Transkript prve epizode

B92: General policije Boško Buha ubijen je pre tri godine. Usledila je jedna od najvećih policijskih akcija u Srbiji koja je posle četiri meseca dovela do hapšenja članova takozvane Makine grupe, koji su, prema policijskim saznanjima, organizovali i izvršili ubistvo Boška Buhe. Kao vođa te kriminalne grupe označen je Željko Maksimović Maka, koji je policiji ostao nedostupan. Prvo suđenje za organizovani kriminal pred Specijalnim sudom završeno je u novembru prošle godine oslobađajućom presudom. Članovi te grupe danas su na slobodi. Sudsko veće kojim je predsedavao sudija Zoran Tatalović zaključilo je da nema dovoljno dokaza da su oni krivi za ubistvo. 

Rajko Danilović, advokat porodice Đinđić: "Javna je tajna da je vladajuća struktura, posebno Demokratska stranka Srbije, koja je uzurpirala sve važne, ključne pozicije u zemlji koje se tiču i sudstva i policije i državne bezbednosti i predsednika Vlade, koji nadzire sve njih, očigledno nezadovoljna svojim statusom i nekako poneta željom da obezvredi DOS-ovski režim iz koga je i sama izašla, spremna i da dovede u pitanje i poseban sud. U tome se naročito ističe još jedan kog nisam pomenuo, a to je ministar pravosuđa Zoran Stojković, koji je atakovao na taj sud direktno. Imam utisak, koji me retko kad vara, da su u pravu oni ljudi, koji su malo više upućeni u taj predmet, a koji tvrde da je tu izvršen pritisak na sud da bude takva presuda.“ 

Zoran Stojković, ministar pravde: Sudija Tatalović je to pokazao, on je počeo taj predmet i sudio ga jedno vreme kao redovan postupak u Okružnom sudu, tada ga je uzeo specijalni tužilac i završio. Meni je žao što je uzet, možda bi bilo bolje da nije jer kada budu se sve stvari raščistile videćete da... 

B92: „Mislite da bi presuda bila drugačija?“ 

Zoran Stojković, ministar pravde: Ne, ne bi bila presuda drugačija, možda ne bi bilo postupka. 

B92: Predsedavajući Sudskog veća Zoran Tatalović je, kako saznajemo, posle donošenja oslobađajuće presude unapređen, postao je sudija Vrhovnog suda. General policije Milan Obradović, koji je vodio akciju hapšenja te grupe, prvo je završio u zatvoru, a potom je i suspendovan pošto je javno, između ostalog, rekao i to da svi u policiji znaju da će biti ubijen i da mu opasnost preti upravo od onih koji su završili na slobodi. Odgovor novog rukovodstva MUP-a bila je suspenzija jer je Obradović svojim izjavama navodno naneo štetu MUP-u.

Za Željka Maksimovića javnost je prvi put čula 1995, kada je uhapšen i priveden zbog osnovane sumnje da je u haustoru zgrade u Ulici Svetozara Markovića ubio policajca Gorana Radulovića, koji je pokušao da ga legitimiše, i tom prilikom ranio i njegovog kolegu, policajca Dejana Stanimirovića. Maksimović se u iskazu branio rečima da je ubio u samoodbrani, a tužilac je pod nedovoljno jasnim okolnostima odustao od gonjenja. U iskazu istražnom sudiji Maksimović je izrazio žaljenje zbog smrti policajca, ali i dodao: "Da nije bilo tako, on bi danas bio ovde, ja bih bio pokojnik“. Maksimović je proveo ukupno tri meseca u pritvoru. Porodici i drugom policajcu sudija je predložio da kao oštećeni sami nastave krivično gonjenje Maksimovića. Mediji su tada pisali da je Maksimović bio saradnik beogradskog ali i crnogorskog DB-a. Kasnije, predstavnici vlade Zorana Đinđića tvrdili su da je njegova grupa početkom 1990. bila zadužena da ubija u ime službe na čijem je čelu bio Jovica Stanišić i da je reč o jednoj ozbiljno organizovanoj kriminalnoj grupi. Zbog toga se policija hvalila da je hapšenje takozvane Makine grupe jedan od najvećih uspeha policije. 

Do preokreta dolazi posle akcije "Sablja", kada pojedini mediji kreću u svojevrsnu kampanju koja treba da dokaže da je Makinoj grupi sve namešteno i da su generala policije Boška Buhu ubili pripadnici "Zemunskog klana". Kasnije će se ispostaviti ko je i zbog čega proturio tu priču. O tome u sledećoj emisiji. 

Oslobađajuća presuda za članove takozvane Makine grupe važna je zbog toga što je to bilo prvo suđenje za organizovani kriminal pred Specijalnim sudom. Pred tim sudom u toku je i proces za ubistvo premijera Srbije. 

U ovoj istrazi prvi put su korišćene nove tehničke mogućnosti pomoću kojih su, kako je policija tvrdila, otkriveni počinioci ubistva Buhe. 

Milan Obradović, general policije: "Krenulo se prvi put, prvi put zbog toga što je zakon dozvolio mogućnost prisluškivanja razgovora, prvi put što smo imali tehničke mogućnosti takozvanih baznih stanica i svega ostalog što tehnika omogućava. Došli smo do toga da su na pravcima kretanja Buhe obavljani razgovori takozvanim specijal-telefonima, telefonima koji komuniciraju samo između sebe, i to uvek istih brojeva“.

B92: Kada su posle merenja baznih stanica mobilne telefonije locirana dva broja telefona blizu ubistva kreće se u slušanje istih. Utvrđeno je da su korisnici oba broja imali nezavisnu komunikaciju s trećim brojem koji se najčešće nalazio u Crnoj Gori. Identifikovano je da je jedan broj mobilnog koji se završava na 71 bio na licu mesta kada je ubijen Boško Buha i da je taj broj bio u stalnoj komunikaciji s brojem koji se završava na 67, a koji se nalazi negde u blizini. U tom trenutku policija ne zna ko su vlasnici telefona niti to može da utvrdi pošto je reč o specijalima. Tek posle nekoliko dana, kada već traje prisluškivanje ta dva broja, ali i trećeg koji je s njma u stalnoj komunikaciji. Policajci s dugogodišnjim iskustvom prepoznaju glas Željka Maksimovića. Posle pet meseci praćenja istraga je utvrdila da su se takozvani specijali uvek uključivali pre podne, a isključivali uveče. Indikativno je to da su jedino u noći ubistva uključeni čitavu noć. U kasnijim razgovorima utvrđeno je da telefon sa završnim brojem 71 pripada Nikoli Maljkoviću, a telefon koji se završava na 67 Vladimiru Jakšiću. Prilikom hapšenja, kod Maljkovića je nađen telefonski aparat korišćen u noći ubistva, a u kojem je bio broj koji se završava na 71, odnosno za koji je utvrđeno, pomoću analize baznih stanica, da je bio u neposrednoj blizini mesta ubistva. Pošto svaki telefonski aparat ima registarski broj tužilac zaključuje da se na osnovu toga sa sigurnošću može tvrditi da je u vreme ubistva Maljković bio na licu mesta. Po oslobađajućoj presudi za članove Makine grupe sudsko veće navodi da takve isključive zaključke javne tužbe ne može da prihvati iz više razloga. Identitet korisnika nije utvrđen na pouzdan način, a zbog preklapanja signala baznih stanica i na osnovu svedočenja stručnog lica sud je zaključio da je izveštaj o brojevima telefona koji tada međusobno komuniciraju relativan. 

Miloš Vasić, novinar: Pošto je povezanost njihovog kretanja s kretanjem Buhe bilo očigledno, dakle, šta su drugo radili ako se nisu bavili ubijanjem Buhe?

B92: Policija prisluškuje pripadnike Makine grupe pet meseci, međutim, kako saznajemo, tokom leta neko iz BIA-e im javlja da ih policija prisluškuje, pa tako u jednom od snimljenih razgovora Maksimović svom sagovorniku kaže: "Gutaj kartice, provaljeni smo“. Tada nestaju i policija 15 dana nema nikakav trag o njima. Ponovo su uhvaćeni sasvim slučajno kada operativci tehnike prepoznaju glas jednog od njih. Ukupno je bilo 206 snimljenih razgovora članova Makine grupe. Osumnjičeni za ubistvo su se branili ćutanjem, pa je sud obrazložio da nije mogao da utvrdi da li su u pitanju njihovi glasovi iako je to bio jedan od ključnih policijskih dokaza. 

Nenad Milić, zamenik ministra policije u Vladi Zorana Đinđića: "Oni se ne brane ćutanjem. Odbrana ćutanjem znači da ne žele da govore i izjasne se na sudu, da se izjašnjavaju o krivici. Oni se nisu branili ćutanjem na taj način, oni nisu progovarali nijednu reč na suđenju, to je prilično bitna razlika.“ 

Rajko Danilović, advokat porodice Đinđić: „Postoji nešto što se zove slobodno sudijsko uverenje i onda pitate zašto neko neće da kaže ni svoje ime ni svoje prezime, niti jedan podatak neće da izgovori niti čak hoće da kaže 'ne želim da se branim' nego ćute, iz toga bi jedan sudija koji je promućuran i kome je stalo do utvrđivanja istine mogao da izvuče sasvim suprotan zaključak od onoga koji je prvostepeno veće i izvelo.“ 

B92: Sud navodi da je to njihovo legitimno pravo, a tužilac u žalbi da je sudsko veće moralo takvu odluku optuženih da proceni kao otežavajuću okolnost jer se brane ćutanjem upravo zbog toga da ne bi bilo utvrđeno da su to njihovi glasovi. Međutim, u jednom od snimljenih razgovora Željko Maksimović se sam identifikuje.

Prisluškivani razgovori 

B92: U razgovoru sa NN ženskom osobom, odnosno sestrom, komentarišući naslovnu stranu i tekst u listu Blic, Maksimović konstatuje da stoji nadimak kojim ga je ranije zvala neka ženska osoba. 

Željko Maksimović Maka: „Je li u Blicu na naslovnoj?“ 

NN Žena: „Jeste, kako te zvala ona naša Donica bombonica?“ 

Željko Maksimović Maka: „Maki, Maka.“ 

NN Žena: „Na 7. strani.... ima sve, i godine, i sve.“ 

Željko Maksimović Maka: „Moje godine? Šta su stavili, da imam 38?“ 

NN Žena: „39 i gde je stanovala i odakle je, sve.“ 

Željko Maksimović Maka : „I šta su stavili? Iz Beograda, Ulica Svetozara Markovića? Šta su stavili da sam Radula?“ 

NN Žena :„Da, da, i koje godine i sve, 95. i sve.“ 

B92: Sudsko veće ni ovu činjenicu da Maksimović govori o sebi nije prihvatilo kao nesumnjivo utvrđen dokaz. 

Miloš Vasić, novinar: Svaki telefonski razgovor je relevantan u malom vremenskom odeljku svog trajanja. Setite se na šta liče vaši telefonski razgovori. Sad treba kroz to sve prolaziti i prosejavati i tako dalje. Onda imate i pitanje žargona, pa pitanje onoga što se u kriptografiji, odnosno u kriptologiji zove razgovornik, unapred utvrđena upotreba reči za primitivno šifriranje. Imate ljude koji se vrlo dobro intimno znaju i otprilike čitaju jedan drugom misli, ne moraju to eksplicitno da kažu. To je velika muka i tu je potrebno iskustvo, a ovo je prvi put. 

B92: Optuženi Maksimović i pripadnici njegova bande u vezi s preduzimanjem terorističkih akata za ubijanje, odnosno za likvidaciju pojedinih osoba u snimljenim telefonskim razgovorima, kako su utvrdili sudski veštaci, upotrebljavaju uglavnom izraze perušanje, operušati i slično, a direktan dokaz je snimljen telefonski razgovor Maksimovića i NN ženske osobe. Razgovor se odnosi na izjavu Vojislava Šešelja koji je rekao da je Maka ubio Buhu. 

Željko Maksimović Maka: „Jesi li videla šta su pisali? Ja sam došao, operušao i vratio se.“ 

B92: Za sudsko veće sadržaj snimljenih prisluškivanih razgovora nije sporan niti je različit od onih koje svakodnevno vode građani kada raspravljaju o političkoj situaciji u zemlji. Međutim, u jednom od razgovora optuženog Maksimovića i NN žene, kada razmatraju ono što je Šešelj, kog nazivaju Ćora i Ćozla, rekao u intervjuu u dnevnoj štampi o Stanku Subotiću i Jovici Stanišiću, te o njihovim vezama sa optuženim Maksimovićem, na kraju razgovora Maksimović objašnjava kako je stigla direktiva da pojedina lica iz tadašnje vlasti budu likvidirama, kao i da će biti likvidiran predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić. 

Željko Maksimović Maka: „Vidi, reci sva govna da se popišu, završeno je sad. Mora Oštićava da dođe i da postavi novi kurs i tako, a Zrika ide i to može verovatno da će ga još u glavu popiti, sto posto. Vidi, kad se vidi koliko su poreza ukrali, koliko ovo, koliko ono, najebali su.“ 

B92: Maksimović i Jakšić u jednom od razgovora razmatraju izbornu trku za predsednika Republike. 

Željko Maksimović Maka: „Izguraćemo, izguraćemo nekako, jebo sam im mamu, ja očekujem da to bude sada, ubrzo, to mora da bude. Ako to ne bude sada ostadosmo do jeseni.“ 

B92: Po navodima i tumačenju tužioca, odnosno sudskog veštaka, Maksimović obaveštava u jednom razgovoru NN lekara da treba da likvidira pojedina lica iz vlasti, da će se to odigrati posle oktobra, da treba likvidirati lica koja se bave strujom i naftom, da će se to odigrati u oktobru zbog toga što smatra da će tada biti okončani izbori, te da će biti ili-ili, jer misli da pojedini ljudi iz vlasti rade na tome da njega, Maksimovića, likvidiraju. 

Željko Maksimović Maka: „Mora brat da iščupa, oni su pičke, jasno ti je sve šta ide. Radi mene, non stop seru za mene, umiru od mene. Mora sve da ide u pizdu materinu, više nema. Mora brat da ide. Onda sve što imam prodao bih, ali nema, to je završeno. Znaš ko će biti prezident i preko njega ćemo unutra... Jesam ti rekao da nisi video brata i tako, nije te ni pitao.

NN lekar: Pitao, pitao prošli put, ma znaš gde on ide, ide za London, brate moj, on se napunio kao brod. Ma, brate, ovo mu je posao stoleća. Brate, uzeo je mnogo više. Sad ću da ti kažem, kupio je struju i naftu u vrednosti od 700-800 miliona, brate. Brate, napadaju ga da nije davao njima, to sam čuo iz ministarstva Đelićevog, znaš. 

Željko Maksimović Maka: Ti vidi, neću da ti crtam. Ti vidi posle to, jasno ti je sve. Brate, to vidi, to zrikoka, to nema priče, sve treba da bude istrebljok, tu nema priče. Oni sad rade na tome da brata operušaju i tako. 

B92: Maksimović u razgovoru s NN lekarem objašnjava i to da nakon promene vlasti, nakon drugog kruga izbora u novembru treba sprovesti brojne terorističke akcije radi preuzimanja položaja u vlasti sa kojih mogu biti kontrolisani ilegalni poslovi i ostvarene velike zarade. O planovima ove grupe budući predsednik Republike Koštunica ne zna ništa, ali Maksimović i drugi zaverenici koji su s njim u vezi ubacuju svoje ljude oko budućeg predsednika. U tom razgovoru, prema tumačenju tužioca, naziv za Koštunicu je Košarkaš. 

Željko Maksimović Maka: "Mora perušanja da bude, bez perušanja nema ništa, mora sve da se operuša.“ 

NN Doktor: "Jel' ovaj Košarkaš pristao na to?“ 

Željko Maksimović Maka: "Ma, on i ne zna, to je magarac, mi ubacujemo sve okolo njega, on neka vodi s onom babom, on i ona baba mić, mić, oni će da vode samo da budu... Mora da bude perušanje i zdravo, sve komplet samo od runova do julova.“ 

Željko Maksimović Maka: "Znači, nema drugačije, to je zrelo za to, to je cesija, velika će da bude. Počinjemo, isperušaćemo, ima da im uzmemo ovako. Ma, nema... ima na pečenju da im uzmemo sve. Pečenje, pa onda dok se napravi radna država. Ma, nema, novembarski rok, drugi krug". 

B92: U septembru 2002. na osnovu prisluškivanih razgovora utvrđeno je da je odluka o likvidaciji predsednika Vlade već doneta, ali da se izvršenje odlaže po zahtevu nekog pripadnika šire zavereničke grupe koja bi trebalo da učestvuje u preuzimanju vlasti. 

Željko Maksimović Maka: "Primakli smo Zrikoka na tri kilometra ....imamo ga kad piša... ma završeno. Kako god okreneš Bog ne može da spasi, samo ova molila da moram da sačekam, Bog ne spasi to govno i tako.“ 

B92: Pored svega navedenog u svojoj analizi sud navodi da učesnici u razgovorima upotrebljavaju pojedine izraze, da ti učesnici zaista prate dešavanja na političkoj sceni u našoj zemlji i uopšte u javnom životu, da su ti razgovori i komentari malo žustriji, ali da u njima nema ni traga o stvaranju nekog konkretnog ili bilo kakvog drugog plana za likvidaciju tadašnjeg predsednika Vlade Zorana Đinđića i drugih javnih ličnosti. Međutim, tadašnje rukovodstvo MUP-a i predstavnici Vlade misle drugačije. Oni posle pet meseci prisluškivanja članova takozvane Makine grupe odlučuju da ih uhapse zbog toga što se iz prisluškivanih razgovora zaključuje da Nikola Maljković po nalogu Željka Maksimovića koji je u Crnoj Gori dolazi u Beograd da nekog ubije. Policija pojačava mere bezbednosti premijera Srbije, a tada prvi put obezbeđenje dobija i Ružica Đinđić. Po svemu sudeći, članovi takozvane Makine grupe bili su upoznati s tim. U jednom od razgovora Maksimović kaže: "Sada je gotovo, uzeli su ženku i zriku, policija ih je sklonila". Posle razgovora u kojem Maksimović kaže Draganu Iliću da nabavi duge cevi i da to preda čoveku kad dođe, 27. oktobra uhapšen je Nikola Maljković, po dolasku u Beograd. 

Milan Obradović,general policije: "U trenutku hapšenja Maljkovića, on je došao u Beograd iz Crne Gore s planom da nekoga ubije, do dan-danas mi ne znamo ko je bio meta.“ 

Zoran Đinđić na konferenciji za novinare: Pošto je rizik bio veliki i pošto su pripreme bile tako koncentrisane i toliko intenzivne, policija je uz moju saglasnost je donela odluku da interveniše tog dana. Time je možda jedan deo kriminalne mreže ostao prikriven, ali mislim da bi posledice nekog drugog ishoda, pogotovo što sam ja u pitanju, bar što se mene tiče, bile negativnije. Naime, da je uspeo atentat na mene i da su posle uhvatili sve učesnike, možda bi to za pravdu bilo bolje ali za mene ne bi bilo bolje, i zbog toga mislim da je ova opcija bila možda i realističnija.“

B92: Policija je u istoj akciji uhapsila i Dragana Ilića Limara. U trenutku hapšenja kod njega su nađene četiri trenutne trombonske mine, dva ručna bacača, rakete zolja, jedan puškomitraljez i 318 komada municije. Kako zaključuje tužilac, da se novac za kupovinu naoružanja nalazio već kod optuženog Ilića proizlazi iz razgovora 29. oktobra 2002. Maksimović u razgovoru s NN ženom pored ostalog saopštava da je prilikom hapšenja kod Ilića nađen i novac koji pripada Maksimoviću. 

Željko Maksimović Maka: „Znaš da imam tamo 600 kinti, 600 soma nuklji našli su mu sve tamo, otkopano, sve je neko znao, sve su našli, sve. Zamisli, 600 kinti, u novinama izašlo.“

B92: Tužilac navodi da optuženi Maljković kao pripadnik bande ima zadatak da vrši likvidacije pojedinih lica. Dokaz za takvu tvrdnju su oružje i municija nađeni kod Maljkovića prilikom hapšenja, kao što su automatska puška, pištolj i hekler koji je pribavljen iz magacina Državne bezbednosti, sredstva za maskiranje, crna kapa s prorezom za oči, gumena maska za lice, dve perike, plava i crna, veštački brkovi s lepkom i dva bela pancira. Kod Maljkovića su nađene i falsifikovane lične isprave. 

U sudskom postupku je utvrđeno da nije bilo montaže nijednog snimljenog razgovora, već da su svi verodostojni. Pored toga, kako navodi tužilac, treba imati u vidu da je veštačenjem nesumnjivo utvrđeno, upoređivanjem snimljenog glasa Ilića na glavnom pretresu i glasa iz telefonskih razgovora, da u pojedinim razgovorima učestvuje upravo Ilić i da bi rezultat bio isti u odnosu na Maljkovića i Jakšića da je sud mogao to da utvrdi. Tužilac u žalbi navodi da je zbog propusta koje je načinio prvostepeni sud ne upuštajući se stvarno u analizu snimljenih telefonskih razgovora, činjenično stanje pogrešno utvrđeno. Pored osporavanja prisluškivanih razgovora članova Makine grupe, sudsko veće osporilo je i drugi ključan dokaz policije, svedoka Slobodana Resimića, koji je svedočio o tome da mu se Maljković poverio da je ubio Buhu. Ispostavilo se da su Resimića čuvali pripadnici Zemunskog klana u Šilerovoj, pa se sumnjalo da je on svedok kog je namestio taj klan. 

Miloš Vasić, novinar: Problem s Resimićem zvanim Sloba Talijan je u nečem drugom, to je psihološki problem. Sloba Resimić nije glup čovek. Njemu se Maljković u jednom trenutku, ja sad idem po optužnici, poverava da su oni ubili Buhu, tj. da je on, Maljković, pucao. Sloba Talijan je svestan da je u tom trenutku u posedu krajnje nepoželjne informacije. On zna Maku, Maksimovića, kao što svi ljudi koji poznaju organizovani kriminal znaju vrlo dobro ko je Maksimović. Maksimović je čovek koji može da ubije policajca usred Beograda i da ne odgovara iz raznih razloga. Maka je čovek koji živi u Crnoj Gori, čija i policija i državna bezbednost vrlo dobro znaju ko je on, ali i kod njih postoji izgleda neki državni razlog da ga ne hapse. Dakle, u toj situaciji Resimiću je vrlo neprijatno i on vidi da se Maljković izlajao i da će to pre ili kasnije doći do Make. S jedne strane, on na policiju s tim ne sme jer budući da je s tim ljudima radio, zna kolike su razmere Makine obaveštajne penetracije u policiji i Državnoj bezbednosti i ne oseća se sigurnim jer ako propeva policiji i to će se ili negde izgubiti, Maka će biti sigurno obavešten i njemu leti glava. Onda dolazi do jednog telefonskog razgovora gde Maljković kaže Maki da je rekao samo jednom. Na neki način ta informacija dolazi do Legije i Spasojevića, dakle do ove druge ekipe. E sad, i Legija i Duća Spasojević imaju, da budem potpuno otvoren, frku od Make jer Maka ima ambicije i snuje o tome da njima preotme ako ne monopol, ono dobar deo značajnog tržišta, pre svega teških droga, a da ne govorimo o raznim drugim poslovima koji se tu sad ukazuju. Znači, to je jedna konkurencija u kojoj bi jedna ekipa da istisne drugu ekipu. Ovi naravno inteligentno koriste tu okolnost i kažu Resimiću 'brate, ti ćeš nama da pričaš o toj stvari jer Maka će da te ubije. Resimić se i tu koleba, jer Resimić je u situaciji da skače iz tiganja u vatru, tako da kažemo. I on se tu nešto koleba do trenutka kada je jedva pobegao iz svoje ulice na dosta dramatičan način od nekakva četiri lika koja su došli s pištoljima u rukama. To je bilo dramatično filmsko bekstvo. I šta će da radi, vidi da ako je neko krenuo da ga ubije, to mora biti da su ovi kojima je stalo da ta informacija nestane s njim, i obraća se Dući i Legiji, računajući da su moćna ekipa i da mogu da ga zaštite.

B92: Da postoji svedok kom se Maljković poverio da je ubio Buhu saznaje se iz prisluškivanih razgovora Maljkovića i Maksimovića. Kako saznajemo, Bracanović je o tom razgovoru prvo obavestio Spasojevića i Legiju. Oni otkrivaju da je u pitanju Resimić, nalaze ga i od tog trenutka drže ga pod svojom zaštitom kako bi mogli da ucenjuju MUP i Vladu Srbije. Naime, u tom trenutku traje akcija "Svedok" i Spasojević i ekipa ucenjuju policiju da imaju za njih važnog svedoka, ali da ovi prekinu pregovore s Čumetom da on postane svedok-saradnik. Takve ucene nisu prihvaćene, pa je konačno davanje iskaza Resimića trajalo dugo. 

Miloš Vasić, novinar: Dakle, u toj konstalaciji, u toj priči, Resimić priča malo više, pa još malo više i na kraju ispriča, to je oktobar 2002, sve što zna o tome. U tom trenutku gradski SUP ima kompletnu akciju praćenja Makine grupe, kompletnu analizu kretanja mobilnih telefona i analizu sadržaja razgovora preko tih telefona i mobilnih i fiksnih. Oni smatraju da imaju prikupljeno dovoljno materijala za temeljnu krivičnu prijavu i idu u akciju i hapse ih. Maljkovića hapse negde na autoputu, Dragana Ilića i Karlosa po kućama, ja mislim 27. oktobra. 

B92: Kada se Slobodan Resimić pojavljuje kao svedok? Da li u trenutku kada je pokušano njegovo ubistvo ili baš preko Pažina? Da li on sam dolazi u policiju ili njega Pažin dovodi? 

Milan Obradović, general policije: "U policiju ga dovodi Pažin, koliko ja znam, da da izjavu, dakle, ne znam kako je došao do njega, ali se pojavljuje ono što je, mislim, zanimljivo, pošto smo identifikovali grupu koja je ubila Buhu slušajući njihove telefonske razgovore. Drugim rečima, po nama Resimić nijednog trenutka nije krucijalan svedok.“

B92: Šta to znači? Ako se sad izuzme i ta priča na primer da je Resimić namešten svedok, hoćete da kažete da postoji dovoljno dokaza i bez njega da su pripadnici Makine grupe ubili Buhu? 

Milan Obradović, general policije: „Da, to hoću da kažem. Mi smo to znali pre dolaska Resimića. Dakle, nije nam on otkrio ništa novo, potvrdio je ono što već znamo i potvrdio je prisluškivane razgovore koje nije mogao svakako da zna.“ 

B92: Milan Obradović, koji je vodio akciju hapšenja Makine grupe, odbacuje mogućnost da je Zemunski klan preko Resimića Makinoj grupi namestio ubistvo Buhe. 

Milan Obradović,general policije: "Čini mi se da smo svi zaboravili jednu činjenicu. Suđenje za ubistvo Buhe dešava se posle ukidanja vanrednog stanja. Dakle, u tom trenutku Pažin je u zatvoru, Dušan Spasojević je lišen života prilikom hapšenja, Zemunski klan ne postoji, nema ga nigde. Pa, ko onda primorava ili podmeće svedoka Slobodana Resimića? Ko je taj? 

B92: Šta hoćete da kažete? 

Milan Obradović,general policije: "Hoću da kažem da, ako je on, kako se priča, podmetnut, kako je onda moguće da ga je Zemunski klan podmetnuo, klan koji ne postoji“. 

B92: I pre toga on daje iskaze, svedoči, i posle, ali pre toga je postao svedok. 

Milan Obradović,general policije: "On je došao da svedoči, suđenje je počelo posle ukidanja vanrednog stanja. Zašto bi, ko je taj iz Zemunskog klana koji bi ga primorao ili podmetnuo da svedoči kada nigde nikog nema? Zar nije mogao tada da kaže - ja sam primoran, ucenjen, podmetnut, ne želim više da učestvujem u tome, jer nema nikog ko mi preti? Mogao je.“ 

B92: I sudsko veće u oslobađajućoj presudi ne navodi da je Makinoj grupi bilo šta namešteno, već konstatuje da nije bilo dovoljno dokaza da su krivi za ubistvo Buhe. Maljković, Jakšić i Ilić u odbrani navode da je prema njima prilikom hapšenja primenjivana fizička i psihička tortura, da su postojali pokušaji da se od njih tako dobije priznanje za krivična dela, s tim što iz njihovih iskaza proizlazi da ni u takvim uslovima nisu bilo šta priznali. Na osnovu medicinske dokumentacije utvrđeno je da je prema Iliću i Maljkoviću zaista primenjivana fizička sila, te da su oni usled toga zadobili i povrede. Iz iskaza svedoka u tom postupku Milorada Ulemeka utvrđeno je da je i on učestvovao u nanošenju povreda Iliću tokom pretkrivičnog postupka, iako u tom trenutku nije imao svojstvo službenog lica, ali je, prema iskazu svedoka Bracanovića, komandovao Jedinicom za specijalne operacije MUP-a Srbije. U toku je istražni postupak povodom zloupotreba položaja, odnosno iznuđivanja iskaza od Limara i Maljkovića, kojim će biti utvrđeno šta se i kada tačno dogodilo. Sudsko veće u oslobađajućoj presudi za članove Makine grupe zaključuje da je prilikom tog krivičnog postupka nesumnjivo utvrđeno da je kod Maljkovića, Jakšića i Ilića nađena odgovarajuća količina oružja, a kod Maljkovića i falsifikovana dokumenta, dok je Alijević iz magacina DB-a oduzeo dva pištolja i hekler koji su kasnije nađeni i kod Ilića i kod Maljkovića. Međutim, sud navodi da to nije dovoljno da bi optuženi mogli biti proglašeni krivima za krivično delo udruživanja radi neprijateljske delatnosti. 

Zoran Đinđić: Mislim da će biti dokazano u sudskom postupku da je veći deo planova bio motivisan željom da se u Srbiji uspostavi jedna slaba vlast koja bi tolerisala kriminal, koja se ne bi sukobljavala s najistaknutijim predstavnicima organizovanog kriminala. Mislim da je to politički deo. 

Miloš Vasić, novinar: Žalba u ovom slučaju počiva na jednostavnoj logici, a šta će to njima ako nisu organizovana kriminalna grupa. Žalba insistira na disciplini koja je potrebna za definiciju organizovane kriminalne grupe po novom zakonodavstvu. Žalba ukazuje takođe na elementarno logično pitanje, a to je odakle oni svi tamo i šta oni svi to rade kad očito nema indicija da su ubili ili pokušali da ubiju bilo kog drugog osim Buhe. To je zanimljiva priča s tim oružjem koje opet ukazuje na potrebu da se neko ozbiljno zabrine oko toga. Šta oni rade, oni preko svog čoveka koji je nekakav magacioner u DB-u pozajmljuju oružje iz nekakvih rezervi koje stoje po magacinima. Da li je to bio prvi put, uzmu oružje, upotrebe ga i vrate ga tamo gde ga niko neće tražiti? Vrlo elegantan pristup i elegantan sistem. Ne možete da pustite iz ruku nekoliko ljudi koji su sumnjivi na vrlo ozbiljan organizovani kriminal iz tek tako nekakvog procesnog razloga, kao što je visina kazne i tako dalje, do pravosnažnosti.

B92: Tužilac je uputio žalbu na oslobađajuću presudu, o čemu će konačnu odluku uskoro doneti Vrhovni sud. U međuvremenu, dok se čeka presuda Vrhovnog suda istragu o tome da li je bilo zloupotrebe bivšeg rukovodstva policije prilikom hapšenja Makine grupe inicirala je Služba generalnog inspektorata MUP-a Vladimira Božovića. Posle oslobađajuće presude takozvanoj Makinoj grupi pomoćnik ministra policije Miroslav Milošević konstatovao je da su generalove ubice još na slobodi. Zbog toga se mi ovim problemom moramo pozabaviti i u narednim mesecima, a takođe bez ikakvih namera da utičemo na sud, čini mi se i razrešenjem ubistva Đinđića jer se stiče utisak da se i to suđenje polako pretvara u lakrdiju, da postoji mnogo propusta ali i novih saznanja kojih nema u optužnici i u drugim zvaničnim spisima. General policije je dodao da smatra da je optužnica protiv Ulemeka i ostalih na staklenim nogama i da očekuje da će i oni kao i Makina grupa biti oslobođeni. 

Rajko Danilović, advokat porodice Đinđić: "On bi morao prvo da se izjasni da li je on to naručio ili on kao veliki znalac prava to predviđa, a ako pokušava da bude ovo drugo, znači poznavalac stanja u predmetu i dobar pravnik koji ocenjuje tok suđenja, moram da kažem da je to neznanje, ne verujem da je lakrdijašenje, jer to je vrlo ozbiljna stvar da bi se lakrdijašili s tim. Ali u svakom slučaju, ta njegova izjava je još jedan od dokaza potpune nekompetentnosti stranke o kojoj sam malopre govorio i koja drži ove ključne funkcije u ovoj oblasti, u oblasti represije.“ 

B92: Policija hapšenje Makine grupe slavi kao svoj veliki uspeh i jednu od najvažnijih akcija i tako dalje. Doneta je oslobađajuća presuda, e sad, koliki je to poraz za vas koji ste tada bili u rukovodstvu i na čelu....? 

Nenad Milić, zamenik ministra policije u Vladi Zorana Đinđića: "Mislim da se mnogi igraju, da su se igrali i da se i dan-danas igraju oko tog predmeta.“ 

B92: I šta vam sad to znači? 

Nenad Milić, zamenik ministra policije u Vladi Zorana Đinđića: "Osim što govori ono što bi trebalo svi da znamo, a to je koliko je jak organizovani kriminal i ne kaže se bez razloga da je to jedan od glavnih problema ovog društva, ja i dalje mislim da je policija u svom delu odlično uradila svoj posao i da je zaista i način na koji je grupa otkrivena i sve ono što je rađeno pet ili šest meseci, da je zaista vrhunski sa policijskog aspekta.“ 

B92: Milan Obradović rekao je u prošloj emisiji Insajder da mu je generalni inspektor MUP-a, u Kuršumliji, mesec dana pre oslobađajuće presude, rekao da će članovi Makine grupe biti oslobođeni, a da će on biti kriv. Kako saznaje ekipa Insajdera, Okružno javno tužilaštvo uputilo je zahtev Božoviću u cilju pravednog sagledavanja svih činjenica da u kraćem izveštaju demantuje ili potvrdi tvrdnje Obradovića izrečene u emisiji Insajder. Iako mu je ovaj zahtev uputio Okružni javni tužilac, Božović se obratio republičkom javnom tužilaštvu. Božović u dopisu tužioca pita da li je uobičajena praksa javnih tužilaštva da u tako ekspresnom roku šalju zahteve za prikupljanje potrebnih obaveštenja. Božović konstatuje da je emisija Insajder emitovana 6.6. u 21.00, a zahtev mu je upućen već 7.6. Božović kaže da prilikom posete Kuršumliji nije bilo nijedne reči o postupku protiv takozvane Makine grupe. "Poštovani gospodine Jankoviću, nosim uverenje da je u ovom slučaju reč o previdu zamenika tužioca, ali očekujem da ispitate razloge njegovog obraćanja meni i da me o tome obavestite", navodi Vladimir Božović.