Insajder debata: Zakon o nestalim bebama „dobar na papiru“, roditelji i dalje nepoverljivi (VIDEO)
Nakon više od dvadeset godina sumnji da su deca kradena iz porodilišta u Srbiji i skoro sedam godina od presude Evropskog suda za ljudska prava po kojoj je država morala da reši ovaj problem, u subotu su poslanici usvojili Zakon o nestalim bebama. Kako su zaključili sagovornici u Insajder debati, usvojeni zakon dobar je na papiru – suzbija prostor za opstrukciju koja se u ovoj oblasti vrši već godinama, ali naglašavaju da utisak nepoverenja ostavlja činjenica da je donet pod pritiskom. Ostaje da se vidi kako će biti primenjivan, saglasni su.
Predstavnica Beogradske grupe roditelja nestalih beba Mirjana Novokmet je u Insajder debati navela da je zadovoljna trenutnim ishodom, dodajući da je poziv premijerke na sastanak na kojem su u petak uveče usaglašeni amandmani bio iznenađenje.
„Bio je iznenađenje s obzirom na to da smo mi od 2013. do danas državnim institucijama uputili oko 130 dopisa“, kaže Novokmet.
Na pitanje da li je nakon usvajanja zakona mirna, odgovara odrično – ovakvim zakonom regulisan je samo jedan deo problema, objašnjava.
„Uređen je deo oko prikupljanja informacija, odnosno formiranje nezavisnog tela. Mi smo ga nazvali Komisijom. To je telo u koje će ući roditelji koji će prikupljati podatke po institucijama u kojima su nam vrata bila zatvorena“, objašnjava Novokmet.
Za Nikolu Kovačevića iz Inicijative A11, koja podržava Beogradsko udruženje roditelja u borbi za istinu, amandman koji reguliše formiranje Komisiju izgleda nestvarno. Reč je o telu u kojoj će od 15 članova, devetoro biti predstavnici roditelja.
„Prema zakonu, Komisija ima nesmetan pristup svim pravosudnim organima, zdravstvenim centrima, porodilištima i ostalim institucijama kako bi prikupili sve neophodne dokumente i informacije i utvrdili činjenice“, ističe Kovačević.
On ističe da u primeni ovog zakona odlučujuću ulogu ima i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti jer „sve mora da se radi u skladu sa zakonom i da se na sve načine moraju zaštititi podaci o roditeljima i porođajima“ što i jesu, kako dodaje, osetljivi podaci.
Katarina Golubović iz JUKOM-a kaže da je ovakav zakon znatno bolji od predloga kojem su se prošle nedelje, između ostalih, i oni suprotstavljali.
„Sada imamo utvrđivanje činjenica na dva koloseka. Prvo kroz vanparnični postupak i drugo - preko Komisije. Uvođenjem Komisije imamo sredstvo da određeni ljudi određenih kvalifikacija vrše istragu, i to je ono na šta smo uporno ukazivali kroz ceo ovaj proces usvajanja zakona“, ističe ona.
Dodaje da su ovakvim zakonom roditelji dobili šansu da povrate poverenje u državu.
„Roditelji nisu verovali ni sudu, nikome, samo veruju sebi jer su sopstvenim radom došli do nekih dokumenata“, kaže Katarina Golubović.
Ona dodaje da rezultate do kojih dođe Komisija može sud da koristi u postupku koji je pokrenut, a može i da pomogne u situacijama da se uopšte pokrene postupak.
Na važnost komisije pažnju skreće i Nikola Kovačević, dodajući da bi zapravo ona trebalo da služi kao servis koji javne tužioce treba da stavi pred „svršen čin“ tako da ne mogu da odbace krivičnu prijavu.
„Naš stav je da ova krivična dela nisu zastarela, a mi ćemo se potruditi da ponudimo dovoljno pravnih argumenata koji će nadležnim pravosudnim organima omogućiti da rade ono što do sada nisu, a to je da krivično gone sve osumnjičene do kojih se došlo svih ovih godina i do kojih će se doći tokom rada ove Komisije“, navodi Kovačević.
Na pitanje da li ovakvim zakonom država poručuje da je spremna da se obračuna sa organizovanim kriminalom krađe beba ili je u pitanju nešto drugo, Katarina Golubović kaže da nije sigurna u nameru države podsećajući da je donošenje zakona bila i obaveza iz presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zorica Jovanović protiv Srbije.
„Imali smo dve privremene rezolucije Saveta Evrope, pretila nam je treća, što nikako nije dobro. Mi smo pod pritiskom doneli zakon“, istakla je Golubović.