Vlada Srbije otpisala dug Srbijagasa od 1,2 milijarde evra

Dug Srbijagasa, preduzeća koje je u stopostotnom vlasništvu Srbije, prema državi gomilao se godinama, a skoro 80 odsto tog duga (933,8 miliona evra) nastalo je tako što su se aktivirale bankarske garancije, koje je država Srbija dala za dugoročne kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao Srbijagas, vidi se u Zaključku Vlade od 26. marta 2019, objavio je RSE.

U tekstu Zaključka piše da je Vlada odlučila da potraživanje prema Srbijagasu u ukupnom iznosu od više od 141 milijarde dinara (1,2 milijarde evra) “konvertuje u trajni ulog Republike Srbije u javno preduzeće 'Srbijagas', odnosno da kao osnivač Republika Srbija za iznos konvertovanog potraživanja poveća kapital javnog preduzeća”.

Kako je objasnio Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, reč je praktično o “otpisivanju duga” Srbijagasu, uz napomenu da u ekonomskom smislu to nije dodatni trošak za budžet, odnosno za građane Srbije.

“Taj novac je već potrošen. Država je već platila obaveze Srbijagasa u ovom iznosu od 1,2 milijarde evra i to se do sada vodilo kao dug Srbijagasa'prema državi, kao da će jednog dana Srbijagas tu državnu pomoć da vrati. To nije bilo realno, nije bilo ni planirano, samo je računovodstveno beleženo tako, a sve vreme se zapravo znalo da je to potrošen novac i da Srbijagas to nikada neće moći da plati”, naveo je Vučković za RSE.

Iz Zaključka Vlade vidi se da je najveći deo duga Srbijagasa prema državi nastao tako što je država bila garant za kredite Srbijagasa kod komercijalnih banaka. Zbog toga što Srbijagas nije izmirivao svoje obaveze, banke su aktivirale garancije, pa je država uskočila i plaćala dugove Srbijagasa. Samim tim, dug tog javnog preduzeća prema bankama postao je dug prema državi, koji Srbijagas nikad nije izmirio.

Prema rečima Vučkovića, građani Srbije godinama unazad su plaćali gubitke Srbijagasa koji su se merili u stotinama miliona evra, dok se Srbijagas suočavao sa velikim problemima u poslovanju i gomilao dugove. Fiskalni savet je u više navrata upozoravao na uzroke upitnog poslovanja Srbijagasa. Ključna su bila dva faktora - nerealna cena po kojoj je Srbijagas prodavao gas i to što mnoga javna preduzeća i državne firme nisu plaćale Srbijagasu isporučeni gas.

“I dalje Srbijagas isporučuje gas nekim preduzećima koja ne plaćaju za preuzeti gas. Naročito je čudan primer društvenog preduzeća 'Novi Sad' preduzeća koje praktično snabdeva gasom Novi Sad. Iz nepoznatih razloga, ovo preduzeće samo uzima gas, a ne plaća ga”, naveo je Vučković i dodao da Srbijagas danas posluje bolje i ne beleži gubitke, ali da “treba voditi računa da se glavni uzroci, glavna žarišta iz prošlosti ne pojave ponovo”.

Srbijagas tražio da se dug konvertuje u vlasništvo države

Kako je objavio Insajder u decembru prošle godine, Srbijagas je Ministarstvu finansija dostavio predlog finansijske stabilizacije tog preduzeća. Rukovodstvo Srbijagasa tražilo je da se dug tog javnog preduzeća od 1,1 milijardu evra prema državi jednostavno pretvori u vlasništvo države.

Zahtev se odnosio pre svega na dugove koje je država, umesto Srbijagasa, plaćala bankama i Naftnoj industriji Srbije, a koje bi javno preduzeće trebalo da vrati državi.

Kao argument rukovodstvo Srbijagasa navelo je i to da je konverziju duga u kapital države u javnom preduzeću predložila revizorska kuća koju je predložila Svetska banka u postupku finansijskog restrukturiranja Srbijagasa, kao i ona koju je angažovao sam Srbijagas.

U predlogu rešenja finansijske krize javnog preduzeća, Srbijagas konstatuje da ukupan dug prema državi na dan 31.10.20118. iznosi 131.499.977.573 dinara, što je prema kursu na isti dan iznosilo 1,108.114.751 evra.

“Imajući u vidu da nema realnih mogućnosti, odnosno realnih izvora sredstava za izmirivanje napred navedenih obaveza prema Republici Srbiji, koje su nastale zbog perioda neadekvatne prodajne cene gasa, a zatim i problema u naplati od kupaca nastalih usled opšte nelikvidnosti, a posebno velikih potrošača značajnih za privredu i društva u postupku restrukturiranja, te da JP Srbijagas nije u mogućnosti da sredstvima iz tekućeg poslovnog priliva izmiruje i tekuće i 'stare' obaveze u roku dospeća, predlažemo da Republika Srbija kao osnivač i poverilac JP Srbijagas, svoja potraživanja po napred navedenim osnovama konvertuje u kapital Srbijagasa” , navodi se u dokumentu.

U posebnim stavkama Srbijagas za drugi deo duga predlaže kompenzaciju – da se deo dugova prema državi u ukupnom iznosu od 9,6 milijardi dinara za beskamatne kratkoročne kredite u 2014. godini i dug po osnovu raspodele dobiti koji je Srbijagas bio dužan da plati 2011, izmiri iz onoga što država duguje Srbijagasu.

Naime, ovo javno preduzeće je iz svojih sredstava finansiralo neke od projekata koji su bili obaveza države, kao što su izgradnja i izmeštanja pojedinih gasovoda, naftovoda i drugih infrastrukturnih radova. Dug države prema Srbijagasu po ovom osnovu iznosi oko 3,5 milijarde dinara.

Opravdani i neopravdani dugovi

Dugovi Srbijagasa počinju da rastu sa početkom krize 2009, kada je osim slabe naplate, cena gasa praktično bila socijalna kategorija jer nije pokrivala trošak Srbijagasa za nabavku ovog energenta.

Osim toga, Vlada dozvoljava Srbijagasu da se po osnovu dugova za isporučeni gas upiše kao vlasnik više propalih firmi, uključujući giganta za proizvodnju mineralnog đubriva- Azotaru iz Pančeva, zatim Metanolsko sirćetni kombinat iz Kikinde, preduzeće za poizvodnju pilića Agroživ, Staklaru iz Paraćina, Toza Marković iz Kikinde...  Ovo je takođe uticalo na povećanje troškova Srbijagasa koji su posledica odluka države.

Međutim, po dolasku funkcionera SPS-a Dušana Bajatovića na čelo ovog javnog preduzeća u oktobru 2008. godine, Srbijagas započinje velika ulaganja. Odlukama Vlade preko Srbijagasa počinje realizacija projekta Južni tok, u koji je prema rečima Bajatovića država uložila 30 miliona evra. Projekat je u međuvremenu propao, ali se sada najavljuje Turski tok. Iako po svemu sudeći nije postojala adekvatna kontrola trošenja ovih sredstava, Vlada Srbije u novembru odobrava nove garancije Srbijagasu za kredite u ukupnom iznosu do 70 miliona evra za izgradnju gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, što je bila i predviđena trasa Južnog toka. Ovo znači nastavak finansiranja i dalje neizvesnog projekta.

Izvor: RSE, Insajder