Transkript prve epizode

B92: Zašto je vaša odluka bila da sve do danas ćutite, odnosno da neke stvari saopštite na sudu, pa da onda izađete u javnost. Šta je to novo što vi kao svedok iznosite u procesu za ubistvo premijera Srbije? 

Jovanović: Ima tu mnogo motiva koji ne mogu biti rasvetljeni ni u ovoj emisiji, konačno ne mogu da dam onu vrstu odgovora nekome ko me smatra demonom da me posmatra drugim očima, niti pristajem da prihvatim tezu po kojoj sam ja bezgrešni anđeo. Sve ono što se dešavalo je u toj meri kontroverzno, u toj meri konfuzno, u toj meri teško da, na žalost, samo vreme može jasno da definiše okvire u kojima će se ta slagalica složiti 

B92: Kako ste doprineli utvrđivanju istine? Šta je tu novo što iznosite kao podatak? 

Jovanović: Da li je neistina ili senzacija kada kažem da u Srbiji funkcionise zločinačko udruženje, ili mi treba da mislimo da je sve što nam se dešavalo splet čudnih okolnosti, ekstremna koincidencija? 

B92: Koje je to zločinačko udruženje i koje vi ljude svrstavate u to zločinačko udruženje? Deo crkve, deo vojske, deo policije, deo nacionalne inteligencije..? Ne možete to tako da kažete… 

Jovanović: Ne, mogu to da kažem. “To su pašalne ocene…”. Ne, nisu paušalne, šta je potrebno da bismo otišli korak dalje, možemo da odemo dalje, da govorimo o detaljima? Govorim o onom zločinačkom udruženju koje je 6. oktobra našlo svog novog Miloševića, koje je pokušalo da u slabosti Koštunice stvori prostor za sebe. To zločinačko udruženje počiva na delu crkve, na delu nacionalne inteligencije, na službama bezbednosti, bez obzira na to gde se one nalaze. To je taj svet u kome nema mesta za mene, za moje prijatelje, nema mesta ni za Zorana. O toj Srbiji prošlosti ja pričam, na žalost nema kohabitacije između nas, zato što se ne mogu pomiriti dobro i zlo. Ko je odgovoran za ono što nam se desilo? 

B92: Zar niste vi odgovorni zato sto je jedno vreme bilo kohabitacije? 

Jovanović: Ne, to nije bila kohabitacija. 

B92: Bila je neka vrsta saradnje. 

Jovanović: S kim? 

B92: S ljudima koje ste spomenuli, Jovica Stanišić, Ulemek..? 

Jovanović: To ne može biti tumačeno kao saradnja. Ako mislite da se posipam pepelom, ne pada mi na pamet, ja nisam takav čovek, ali kad govorimo o svemu, moramo da povedemo računa o rezultatu. Ne o načelima. Neću da morališem o najnemoralnijem društvu u Evropi s kraja XX i pocetka XXI veka. To nije način kojim ja želim da živim i, na kraju, to nije bio bitan princip u poslu u kojim sam se bavio. Ne, nismo nikad kalkulisali. Da smo kalkulisali onda bi se ta priča završila drugačije. Bili bismo bogatiji, živeli bismo mirnije, ali postoji jedna sistemska greška i tu grešku ne može ništa kompenzovati 

B92: Koja? 

Jovanović: Ja ne mogu da živim na račun normalnih ljudi. Ja se ne osećam dobro u tragediji i u tome je razlika između nas i njih. Nisu oni patriote, veliki Srbi… Gde je tada bila crkva, koja je njena uloga u svemu tome, koja je uloga policije, sudova, mafije, onih koji su se u svemu tome obogatili...? Ajde da to na takav način posmatramo. Jeste, to je zločinačko udruženje, koje svoju budućnost vidi u našem nestajanju. Čudimo se jel' moguće da je crkva u tome učestvovala… Pa falsifikovali su patrijarhovu Uskršnju poslanicu u aprilu 2003, dopisali su i osudili reformatore koji bi da reformišu Srbiju mesec dana posle 12. marta. Pa, gde je vikar patrijarha Pavla koji se tome suprotstavio? Nema ga nigde! Mislim na Atanasija Rakitu. 

B92: Ko je sta falsifikovao, ništa vas nisam razumela? 

Jovanović: Pa u tome je problem što ćemo morati da sačekamo još pet godina da bi ljudi mogli tako nešto da razumeju. Pa pukovnik Amfiohije Radović, na primer. On! Filaret koji me zove telefonom i buni se što mu je policija uzela džip. Ja pozovem Dušana Mihajlovića i pitam ga, kažem - zvao me Filaret. On kaže: “Nemam, pojma sad ću da proverim”. Posle pola sata stiže mi pisani dokument da je oduzeto vozilo zato sto je ukradeno, a meni se Filaret obrati onako hrišćaniskim rečnikom… Ja ga pozovem, pa mu kazem: “Ej, izvini, vozio si ukradeni auto”. On kaže: “Pa ne, to je ukradeno u vašem svetu. Sad kad je dato nama, to je blagosloveno”. Sedi pod freskom belog anđela i vozi se u lopovskom džipu. 

B92: Kakve to veze ima sa ubistvom Zorana Đinđića?

Jovanović: Kako nema veze sa ubistvom? Jel’ stvorena neka atmosfera u kojoj je bilo logično pomisliti da je moguće ubiti predsednika Vlade? Pa ne ubija se predsednik Vlade tek tako, pobogu. Pa nas je Amfilohije prokleo 29. juna 2001. Prokleo! Kako? Pa, tako – izašao, održao konferenciju i rekao “Bog vas kleo, pogani izrodi”. Kad bih otišao u Ostrog, prošao bih gore od Karle del Ponte. Tamo gde me je, inače, on krstio, ali u nekom drugom životu. 

B92: Kad vas je krstio? 

Jovanović: Pa, kažem vam, u drugom zivotu. Pa u kom? Pa kažem vam, recimo, u vremenu u kojem je on bio čovek koji unosi neku svežinu u crkvu, a ja, recimo, bio dete za koje se mislilo da je tako nešto potrebno. 

B92: Opet vas pitam, kada sve te njihove izjave navodite… 

Jovanović: Pa jel' su to činjenice? Jel' su činjenice da je otišao kod Miloševića u zatvor i da je rekao “Hag je za Srbe inkvizicija”? 

B92: Pa ne možete tako da optužite ljude da stoje iza ubistva premijera Srbije. To je malo neozbiljno, jel tako? 

Jovanović: Pa dobro, o kome pričamo sada? Pričamo o zločinačkom udruženju. Pa to udruženje ima i one koje blagoslove, koji pravdaju i veličaju, one koji kažu “nije to tako treba”… Jel su osudili i jedan zločin? Ili su smogli snage samo da presude Zoranu Đinđiću na odru? Iako je prethodne večeri dogovoreno da u crkvi ne bude držan govor. Ja sam razgovarao, pozvao me Nemanja Kolesar koji je vodio protokol sahrane i rekao da ljudi iz crkve misle da su dužni da kažu nešto u hramu. Ja sam razgovarao s tadašnjim ministrom vera, sekretarom SPC i rekao da je sahrana organizovana u hramu zato sto mi pokušavamo da ujedinimo naciju. Zato smo taj hram i pravili, da bi mogli da se mole u crkvi, a ne u školskoj učionici. 

B92: Ali, uveli ste veronauku? 

Jovanović: Jeste, uveli smo veronauku 29. juna u 7 ili 8 ujutro. Ja sam bio u Patrijaršiji, razgovarao s patrijarhom, postojala je ideja da se kod patrijarha pojave i Zoran i Koštunica i na taj način da se spusti lopta posle jedne burne noći koja je usledila posle naše odluke da pošaljemo Miloševića u Hag. Koštunici nije palo ni na pamet da dođe, ali smo u tom razgovoru, otprilike, napravili dogovor koji je nas obavezivao da uvedemo veronauku, a njih da kao crkva prećute to što se desilo. 

B92: Da prećute to što je Milošević izručen? 

Jovanović: Jeste, da, da prećute to što se desilo. Da li je to politika? Jeste. I ranije su postojale inicijative za uvođenje veronauke. Sećam se Gaše Kneževića, kog smo pozvali u Vladu, sreli smo se u hodniku u trenutku kada je Zoran već izlazio s predstavnicima crkve… Gaša nije znao šta se dešava. Ja sam mu rekao: “Gašo, prekrsti se i počni, uvodimo veronauku". Ja mislim da je to u tom trenutku bilo nužno. Mi nismo uveli veronauku i izbacili kompjuter i Darvina iz škole. Slažem se da ima mnogo kontroverzi, ali u svemu tome su isključivi motivi oni koji se vezuju rezultat. 

I kada ja pričam o tom udruženju, ja ne pričam da bih rekao da je Koštunica ubica. Da jeste, ne bi bio danas na slobodi. A koliko je odgovoran? Strašno je dgovoran za ono sto se desilo. Posle ubistva libanskog premijera sprovedena je istraga. Utvrđeno je da Sirija nije izvršila atentat, ali da je odgovorna za ono sto se desilo jer je bila stvorena takva atmosfera da je neko mogao da pomisli da je moguće ubiti predsednika Vlade. 

B92: Ali vaša istraga ni to nije utvrdila. 

Jovanović: Šta? 

B92: Da je Vojislav odgovoran za atmosferu koja se stvarala. 

Jovanović: Pa nije zato što je to politizacija vanrednog stanja. Moje mišljenje je da su ti ljudi parazitirali u sukobu koji je stvoren između DS-a i DSS-a. Ali, taj sukob do koga je došlo nije došlo zato što smo mi to hteli, nego zato što je on na takav način pravio distancu od nas, zato što je manipulisao s nacionalnim emocijama i osećanjima. 

Do prvog sukoba DOS i DSS-a došlo je kada je odlukom Vlade Zorana Đidnjića Slobodan Milošević izručen Hagu. Koštunica je to nazvao državnim udarom. 

Jovanović: U svakom problemu koji je postojao u Srbiji, ja sam se pronašao, da bi na kraju jedino pitanje koje mi se postavlja bilo, a na osnovu kojih ovlašćenja ste vi to radili?. Žao mi je što u zakonu o organizaciji vlade nije bila definicija čovek zadužen za hapšenje ex-predsednika, čovek koji je zadužen za hapšenje osobe koja je optužena za ratni zločin… 

B92: Ili čovek zaduzen za kontakte s mafijom? 

Jovanović: Ili to. Žao mi je što to ne postoji, ali ako mislite da je to za mene problem – ne, nije. Šta je problem? Što sam odlazio u Šilerovu? Zašto je moj odlazak problem, a nije problem odlazak Zorana Šamija? Taj čovek je danas predsednik Skupštine državne zajednice. Šta je on tamo tražio? 

B92: Otkud vi znate da je on bio tamo? 

Jovanović: Znam vrlo dobro i on zna kako znam. Pa, jel' to neka tajna? 

B92: Ne može tako, morate da odgovorite kako znate da je Šami bio. 

Jovanović: Morate da postavite onda drugo pitanje. 

B92: Ja sam vas jasno pitala…

Jovanović: Pa sam mi je rekao, eto kako znam, pitao sam ga kako ga nije sramota, u Skupštini grada? Nastupa onako bestijalno obračunavajuci se sa mnom i Zoranom. On koji je u tu Šilerovu odlazio da bi se sastajao u skladu s dogovorima u ime Koštunice. Ja tu hoću da napravim jasan stav prema Koštunici. 

B92: Čekajte, vama je Zoran Šami priznao da je bio u Šilerovoj? 

Jovnaović: Tačno, ali mene ne interesuje njegov odlazak u Šilerovu, nego motiv – zašto je tamo bio.

B92: Zašto ste vi bili? 

Jovanović: Pa i o tome sam sve rekao. 

B92: Baš ste sve rekli? 

Jovanović: Da. Obratite se Nebojši Čoviću za ostatak priče, pošto on mnogo bolje zna šta ja radim i koliko ja plivam 50m kraul u bazenu s viskijem, nego šta radi on ili oni s kojima se on dogovorio da to urade u vanrednom stanju. 

B92: I svedoci-saradnici su naveli u svojim iskazima, jedan je naveo da vas je video 5-6 puta, a drugi nekoliko puta? 

Jovanović: Pa tačno, ali vam opet ponavljam – meni je svejedno da li je to bilo jedan, dva, pet, šest, sedam ili 67 puta. 

B92: Pa koliko je puta bilo, da li je bilo dva puta ili..?

Jovanović: Tačno, bilo je dva puta, bilo je dva puta. 

B92: Pa kako vam je onda svejedno? 

Jovanović: Zato što nisam ja došao u ovaj razgovor s vama da vam se pravdam. 

B92: Ali, morate da objasnite neke stvari… 

Jovanović: Ne mogu da objasnim, jer ljudi ne mogu da shvate. 

B92: Probajte. 

Jovanović: Neću jer ja mogu da kažem ono što treba da se kaže. Da li će ljudi to shvatiti ili ne… Ja mislim da ljudi to ne mogu da shvate. 

B92: Sami ste rekli da je Srbija umorna od neistina, zasto onda vi za početak ne ispričate istinu? 

Jovanović: Zato što je ta istina jako teška i zato sto je svi znaju i zato sto se istina u Srbiji priznaje tako što je to naknadni izraz savesti i krivice. Srbija je priznala istinu o Zoranu kada ga je trajno izgubila. Koštunica je posle dve godine progovorio o Zoranu. OK, ja mislim da čovek može da promeni svoje mišljenje, ali ono što sam od njega hteo da čujem je izvinjenje. Nema problema da pričamo o meni, ali nećemo samo o meni. Dve godine ja tu priču slušam i poštujem zakon i Prijića, koji me zamolio u aprilu 2003, posle onih sramnih konferencija za novinare Nebojše Čovića, da ćutim. I znao je da od mene to može da traži, jer sam ja spreman da plaćam ličnu cenu zbog višeg interesa. 

(…) 

Jovanović: Onog trenutka kada je Koštunica, zbog svoje nesposobnosti, izgubio ritam u promenama koje smo mi diktirali1i, ta nesposobnost je proizvela mržnju, a ta mržnja ga je zaslepila. Pa je onda mogao da primi Gavrilovića, osobu koja dve godine nema nikakve veze sa DB-om, nižeg službenika Jovice Stanišića, prvo on, pa svi njegovi savetnici, pa sticajem okolnosti i njegova žena… 

B92: Kad ste spomenuli Gavrilovića, vi danas i Goran Petrović, i Vladimir Popović, tvrdite da nema dileme da ga je kod Koštunice poslao Jovica Stanišić. To se sve desilo 2001. godine? Tacno. Ali zar niste vi tada bili na vlasti, o čemu se tu radi? Četiri godine kasnije vi iznosite podatak da to nije nikakva tajna. Jel vi tada niste smeli da se suprotstavite Jovici Stanišiću? 

Jovanović: Pa, poznato je da smo mi bili ljudi koji su birali svoje protivnike. Peti oktobar smo imali najmanje opasnog protivnika. 

B92: Odgovorite mi na pitanje, zašto tek danas pričate o tome? 

Jovanović: Pričali smo i tada 

B92: Niste 

Jovanović: Kako nisam? Spomenuo sam svedočenje pred odborom u Skupštini. 

B92: Svedočili ste 2003. godine? 

Jovanović: Tačno, tada sam pokazao fotografiju Šljivančanina u kasarni. 

B92: Pitala sam vas za Stanišića. 

Jovanović: Niste me pažljivo slušali, tad smo mi bili kriminalci, tad smo uništavali slobodu medija…

Posle ubistva Momira Gavrilovića i tvrdnje Koštuničinog kabineta da je Gavrilović kod njih došao da bi doneo dokaze o sprezi Vlade Zorana Đinđića sa mafijom, glavna tema u javnosti postaje koliko je Vlada Zoran Đidnjca kriminalizovana. Čedomir Jovanović kaze da je posle ubistva Momira Gavrilovića razgovarao sa njegovom suprgom, koja mu je iznela podatke koji demantuju tvrdnje kabineta Vojislava Kostunice. 

Jovanović: Otišao sam i razgovarao sa njom. Tu je došlo do perokreta. Ono što je rekla bilo je šokantno. Ona mi je rekla da je Gavrilović pozvan iz Koštuničinog kabineta. Ona mi je rekla da je toga bilo i ranije, što je potpuno suprotno tvrdnji da se on sam pojavio i ispovedio u Koštuničinom kabinetu. Pozvan je u četvrtak uvče i odlozio je svoj planirani put. To je bilo dovoljno za potpuno rušenje te teze na osnovu koje je Koštunica planirao smenu načelnika DB-a Gorana Petrovića. 

B92: Ali, ne možete na osnovu toga da tvrdite da je Gavriilovic išao u kabinet da bi kadrovao i menjao sluzbu DB. 

Jovanović: Mogu, zato što mi je to rekao general policije Marinko Kresoja, koji se nalazio sa njim u društvu – general policije, koji je smenjen posle Petog oktobra, a koji je bio predviđen za načelnika Javne bezbednosti u toj novoj podeli vlasti. Kresoje nam je rekao šta se dešavalao na tim sastancima, jer je bio prisutan. Nisam ja to izmislio, to je rekao i u samoj policijiskoj istrazi. 

Posle promene vlasti, BIA I MUP pokrenuli su istragu o učešću Vlade Srbije u ubistvu Momira Gavrilovića 

Jovanović: Ja sam u junu priveden. Insistirao sam na poligrafskom ispitivanju i to je urađeno. To je bio jedini način kojim argumentovano mogu da dokažem da je Koštunica lagao kada se povodom ubistva Gavrilovića obratio naciji. I sada mogu da tražim od njega da i on ide na poligraf i da se utvrdi da li je tada lagao. 

Čedomir Jovanović tvrdi da je isti slučaj i sa hapšenjem bivšeg generala policije Milana Obradovića, zbog navodnih zloupotreba prilikom iznuđivanja iskaza od članova takozvane Makine grupe. Kao što je afera Gavrilović imala za cilj rušenje Vlade Srbije, tako i afera Obradović ima za cilj rušenje optužnice za ubistvo premijera Srbije. 

Jovanović: Ja sam o tome razgovarao vise sati sa Prijićem. Saopštio sam mu podatke na osnovu kojih je on pokrenuo istrage. Sve ono što je deo Inspektorata policije, zadire u domen svih događaja kojih smo mi akteri od Petog oktobra. Milan Obradović je već dve nedelje u zatvoru i nama nije omogućeno da damo izjave pred sudom. Problem je u tome što se od mene očekuje da ćutim, a problem je u tome što država danas veruje kriminalcu, a ne policajcu sa 25 godina besprekornog iskustva. Pred tom činjenicom ćute i one stranke, koje vrlo dobro znaju da se danas vodi obračun sa Milanom Obradovićem, da bi se obračun priveo kraju, ne sa njim nego, sa nama, protagonistima politike kojoj je obavljajući svoj posao služio i Obradović. Licno mu je ponuđeno pre godinu dana da pristupi onome sto ja zovem zločinacko udruženje, da uperi prstom na nekog od nas, kako bi mogao da ostane na mestu načelnika beogradske policije. Posto nije hteo, najuren je u Kuršumliju kao general policije. To je samo produženi konflikt koji je trajao godinama i prenosio se preko Gavrilovića, Buhe, i onoga sto je usledilo 12. marta do danas. 

B92: Tvrdte da sve što se navodi o vama u tom izveštaju nije tačno? 

Jovanović: Sve što je u tom izveštaju pomenuto, a u vezi sa okolnostim u koje sam ja upućen, je apsolutna konstrukcija, lako proverljiva i ja na tome insistiram. Dve nedelje je prošlo od hapšenja Milana Obradovića. Ako je taj slučaj važan, na čemu se onda gradi distanca prema nama? Zašto niko nije saslušan, nisu nam uzete izjave, zbog čega je uopšte uhapšen Milan Obradović? 

(…)

Jovanović tvrdi da je na sastanku između Miloševića i Koštunice 6. oktobra, a iza leđa Igora Ivanova, dogovorena zaštita Miloševićevih ljudi. Prema njegovoj tvrdnji, tada je dogovoreno da novi savezni premijer bude Zoran Žižić: 

Jovanović: Mozda je to šokantno za društvo, ali je to istina i to su činjenice jer je tada Milošević od Koštunice zatražio objašnjenje za sve sto mu se desilo, uz komentar da je bio blagonaklon prema njemu. U jednom trenutku se razgovaralo o ideji da Milošević bude savezni premijer, jer je to bilo pravno moguće. To je Koštunica odbio uz komentar da bi ekstremisti u DOS-u tako nešto sprečili. Onda su se sporazumom dogovorili da Zoran Žižić iz SNP-a bude savezni premijer. I ono što je važno, Milošević je dobio garancije – za Vojsku, Pavkovića, tada je postignut dogovor prema šefu DB-a Radomiru Markoviću... 

B92: Ali, kako je moguće da ste znali u toj prelaznoj vladi i ko je Radomir Marković i ko je Pavković, a niste znali ko je Legija? 

Jovanović: Legija je bio komandant JSO, u tom razgovoru koji je vođen pred 5. oktobar mi nismo bili u poziciji da nešto garantujemo. Ko smo bili mi da tako nešto radimo? I tad nam je bilo jasno zašto je on došao kod nas, iz jednog jedinog razloga, a što ne bi bio na našoj strani, jel' će mu se desiti nešto ako mi sticajem neverovatnih okolnosti trijumfujemo? 

B92: To je nekako naknadna pamet, vi ste od njega napravili narodnog heroja. 

Jovanović: Ko je to uradio, nije tačno. 

B92: Kako nije tačno? 

Jovanović: Pa, jel' odlikovan? 

B92: Da li stvarno neko mora da bude odlikovan da bi bio nacionalni heroj? Znači, nije bio nacionalni heroj. Dobro, javno ste mu zahvalnost odavali i priznanje što je pomogao 5. oktobar. 

Jovanović: Pa nađite u toj svojoj dokumentaciji javno iskazivanje zahvalnosti Legiji bilo kog politicara DOS-a. 

B92: Naći ćemo, naravno.

Jovanović: Samo je Zoran Đinđić govorio o odnosima s Legijom, jer niko drugi iz DOS-a nije imao kontakte s njim, osim mene i njega. Ono što je bila naša obaveza, jer smo vrlo dobro znali iz kakvog mraka dolazi ta jedinica i taj čovek, naša obaveza se vezivala za našu mogućnost da ga zadržimo u orbiti te prelazne i republicke vlade, koja će biti formirana. Da se ne vrati u tu tamu iz koje je iskoracio 5. oktobra, to smo uspevali da radimo do onog trenutka kada je počeo da krši zakon. Kad je napravio incident u Kuli, on je suspendovan, posle Stupice uhapšen i otpušten iz policije. 

B92: Dobro, na to se stalno pozivate, ali je pušten posle 48 sati. 

Jovanović: Nije tačno, uhapšen je u petak ujutro, a izašao je u sredu. 

B92: Pa dobro tri, četiri dana kasnije. 

Jovanović: Pušten je kad su svi saslušani, tražili smo mogućnost da ostane što duže u pritvoru, ali u kojim okolnostima. Ko su oni koji su se potrudili da jedinici bude poslata poruka da će biti predat Haškom tribunalu, ko su oni koji su rekli da je prebacen iz 29. novembra u Hag, a ne u CZ? Legija je uhapšen u Stupici, uhapsio ga je Zoran Mijatović. Patrola policije nije smela da se pojavi. Neki policajci su iz žbunja posmatrali kako mu MIjatović stavlja lisice na ruke. Mene su tog jutra probudili pripadnici “beretki” koji su došli s Maričićem uz priču da im je javljeno da smo Legiju uhapsili kako bi ga poslali Hagu jer je sve vreme to bila teza kojom se patriotski blok homgenizovao i navođen na obracun s Đinđićem. Dakle, kod mene je došao Gumar jer su im javili da je uhapšen zato što se šalje u Hag. U isto vreme je i Guri u 29. novembra i zove tog istog Maričića koji se nalazi kod mene. To je tačno, da, otišao sam i razgovarao s Legijom. 

B92: Šta ste razgovarali? 

Jovanović: Tražio sam od njega da zove JSO i da kaže istinu. On je šutnuo, imao je neke cipele ili patike na nogama, počeo da divlja… Ne mogu da vam opisujem detalje, zato što mi se gadi sve to. Jeste, tačno, otišao sam kod tog čoveka da pozove jedinicu. On je to odbio da uradi. Sve vreme je njegova žena zvala centralu Vlade i tražila da je spoje s Đinđićem, predstvaljajuci se “ovde Legijina Aleksandra”. Na kraju, kada je u subotu pre podne prebacen u CZ, puštena je priča da smo ga mi poslali Hag. Tada je haos nastao. Znači, haos. Pokušavali su pobunu i u junu. Ali, znate ko je tada u CZ? Milošević, Marković, dva pripadnika JSO koja su priznala ubistvo na Iibarskoj, tada je tamo i Dušan Spasojević, pa je zgodno onako ritnuti se na mene, nema veze, dobro zvuči “Dušan Spasojević”, hajde da mu ga zalepimo kao etiketu. Ko mi to radi? Koštunica i njegov kabinet! 

B92: Da li ste odveli Legijinu ženu i dete njemu u posetu u CZ? 

Jovanović: Nisam, ali da je bilo potrebno, odveo bih je. Žena koja je u petak pokušavala s nama da stupi u kontakt stupila je u subotu preko Maričića i ja sam ponudio Maričiću da se oni lično uvere u činjenicu da se Legija nalazi u zatvoru, a ne u Hagu. I to je omogućeno, uz saglasnost nadležnih. Ja tom razgovoru nisam prisustvovao, ja sam bio u zatvoru kod upravnika Blanuše. Ona je došla s detetom. Ne interesuje me to. Meni je važno da se oni vide i da bude poslata poruka da nije tačno da je u Hagu, nego u CZ. 

B92: Ali, zašto njegova žena nije mogla da ode u zatvor bez vaše pomoći? 

Jovanović: Nije bilo moje pomoći. Moja uloga je bila vezena za amortizaciju tog protesta i za razgovor s Gumarom. 

B92: Ali, ako se komadant Gumar uverio da je Legija tu? 

Jovanović: Ne, komadant se nije uverio, žena Legije je u većoj meri uticala na jedinicu nego komandant. 

B92: Žena? 

Jovanović: Tačno, kad govori ona, govori Legija. 

B92: V i ste rekli da on od juna 2001. ne predstavlja nikakvu bitnu ulogu za vas. Jel i dalje to tvrdite? 

Jovanović: Da. 

B92: Jun 2001? 

Jovanović: Da, jun 2001. 

B92: Pa, videli ste se u oktobru 2001? 

Jovanović: Jesam. 

B92: Zbog čega? 

Jovanović: Sreli smo se 5. oktobra. Mene je Legija pozvao preko momka koji je bio u mom obezbeđenju. Ja sam već tada živeo u Banovcima. I do tog susreta je došlo tako što nas je na auto-putu sačekao auto, koji nas je sproveo kroz ulice u Zemunu i doveo nas u garažu. Ja sam iz nje izašao i sreo Legiju. To je bio njegov monolog, preteći, u kojem je on nama poručio da je pronašao nove zaštitnike, da nam neće oprostiti odluku da ga sklonimo iz policije. Tada mi je rekao za svoje kontakte sa Acom Tomićem i za podršku na koju može da računa. Tada je pomenuo proces za Ibarsku. 

B92: Zašto vi idete s Legijom da se vidite kada on u tom trenutku više nije komadant JSO? 

Jovanović: Pa, da li sam bio jasan kada sam rekao da su me pozvali? 

B92: Pa da, ali zašto idete? 

Jovanović: Ja ne mogu tako da živim. Pa, kad vas neko pozove, šta vi odgovorite? Pa šta je sad Legija, neko kog ja ne poznajem? Treba da se začudim što me je pozvao 5. oktobra 2001, kao ne poznajemo se? Pogrešio si broj? Pa koga će drugog da pozove? 

B92: Pa zašto koga drugog? 

Jovanović: Pa koga drugog? S kim je jedino imao odnos? Sa mnom i s Đinđićem. On druge ne doživljava kao ravnopravne sagovornike, jer je on nacionalna veličina. Što me zove 5. oktobra, pa zato što mene optužuje za ono što mu se dogodilo, što sam mu ja lično u njegovoj kući rekao da ode kod Petrovića i da uzme otkaz. 

B92: Kod njega kući? 

Jovanović: Da, kod njega u kući, jedan jedini put kad sam bio, to je kad je izašao iz CZ-a i kada je otišao i počeo da zove JSO, svoje obezbeđenje, i da planira veliku osvetu. 

B92: Bili ste kod njega kod kuće? 

Jovanović: Da, jeste, tada me je pozvao Bracanović i ja sam otišao kod njega kući. Ne samoinicijativno, nego zato što smo o tome razgovarali. Nije valjda trebao da ide Zoran Đinđić? 

B92: Vi ste tražili kada je ubijen premijer Srbije da na sopstven zahtev budete ispitani kod specijalnog tužioca. Koji je motiv za tako nešto? 

Jovanović: Pa, zato što neću da mi verujete na reč. Zašto biste vi meni verovali? 

B92: Ali, zašto ste imali potrebu za tako nečim? 

Jovanović: Imao sam potrebu zato sto su bile užasne okolnosti u kojima su izgrađeni odnosi mene i ljudi koji su ubili predsednika Vlade. Imao sam potrebu da neko drugi sprovede istragu. 

B92: Da li ste se vi osećali odgovornim zbog nečega? 

Jovanović: Ne, ja sam se osećao neodgovornim kada sam video da je Zoran ubijen. Znate šta… 

B92: Pa pitam vas zato što ste sami rekli, zbog veze s ljudima koji su ubili… 

Jovanović: Pa tačno. Naravno da to treba da se ispita, i moja, i Koštuničina, i Bebina, i Tomićeva, ili Bulatovićeva. Naravno da sam taržio. Zašto sam to uradio? Zato što sam znao šta je ono što sledi. 

B92: U tom vanrednom stanju, glavna tema postajete vi, odnosno koliko ste puta išli u Šilerovu, zašto, koliko puta u zatvor i zbog čega, i kakvi su vaši kontakti s mafijom. Hajde da krenemo redom. Znači, odakle vam džip, na primer, posle 5.oktobra? To vas pitam zbog toga sto ste, recimo, pre toga bili samo student, vođa demonstracija. 

Jovanović: Pa pet godina pre toga da, ja sam fakultet '98. završio. 

B92: Pa dobro ali niste radili… 

Jovanović: Ne, možemo da govorimo o onome šta sam ja zaista bio, a možemo da citiramo velikane naše bliže politilčke prošlosti, recimo, Šešelja ili Tomića ili... Nisam ništa radio, nego sam parazitirao. Ja mislim da je definitivno ovo društvo potpuno poremećeno kada razmišlja o tipu vozila. 

B92: Šta sad to znači - poremećeno? Odgovorite na pitanje - odakle vam džip posle 5. okobra, a pre toga niste viđeni u džipu, nego ste... 

Jovanović: Ko to kaže? 

B92: Evo, ja vam kažem. 

Jovanović: Taj svedok-saradnik na koga se pozivate u svojoj izjavi, ali tamo negde gde treba da se pozovete, on priča o tome kako smo '97. išli džipom na Kosovo, na primer. To je bio Dragoljubov auto koji sam ja povremeno koristio, kao što smo koristili godinama, popravljali kod njega u radionici, koristili ili njegove automobile ili Koletove automobile, ili vozila ljudi koji su nas podržavali. Pa ne mislite valjda da sam kupio sebi džip? Pa, ni danas ja nisam vlasnik automobila koji koristim. 

B92: A ko su vlasnici? 

Jovanović: Pa, prijatelji moji i menjam ih dosta često onako kako zahtevaju uslovi života u kojima se nalazim. Ja mislim da je ovo društvo poremećeno ili naš sistem vrednosti zbog toga sto se prvo postavi pitanje - a odakle njemu auto, a ne postavi se pitanje šta je to što se desilo. Meni je taj auto dignut u vazduh pola sata posle sastanka s Frankom Simatovićem, sastanka koji je održan uz posredovanje Legije u restoranu u Majke Jevrosime u jednom poslovnom klubu preduzeca "Lutra". Sastanku su prisustvovali tadašnji ministar policije Dušan Mihajlovic, tadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek i došao je Franko Simatović, dotadašnji pomoćnik načelnika Državne bezbednosti, došao je da traži da ostane na mestu pomoćnika, ovog puta Gorana Petrovića zbog toga što je to jedini način da sačuva svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice. Pitali smo ga ko je ubio Ćuruviju, pitali smo ga ko stoji iza ubistva na Ibarskoj magistrali, atentata na Vuka Draškovića u Budvi, pitali smo ga za istinu o Ivanu Stamboliću jer se tada još nagađalo o nekom drugačijim ishodu od ubistva. On je na sva ta pitanja odgovorio kratko da ništa ne zna, mnogo je malo znao da bi mogao da ostane pomoćnik načelnika DB-a. 

B92: Pa, šta ste vi očekivali, da vam kaže - znam ko je ubio? 

Jovanović: Moj posao je bio da s njim razgovaram i pošto je on rekao da ne zna, prestala je svaka vrsta obaveze nove vlasti prema njemu. Znači, rečeno mu je da mnogo malo zna da bi bio pomoćnik. Pola sata potom eksplodirao je moj automobil u Avalskoj ulici i pet automobila oko njega, a ja sam sledećeg jutra završio sa službenim policijskim obezbeđenjem koje sam inače prethodno odbijao, iako mi je sugerisano da tako nešto uradim. I to je bila jedna lekcija posle koje se moj život promenio jer ja ipak moram da vodim računa i o sebi. 

B92: Promenio u smislu, da li je tačno da je za eksploziju odgovoran Milorad Ulemek Legija, koji je posle toga došao kod vas i rekao vam - ne brini ništa, evo, ja ću te štititi i tad vi zapravo postajete prijatelji? 

Jovanović: S Legijom prijatelj? 

B92: Kažem, da li je tačno? 

Jovanović: Pa dobro možemo da nastavimo da se vređamo. Ne, nije tačno. A to za prijateljstvo neka ostane tako, kao bez odgovora. 

B92: Zasto bez odgovora? Zasto vas vređaju ta pitanja kada i sami znate šta, kakve sve informacije postoje u javnosti? 

Jovanović: Pa zato što me vređaju, prosto, moj karakter je takav, ja vodim računa kada razgovaram s ljudima. Ja sam tako sam vaspitan. Jeste, prijatelj mi je, zajedno smo isli na FEST i u Kinoteku. Ja s tim čovekom nikada u životu nisam popio času vode. Gde se to naše prijateljstvo gradilo, razvijalo? Dođi na zezanje u Kulu. Šta je samo to bilo pitanje? 

B92: Da, zanimalo me je da li je to tačno? 

Jovanović: A gde se razvijalo to prijateljstvo? 

B92: Na primer u Silerovoj, ili u Surcinu kod Dragoljuba Markovića? 

Jovanović: Kod onog Dragoljuba kog su hteli da ubiju? 

B92: Ko je hteo da ga ubije? 

Jovanović: Pa, taj Legija. čitali ste izjave ljudi koji su uhapšeni u Sablji. Samo su razmišljali koga će prvog i na kakav način. Pa su jedno vreme mislili da mogu da me ubiju onako negde, metkom sa distance, a onda su odlučili da je mnogo lepa smrt i da im ja dugujem mnogo više od toga, da moram da platim za ono što sam im uradio. 

B92: A šta im dugujete? Stalno se provlači ta neka priča da su oni bili besni zato što nisu ispunjena ne znam kakva... 

Jovanović: Legija je bio besan zato što je najuren iz policije jer je on izvan te policije ništa. Jedan istetoviran gubitnik koji je svu svoju moć gradio na sili i tom epu koji su mu zidali plaćeni novinari i politicari koji su s njim paktirali, a ne Zoran Đinđic. Đinđić svoje probleme nije prenosio na druge ljude ako je način za rešavanje tog problema bio da pošalje poruku JSO i Legiji da ceni to što su uradili 5.oktobra, on je to bio spreman da uradi ali nije bio spreman da napravi nikakav kompromis, niti bilo ko od nas ko je u to vreme vodio politiku ove zemlje je bio spreman na tako nešto. Nema komrpomisa oko tih pitanja, nema kompromisa oko suštine.

B92: Zar nije kompromis to što je Bracanović postavljen na mesto načelnika 7. Uprave na insistiranje Legije, a na zahtev Zorana Đinđića? 

Jovanović: Ne, to je slabost. Tačno je da je Bracanović postao načelnik 7. Uprave ali ta 7. Uprava je bila marginalizovana u službi koju je vodio Goran Petrović sa Zoranom Mijatovićem. 

B92: Kako marginalizovana kada je to bila uprava za prisluškivanje? 

Jovanović: Bila je marginalizovana zato što je beogradski centar nezavisno od Bracanovića počeo istrage koje su vrlo brzo efikasno privedene kraju. Pre svega tu mislim na Ibarsku magistralu, istragu koja je kao mač visila nad Legijinom glavom. 

B92: Pa da, ali je tek u "Sablji" bila podignuta optužnica

B92: Kada odlazite s Mihajlovićem tamo? 

Jovanović: S Mihajlovićem sam otišao nakon cele noći koju sam prethodno proveo u razgovoru s Legijom u Kuli u oficirskoj kantini. 

B92: A šta ste pričali? 

Jovanović: Tema je bila kako on misli da će se to sve završiti. 

B92: Pa, dobro, šta je rekao, kako misli da će se sve završiti? 

Jovanović: Rekao sam već šta je. Tema je bila - izvini, da li ti očekuješ od nas da mi smenimo Dušana Mihajlovića, nikad neće biti smenjen. Pa to mu je i Đinđić rekao - nisi ti taj koji će smenjivati ministre po Vladi. Ovo mora da se prekine tako što ćete vi odustati od svog zahteva. 

B92: Da, ali kad celu noć traju pregovori, šta se tu sve dešava? Oni traže to, vi kažete - ne može, i? 

Jovanović: Vi se ponašate kao da mi niste prethodno postavljali neka pitanja, pa mi se tamo zabavljamo, divno nam je, slušamo muziku, družimo se, jer smo mi prijatelji…Pa, šta mislite šta se dešava tamo? 

B92: Pa, to vas pitam...? 

Jovanović: Kakva je atmosfera, pa Spasojevic sikće tamo iz nekog hodnika. 

B92. A i Spasojević je tamo? 

Jovanović: Pa, naravno. Zašto ne bi bio tamo, on tu jedinicu plaća, to je njegova privatna jedinica, to je bila mnogo više njegova vojska nego bilo kog funkcionera u ovoj državi ili bilo koje institucije. To je njegova vojska. Dušan je otišao u neku prostoriju sa strane i seo i počeo da piše ostavku. On je pisao ostavku, dok je u ćošku na kolenima Legija ridao i kroz suze onako jecao, da nije on to želeo i da je sve ispalo drugačije nego što je moglo. Da bi u jednom trenutku zavrnuo rukav i rekao kako će on sebi da odseče ruku. 

B92: Legija? Šta je, njemu je bilo krivo što je napravio čitavu dramu? 

Jovanović: Nije njemu bilo krivo ali to njegovo glumatanje zapravo vam govori o primitivizmu tog čoveka i podlosti. Isto je to radio i kad je kidnapovao biznismena Miliju Babovića. Sedeo je u njegovoj kući i plakao za Milijom, za čovekom koga je prethodno oteo… Jeste, Dušan je tu pisao ostavku, on je onako na kolenima stenjao tu u ćošku zavrnutog rukava i ja sam prišao Dušanu i pitao ga da li zna šta radi…On je rekao da je to njegov maksimum i da on misli da je najmanje što može da uradi podnošenje ostavke, ako stvarno od njegove pozicije zavisi suština, odnosno sudbina tog neizbežnog krvoprolića. Ja to nisam dozvolio… 

B92: Tad ste pocepali ostavku?

Jovanović: Pa, pocepao sam je jer nisu Legija i "beretke" izabrale Mihajlovića za ministra policije nego su to učinili Zoran Đinđić, Vlada i naša koalicija. Jeste, pocepao sam tu ostavku, što je bilo kao da... oni su bili na sekund od ostvarenja svog sna. Nije ostavka kad se usvoji u Skupštini, ostavka je kad se pročita pred novinarima. Dušan Mihajlović i mi smo srušili tada, nismo se mi rušili u nekom egzaktnom prostoru, nas su rušili u medijima, u "Nacionalu", u "Identitetu", u tim poturenim pričama. Mi smo kupovali vreme i Legija je kupovao vreme. Pa, to je bio ruski rulet i nemojte da pitate - što o tome niste pričali. Zato što Amerika 35 ili 40 godina posle ubistva Kenedija ne priča o tome. Ja ne mislim da treba na iste okolnosti da se pozivamo, zato sad razgovaramo. 

B92: Od kada poznajete Dragoljuba Markovića i da li je tačno da ste kumovi? 

Jovanović: Još samo da me pitate za adresu, zanimanje i to bi moglo da izgleda kao razgovor u nekoj kriminalističkoj policiji. 

B92: Samo sam vas pitala za vašeg prijatelja Dragoljuba Markovića. 

Jovanović: Pa da, ali na način na koji vas ispituju inspektori kriminalističke policije, verujte mi ja imam ta iskustva. Da li je nešto sporno u pravu čoveka da ima prijatelja? 

B92: Od kada ga poznajete? 

Jovanović: Znamo se godinama. 

B92: Vi ste posle eksplozije džipa presli da živite kod Dragoljuba Markovica? Ali zašto baš kod njega? 

Jovanović: Pa zato što je normalno da prijatelji prijateljima pomažu. 

B92: Zašto vam država nije obezbedila gde ćete da budete? 

Jovanović: Zato što država u naše vreme nije obezbeđivala nikome i zato što je to bilo naše pravilo. Ja nisam želeo da živim u tuđim kućama na Dedinju. Otišli smo kod Dragoljuba i ostali kod njega u kući nekoliko meseci. Nakon toga smo se preselili u Banovce u kuću u kojoj je on živeo do pre desetak godina i tamo sam ostao dve i po godine. 

B92: A dok ste živeli kod njega u Surčinu, jeste li se tada tamo viđali s, na primer, Legijom? 

Jovanović: Ne, zato što sam ja otišao da živim kod Dragoljuba krajem januara 2001, a poslednji susret s Legijom u Surčinu bio je u oktobru, neposredno posle 5. oktobra, dva ili tri dana. To je bio susret na koji smo došli zbog krize koja je izbila između JSO-a i Vojske. 

O vezi Jovanovića s Legijom, ali i Spasojevićem, građane Srbije obavestila je Demokratska stranka Srbije na konferenciji za novinare čiji je specijalni gost bio Slavomir Banđur, koji se predstavio kao radnik Okružnog zatvora u Beogradu. 

S. Banđur: Evo, ovom potrebom da vas obavestim da nema potrebe da se krije da je gospodin Čedomir Jovanović bio u poseti Dušanu Spasojeviću i Miletu Lukoviću Kumu, i svi znamo da je bio veliki prijatelj s njima. Dolazio mu je više puta, dolazio je i s Legijom i s decom, dovodio ih je u Centralni zatvor. 

Jovanović: Ja sam trazio da svedočim pred Anketnom komisijom nakon tog njihovog nastupa ali se upravo DSS bunio zbog toga i tražio da mi se onemogući da svedočim. Pa, zašto ako su imali dokumente i ako su bili spremni za takvu vrstu dijaloga? Taj čovek se ne zove samo Slavomir Banđur, on ima i svoje drugo ime, ono po kojem je poznat u Beogradu, ono koje je sam zaradio pošto su mu to dali roditelji, a to ime je krvavi Džo i stekao ga je tokom protesta '96. i '97. prebijajući uhapšene demonstrante u Padinskoj Skeli. Gde je danas on? Danas će Mihajlov reći da su se samo šalili i da je to bio oblik političke borbe, e ja se protiv toga borim. 

B92: Da li ste posećivali Dušana Spasojevića u zatvoru? 

Jovanović: Pa ne, nisam. 

B92: Pa, mislim, odlazili ste u zatvor, ali zbog čega, ako niste posećivali Dušana Spasojevića? 

Jovanović: Koji bi vas odgovor zadovoljio, evo da vam učinim tu uslugu pa da... 

B92: Nemate šta da mi činite uslugu. Znači, pitam vas, lepo mi odgovorite. 

Jovanović: Odgovorio sam onda. 

B92: Hoćete da kažete da je sad neko seo i sve izmislio i krenuo u kampanju? 

Jovanović: Da, baš to hoću da kažem. I to ne neko, nego to zločinačko udruženje. 

B92: A vi nikakve veze niste imali sa svim tim? 

Jovanović: Odgovorio sam vam na to pitanje. Pa, valjda je iz Sudbine Zorana Đinđića jasno u kojoj meri je on bio blizak s mafijom, odnosno koliko je on bio daleko od te mafije. 

B92: Sad stvarno ne pričamo o Zoranu Đinđiću, koji je ubijen, nego pričamo o vama, njegovim saradnicima, odnosno o vama. 

Jovanović: Jel' i mene treba da ubiju da ne bi o meni tako pričali? Pošto je do 12. marta Zoran Đinđic bio ono što sam ja danas u Srbiji. Sporan, kontroverzan, povezan s mafijom, ekstremista... 

B92: Da li ste se nekada družili s ljudima iz zemunskog klana? 

Jovanović: Ne, nisam se nikada družio s ljudima iz zemunskog klana. Pa, koja je to besmislica, ko normalan u Srbiji to može da veruje? Pa, to i oni koji govore to u to ne veruju, na kraju kažu - mi smo se samo šalili. Pa, da ovo snimamo pre godinu dana, vi bi me pitali - izvinite, jeste vi ubili Zorana Đinđića. Onda sam ja dužan na to pitanje da odgovorim, da bi oni na kraju rekli - mi se samo šalimo. E, baš me briga za takve ljude, gade mi se. I ok, ako je ovo prilika da to kažem, onda kažem - gade mi se.

Do 12. marta bilo je nekoliko pokušaja ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Još nema odgovora na pitanje zašto nije sprečeno da se to dogodi. Takođe se postavlja pitanje zašto tadašnja Vlada nije ranije krenula u obračun protiv organizovanog kriminala. 

Jovanović: Vi morate da shvatite da to nije organizovan kriminial kao što organizovani kriminal postoji u Francuskoj ili Nemačkoj. To je deo zločinačkog udruženja, deo paralelne države, o tome govorim sve vreme, oni imaju svoje medije, imaju svoje novinare, imaju svoje advokate, imaju svoje političare i ti političari imaju svoje kriminalce, i imaju svoje vladike, generale, s njima menjaju telefone i druže se. To nije obračun samo s Dušanom Spasojevićem ili Legijom, to je obračun s paralelnom Srbijom, koja funkcioniše, koja je organizovana, paralelnom Srbijom koja ubija da bi nas rušila, zbog toga je ubijen Gavrilović, general Buha. To je politički program te prošlosti, svoj patriotizam kao Legija. 

B92: U trenutku ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića vi niste bili u zemlji? Gde ste se nalazili tada? 

Jovanović: Bio smo u Italiji, Jelena ja smo otišli na kratak put jer je to praktično bila jedina pauza u radu Skupštine, pred nama je duga sezona. I to me je zateklo s telefonom u rancu na leđima. Pozvala me je Ivana koja je stajala na prozoru Vlade i posmatrala ono što se dešava na parkingu. Rekla je da je strašno i da je Zoran pogođen. Nisam sačekao kraj razgovora, momentalno i onako potpuno instinktivno sam okrenuo 440 441, to je bio broj njegovog mobilnog telefona koji je dugo zvonio. Zatim sam zvao Bebu, Zorana Živkovića, koji je bio u kolima i kretao se ka Urgentnom centru. Tada sam mu rekao da odmah traži zavođenje vanrednog stanja. Pozvao sam Nenada Čanka i od njega tražio da u tom trenutku, dakle dok sam ja izvan zemlje, odbrani pravo Demokratske stranke na predsednika Vlade jer sam smatrao da je tako nešto neophodno i jako važno. 

B92: Znači, vi ste taj koji je inicirao uvođenje vanrednog stanja? 

Jovanović: Ja sam to rekao Zoranu Živkoviću u tom našem kratkom razgovoru, a mislim da je mnogo ljudi imalo razumevanja za tako nešto. Iskreno da vam kažem, nikad nismo pričali o tome, tako da ne isključujem mogućnost da je još neko o tome razgovarao, ali u tom trenutku, to je bilo praktično desetak ili 15 minuta posle pucanja na Zorana, ja sam to uradio. Još se nije znalo ni da li će preživeti.

U akciji Sablja nije ispitana uloga vojne i Službe državne bezbednosti. Politička pozadina o kojoj se toliko govorilo tokom vanrednog stanja, do danas nije otkrivena. 

Jovanović: Nikada se nije razgovaralo na sednicama Vlade o tome da li će biti uhapšen neko od političara, niti se na sednicama Vlade uopšte razgovaralo o bilo čijem hapšenju. Nebojša Čović je 13. marta meni postavio pitanje da li će biti uhapšen. 

B92: A što vas je to pitao? 

Jovanović: U tom trenutku ja sam samo mogao da mu kažem da mislim da će biti uhapšen i sveti Petar ako tako nešto bude neophodno. Zašto me je to Nebojša Čović pitao? Zašto je tražio od Montgomerija da ga podrži u nameri da postane predsednik Vlade? I zašto je Kraford u razgovoru s nama, engleski ambasador, to tražio pozivajući se i na Montgomerija, koji je istina u tom trenutku Čoviću rekao da je to pitanje za DOS, a ne za njega, teme koje će svoje odgovore dobiti ukoliko to bude zavisilo od nas jer ćemo u svakom trenutku kao što smo to činili i prethodne dve godine za tim odgovorima tragati. 

B92: Pored kršenja ljudskih prava u vanrednom stanju, ono što je najviše osporeno je ubistvo prilikom hapšenja Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Demokratska stranka Srbije vas je takođe optuživala da to je ostalo nerazjašnjeno i da su oni verovatno ubijeni da ne bi progovorili. 

Jovanović: Demokratsku stranku Srbije uopšte ne interesuje sudbina Dušana Spasojevića ili Mileta Lukovića. Oni su imali političku potrebu da zloupotrebe sve te kontraverzne okolnosti u kojima smo se mi nalazili kao njihovi politički protivnici i da iskoristi nešto što je realno odgovaralo mnogo više njima nego nama. 

B92: Kako to mislite? 

Jovanović: Pa zato sto ja mislim da je Dušan Spasojević mnogo nezgodniji svedok recimo za Bulatovića ili Tomića nego za bilo koga od nas. 

B92: Vi to sada ozbiljno govorite? 

Jovanović: Da, vrlo sam ozbiljan, jer ćemo ovako morati da verujemo jedni drugima na reč što ja inače ne volim da radim. Zbog toga sam i na početku ovog razgovora rekao da ne očekujem da mi vi nešto verujete ili ne.

B92: Vi ste na Skupštini Demokratske stranke, odnosno možemo da kažemo da ste jedini političar koji je svoj rad posle 5. oktobra pa do danas definisao rečenicom - ruke su mi prljave, ali mi je savest čista. E, sad, šta je to značilo kada se prevede? I zašto ta potreba da objasnite na taj način? 

Jovanović: Pa, zato što je to istina i zato što je to Skupština DS-a. Pa, ne mislite valjda da sam ja na toj skupštini mogao drugačije da se ponašam? Pa, ja mislim da je to moja prednost, da bi bilo previše licemerno sa moje strane da na skupštini DS-a kažem ono što je logično reći na Skupštini Demokratske stranke Srbije. Pa, tamo gde je bio problem, bio sam i ja zato što je to moja obaveza, zato što smo izabrani da menjamo ovu zemlju. I zato se ja jako dobro osećam, jer znam da sam u svakom trenutku dao sve od sebe da se ti problemi reše. 

B92: Niste u Demokratskoj stranci, stalno ponavljate da vam ne pada na pamet da osnivate novu partiju, osnovali ste frakciju stranke, ali šta to sad znači? Mislim, da li planirate da se vratite u Demokratsku stranku i kako ćete se vratiti? Koji je vaš plan? 

Jovanović: Prosto, moje veze s Demokratskom strankom su mnogo čvršće nego što to pojedincima u Demokratskoj stranci odgovara. Ali znate kako, verovatno ni Hruščovu nije odgovaralo kada je Kenedi u Berlinu rekao - ja sam demokrata. Problem je bio ne u onome što ja jesam, nego u onome što mene prati. Bez potrebe da se zapravo brani ona politika koju ja predstavljam i zbog koje sam u toj meri bio žigosan. 

B92: Da li ste bez ikakvog razloga bili žigosani? 

Jovanović: Pa, o tome treba da razmišljaju ljudi. 

B92: Dobro, ja sve uglavnom što sam vas pitala, vi kažete - ja bih ponovo, recimo, išao u Šilerovu... 

Jovanović: Tačno, ja o svojoj politici ne razmišljam na takav način. Za mene je politika nešto drugo. Ja imam cilj. Pa, u redu, mogu da me spale, ali je zemlja okrugla spalili su i Galileja i Bruna, zemlja je okrugla, nije postala ploča. Ono što ja govorim danas je isto ono što sam govorio pre godinu dana. Danas me podržava mnogo više ljudi, nego što je to bio slučaj pre godinu dana. Ja se nisam promenio, oni su u međuvremenu počeli drugačijim očima da gledaju na sve ono što se desilo. Između ostalog, i na ono što prati mene kao političara ili kao ličnost u tim godinama o kojima mi danas ovde govorimo. 

B92: Pa, da, za tih nekoliko godina uspeli ste da postanete osoba o čijem se radu i delu raspravlja javno, i to na ne baš prijatan način. Znači, ta veza s kriminalom, da ste se obogatili za vreme vlasti. Dakle, da li ste izašli bogatiji iz Vlade Srbije nego što ste u nju ušli? 

Jovanović: Ja sam u Vladi bio šest meseci. 

B92: Da kažemo dok ste bili na vlasti, tri godine. 

Jovanović: Ja nisam bio član nijednog upravnog odbora. Primao sam svoju poslaničku platu, ne vidim razlog da se tu sad nešto pravdam. Za mene činjenica da neko ima novac ne znači unapred nešto loše. 

B92: Pa, slažem se. Možda jeste nepristojno pitanje, ali odakle vam danas novac? Čime se bavite? Šta radite? 

Jovanović: Ne znate čime se bavim? 

B92: Evo, pitam vas.

Jovanović: Ako ne znate čime se bavim onda smo propustili razgovor. 

B92: Osim što ste na čelu Centra za modernu politiku. 

Jovanović: Pa, ni to nije možda nije tako mnogo ni loše. 

B92: Dobro, hoćete da mi odgovorite? Mislim da kao javna ličnost treba da odgovorite na to pitanje? 

Jovanović: Što se tiče načina na koji ja živim, to nije nikakva tajna. Što se tiče novca kojim raspolažem... 

B92: Da li ste se obogatili dok ste bili na vlasti? 

Jovanović: Morate da mi kažete konkretno koliko je to para? 

B92: Postoji informacija da ste recimo od toga što ste sredili svojim prijateljima da preuzmu ugostiteljski objekat "Madera", dobili procenat za to, i to prilično veliki procenat, i mesto u Upravnom odboru. 

Jovanović: To morate da odete u tu "Maderu" pa tamo da proverite. Evo, ja vam predlažem.. 

B92: Nije tačno? 

Jovanović: Možete da odete da proverite. Sve te priče, asfaltiranje puteva, privatizacije, "Sartid", Veterinarski zavod, "Madera", sve je to daleko od mene s jedne strane, i s druge to je deo mog života postalo u toj meri da ja o tome čak više ni da pričam... Postoje dva načina na koja možete da se suočite s neistinom. I jedan i drugi su pogrešni. Prvi je da ćutite, čemu sam ja bliži, i drugi je da stalno govorite - ne, ne, ne. Kad bih mogao da odgovorim u ovoj emisiji tako što bi nešto ćutao, onda bi to bio moj odgovor. 

B92: S obzirom na sve što vam se dešavalo u poslednjih pet godina i na sve što se dešava sada, kakvi su vaši planovi, politički? 

Jovanović: Pa, moji planovi su da pobedim. 

B92: Ali na koji način? 

Jovanović: Pa, na jedan jedini mogući, tako što će većina građana Srbije prihvatiti politiku na kojoj sam ja gradio sve ono što se za mene vezuje i od koje ne mislim da se distanciram ni danas. Da li je to lako - nije, da li je to teška politika - jeste, ali je to politika koja vas vodi u budućnost. Šta god bilo sa mnom... 

B92: Otkud to uopšte uverenje da neko hoće da vas ubije i da će vam se suditi na ulici? 

Jovanović: To je vrlo jasna konstatacija i opis okolnosti u kojima ja živim. 

B92: Da li je tačno da je 2. marta bio pokušaj ubistva vašeg? 

Jovanović: Tačno je da je zločinačko udruženje angažovalo osobu koja treba da likvidira Vladimira Popovića i mene. I tačno je da je srpska policija o tome obaveštena i da evo već sedam dana ja nisam dobio nikakav odgovor od njih. Tačno je da su obračuni koji su početi, obračuni koji nisu dobili svoj konačan ishod, jer mi u Srbiji ne možemo da živimo zajedno. Konačno, kada odete na to Novo groblje, na tu Aleju velikana i pogledate onu hladnu ploču ispod koje je nestao, ne samo Zoran Đinđić, nego je nestala jedna ideja koju je on personifikovao, onda zaista izgleda tako neuverljivo verovanje da je to naš zajednički kraj. 

B92: U sledećoj emisiji Insajder čućete prvi put detalje o hapšenju Slobodana Miloševića, o pobuni Jedinice za specijalne operacije, ali i o sastancima i sukobima iza zatvorenih vrata između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije.