Usvojen Projekat o javno - privatnom partnerstvu za deponiju u Vinči (VIDEO)

Tri meseca od poslednjeg požara na gradskoj deponiji Vinča, odbornici Skupštine Beograda dali su danas saglasnost na konačni nacrt Ugovora, kojim omogućava, kako je najavljeno, konačno rešavanje problema najveće deponije na teritoriji Grada. Ugovor se odnosi na javno - privatno partnerstvo Grada i francusko- japanskog konzorcijuma na poslu tretmana i odlaganja komunalnog otpada sa deponije Vinča. Projekat vredan 300 miliona evra naišao je i na kritike Incijative Ne da(vi)mo Beograd.

Sednica skupštine grada

Deponija u Vinči je najveća deponija na teritoriji Beograda i u upotrebi je od 1977. godine. Projekat modernizacije, prema najavama gradskih zvaničnika, podrazumeva zatvaranje deponije i sanaciju terena a zatim izgradnju postrojenja za tretman komunalnog otpada i proizvodnju energije, što znači da ubuduće više neće biti deponovanja.

Filip Abramović iz Direkcije za upravljanje otpadom rekao je na sednici Skupštine Grada da realizacija tog partnerstva donosi novi vid zaštite životne sredine i korišćenje otpada kao resursa.

"Grad Beograd je veoma precizno definisao sam projekat. Grad Beograd je zadržao kontrolu nad celim sistemom upravljanja otpadom. Što znači kompletna reciklaža i odvajanje korisnih komponenti iz otpada ostaju Beogradu", naveo je on.

Abramović je kazao da će novo postrojenje tretirati otpad koji ne bi mogao da se drugačije upotrebi.

"Iz njega ćemo proizvoditi električnu i toplotnu energiju koja će biti iskorišćena i za grejanje Beograđana... Deponijski gas će, takođe biti izvučen i korišćen kao energent. Dakle, veliki benifit i uspeh što se tiče životne sredine", naveo je on.

Odgovarajući na pitanja novinara Insajdera da li je najavljena izgradnja spalionice koja je predviđena projektom dogovorena sa ministrom Goranom Trivanom s obzirom da je Trivan 2014. godine dok je bio gradski sekretar za zaštitu životne izjavio da spalionice neće biti, Abramović je istakao da je spalionica „pežorativan naziv“ i da postrojenje koje je predviđeno ne podrazumeva masovno spaljivanje.

„Ovo je kongenerativno postrojenje za proizvodnju energije iz otpada koje ne podrazumeva masovno spaljivanje i ja delim sumnju kada je masovno spaljivanje u pitanju. Mi imamo prethodno izdvajanje svih reciklabila, a što je najvažnije plastike koja predstavlja glavni problem prilikom insineracije. Znači, to neće biti tretirano, to neće biti spaljivano. Najmoderniji su sistemi prečišćavanja i to će samo doprineti boljoj zaštiti životne sredine, a ne dodatnom zagađenju,“ kaže Abramović za Insajder.

Gradovi poput Pariza, Berlina i Barselone vraćaju komunalne usluge u javni sektor i plaćaju vrlo visoke penale zbog raskida ugovora o javno privatnom partnerstvu koje su sklopili pre nekoliko decenija.

Na pitanje novinara Insajdera da li su uzete u obzir iskustva velikih evropskih gradova sa javno-privatnim partnerstvima u sektoru komunalnih usluga, Abramović tvrdi da je projekat pripremljen tako da sve dosadašnje greške budu zaobiđene.

„Mi smo se trudili da iz svih tih primera izvučemo dobru praksu i da ovim ugovorom zaobiđemo sve probleme koje su oni imali i da učimo na njihovim greškama što mislim da smo uspeli. Pritom, mi smo pripremu ovog projekta vodili više od dve godine sa konsultantima iz Svetske banke, iz IFC-a, imali smo nemačke konsultante iz Fichtner-a, detaljne analize čak i iz američke firme Castalia....jednostavno, sveobuhvatno je pripremljen ugovor tako da sve dosadašnje greške zaobiđemo, a izvučemo sve najbolje, a da pritom projekat bude i sprovodiv“, kaže Abramović za Insajder.

 

Protest Inicijative Ne da(vi)mo Beograd: Posle vas će ostati samo ruševine i pepeo

Predstavnici Inicijative Ne da(vi)mo Beograd organizovali su protest zbog namere da odbornici Gradske skupštine danas glasaju za dodelu ugovora francusko-japanskom konzorcijumu za uređenje deponije u Vinči.

Oni su simbolično prosuli pepeo ispred Skupštine grada i raširili transparent na kome piše: "Posle vas će ostati samo ruševine i pepeo".

Pokret Ne da(vi)mo Beograd već nekoliko meseci kritikuje javno-privatno partnerstvo kao rešenje za deponiju u Vinči ističući da je izgradnja spalionice koja je planirana „problematična sa ekološkog, socijalnog, ali i ekonomskog aspekta“.

Alimpić (DS): Siniša Mali da ne potpisuje ovaj štetni ugovor dok ne prođu izbori

Odbornik Demokratske stranke (DS) Zoran Alimpić želeo je da zna koliko će građani Beograda platiti to što će umesto deponije imati spalionicu u Vinči i zatražio da se potpisivanje Ugovora odloži do novog saziva skupštine s obzirom da predstoje izbori u Beogradu.

"Predlažem da se sečeka koji mesec. Red bi bio da ovakvu obavezu preuzme sledeća skupština... Ja mislim da se sačekaju izbori pa da sledeća skupština razmotri ovaj Ugovor. Nije u redu da se ovo radi pred bežaniju. Mi plaćamo privatnom partneru, a podrazumeva se da on ima i profit, ali ne piše koliki je taj profit, mi to ne znamo", naveo je Alimpić.

Govoreći o Ugovoru o javno privatnom partnerstvu za deponiju u Vinči, Alimpić je naveo da je iznenađen što je odbornicima u materijalu dat ugovor na engleskom na kome piše "konfedenšal" što znači poverljivo, a reč je ugovoru između dve firme koje su osnovale konzorcijum.

Kako je rekao, reč je o ugovoru na osnovu koga se međusobno obezbeđuju dve kompanije, ali da nije štampan ugovor koji je važniji.

Prema njegovim rečima, glavni izvođač tog projekta je firma registrovana u Srbiji a koja se zove "Beo čista energija".

"To je firma sa kojom mi treba da sklopimo ugovor i red je da se pomene da postoji", naveo je Alimpić i dodao da ugovor treba da reguliše obaveze grada i privatnog partnera na period od najmanje 30 godina.

On je rekao i da se u ugovoru nigde ne pominje da će ulaganje biti 330 miliona evra.

"Ja moram da priznam da nisam našao tu cifru u ugovoru... Moguće je da sam ja to preskočio... Ova procenjena vrednost od 13,44 milijardi, to nije 300 miliona nikako", rekao je on.

Alimpić je istakao i da piše da Beograd plaća oko 4,6 milijardi dinara godišnje.

"E sad, šta je to? Projektno plaćanje na godišnjem nivou. To je ono što koncesionar očekuje da mu se plati... Vrlo interesantno je ko će to da plati", naveo je Alimpić, dodavši da će trošak od 38 miliona evra biti prevaljen na građane Beograda tako što će plaćati skuplje komunalne usluge.

Vesić: Prve tri godine Beograd nema obaveze, posle toga će se taksa utvrditi

Gradski menadžer Goran Vesić je oštro kritikovao izjave odbornika DS. On je rekao da je 2011. godine donet plan o upravljanju otpadom, gde se deponija Vinča određuje kao mesto gde će se sprovesti projekat o javno privatnom partnerstvu pod tim uslovima.

Vesić je rekao da je i predlogom Grada Beograda iz 2006. godine predviđeno da investicija vredi 40 miliona evra (tada se nije pričalo o spalionici) a da grad Beograd odvaja godišnje 10 miliona evra.

Vesić je kazao da je sve projekte u vezi deponije Vinča od 2008. godine stopirao bivši gradonačelnik Dragan Djilas.

"Sada imate investiciju od 330 miliona evra i odvajanje od 38 miliona evra", naveo je Vesić.

On je rekao i da u ovom poslu postoji i treća kompanija - domaći Energoprojekt.

"Kada je u pitanju taksa, nemojte baratati ciframa koje nisu tačne. Prvo pročitajte Ugovor u njemu piše da u prve tri godine Beograd nema nikakve obaveze. Posle te tri godine postoje različiti načini da se ta taksa utvrdi...", naveo je Vesić.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.