Virusolog Ana Gligić: Za vakcine sa doživotnim imunitetom potrebne godine

"Ovo su nove vakcine koje su napravljene - RNK i na nosačima, za njih nisu potrebna tako obimna istraživanja kao za klasične vakcine. Ove vakcine prema izjavama stručnjaka i sa istoka i sa zapada ne daju imunitet koji traje više od dve godine", kaže ona.

Gligić kaže da je slušala prognoze SZO, koje upozoravaju da bi možda imali još jedan jako veliki pik u januaru i februaru, ali da ona ima suprotno mišljenje. Ona smatra " da smo mi došli i da igramo na samom vrhu, i da je već počelo spuštanje".

Istakla je da još ne znamo dovoljno o virusu i vakcinama, ali da, s obzirom na iskustvo, moramo verovati da su vakcine efikasne i da stvaraju imunitet i da neće davati nikakve posledice, ali da o virusu još ne znamo sve.

Napravljene su dve grupe vakcina

"Fajzer i Moderna su napravljene kao RNK, to je vakcina koja ne može izazvati bolest, ugrađuje se pravi sama viruse, koji bombarduju naš imuni sistem, stvaraju se antitela, kažu da je preko 90 odsto efikasna. I vakcine napravljene na nosaču - kao što je oksfordska, kineska, ruska...", kaže Gligić.

Istakla je da su nuspojave uglavnom bol na mestu aplikacije i crvenilo, zatim može da se oseća slabost, jedan do dva dana, ali to je, kaže, sve u procentima ispod pet na 100 vakcinisanih. Temperatura je, dodaje, vrlo retka i traje jedan dan, ne penjući se više od 37,2.

Fajzerova vakcina, ističe, zahteva posebne uslove i dodatno ulaganje.

"To bi moglo jako puno da košta zemlju, Fajzer je u obavezi da vam dostavi vakcine pod tim uslovima, a na vama je da je čuvate do upotrebe", kaže ona.

Prema njenom mišljenju, sada smo na vrhu pika.

"Počeće da pada i imaćemo malo relaksiraniju situaciju posle Nove godine, međutim, moje mišljenje se ne slaže sa mišljenjem SZO, koja predviđa da će u januaru biti jako veliki pik", kaže ona.

Za vakcinu koja bi dala doživotni imunitet potrebne godine

Odgovarajući na pitanje o antivakserima, kaže da "ne može da shvati to".

"Najveća dostignuća u medicini su antibiotici i vakcine. Neke bolesti se ne bi rešile da nije bilo vakcina, ili bismo imali permanentne gubitke u ljudstvu i prirodnim resursima. Pored mera koje su nam prepisane, mi i dalje imamo veliki broj zaraženih i teške kliničke slike, bez vakcine i prokužavanja mi se korone nećemo rešiti, zato što je ona iz prirode, i što će nam se iz prirode neprestano pojavljivati i praviti probleme", navodi ona.

Za prave vakcine koje bi davale možda doživotni imunitet, kaže ona, potrebne su godine.

"Ovo su nove vakcine koje su napravljene - RNK i na nosačima, za njih nisu potrebna tako obimna istraživanja kao za klasične vakcine. Vrlo je važno da se pridržavamo mera, jer će one pomoći da brže savladamo. Ove vakcine prema izjavama stručnjaka i sa istoka i sa zapada ne daju imunitet koji traje više od dve godine", objašnjava ona.

Govoreći o situaciji u kojoj je zdravstveni sistem, kaže da se to ne dešava samo kod nas.

"I u svetu se dešavaju slične stvari. Sigurno da procene imaju veliku ulogu u brzini širenja virusa, ako se danas donosi odluka da će mere početi od ponedeljka, oni su projektovali da to treba da se uradi, nije mi jasno zašto nije od tog dana, znači da su projektovali da imaju problem, ne razumem zašto nisu odmah krenuli", kaže ona.

Rekla je da se malo razlikuje u sagledavanju situacije od drugih, te da je mišljenja da se virus ipak na neki način promenio.

"To dokazuje otkrivanje virusa među krznašicama. Mislim da se ipak virus na neki način promenio, i da smo mi onaj virus kako je bilo projektovano u maju kad smo skinuli one mere, da se na neki način sa tim virusom završilo, a da su ove kasnije varijante se inkorporirale sada. Ušli smo u novu epidemiju u epidemiji, tumačim tako veći broj kontagioznosti", kaže Gligić.

Kriznom štabu nedostajali virusolog i veterinar sa iskustvom

Prema njenim rečima, u samom startu je rekla da u Kriznom štabu nedostaje virusolog sa iskustvom i veterinar.

"Virusolog sa iskustvom, ne oni koji pišu knjige, nego sa isksustvom da je imao virus u rukama, a veterinar, jer je ovo jedna od najtežih zoonoza koja je pogodila svet", kaže.

Tokom epidemije Variole vere, kaže, bilo je jedno telo, koje se često sastajalo i diskutovalo, "šta su oni odlučivali, država je morala da aminuje".

Komentarišući vakcine, kaže da je rečeno da imunitet traje do dve godine, a da revakcinacijom to može da se produži i pojača imunitet.

"Postavlja se pitanje da li treba vakcinisati one koji su preležali, kaže da treba. Zato što kod nekih ljudi sama bolest u blagoj formi nije davala dovoljan imunitet, da bi se došlo do 60,70 odsto imunog stanivništva", kaže ona.

Istakla je da joj je drago što je premijerka rekla da će vakcine uzeti od nekoliko proizvođača, jer će to, kako kaže, smanjiti uticaj antivaksera.

Kako je rekla, "vakcinacijom ne možemo zaustaviti da korone nema, ali možemo smanjiti i zaustaviti epidemiju".

"Korone će biti, ali moramo se malo umešati u ekologiju. Danci su zakopali krznašice, pa su morali da ih ekshumiraju i unište na propisan način da ne bi u ekologiji napravili katastrofu. Šta će biti ako neko kupi Torlak i poruši zgrade i otkopa rupu gde sam ja uništila Variolu", rekla je.

Istakla je da moramo biti svesni da se prenos virusa dešava u kontaktima.

"Treba da izbegavamo kontakte, da nosimo maske, da pravimo samo fizičku distancu, a socijalnu ne", rekla je dr Gligić.

Izvor: N1