Ustavne izmene u Makedoniji: Sobranje izglasalo promenu imena

Izmena je usvojena dvotrećinskom većinom od 80 glasova, u dva odvojena glasanja.

U predlogu Vlade su četiri suštinske promene: dodavanje “Severna” u imenu Republike Makedonije u celom tekstu Ustava, izmene u Preambuli gde se pri navođenju državotvornih tradicija potencira antifašističko sobranje narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM) i navode se sve odluke koje su tamo donesene, kao i garancija o nepovredivosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje, te briga o dijaspori i Makedoncima u inostranstvu.

Poslanici opozicione VMRO-DPMNE i koalicije, među kojima su Sašo Vasilevski, Ljuben Arnaudov, Elizabeta Kancevska-Milevska, Vladanka Avirović, Krsto Mukovski i Zekir Ramzilović, glasali su za, uz 72 poslanika iz vladajuće većine u korist izmena Ustava.

Na zahtev Koordinatora parlamentarne grupe VMRO-DPMNE Dragana Daneva, nakon elektronskog glasanja, održano je i posebno glasanje na prozivku koje je pokazalo istu podršku ustavnim promenama.

Ovo je bila prva od ukupno tri faze u postupku za promenu Ustava.

U drugoj se utvrđuju nacrt-amandmani, i za to je potrebna prosta većina ili 61 glas od ukupno 120 poslanika. Treća faza je usvajanje amandmana, za šta je neophodna dvotrećinska većina ili podrška od najmanje 80 poslanika.

Sednica Sobranja kasnila je nekoliko sati, i nakon 15 časova bila najavljena za 21 sat, ali je održana tek nešto iza 22 sata.

Poslanička grupa opozicionog VMRO DPMNE, stranke koja se protivi ustavnim izmenama, saopštila je oko 19 sati da je za opozicione poslanike sednica završena u 18 sati, do kada formalno traje radno vrijeme parlamenta.

Slaba izlaznost na referendumu

U Makedoniji je 1. oktobra održan referendum na kojem su građani odlučivali da li su za to da njihova zemlja promeni ime u Severna Makedonija, što je uslov za evroatlantske integracije. Na referendum je izašlo 34,09 odsto upisanih birača. Prema podacima makedonske Državne izborne komisije, nakon obrađenih 58,53 odsto glasova, na referendumsko pitanje "za" odgovorilo je 90,85 odsto glasača, a protiv 6,14 odsto izašlih.

Dok su protivnici referenduma slavili ispred Sobranja zbog slabog odziva birača, premijer Makedonije Zoran Zaev najavio je mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora, ako opoziciona VMRO DPMNE "ne posluša glas naroda dat na referendumu" i ne podrži ustavne izmene za promenu imena države.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, prvi čovek NATO-a Jens Stoltenberg, evropski zvaničnici Johanes Han, Federika Mogerini, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, američki minister odbrane Džim Matis i brojne druge evropske i američke diplomate poslale su ranije poruku Makedoncima da treba da podrže dogovor sa Grčkom.

Podrška i oslanjanje na Zapad se jasno vidi iz toga kako je postavljeno referendumsko pitanje. Ono je glasilo: "Da li ste za članstvo u EU i NATO, uz prihvatanje

Makedonija posle referenduma: Svi „pobedili“, na potezu parlament

sporazuma o imenu između Republike Makedonije i Grčke".

Dogovor Atine i Skoplja postignut je 17. juna ove godine u Prespi, na makedonsko-grčkoj granici, a potvrdili su ga premijeri Zoran Zaev i Aleksis Cipras i potpisali šefovi diplomatije Nikola Dimitrov i Nikos Kocijas.

Problem oko imena Makedonije traje već 25 godina, a polovinom januara ove godine formirane su radne grupe obe zemlje, predvođene ministrima spoljnih poslova.

Spor Skoplja i Atine oko ustavnog imena Republika Makedonija, koje je isto kao ime grčke oblasti koja se nalazi na severu, već godinama blokira napredovanje evropskih integracija Makedonije, kao i njen ulazak u NATO. Grčka je pristala na privremeni naziv ,,Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija“, dok se spor ne reši, ali ne pristaje da se pod tim nazivom ova zemlja pridruži NATO ili EU.

Ranije je u makedonskom parlamentu od 120 poslanika tek njih 68 glasalo za održavanje referenduma. Tom prilikom, poslanici opozicione nacionalističke partije VMRO-DPMNE nisu prisustvovali sednici.

Izvor: RSE