrolu državne pomoći imala je "ležeran stav" u odobravanju dodele sredstava i nije imala u vidu da je to skoro milijarda evra.

Predstavnik Transparentnosti Srbija Zlatko Minić je rekao da postoji mnogo slučajeva dodeljivanja enormnih iznosa državne pomoći, posebno izmedju 2010. i 2013. godine koji nisu prijavljeni.

"Subvencije su nekim kompanijama dodeljene iznad dozvoljenog limita ali niko nije odgovarao, a novac nije vraćen", rekao je Minić.

On je ocenio da je sistem subvencija u mnogim segmentima unapređen u odnosu na 2015. godinu, ali da je problematičan  način na koji Komisija utvrđuje iznos subvencije. Prema njegovim rečima najveći problem je nastao u februaru, kada je doneta uredba Vlade koja daje pravo da se podzakonskim aktima izbegne da pojedine slučajeve razmatra ta komisija, čak i one za koje je bio konkurs.

“Ministarstvo privrede i Razvojna agencija Srbije određuju kome će se subvencije dodeliti, a da vi to nigde ne možete pročitati. U istraživanju smo našli neke slučajeve gde je zakon prekršen i pomoć data van odluke, kao i na neke sporne odluke Komisije”, rekao je Minić.

Subvencije u predizbornim kampanjma

Programski direktor TS Nemanja Nenadić istakao je da se sistem subvencija može politički zloupotrebiti.

"Političari visokog ranga koriste subvencije u predizbornim kampanjama iako su zakonom zabranjene nenovčane podrške", rekao je Nenadić.

On je kao drastične primere kršenja zakona naveo slučaj kada je Ministarstvo privrede u novembru potpisalo ugovor sa kineskom kompanijom Meita, i pozvalo se na rešenje Komisije za kontrolu državne pomoći "iz budućnosti", bez datuma, a ono je izdato tri meseca kasnije.

Kao loš primer naveo je i subvenciju kompaniji Geoks za fabriku u Vranju, jer nije nađen nijedan dokaz da je Komisija razmatrala ili donela rešenje o državnoj pomoći, a utvrđeno je da se tih 11,25 miliona evra ni na koji način ne uklapa u dozvoljene limite.

U izveštaju Transparentnosti se navodi da je utvrđeno da je Komisija 22. jula 2015. godine zaključila da se ugovor Republike Srbije za firmu Beograd na vodi,  sa firmama Belgrade Waterfront Capital Investment i Al Maabar Investment International iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ne odnosi na državnu pomoć.

"Posle analize Komisija ipak konstatuje da se Republika Srbija prilikom zaključivala tog ugovora ponašala kao privatni investitor, realno i racionalno i da je naknada Srbiji za ustupanje zemljišta utvrdjena u skladu sa tržišnim principima", navodi TS.

Podsetimo, prema istraživanju Insajdera tokom 10 godina subvencionisanja investitora, nije urađena sveobuhvatna analiza o efektima ovih davanja.

Tek nakon emitovanja prve episode emisije “ Insajder bez ograničenja: Srbija najveći pojedinačni "strani" investitor” Ministarstvo privrede je u maju prošle godine izradilo kratak dokument čiji je naslov „Pregled stanja“, u kojem je izneto da je bilo brojnih nepravilnosti i zloupotreba prilikom dodeljivanja novca iz budžeta. Nakon toga započeta je i sveobuhvatna analiza koja se radi sa ekspertima Svetske banke. Dušan Vasiljević iz Svetske banke rekao je za Insajder.net da bi analiza trebalo da odgovori i na pitanje da li je isti broj radnih mesta možda mogao da bude otvoren i s manje novca iz budžeta.

Izvor: Beta, Insajder