U Kanadi istraga protiv “Lavalina”, saradnja Vlade Srbije s tom kompanijom neispitana

Protiv kanadske kompanije SNC Lavalin, kako prenosi britanski Gardijan, državno tužilaštvo vodi krivični postupak zbog sumnji da je rukovodstvo te kompanije platilo mito u vrednosti od 48 miliona dolara porodici Muamera Gadafija u Libiji, kako bi im on osigurao unosne ugovore. List navodi da se podmićivanje navodno dešavalo u periodu od 2001. do 2011. godine.

Ukoliko kompanija bude proglašena krivom biće joj zabranjeno narednih 10 godina da se nadmeće za dobijanje ugovora u državnim projektima.

Celu aferu oko načina poslovanja ove velike kanadske kompanije, dodatno je zakomplikovalo javno svedočenje bivše državne tužiteljke, koja je optužila premijera Džastina Trudoa i njegove saradnjike, da su pokušali da izvrše pritisak na nju čak i uz “ prikrivene pretnje” da se odustane od krivičnog gonjenja SNC Lavalin.

Kompanija je, kako piše Gardijan, probala preko Tudove admisnistracija da lobira da dobije Sporazum o odloženom krivičnom gonjenju. To bi im, kako se navodi,  dozvolilo da plate kaznu umesto krivičnog gonjenja, i bez zabrane da učestvuju u nadmetanju za dobijanje ugovora i poslova. Savezni tužioci su, međutim, odlučili da nastave sa suđenjem. Sve ove optužbe, kanadski premijer je demantovao. U međuvremenu su dvojica njegovih savetnika podnela ostavku.

Lavalin posao u Srbiji dobio bez tendera, cena utrostručena

Novinari Insajdera istraživali su posao koji je Vlada Srbije 2010. sklopila sa kanadskom firmom SNC Lavalin za izgradnju Topionice.

Kako je objavljeno u serijalu „Rudnik dugova“, novi investicioni ciklus u Boru 2009. pretvorio se u nekontrolisano trošenje sredstava i suspenziju Zakona o javnim nabavkama zbog čega su najveći poslovi sklapani direktnim pregovorima sa investitorima.

Najveća investicija bila je gradnja nove Topionice, a uvećana je trostruko za tri i po godine godine - sa 100 na čak 300 miliona evra.

Kanadska firma Lavalin posao je dobila u direktnim pregovorima sa Ministarstvom ekonomije na čijem čelu je bio Mlađan Dinkić i rukovodstvom RTB Bora na čijem čelu je bio Blagoje Spaskovski, koji je u međuvremenu iz Dinkićevog URS-a prešao u SNS.

Blagoje Spaskovski, koji je u više navrata 2013. odbio intervju za Insajder, u pisanom odgovoru je tada kao razloge drastičnog uvećanja cene posla naveo to što „konačna vrednost lokalnih radova u startu nije mogla da se utvrdi, jer se radi o brown field investiciji, kao i to što nije bila gotova projektna dokumentacija.

Međutim, ne samo da je Lavalin dobio posao izgradnje Topionice i Fabrike sumporne kiseline, već je dobio i posao izrade Studije izvodljivosti celog projekta u kojoj uopšte nije postojala ekonomska analiza isplativosti gradnje ovih fabrika.

Bivši direktor Topionice: Firma izabrana i pre zvaničnog dogovora

U pregovorima Vlade Srbije sa Lavalinom učestvovao je i bivši direktor Topionice Milan Dejanovski koji je na ovoj poziciji bio od marta 2009 do sredine 2010. godine. On je u intervjuu za Insajder priznao da je ova firma izabrana i pre nego što je postignut zvanični dogovor.

Kako su izgledali ti razgovori Dejanovski je opisao u jednoj od emisija serijala “Rudnik dugova”. 

“U razgovorima u Hajatu, hotelu, ovde u Beogradu, kada je bio Lavalin, bili su Outocumpo iz Finske, bili su ovi naši iz Vlade, dolazio je povremeno Nebojša Ćirić, tada je bio zamenik ministra, bio je naš generalni direktor sa ekipom tu nekom i razgovor je bio baš oko te cene, ali isto razgovor pijačni: ‘Ajde smanji, ‘Ajde povećaj', 'Što ne niže?', ‘Ajde napred, nazad'... Mislim, katastrofa jedna”, ispričao je tada Dejanovski.

Takođe, on je priznao i da je potpisao dokument u kojem se navodi da je sproveden postupak za izbor firme za izradu studije u kojem je izabran Lavalin, iako takve procedure nije bilo.

U tek završenoj Topionici izbio požar

U međuvremenu se u tek izgrađenoj fabrici sumporne kiseline 2015. godine desio požar.

Direktor RTB Bora Blagoje Spaskovski koji je učestvovao u sklapanju posla sa Lavalinom izjavio je da je požar napravio ogromnu štetu i ostavio velike posledice po rad RTB-a Bor.

On je tada kanadsku kompaniju optužio za neprofesionalno ponašanje i najavio moguće podnošenje zahteva za nadoknadu štete.

Analizu da li se državi isplati pokretanje arbitraže u Parizu sa zahtevom za nadoknadu štete trebalo je, prema rečima Spaskovskog, da uradi Građevinski fakultet u Beogradu.

O privatizaciji glasno, o istrazi šapatom

Posle nekoliko pokušaja privatizacije i brojnih problema u poslovanju RTB Bor ova državna kompanija prodata je kineskoj kompaniji “Ziđing”,

Rudarsko-topioničarski basen Bor jedini je proizvođač bakra, zlata i srebra u Srbiji. Gigant koji je 80-ih godina donosio milione SFRJ, koji je u svom proizvodnom lancu imao desetine povezanih fabrika i zapošljavao više od 20.000 ljudi. Neposredno pre prodaje RTB je spadao u najveće dužnika u zemlji sa dugom od 1,2 milijardi evra.

Dok je privatizacija ove kompanije predstavljena je kao spas za region i celu državu, o istrazi poslovanja RTB-a pre prodaje niko ne govori.

Prema pisanju Novosti, Policija je po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal počela predistragu o jednom od najvećih poslova u RTB-u poslednjih decenija - gradnji Topionice.

Ova investicija je započeta u vreme kada je ministar ekonomije bio Mlađan Dinkić, a upravo je njegovo ministarstvo odobrilo ceo posao. Dinkić je nedavno saslušan u Policiji u svojstvu građanina, a jedna od tema je bila i Topionica.

List Novosti je još u januaru 2017. objavio da policija je po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal počela predistragu upravo o gradnji Topionice.

Osim šture informacije da je, u svojstvu građanina, na pitanja Policije odgovarao bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić, nadležne institucije već pune dve godine nisu saopštile šta se dešava sa ovom istragom. 

Izvor: Insajder