Upravni sud poništio dozvolu za izgradnju gondole na Kalemegdanu

Takođe, kako se dodaje u odluci suda, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavezuje se da Udruženju RERI nadoknadi troškove upravnog spora u iznosu od 34.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude. 

Gondola na Kalemegdanu bila je u fokusu javnosti i početkom godina kada je savetnica za medije Predsednika Srbije Suzana Vasiljević navela da predsednika „niko neće sprečiti“ u realizaciji projekta izgradnje gondole na Kalemegdanu. Upravo ovu izjavu Suzane Vasiljević, RERI je tada ocenio kao neprihvatljiv i opasan pritisak na pravosuđe.

Istom odlukom, Upravni sud je odbio zahtev zainteresovanog lica u ovom postupku, Grada Beograda za naknadu troškova upravnog spora.

Polemika o izgradnji gondole na Kalemegdanu traje već godinama, a njenoj izgradnji od same najave suprotstavila su se brojna strukovna udruženja. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je u aprilu 2019. izdalo građevinsku dozvolu kojom se odobravaju pripremni radovi na Beogradskoj tvrđavi za izgradnju gondole i to na katastarskoj parceli 64/17.

Kako su tada naveli u organizaciji RERI, reč je o području arheološkog nalazišta “Antički Singidunum”.

Kako je navedeno u građevinskoj dozvoli, pripremni radovi uključivali bi postavljanje gradilišne ograde, instalacija i oprema "privremenog karaktera", zemljane radove i radove na stabilizaciji terena, kao i osiguranje iskopa prema susednim parcelama bušenim šipovima.

Odmah nakon izdavanja dozvole, Institut RERI tužbu Upravnom sudu, zahtevajući da se građevinska dozvola za izvođenje pripremnih radova poništi kao nezakonita, a da se pripremni radovi hitno zaustave.

Ubrzo je Upravni sud zaključio da je zahtev Instituta RERI za odlaganje izvršenja rešenja osnovan, te da bi izvršenjem rešenja o građevinskoj dozvoli bila bi naneta šteta širim interesima javnosti koja bi se teško mogla nadoknaditi.

U obrazloženju odluke Suda tada je navedeno da odlaganje radove nije protivno javnom interesu niti bi se odlaganjem nanela nenadoknadiva šteta “protivnoj strani”.

Od tada radovi na gondoli privremeno stoje do današnje odluke Upravnog suda.

Inače, gradnji gondole u Beogradu usprotivila se gotovo celokupna stručna javnost, odnosno više od dvadesetak strukovnih udruženja, naučnih instituta i obrazovnih katedri za očuvanje kulturnog nasleđa, koji su zahtevali da se projekat obustavi. Peticiju za to potpisalo je oko 14.000 građana.

Nakon što je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture dao saglasnost za izgradnju gondole, oglasili su se konzervatori tog zavoda, koji su apelovali da se gradnja žičare na Beogradskoj tvrđavi obustavi.

Konzervatori su ukazali na to da nisu učestvovali u donošenju dozvole za gradnju, već samo arhitektonsko odeljenje RZZSK koje, kako je navedeno, takođe nije bilo jednoglasno.

Gradnji gondole usprotivilo se i  Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koje je ocenilo da bi taj projekat "grubo narušio celinu jedinstvenog spomenika i viziju položaja Beogradske tvrđave na ušću dveju velikih reka kakav nema nijedan srednjovekovni grad".

Prema istraživanju Insajdera, planovi razvoja grada razlikuju se jedan od drugog i dok urbanistički plan predviđa žičare, ali ne precizira gde, Plan generalne regulacije zabranjuje njenu gradnju na Beogradskoj tvrđavi.

Poslednji usvojen Plan detaljne regulacije za gondolu poziva se na oba dokumenta, a predviđa gradnju baš na Kalemegdanu. Sva tri dokumenta usvojila je gradska skupština u protekle tri godine.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je u izjavi za Insajder rekao “da ne razumemo šta sa čim treba da bude usklađeno i da je sve u skladu sa zakonom”. Prema njegovim rečima, oni koji se sada bune to su mogli da rade u vreme dok je bila javna rasprava.

Prema planu beogradskih vlasti i JP Skijališta Srbije, koje se vodi kao investitor ovog projekta, projekat izgradnje gondole u Beogradu trebalo bi da bude realizovan do kraja 2019. godine.

Izvor: Insajder