Vučić o dodeljivanju pasoša strancima: Ne mogu da govorim o konkretnim slučajevima, ali ja sam za potpunu liberalizaciju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je danas, upitan da objasni državni interes u dodeljivanju pasoša, naveo da ne može da govori o konkretnim slučajevima, ali da se on zalaže za potpunu liberalizaciju srpskih pasoša. 

„Interes za Srbiju”

Dodeljivanje srpskog pasoša omogućeno je članom 19, stavom 1 i 3 Zakona o državljanstvu, koji kaže da u državljanstvo Republike Srbije može biti primljen i stranac čiji bi prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju.

O prijemu u državljanstvo Republike Srbije, na predlog nadležnog ministarstva, odlučuje Vlada Republike Srbije.

„Ne vidim da je to za nas bilo kakav problem, posebno ako Vlada vidi ekonomsku ili neku drugu korist za nas“, rekao je Vučić.

On je zaključio da je „dobro dovoditi ljude u zemlju, jer je Srbija izgubila mnogo ljudi zbog siromaštva“.

Novinari Insajdera uputili su pitanja Vladi Srbije koji je tačno državni interes bio u slučaju dodeljivanja pasoša navedenim osobama i na čiji predlog su državljanstva dodeljena, ali je odgovor izostao.

Osuđena premijerka Tajlanda državljanka Srbije, njen brat ima pasoš Crne Gore

Prema pisanju Nedeljnika, Vlada Srbije svake godine sve više dodeljuje srpske pasoše strancima, pa je tako samo ove godine dodeljeno 10 takvih državljanstava. Tokom 2018. Vladinim rešenjima dodeljena čak 54 srpska pasoša, 2017. doneta su 24 takva rešenja, a 2016. bilo ih je 18.

Na spisku državljana Srbije našli su se bivša premijerka Tajlanda Jingluk Šinavatra, koja je osuđena na pet godina zatvora zbog korupcije, bivši i sadašnji pripadnici Fataha - Muhamed Dahlan, Samir el Mašaravi i Sufijan Abu Zejida.

Nedeljnik piše da ima mnogo nepoznanica o tome kako je Šinavatra dobila državljanstvo Srbije - ne zna se da li je dolazila u Srbiju i da li su joj uručeni srpski pasoš i lična karta, a nije poznato ni koje ministarstvo je predložilo nju za državljanstvo, jer samo na takav zvaničan predlog Vlada Srbije može da odlučuje o prijemu u državljanstvo.

Podseća se da je lokacija na kojoj se nalazi Šinavatra misterija, otkako je pobegla iz Tajlanda neposredno pre izricanja presude u procesu koji se vodio zbog korupcije u programu za subvencionisanje pirinča.

Dok je obavljala funkciju premijera Tajlanda, nikada nije posetila Srbiju, niti je zabeleženo da se ikada susrela sa nekim srpskim zvaničnikom, piše Nedeljnik. U regionu je jedino posetila Crnu Goru 2013, nekoliko godina nakon što je njen brat Taksin dobio crnogorsko državljanstvo.

Taksin Šinavatra, koji je takođe osuđen za korupciju, ali je zatvorsku kaznu izbegao „svojevoljnim izgnanstvom”, svetskoj javnosti poznat i kao nekadašnji vlasnik engleskog fudbalskog kluba Mančester Siti koji je prodao 2008. godine, šeiku iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mansuru bin Zajed el Nahjanu.

I upravo u toj vezi, piše Nedeljnik, možda se krije razlog što su Šinavatra i njegova sestra dobili državljanstva Crne Gore i Srbije - zbog veza porodice Bin Zajed, naročito prestolonaslednika Abu Dabija, Muhameda bin Zajeda, rođenog brata vlasnika Mančester Sitija, sa predsednicima Srbije i Crne Gore, Aleksandrom Vučićem i Milom Đukanovićem.

Takođe, bivši vođa Fataha u Pojasu Gaze Muhamed Dahlan, sudeći po podacima iz Službenog glasnika, primljen je u državljanstvo Srbije odlukom Vlade Srbije od 6. decembra 2013. godine, a zajedno sa njim, državljanstvo su dobili njegova supruga i četvoro njihove dece.

Nekoliko meseci ranije, Dahlana je odlikovao tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić i uručio mu Orden srpske zastave drugog stepena. Tada je Dahlan označen kao „lični savetnik Bin Zajeda”, a kako piše Nedeljnik, odlikovanje je dobio za „učvršćivanje miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i UAE”.

Pasoš i za partnera u Institutu Tonija Blera i novog vlasnika Galenike

Pasoš Srbije ima i Noha Elbadavi, stariji  partner u Institutu za globalne promene bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, zatim Karlos Eduard Sančez, vlasnik brazilske firme EMS koja je jedan od novih vlasnika Galenike, kao i Uve Cirbes, vlasnik agencije za konsalting „GCI-Unit”.

O kontaktu srpskih vlasti s Tonijem Blerom, mediji u Srbiji prvi put su izvestili u februaru 2015. Tada je zvanično potvrđeno da će u Vladi biti uveden model „deliviri junita“, odnosno poseban način rada svih resora koji je trebalo da unapredi efikasnost rada svih ministarstava.

Kako su mediji pisali, iza tog projekta stajala je organizacija „Toni Bler asošijets“. Do danas, međutim, nisu otkriveni detalji kako je Blerova organizacija dogovorila saradnju s Vladom Srbije, na koji način je regulisana, kao ni ko je konkretno plaća. Nisu poznati ni rezultati te saradnje.

Novinari Insajdera su u više navrata pokušali da saznaju ko plaća angažovanje Blerovog instituta u Srbiji. Premijerka Ana Brnabić je na jednoj od konferencija za novinare izjavila  da se za to ne izdvaja ni dinar iz državnog budžeta. Ona je navela da Blerov institut pro bono savetuje Vladu.

Na molbu novinara Insajdera da nam dostavi ugovor o saradnji Vlade Srbije i Blerovog instituta, Brnabić je navela da će videti kako je ta saradnja regulisana. Iako je Insajder nakon toga u više navrata i u pisanoj formi zatražio taj ugovor od premijerke, odgovor iz njenog kabineta do danas nismo dobili.

Novinari Insajdera su i od Blerove organizacije, koja je konkurs za savetnike objavila na svom zvaničnom sajtu, tražili odgovore na pitanja koja samo ranije uputili Vladi, ali nam je rečeno da se oni više neće oglašavati na tu temu.

Takođe, Karlos Eduard Sančez, vlasnik brazilske firme EMS koja je jedan od novih vlasnika Galenike, vlasnik je srpskog pasoša.

Nekadašnja najveća fabrika lekova Galenika prodata je kao prezaduženo preduzeće, a javnosti je predstavljeno da je kupac poznata farmaceutska kuća iz Brazila EMS. Ta kompanija je formalno vlasnik samo 27 odsto Galenike.

O svemu spornom s privatizacijom Galenike, Insajder je istraživao u serijalu „Rasprodaja pod zavetom ćutanja”.

Izvor: Nedeljnik, Insajder