Važna je borba protiv kriminala, ali o tome ne treba da odlučuje predsednik; Vučić: Niko me neće pokolebati

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić je ocenio da izjava predsednika Vučića – da su „sudije žute“ i da ne procesuiraju kriminalce nije posao predsednika. Majić je rekao i da posao predsednika nije to što je govorio na konferenciji za novinare najavljujući pooštrene kazne za najteža krivična dela.

„Predsednik ima sasvim druge nadležnosti, on ne predlaže zakone. Prema našem Ustavu, predsednik je neko ko proglašava zakone i ima protokolarnu funkciju u tom smislu. Ali i u tome se ogleda nešto čega smo svedoci jako dugo, a to je pomešanost funkcija gde se zaista čini da se više ne zna ko šta radi i da li su određene institucije uopšte nadležne za ono što im je u opisu posla“, rekao je Majić.

On je ocenio i da u Srbiji nikad nije uspostavljena treća grana vlasti - sudska vlast - u punoj meri, kao i da pritisci na pravosuđe postoje gotovo svakodnevno.

„Dok je određena politička garnitura u moći ona se trudi maksimalno da pravosuđe drži pod kontrolom, dok je u opoziciji govori kako će promeniti stvar, ali kad dođe na vlast i kad im se oslade raznorarazne varijante u biznisu, polubiznisu, dovođenje svojih ljudi, onda shvataju da jedino ko može da im pokvari sreću jeste pravosuđe", smatra Majić.

Nenadić: Neophodno otvoriti stručnu raspravu

Članica udruženja tužilaca Svetlana Nenadić koja je izjavila da pooštravanje kaznene politike nije u direktnoj vezi sa smanjenjem kriminaliteta, kao i da je to pokazala dosadašnja praksa.

„Bilo bi lepo kada bi se stvari u krivičnom pravu rešavale takvim jednostavnim potezima kao što je pooštravanje kaznene politike. Do sada je Krivični zakon više puta menjan, ali praksa je pokazala da to nije dalo takve rezultate“, rekla je Nenadić agenciji Beta.

Članica predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije rekla je da je mnogo važnije uvesti izvesnost u kažnjavanju.

„Svako ko je izvršio krivično delo mora da zna da će biti kažnjen, a preduslov za to je nezavisnost tužilaštva. Nema efikasne borbe protiv kriminala, posebno organizovanog kriminala i korupcije bez nezavisnosti tužilaštva“, ocenila je ona.

Dodala je da je pojedine najavljene mere ne podrazumevaju izmene samo krivičnog, već i procesnog prava, što je obiman i ozbiljan posao koji ne može da se završi u kratkom vremenskom periodu.

"Uvođenje kazne doživotnog zatvora podrazumeva izmene procesnog zakonodavstva, jer moraju da se predvide i određeni pravni lekovi u skladu sa međunarodnim standardima, a posebno sa praksom Međunarodnog suda za ljudska prava", kazala je ona.

Nenadić je navela da kaznena politika jeste legitimna politička tema u demokratskom društvu, ali i da je to prevashodno stručna tema. Kazala je i da tužioci često nisu zadovoljni kaznama koje izriče sud i da je to jedan od razloga za stručnu raspravu.

"Smatramo da je neophodno otvoriti stručnu raspravu o svakom od navedenih pitanja, kako bismo izbegli populistički i senzacionalistički pristup rešavanju problema", rekla je Nenadić.

Ružić: Ovo ne liči na ozbiljan stav, već na politički marketing

Da je ovakav potez predsednika populistički smatra i advokat Slobodan Ružić. On je takođe ocenio da se strožim kaznama u oblasti krivičnog prava ne može uspostaviti efikasnija borba protiv kriminala. Kako kaže, „skandalozno“ je što je Savet za nacionalnu bezbednost raspravljao o pooštravanju kaznene politike i što je predsednik Vučić to saopštio, imajući u vidu da to nije u njihovoj nadležnosti.

„To ne liči na ozbiljan stav, već na politički marketing“, rekao je Ružić koji ima dugogodišnje iskustvo u predmetima u krivičnoj meteriji.

On je ocenio da u najavljenim merama ima "na desetine probema".

„Ja sam protivnik doživotne kazne zatvora, mislim da je 40 godina sasvim dovoljna sankcija. Ali podržavam da se uvede odluka da se za neke izvršioce određenih krivičnih dela izriču kazne od 40 godina bez prava na uslovni otpust. To je već nešto drugo“, kazao je Ružić.

Dodao je da je kaznena politika najsloženije pitanje u krivičnom pravu.

„Normativno povećanje kazni i njihovo izricanje ne utiče na izvršioce krivičnih dela. Dakle, ako sam ja kriminalac na mene nema uticaja da li je kazna 15 godina ili doživotni zatvor", rekao je Ružić za agenciju Beta.

Boljević: Neophodna stručna rasprava o rešenjima koja su najavljena

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je danas da to udruženje pozdravlja jačanje borbe protiv kriminala i iznalaženje sistemskih rešenja, ali je ocenila da je čudno što se predložena rešenja odnose samo na rad sudija.

Ona je navela i da nigde ne postoji zakonom propisan rok da se krivični predmeti moraju završiti za 12 meseci, a tu najavu je Vučić najavio.

„Po prirodi stvari, suđenja će trajati kraće, u onoj meri u kojoj budu obezbeđeni bolji uslovi. Reč je pre svega o potrebi da sudije nemaju u radu preveliki broj predmeta,  da postoji dovoljan broj slobodnih sudnica, kao i slobodnih sudija - članova veća, da u jednom slučaju ne budu optuženo po više desetina okrivljenih, ali i da dokazi budu odgovarajućeg kvaliteta", navela je Boljević.

Boljević je rekla da je kaznena politika već pooštrena reformom 2008-2010. godine, kada je za trgovinu narkoticima bila propisana minimalna kazna zatvora od tri godine i isključena mogucnost ublažavanja kazne, ali da se broj tih krivicnih dela nije smanjio.

„U tom smislu nije iznet tačan podatak da se za ta dela ublažavaju kazne, jer to po zakonu nije moguće“, maglasila je ona.

Dodala je da je praksa propisivanja sudijama dužine zatvorske kazne koju treba da izreknu izvršiocima krivičnih dela, pre nekoliko godina proglašena neustavnom u SAD.

„Istorijski je poznato da rigorozno kažnjavanje nije odgovarajuće sredstvo u borbi protiv kriminala“, ocenila je Boljević i navela da evropske države koje imaju doživotnu kaznu zatvora imaju i uslovni otpust, što doživotnu kaznu zatvora pretvara u kaznu od 25. godina.

Ona se pridružila mišljenju da je neophodna stručna rasprava o rešenjima koja su najavljena, odnosno da predstavnici vlasti razgovaraju sa sudijama, tužiocima, profesorima krivičnog i procesnog prava i kriminolozima, koji izučavaju uzroke kriminala i efekte primenjenih sankcija.

Boljević je kazala da analizu izrečenih krivičnih sankcija prvenstveno treba da vrši najviši sud u zemlji - Vrhovni kasacioni sud, jer, kako je rekla, drugi organi ne raspolažu stručnim znanjem za to, niti imaju sveobuhvatan uvid.

JUKOM: Vučić ugrozio načeo podele vlasti

Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) saopštio je da je predsednik Vučić na konferenciji za novinare, održanoj nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, svojom istupom ugrozio načelo podele vlasti u Srbiji i da taj istup predstavlja mešanje u sudsku i zakonodavnu vlast.

„Izjava Predsednika Srbije na konferenciji nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, kojoj su prisustvovali isključivo predstavnici izvršne vlasti, najava ukidanja suđenja u razumnom roku kao ustavne garancije prava na pravično suđenje i kritikovanje kaznene politike sudova u Srbiji, predstavljaju grubo kršenje načela podele vlasti na kojima počiva ustavni poredak Srbije“, saopštili su iz te organizacije.

JUKOM je ocenio da istup predsednika predstavlja nastavak mešanja u nezavisnost pravosuđa koje je do sada više puta viđeno u medijima kroz nedozvoljeno komentarisanje sudskih odluka.

Ta organizacijaja je navela da predlogom Ustavnih amandmana već postoji tendencija smanjenja nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaca i da najavljene izmene krivičnih propisa Srbije predstavljaju pretnju za pravo građana na pravično sudjenje.

JUKOM dodaje da nove mere moraju da budu donesene u propisanoj proceduri uz ozbiljnu analizu prava i prakse i uz sveobuhvatnu javnu rasparavu.

„Najavljivanje oštrije kaznene politike, mimo adekvatne stručne rasprave u potpunosti zaobilazi mišljenje nadležnih organa pravosudja i predstavlja mešanje predsednika Republike i u sudsku i u zakonodavnu vlast“, ocenio je JUKOM.

Vučić: Ne zanimaju me kritike

Vučić je, inače, danas na pitanja novinara izjavio da ga ne zanimaju kritike na društvenim mrežama povodom najave pooštravanja kaznene politike i dodao je da to nema nikakve veze s eventualnim vanrednim izborima, već da je to usmereno na obračun s mafijom. Rekao je i da tu njegovu odlučnost, za koju je rekao da je čvrsta kao stena, niko neće pokolebati.

„Kaznenu politiku vodi država, a politiku kažnjavanja sudovi“, rekao je Vučić.

Vučić je dodao da je očekivao napade i ocenio da će oni biti još snažniji i organizovaniji.

„Niste valjda očekivali da će da se pomire sa tim? Ali mene to ne zanima, nije me briga za to. Briga me samo šta kaže narod. I biće to i malo rigoroznije nego u Nemačkoj i Austriji, moramo da učimo od najboljih. Od postupka policije pa do presude suda“, rekao je Vučić.

Formirana Radna grupa za izmenu Krivičnog zakona

Za izmenu propisa kojima će kazne biti povećane osnovana je i Radna grupa Ministarstva pravde, koja bi u u narednih mesec dana trebalo da završi nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika.

Na pitanje agencije Beta o pooštravanju kaznene politike iz Ministarstva je stigao odgovor da je Radna grupa formirana karajem decembra 2018. godine i da je predvodi profesor Zorаn Stojаnović.

Među članovima Radne grupe su i predstаvnici Vrhovnog kаsаcionog sudа, Republičkog jаvnog tužilаštvа, zаtim predstаvnici strukovnih udruženjа i institucijа, kаo i predstаvnici ministаrstаvа unutrаšnjih poslovа, zdrаvljа i prаvde, аli i Fondаcije „Jurić“ i Autonomnog ženskog centrа.

U fokusu člаnovа rаdne grupe biće, kako je navedeno, definisаnje doživotne kаzne zаtvorа, аli i određivаnje novih merа zа višestruke povrаtnike, odnosno licа kojа ponаvljаju krivičnа delа.

„Tokom svog rаdа, člаnovi rаdne grupe definisаće tаčno svа krivičnа delа zа koje je potrebno izmeniti opsege krivičnih sаnkcijа, kаo i zаkone koje je potrebno usаglаsiti sа predloženim izmenаmа KZ-а“, navedeno je u pisanom odgovoru Ministartva pravde.

Strožu kaznenu politiku najavio je predsednik Vučić u subotu, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.

On je najavio, između ostalog, uvođenje instituta doživotne kazne zatvara, za one koji su počinili najteža krivična dela – za višestruke ubice, ubice dece i druga najteža krivična dela. Najavljeno je i da će minimalne i maksimalne kazne za najteža krivična dela kao što su ubistva, silovanje, peofilija, nasilje u porodici i stavljanje droge u promet biti „dramatično povećane“.

Tim izmenama se prediviđa i da suđenja bude završena za 12 meseci.

Najavljujući sistemske i sveobuhvatne mere protiv najtežih krivičnih dela predsednik Srbije je izneo niz statističkih podataka o kaznenoj politici koja se primenjuje u Srbiji. Uz ocenu da je postojeća kaznena politika blaga, on je rekao da će se u Srbiji u roku od mesec dana sve promeniti. Kako je dodao, sve pranirane reforme će javnosti biti na uvidu za dvadesetak dana.

Dan pre održavanja sednice Saveta ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je saopštio da je u obimnoj akciji policije uhapšeno oko 150 ljudi, kao i da je raspisana crvena Interpolova poternica za Filipom Koraćem, koji važi za bliskog saradnika Luke Bojovića.

Izvor: Beta, N1, Insajder