Tužioci o izmenama Ustava: Politički uticaj i moguće sankcije za neposlušne
Član Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije Svetlana Nenadić ocenila je da Radni tekst izmena Ustava u oblasti pravosuđa ne doprinosi jačanju vladavini prava već naprotiv jačanju političkog uticaja na pravosuđe.
„Problem je što je obaveza iz poglavlja 23 depolitizacija, odnosno smanjivanje postojećeg političkog uticaja na pravosuđe. Ovim predlogom, ne da se ne vrši depolitizacija, već naprotiv – vrši se jačanje političkog uticaja“ kaže Svetlana Nenadić za Insajder.
„Ovim predloženim rešenjem ukidaju se ili ograničavaju tri postojeća elementa koja garantuju samostalnost tužioca. Sada se ukida postojeća samostalnost nosilaca tužilačke funkcije i umesto samostalnosti ljudi uvodi se samostalnost institucija. I to je besmisleno jer bi to bilo kao kada bi vam neko rekao 'sud je nezavistan, a sudija nije'„ , dodaje Nenadić.
Dodaje i da je još jedna garancija samostalnosti tužioca bila i nepremestivost.
„Ova garancija znači da gde se izabere tužilac, tu ostaje i da radi, odnosno ne može neko tužioca bez njegove saglasnost da upućuje u neka druga tužilaštva. Sadašnjim predlogom međutim omogućeno je upućivanje u druga tužilaštva bez saglasnosti tužioca što znači da tužilac, ako ne donese odluku po volji vlasti može biti upućen u neko drugo tužilaštvo na drugom kraju zemlje“ , ističe Nenadić.
Dakle, kako dodaje, postoji potencijalna opasnost da bi mogućnost upućivanja mogla da se upotrebljava kao neka vrsta sankcija za neposlušne.
Ona navodi i da je treći element koji je garantuje samostalnost tužilaca koji su dužni da u javnom interesu gone učinioce krivičnih dela, imunitet tužilaca.
Predlogom izmene Nacrta Ustava o pravosuđu međutim, kako ističe, imunitet se značajno ograničava.
Svetlana Nenadić objašnjava da je problematičan i predlog sastava Visokog saveta tužilaca– organa koji bi trebao da bude samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, posebno u delu smanjenja broja tužilaca u ovom telu.
Radni tekst nacrta Ustava o pravosuđu kritikovala je i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević. Ona je za Insajder navela da ovaj Nacrt izmena Ustava dramatično unazađuje celokupno pravosuđe.
Prema objavljenom nacrtu, kako objašnjava, politički uticaj se revolirao iz Skupštine Srbije i Vlade u Visoki savet tužilaca, dok se smanjenjem broja ljudi koji odlučuju o izboru, razrešenju i položaju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izvršila jača koncentracija političke moći.
Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika izrazili rezerve
Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije danas je, povodom objavljivanja radnog teksta, izrazilo ozbiljnu profesionalnu rezervu i navelo da se kategorički protivi svim nastojanjima da takav tekst postane sastavni deo Ustava.
"Ovakav stav Udruženja temelji se prvenstveno na predloženim uslovima za prvi izbor na sudijsku i javnotužilačku funkciju, koji se sastoje u zahtevu za okončanom posebnom obukom u instituciji za obuku u pravosuđu osnovanoj zakonom", navelo je Udruženje.
Prema Udruženju, time se izričito vrši konstitucionalizacija početne obuke na Pravosudnoj akademiji i otvara mogućnost za osnivanje novih institucija u budućnosti, sada nepoznatih, koje će imati nadležnost da obučavaju kandidate za pravosudne funkcije.
To vodi pravnoj nesigurnosti i stvara favorizovanje pojedinačnih grupa ili lica, navelo je Udruženje.
"Umesto radnog iskustva u sudu i javnom tužilaštvu, apsolutni primat postaje obuka, koja se organizuje van ovih državnih organa", navelo je Udruženje koje je najavilo da će aktivno učestvovati u zakazanim javnim raspravama.
Podsetimo, Ministarstvo pravde Srbije objavilo je u ponedeljak na svojoj internet stranici Radni tekst izmena Ustava u oblasti pravosuđa, koji će biti predmet novog kruga javnih rasprava - 5. februara u Beogradu, 19. februara u Kragujevcu, 26. februara u Nišu i 5. marta u Novom Sadu.
Istovremeno, Ministarstvo je pozvalo sve zainteresovane da daju komentare.
Ministarka Nela Kuburović sinoć je u izjavi za RTS branila ovaj dokument objašnjavajući da prema predloženim izmenama Narodna skupština više nema nikakvu ulogu u izboru sudija i zamenika javnih tužilaca i da ostaje nadležna jedino pri izboru Vrhovnog državnog tužioca.
Prema analizi Insajdera međutim, ovo rešenje koje ministarka hvali, zapravo izbor tužilaca pretvara u proces koji je u potpunosti zavisan od politike.
Mina Milanović