<article>Prema pisanju nedeljnika NIN, istraga i trogodišnji sudski proces za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije opterećeni su pritiscima, opstrukcijama i pokušajima diskreditacije svedoka. U tekstu NIN-a navodi se i da su prisluškivani razgovori ukazivali na to da je planirano i ubistvo Dragana Kecmana, inspektora koji je došao do ključnih dokaza u ovom slučaju. Veran Matić je upozorio na to da je Kecmanovo svedočenje svedeno samo na detalje oko oduzimanja traka s razgovorima, iako je on jedan od glavnih svedoka koji je mogao da da bitan doprinos u razjašnjavanju ubistva Ćuruvije, pošto je napisao optužnicu i najduže od svih operativaca radio na ovom slučaju.Kecman je 2016. godine, bez jasnog obrazloženja, smenjen s mesta šefa Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), a kasnije i s mesta načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP). Prilikom nedavnog svedočenja pred Sudskim većem koje vodi proces protiv četvorice optuženih za ubistvo Ćuruvije, Kecman je rekao da je otkaz dobio čak i čovek koji je pomogao policiji da prikupi dokaze iz Mobtela (kasnije Telenor) o tome gde su se u vreme ubistva kretali i s kim su razgovarali optuženi.„Evo šta si mi uradio, imao sam ozbiljnih problema zbog tih kaseta, ostao sam bez posla zbog toga što sam vam ih tada dao“, prepričao je Kecman razgovor sa tim čovekom iz Mobtela kada ga je sreo nekoliko godina kasnije.Ti ključni dokazi – trake sa podacima sa baznih stanica – prema pisanju NIN-a gotovo su dva i po meseca predmet rasprave na suđenju za ubistvo Ćuruvije, pošto je Sudsko veće (Snežana Jovanović, Dragan Milošević, Vladimir Mesarović) odlučilo da deo tih traka izuzme iz sudskih spisa zaključivši da su one, navodno, nezakonito uzete.Apelacioni sud je ovo rešenje vratio na ponovno odlučivanje, naglašavajući da su kasete oduzete po zakonu, ali je prvostepeno veće ponovo odbilo da ih uvrsti među dokaze. Čeka se nova odluka Apelacionog suda.<h2>Veran Matić: Sporost procesa su odgovornost sudija i Sudskog veća</h2>Predsednik Komisije Veran Matić rekao je za Cenzolovku da je „apsolutno neobjašnjiva i nedopustiva sudska praksa u ovom procesu“. On je naglasio da je Sudsko veće „vrlo neracionalno vodilo ovaj proces“, kao i da se čitav niz svedoka i saslušanja ponavljao „bez jasnog smisla i vidljivog cilja“.„Vreme je trošeno na iscrpljujuća, nebitna pitanja. Odbrani je dozvoljavana otvorena opstrukcija procesa“, poručio je Matić.<h3>Izuzetno osetljiv slučaj</h3>Matić je poručio i da je ubistvo Slavka Ćuruvije izuzetno osetljiv slučaj koji se tiče drastičnog ataka na slobodu medija, likvidacije novinara i izdavača u vreme vanrednog stanja, direktnog uticaja na politička zbivanja, sa očiglednim nalozima iz samog vrha države. „Meni je žao što naša profesija, studenti novinarstva, udruženja nisu snažnije bili prisutni na ovim suđenjima, kako bi se izborili za pravo na pravdu kada je reč o najdrastičnijim oblicima nasilja prema novinarima u istoriji novinarstva u Srbiji“, rekao je Matić.Predsednik Komisije je rekao i da je Komisija u nekoliko saopštenja upozoravala na manjkavosti ovog procesa, zatim podnosila izveštaje Evropskoj komisiji, ali da se ništa nije poboljšalo nakon toga.„Sporost je dovela do snažnog kontranapada optuženih i advokata. I pored činjenice da je optuženi za direktno ubistvo Miroslav Kurak u bekstvu i da Srbija nije insistirala na njegovom privođenju, Sudsko veće donosi nezamislivu odluku da na kućni pritvor pusti optužene za teško krivično delo ubistva, dvojicu optuženih. Ovo, praktično, znači na odbranu sa slobode, i to sa obrazloženjem da predugo traje proces. A to što proces predugo traje je, pre svega, odgovornost tih istih sudija i proizvod rada Sudskog veća“, poručio je predsednik Komisije za ubistva novinara.Matić upozorava na to da je u ovakvim slučajevima jasno da će se najlakše doneti oslobađajuća presuda tako što će se već tokom samog izvođenja dokaza kompromitovati sami dokazi i glavni svedoci onemogućiti da svedoče.„Da Sudsko veće ima jasno definisanu nameru koja će rezultirati oslobađajućom presudom, jasno govori činjenica da praktično donosi odluke koje su u suprotnosti sa dve sudske instance čije odluke osporava: sudije za prethodni postupak i Apelacije, koja je poništila rešenje Sudskog veća sa vrlo ubedljivim obrazloženjem. I pored takve odluke Apelacije, Sudsko veće ponavlja odluku o izuzimanju traka koje su krunski dokaz“, naglašava Matić.Matić je skrenuo pažnju na to da je svedočenje inspektora Dragana Kecmana, koji je pribavio trake i potpisao optužnicu ograničeno samo na detalje oko oduzimanja.„Potpuno je neshvatljivo da sudu nije zanimljivo svedočenje čoveka koji je rešio slučaj Ćuruvija i koji ga najbolje poznaje. Glavni svedok u ovom slučaju svodi se na banalno ponavljanje nečega što je evidentno u spisima, a ne dopušta se da glavna saznanja budu izrečena javno, u okviru sudskog postupka“, naglasio je Matić.Nedavno se navršilo 19 godina od ubistva Slavka Ćuruvije. Tek 15 godina kasnije nadležni su osumnjičili četvoricu pripadnika Državne bezbednosti kao odgovorne za ovo ubistvo, a do kraja leta ove godine, sudeći po izjavi pravnog zastupnika porodice Ćuruvija Slobodana Ružića, sud bi mogao da donese i prvostepenu presudu.Za ubistvo su optuženi načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak koji je već godinama u bekstvu.Romić i Radonjić uhapšeni su 13. januara 2014, Marković izdržava kaznu od 40 godina zatvora zbog pokušaja ubistva predsednika SPO Vuka Draškovića i ubistva četvorice istaknutih članova ove partije na Ibarskoj magistrali 1999. godine.Slavko Ćuruvija u svojim medijima Dnevnom telegrafu i Evropljaninu oštro je kritikovao režim Slobodana Miloševića, podržavao studentski protest, pisao o ratovima u SFRJ.Dnevni telegraf je, uz još nekoliko medija, 1998. finansijski uništen i zabranjen, a list je nakon toga štampan u Crnoj Gori. Ćuruvija je zbog svog novinarskog angažmana naredne godine osuđen na pet meseci zatvora, ali je angažovanjem advokata ipak sprečeno sprovođenje te kazne. Neposredno pre ubistva u Ekspres politici objavljen je tekst “Ćuruvija dočekao bombe”, koji je čitan i u udranim vestima RTS-a.Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine.Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".Nakon gotovo 16 godina istrage, suđenje za je počelo tek 1. juna 2015, i to tek nakon formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara.Kako je mehanizam rada službi bezbednosti u političkim ubistvima funkcionisao u slučaju ubistva Ćuruvije Insajder je objavio u serijalu o radu službi bezbednosti pod nazivom <a href="https://insajder.net/sr/sajt/sluzbenatajna/">Službena tajna.</a><h2>Komisija će tražiti informacije o Kuraku</h2>Veran Matić je najavio i da će Komisija zatražiti od direktora policije informacije o tome šta je sve do sada urađeno povodom pronalaženja i privođenja optuženog za neposredno izvršenje  Miroslava Kuraka i gde su problemi zbog čega do sada to nije urađeno, kao i koje radnje će se primeniti kako bi se to što pre dogodilo.„Ne može država Srbija da ga traži samo birokratskim procedurama, mora da pokaže stvarnu inicijativu da čoveka locira i onda zahteva njegovo izručenje“, rekao je Matić.NIN je pisao i o Branku Crnom, koji je u vreme ubistva bio zamenik šefa DB-a zadužen za sve operativne poslove.„U svom iskazu pred sudom Crni se obrušio na važne svedoke tužilaštva iz DB pokušavajući da ih diskredituje. Osim ovih javnih istupa Crni je sve vreme tokom pretkrivičnog postupka, koji traje od kraja 2000. održavao kontakte sa svedocima iz DB koji su na suđenju počeli da pate od iznenadne i selektivne amnezije ili su čak menjali iskaze iz istrage“, navodi se u tekstu NIN-a od četvrtka.Prema pisanju NIN-a, februara 2006. u beogradskom klubu Varadero na Makišu sastali su se Crni, Kurak, koji je sada u bekstvu, i svedok Slaviša Arsić, koji je neposredno pre toga dao iskaz u vezi s ubistvom Ćuruvije policijskom inspektoru Draganu Kecmanu. Kurak je tada zaključio: „Kecmana treba o‘laditi’.“Izvor: Cenzolovka, NIN</article>

Prema pisanju nedeljnika NIN, istraga i trogodišnji sudski proces za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije opterećeni su pritiscima, opstrukcijama i pokušajima diskreditacije svedoka. U tekstu NIN-a navodi se i da su prisluškivani razgovori ukazivali na to da je planirano i ubistvo Dragana Kecmana, inspektora koji je došao do ključnih dokaza u ovom slučaju. Veran Matić je upozorio na to da je Kecmanovo svedočenje svedeno samo na detalje oko oduzimanja traka s razgovorima, iako je on jedan od glavnih svedoka koji je mogao da da bitan doprinos u razjašnjavanju ubistva Ćuruvije, pošto je napisao optužnicu i najduže od svih operativaca radio na ovom slučaju.Kecman je 2016. godine, bez jasnog obrazloženja, smenjen s mesta šefa Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), a kasnije i s mesta načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP). Prilikom nedavnog svedočenja pred Sudskim većem koje vodi proces protiv četvorice optuženih za ubistvo Ćuruvije, Kecman je rekao da je otkaz dobio čak i čovek koji je pomogao policiji da prikupi dokaze iz Mobtela (kasnije Telenor) o tome gde su se u vreme ubistva kretali i s kim su razgovarali optuženi.„Evo šta si mi uradio, imao sam ozbiljnih problema zbog tih kaseta, ostao sam bez posla zbog toga što sam vam ih tada dao“, prepričao je Kecman razgovor sa tim čovekom iz Mobtela kada ga je sreo nekoliko godina kasnije.Ti ključni dokazi – trake sa podacima sa baznih stanica – prema pisanju NIN-a gotovo su dva i po meseca predmet rasprave na suđenju za ubistvo Ćuruvije, pošto je Sudsko veće (Snežana Jovanović, Dragan Milošević, Vladimir Mesarović) odlučilo da deo tih traka izuzme iz sudskih spisa zaključivši da su one, navodno, nezakonito uzete.Apelacioni sud je ovo rešenje vratio na ponovno odlučivanje, naglašavajući da su kasete oduzete po zakonu, ali je prvostepeno veće ponovo odbilo da ih uvrsti među dokaze. Čeka se nova odluka Apelacionog suda.<h2>Veran Matić: Sporost procesa su odgovornost sudija i Sudskog veća</h2>Predsednik Komisije Veran Matić rekao je za Cenzolovku da je „apsolutno neobjašnjiva i nedopustiva sudska praksa u ovom procesu“. On je naglasio da je Sudsko veće „vrlo neracionalno vodilo ovaj proces“, kao i da se čitav niz svedoka i saslušanja ponavljao „bez jasnog smisla i vidljivog cilja“.„Vreme je trošeno na iscrpljujuća, nebitna pitanja. Odbrani je dozvoljavana otvorena opstrukcija procesa“, poručio je Matić.<table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Izuzetno osetljiv slučaj</h3>
Matić je poručio i da je ubistvo Slavka Ćuruvije izuzetno osetljiv slučaj koji se tiče drastičnog ataka na slobodu medija, likvidacije novinara i izdavača u vreme vanrednog stanja, direktnog uticaja na politička zbivanja, sa očiglednim nalozima iz samog vrha države.
&nbsp;„Meni je žao što naša profesija, studenti novinarstva, udruženja nisu snažnije bili prisutni na ovim suđenjima, kako bi se izborili za pravo na pravdu kada je reč o najdrastičnijim oblicima nasilja prema novinarima u istoriji novinarstva u Srbiji“, rekao je Matić.
</td>
</tr>
</tbody>
</table>Predsednik Komisije je rekao i da je Komisija u nekoliko saopštenja upozoravala na manjkavosti ovog procesa, zatim podnosila izveštaje Evropskoj komisiji, ali da se ništa nije poboljšalo nakon toga.„Sporost je dovela do snažnog kontranapada optuženih i advokata. I pored činjenice da je optuženi za direktno ubistvo Miroslav Kurak u bekstvu i da Srbija nije insistirala na njegovom privođenju, Sudsko veće donosi nezamislivu odluku da na kućni pritvor pusti optužene za teško krivično delo ubistva, dvojicu optuženih. Ovo, praktično, znači na odbranu sa slobode, i to sa obrazloženjem da predugo traje proces. A to što proces predugo traje je, pre svega, odgovornost tih istih sudija i proizvod rada Sudskog veća“, poručio je predsednik Komisije za ubistva novinara.Matić upozorava na to da je u ovakvim slučajevima jasno da će se najlakše doneti oslobađajuća presuda tako što će se već tokom samog izvođenja dokaza kompromitovati sami dokazi i glavni svedoci onemogućiti da svedoče.„Da Sudsko veće ima jasno definisanu nameru koja će rezultirati oslobađajućom presudom, jasno govori činjenica da praktično donosi odluke koje su u suprotnosti sa dve sudske instance čije odluke osporava: sudije za prethodni postupak i Apelacije, koja je poništila rešenje Sudskog veća sa vrlo ubedljivim obrazloženjem. I pored takve odluke Apelacije, Sudsko veće ponavlja odluku o izuzimanju traka koje su krunski dokaz“, naglašava Matić.Matić je skrenuo pažnju na to da je svedočenje inspektora Dragana Kecmana, koji je pribavio trake i potpisao optužnicu ograničeno samo na detalje oko oduzimanja.„Potpuno je neshvatljivo da sudu nije zanimljivo svedočenje čoveka koji je rešio&nbsp;slučaj Ćuruvija&nbsp;i koji ga najbolje poznaje. Glavni svedok u ovom slučaju svodi se na banalno ponavljanje nečega što je evidentno u spisima, a ne dopušta se da glavna saznanja budu izrečena javno, u okviru sudskog postupka“, naglasio je Matić.Nedavno se navršilo 19 godina od ubistva Slavka Ćuruvije. Tek 15 godina kasnije nadležni su osumnjičili četvoricu pripadnika Državne bezbednosti kao odgovorne za ovo ubistvo, a do kraja leta ove godine, sudeći po izjavi pravnog zastupnika porodice Ćuruvija Slobodana Ružića, sud bi mogao da donese i prvostepenu presudu.Za ubistvo su optuženi načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak koji je već godinama u bekstvu.Romić i Radonjić uhapšeni su 13. januara 2014, Marković izdržava kaznu od 40 godina zatvora zbog pokušaja ubistva predsednika SPO Vuka Draškovića i ubistva četvorice istaknutih članova ove partije na Ibarskoj magistrali 1999. godine.Slavko Ćuruvija u svojim medijima Dnevnom telegrafu i Evropljaninu oštro je kritikovao režim Slobodana Miloševića, podržavao studentski protest, pisao o ratovima u SFRJ.Dnevni telegraf je, uz još nekoliko medija, 1998. finansijski uništen i zabranjen, a list je nakon toga štampan u Crnoj Gori. Ćuruvija je zbog svog novinarskog angažmana naredne godine osuđen na pet meseci zatvora, ali je angažovanjem advokata ipak sprečeno sprovođenje te kazne. Neposredno pre ubistva u Ekspres politici objavljen je tekst “Ćuruvija dočekao bombe”, koji je čitan i u udranim vestima RTS-a.Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine.Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".Nakon gotovo 16 godina istrage, suđenje za je počelo tek 1. juna 2015, i to tek nakon formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara.Kako je mehanizam rada službi bezbednosti u političkim ubistvima funkcionisao u slučaju ubistva Ćuruvije Insajder je objavio u serijalu o radu službi bezbednosti pod nazivom <a href="https://insajder.net/sr/sajt/sluzbenatajna/">Službena tajna.</a><table class="antrfile" border="0" align="center">
<tbody>
<tr>
<td>
<h2>Komisija će tražiti informacije o Kuraku</h2>
Veran Matić je najavio i da će Komisija zatražiti od direktora policije informacije o tome šta je sve do sada urađeno povodom pronalaženja i privođenja optuženog za neposredno izvršenje &nbsp;Miroslava Kuraka i gde su problemi zbog čega do sada to nije urađeno, kao i koje radnje će se primeniti kako bi se to što pre dogodilo.
„Ne može država Srbija da ga traži samo birokratskim procedurama, mora da pokaže stvarnu inicijativu da čoveka locira i onda zahteva njegovo izručenje“, rekao je Matić.
NIN je pisao i o Branku Crnom, koji je u vreme ubistva bio zamenik šefa DB-a zadužen za sve operativne poslove.
„U svom iskazu pred sudom Crni se obrušio na važne svedoke tužilaštva iz DB pokušavajući da ih diskredituje. Osim ovih javnih istupa Crni je sve vreme tokom pretkrivičnog postupka, koji traje od kraja 2000. održavao kontakte sa svedocima iz DB koji su na suđenju počeli da pate od iznenadne i selektivne amnezije ili su čak menjali iskaze iz istrage“, navodi se u tekstu NIN-a od četvrtka.
Prema pisanju NIN-a, februara 2006. u beogradskom klubu Varadero na Makišu sastali su se Crni, Kurak, koji je sada u bekstvu, i svedok Slaviša Arsić, koji je neposredno pre toga dao iskaz u vezi s ubistvom Ćuruvije policijskom inspektoru Draganu Kecmanu. Kurak je tada zaključio: „Kecmana treba o‘laditi’.“
</td>
</tr>
</tbody>
</table><iframe src="https://www.youtube.com/embed/zbdgQyIcY9w" width="740" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe><pre class="brush:c-sharp">&nbsp;</pre>Izvor: Cenzolovka, NIN

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Veran Matić: Sudsko veće pokazuje jasnu nameru da oslobodi optužene za ubistvo Ćuruvije