Zaštićeni svedok na suđenju Stanišiću i Simatoviću: „Martićevci“ ubijali i palili
U nastavku ponovljenog sudjenja Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju, zaštićeni svedok optužbe RFJ-072 izjavio je da je u selu Saborske u Lici video leševe i raskomadana tela i srpske vojnike kako pale kuće. Prema rečima zaštićenog svedoka zločine su počinili „Martićevci“, specijalna jedinica "redovne milicije", koja je dobila ime po tadašnjem ministru unutrašnjih poslova SAO Krajine Milanu Martiću.
RFJ-072 posvedočio je da je, kao pripadnik Teritorijalne odbrane, učestvovao u napadu na Saborsko koji su, 12. novembra 1991, izvele JNA i milicija samoproglašene SAO Krajine. Prema svedokovoj pisanoj izjavi, Saborsko je tada "potpuno uništeno" i opljačkano.
"Sve je gorelo", rekao je svedok u sudnici, dodajući da niko nije ni pokušavao da ugasi požare, ni da sahrani poginule.
Tokom napada na Saborsko, "Martićevcima" je komandovao Nikola Medaković zvani Medo, precizirao je RFJ-072. On je ipak naveo da su mnogi „Martićevci“ bili časni, a da su zločine činili pojedinci.
"Martićevci" i druge jedinice obučavane su u logoru u Golubiću koji je, prema optužnici, formirala i kontrolisala Služba državne bezbednosti Srbije čiji je šef bio Stanišić, a njegov pomoćnik Simatović.
Tužilac je svedoku citirao deo iz izveštaja oficira JNA, dan posle napada u Saborskom, u kome piše da se u tom selu "nastavlja s čišćenjem sela, terena i meštana".
Na pitanje šta se podrazumeva pod "čišćenjem meštana", RFJ-072 odgovorio je: "Pod čišćenjem meštana mislilo se na ostale građane tog mesta, ako ih je bilo...Ne znam koga su tražili, ako posle toga nikog živog nije bilo u Saborskom".
Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovodjenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po navodima tužbe, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Posle prvog sudjenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.
Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobadjajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen. Stanišića i Simatovića optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Izvor: Beta