U jeku rasprave o gondoli Skupština usvojila Zakon o žičarama koji daje veća ovlašćenja Ministarstvu saobraćaja
U jeku rasprave oko izgradnje beogradske gondole od Ušća do Kalemegdana, Skupština Srbije juče je, po hitnom postupku, usvojila izmene Zakona o žičarama za transport lica. Njime su ministarstvima zaštite životne sredine i poljoprivrede smanjena ovlašćenja u toj oblasti, tako da Ministarstvu građevinarstva više neće biti potrebna saglasnost ta dva ministarstva u postupku propisivanja zahteva za trasu žičare, uslove za postrojenje, kao ni za proceduru propisivanja širine i visine bezbednosnog pojasa, prenosi sajtu Otvoreni parlament. Izmene zakona usvojila je juče Skupština Srbije.
Dopunama zakona omogućeno je da preduzetnik bude upravljač žičare, a prethodno važećim zakonom bilo je predviđeno da upravljač žičare može da bude samo pravno lice.
Navedeno je da, ako se trasa žičare nalazi u naseljenom mestu, ona mora ispunjavati posebne uslove koje će propisati nadležni ministar.
Izmenama i dopunama zakona su iz postupka propisivanja zahteva za trasu žičare, za postrojenje, stanice, stubove, temelje i drugu infrastrukturu kao i za propisivanje širine i visine bezbednosnog pojasa potpunio izuzeti ministri zaštite životne sredine i poljoprivrede bez čije saglasnosti, prema do sada važećem zakonu, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije mogao da donosi propise u tim oblastima.
Usvojenim dopunama zakona omogućena je legalizacija žičara koja nema upotrebnu dozvolu. Upravljač je dužan da pribavi pravnosnažnu ispravu i ispravu kojom se utvrđuje podobnost za upotrebu u skladu sa propisima kojima se uređuje legalizacija objekata, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, prenosi Otvoreni parlament, koji je inicijativa organizacije CRTA.
Zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.
Hitan postupak radi hitne primene
Hitan postupka za donošenje ovog zakona je, kako stoji u obrazloženju zakona, neophodan „s obzirom na to da je neophodna što hitnija primena ovog zakona, kao i postupaka koji su predviđeni ovim zakonom“. „Takođe, izmene i dopune Zakona su neophodne da stupe na snagu što pre, kako bi se omogućilo efikasno sprovođenje izdavanja javnih isprava koje potvrđuju ishode primena tehničkih uslova i zahteva za rad žičara za transport lica, kao što je Odobrenje za rad žičare“.
Zanimljivo je da je predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica Skupštini dostavljen 15. aprila, kada je uveliko u toku bila rasprava o izgradnji gondole u Beogradu.
Pripremne radove za njenu gradnju Upravni sud u Beogradu privremeno je zaustavio do donošenja konačne odluke o zakonitosti dozvole nakon što je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) tužio Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja, koje je nedavno izdalo građevinsku dozvolu za pripremne radove na izgradnji žičare na jednoj parceli na Kalemegdanu.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 1. aprila izdalo građevinsku dozvolu kojom se odobravaju pripremni radovi na Beogradskoj tvrđavi za izgradnju gondole i to na katastarskoj parceli 64/17. Kako navode u organizaciji RERI, reč je o području arheološkog nalazišta “Antički Singidunum”.
Gradnji gondole u Beogradu usprotivila se gotovo celokupna stručna javnost, odnosno više od dvadesetak strukovnih udruženja, naučnih instituta i obrazovnih katedri za očuvanje kulturnog nasleđa, koji su zahtevali da se projekat obustavi. Peticiju za to potpisalo je oko 14.000 građana.
Nakon što je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture dao saglasnost za izgradnju gondole, oglasili su se konzervatori tog zavoda, koji su apelovali da se gradnja žičare na Beogradskoj tvrđavi obustavi.
Konzervatori su ukazali na to da nisu učestvovali u donošenju dozvole za gradnju, već samo arhitektonsko odeljenje RZZSK koje, kako je navedeno, takođe nije bilo jednoglasno.
Gradnji gondole usprotivilo se i Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koje je ocenilo da bi taj projekat "grubo narušio celinu jedinstvenog spomenika i viziju položaja Beogradske tvrđave na ušću dveju velikih reka kakav nema nijedan srednjovekovni grad".
Izvor: Beta; Insajder, Otvoreni parlament