Transkript prve epizode

Pošto je tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović najavio da će policija prevrnuti nebo i zemlju kako bi našla ubice Boška Buhe počela je jedna od najvećih policijskih akcija u Srbiji. Četiri meseca kasnije uhapšeni su članovi "Makine grupe", odnosno Nikola Maljković, Dragan Ilić Limar, Vladimir Jakšić Karlos. Prema policijskim saznanjima kao šef te terorističke grupe označen je Željko Maksimović Maka, koji je policiji ostao nedostupan. 

Zoran Đinđić o hapšenju članova "Makine grupe", novembar 2002: "Mislim da će biti dokazano u sudskom postupku da je veći deo planova bio motivisan željom da se u Srbiji uspostavi jedna slaba vlast koja bi tolerisala kriminal, koja ne bi se sukobljavala s najistaknutijim predstavnicima kriminala. Mislim da je to politički deo."

B92: Prvo suđenje za organizovani kriminal pred specijalnim sudom završeno je u novembru prošle godine oslobađajućom presudom. Članovi "Makine grupe" za koje su tadašnje čelnici policije i tužilac tvrdili da imaju čvrste dokaze za osnovanu sumnju da su oni ubili policijskog generala Boška Buhu danas su na slobodi. Sudsko veće kojim je predsedavao sudija Zoran Tatalović zaključilo je da nema dovoljno dokaza da su oni krivi za ubistvo. Tatalović je, kako saznajemo, posle donošenja oslobađajuće presude za članove "Makine grupe" postao sudija Vrhovnog suda. Ministar pravde Zoran Stojković odbio je da za "Insajder" odgovori, između ostalog, i na pitanje da li je Tatalović nagrađen ili je to samo slučajnost.

Posle oslobađanja "Makine grupe" novo rukovodstvo MUP-a pokrenulo je istragu na osnovu tvrdnje uhapšenih da je bilo zloupotreba prilikom njihovog hapšenja i ispitivanja. Osumnjičeni za ubistvo Boška Buhe završili su na slobodi, a general policije koji je vodio akciju njihovog hapšenja u zatvoru. 

Obradović: Ja sam bio načelnik SUP-a u trenutku kada je general policije Boško Buha ubijen. Njegovo ubistvo je proglašeno prioritetnim zadatkom policije cele Srbije. Radilo se danonoćno, to je činjenica. Po mom mišljenju, radilo se dobro, kvalitetno i rezultiralo hapšenjem većine pripadnika te grupe koja je učestvovala u ubistvu Buhe, koji su i privedeni i kojima se i sudilo. Naravno, da ne želim da komentarišem odluku suda jer poštujem zakon i poštujem nezavisnost sudstva. Smatram da ipak imam pravo da kažem da je policija radila dobro, sud je odlučio ne da nisu krivi, koliko je meni poznato, u obrazloženju presude predsedavajućeg veća rečeno je da nema dovoljno dokaza da se oni proglase krivim, to ne znači da nisu krivi. 

B92: Poznato je da je policija tada slavila kao svoj najveći uspeh hapšenje "Makine grupe" i otkrivanje počinilaca ubistva Buhe. E sad, oni su pušteni u međuvremenu, da li je to poraz za vas? 

Obradović: Ja i dalje mislim da je to uspeh beogradske policije. Naravno, neko će reći da sam subjektivan jer sam ja u tom trenutku bio načelnik, pa da to branim zbog sebe. Ne, zaista mislim da je to uspeh beogradske policije iz mnogo razloga. To što su oni pušteni možemo smatrati porazom iz nekog ugla, ali to i dalje ne znači da je beogradska policija zbog toga doživela neuspeh. Zavisi kako gledate na to. I na kraju, Vrhovni sud još uvek nije doneo odluku o žalbi tužioca u tom predmetu. 

B92: Malo ste kontradiktorni, kažete da dokazi jasni postoje, ali da isto tako nećete sad da ocenjujete odluku suda, međutim važna je stvar u pitanju. Znači, ako vi naglašavate da je beogradska policija uradila sve i da je dobro radila, nije bilo propusta, da su jasni dokazi, to u prevodu znači da su oni koji su krivi sada na slobodi? 

Obradović: Za nas u policiji je tako. Ponavljam, tužioci su radili s nama, prikupljen je maksimum mogućih dokaza. To što nije nađeno oružje, pa vrlo često se dešava da ne nađete oružje. Dakle, ne možete iznad mogućeg. Da li iko očekuje da neko ubije policijskog generala i da odnese kući i stavi ispod kreveta pušku kojim je to izvršeno, za mene bi to bilo veliko iznenađenje.

To je bilo prvo suđenje u istoriji srpskog pravosuđa da se prema izmenjenom krivičnom zakonu kao dokaz koriste prisluškivani telefonski razgovori. Ukupno je bilo 206 snimljenih razgovora između članova "Makine grupe". Osumnjičeni za ubistvo su se branili ćutanjem, pa je sud obrazložio da nije mogao da utvrdi da li su u pitanju njihovi glasovi, iako je to bio jedan od ključnih policijskih dokaza. Zamenik specijalnog tužioca u tom postupku Nebojša Marković uputio je žalbu za oslobađajuću presudu i očekuje se konačna odluka Vrhovnog suda Srbije. 

U međuvremenu, dok se čeka presuda Vrhovnog suda, istragu o tome da li je bilo zloupotreba bivšeg rukovodstva policije prilikom hapšenja "Makine grupe" inicirala je služba generalnog inspektorata MUP-a Vladimira Božovića. Istražni sudija Zoran Đorđević, koji je saslušao Milana Obradovića, u rešenju o pritvoru navodi da Obradović nije priznao krivicu i da je izneo svoju verziju događaja. Pritvor mu je određen uz obrazloženje da bi boravkom na slobodi mogao da utiče na svedoke. U rešenju o pritvoru se navodi da su svedoci predviđeni za saslušanje, među kojima su Nenad Milić, Čedomir Jovanović, Andrija Savić i još dvadesetak ljudi, Obradoviću poznati kao potčinjeni u hijerarhiji MUP-a. Za dva meseca, koliko je Obradović proveo u pritvoru da ne bi uticao na pomenute svedoke, nisu saslušani ni Milić, ni Jovanović. U međuvremenu od njih su odustali. 

Obradović: Moje mišljenje je da je hapšenje od početka veoma čudno je s jedne strane bilo indirektan pritisak na odluku Vrhovnog suda po žalbi tužioca, a s druge strane uklapanje interesa nekih ljudi, tačnije možda ministra unutrašnjih poslova ili gospodina Miloševića, nije nikakva tajna da me ne vole. Vratiću se nekoliko meseci unazad, kada mi je gospodin Božović u Kuršumliji, gde sam proveo prethodnih godinu dana, rekao da će presuda biti oslobađajuća, a to mi je rekao mesec-mesec i po dana pre oslobađajuće presude, što predstavlja za mene malo čudnu okolnost. Drugim rečima, nejasno mi je da je on to znao unapred mesec dana. 

B92: Pa, jeste li ga pitali otkud zna? 

Obradović: Ne, nisam ga pitao. Rekao mi je da će oni biti oslobođeni, a da ću ja biti kriv. Nije mi jasno ni jedno ni drugo. Nije mi jasno da je znao da će biti oslobođeni, kao što mi nije jasno zbog čega sam ja kriv zbog toga. 

B92: Da li vam je to tad nešto značilo? Da li je to bilo upozorenje...? 

Obradović: Značilo mi je, naravno da mi je značilo, bilo mi je jasno da će se desiti ovo što se desilo i ispostavilo se da se to i desilo. Dakle, još jedna okolnost koja po meni čisto logičke prirode. Božović je svojevremeno radio u kancelariji gospodina Borojevića, što je, najblaže rečeno, sukob interesa. Borović je advokat prvookrivljenog u tom predmetu, Božović je generalni inspektor MUP-a Srbije koji je forsirao rad na proverama o zloupotrebama u tom predmetu, što ipak dovodi do pitanja da li tu postoje nekakvi zajednički interesi. 

INSERT IZ EMISIJE TIMOFEJEV, mart 2005 (gost Vladimir Bozovic): 

Timofejev: Vi ste sigurni i potpisujete svaku reč u ovom izveštaju i ubeđeni ste i da je Obradović narušio neke stvari, radio nešto što nije smeo. Ja sam čoveka upoznao, jedno dva-tri puta smo sedeli, moram da vam priznam istinu... 

Generalni inspektor MUP-a Vladimir Božović: Je li vam on simpatičan? 

Timofejev: Nije stvar u simpatičnosti, nego izgleda kao stvarno veliki profesionalac. 

Božović: A ovde se ne ceni o nečijoj profesionalnosti ili neprofesionalnosti, nego da li je neko pošten ili nije pošten. Zaista, ovde se ceni šta je ko radio u konkretnom slučaju i velika je stvar da se vrši, čini mi se, jedno političko zamagljivanje sa stvarima koje nemaju nikakve veze. 

Obradović: Božović koji je radio kod Borojevića u kancelariji rukovodi predmetom kao generalni inspektor. Jočić koji, nije nikakva tajna, gaji prema meni vrlo negativna osećanja, počevši od toga da je ubeđen da sam ja dao medijima priču o tome da je on obijao trafike, što nisam i zbog još sijaset stvari, zbog toga što je Milošević osvetoljubiv jer ja sam ga smenio dok je bio načelnik odeljenja u SUP-u Beograd kad sam ja bio načelnik SUP-a. Dakle, ima mnogo stvari. 

B92: Hoćete da kažete da vam je sve namešteno i da ste zbog toga završili u zatvoru ili šta? 

Obradović: Ako pođemo od činjenice koju ja tvrdim, ja nikada nikome nisam izdao nikakva nezakonita naređenja, tačnije rečeno nikada nikome nisam naredio da bilo koga tuče, iznuđuje priznanja ili bilo šta slično, onda dolazim do zaključka da mi je namešteno. 

B92: E sad, u tom izveštaju se ipak navodi da je bilo zloupotrebe i da ste vi naredili da maltretiranjem bude iznuđen iskaz od Dragana Ilića Limara i da su u svemu tome učestvovali i Dušan Spasojević, član "Zemunskog klana" i Milorad Ulemek? 

Obradović: Ja nikada nisam video taj izveštaj niti je sa mnom ikad razgovarano, tako da izveštaj ne mogu da komentarišem, nikada ga nisam video. 

B92: Pitam vas za Limara, to se ipak dogodilo. 

Obradović: Ono što znam da mi se imputira da sam naredio nečije prebijanje, iznudu iskaza. Nikad u svojoj karijeri, ni kao operativca, a još manje kao starešine, nisam ni lično ikoga tukao niti bilo šta uradio protiv zakona, još manje sam to naređivao.

B92: U izveštaju Generalnog inspektorata navodi se da je osumnjičeni za ubistvo generala policije Boška Buhe Dragan Ilić Limar uhapšen, pušten i da su ga onda NN lica otela iz njegove kuće, pretukla, maltretirala i tražila da prizna da je "Makina grupa" ubila Buhu. Kaseta na kojoj je navodno snimljeno to priznanje Limara nikada nije iskorišćena u sudskom postupku. 

Obradović: Dragan Ilić je po puštanju na slobodu otet u vreme dok sam se ja nalazio na večeri s glavnim i odgovornim urednicima tridesetak medija, na večeri koju je organizovao Mihajlović, na večeri kojoj su prisustvovali i gospodin Mihajlović, Nenad Milić, Lukić i ja. U to vreme je Dragan Ilić otet, ne samo da nisam naredio nego nisam ni znao da se to dogodilo. 

B92: On je prvo uhapšen, znači i predat istražnom sudiji, on je pušten i nekoliko sati kasnije ili sat vremena kasnije dolazi do njegove otmice. Sutra ujutru, negde oko 11, vi izdajete nalog, bar se tako navodi, da je Limar kod hotela Jugoslavija, da patrola beogradske policije ode i da ga odvede u bolnicu. Kako vi znate gde se nalazi Limar, ko vama javlja, otkud to da vi izdajete takvo naređenje? 

Obradović: Moj problem u vezi s razgovorom o detaljima tog predmeta je vezan za odluku istražnog sudije gde sam ja okrivljen. Drugim rečima, predmet gde sam ja okrivljen je proglašen službenom tajnom. O tim detaljima ja ne mogu da govorim da ja ne bih došao u situaciju da odgovaram za odavanje službene tajne, ali najkraće mogu da kažem da niti sam bilo kome naredio da nekoga otme, da nekoga bije, da nekome iznuđuje iskaz. To je najkraće rečeno, stojim iza toga. 

B92: Dobro, ali možete da govorite o tome kako je beogradska policija znala gde se Limar nalazi sutradan ujutro. Znači, ti koji su ga oteli su ga prebili i ostavili ispred hotela "Jugoslavija". 

Obradović: U ovom trenutku ne mogu, ali sam tu izjavu dao istražnom sudiji i vrlo je proverljiva. Ne zaboravite da je Dragana Ilića uhapsila beogradska policija, priveden je bez ikakvih problema, s njim je obavljen razgovor, pretresana mu je kuća, priveden je istražnom sudiji, potom je pušten. Nikakvih problema nije bilo do njegovog puštanja. 

B92: Jeste vi bili iznenađeni kad ste čuli da je otet i prebijen? 

Obradović: Da, jesam. Ne vidim nikakav razlog zbog čega se to dogodilo. Imali smo apsolutno dovoljno dokaza, posebno ako govorimo i o Draganu Iliću, u njegovom dvorištu, u njegovoj kući je nađeno mnogo oružja. Deo tog oružja potiče iz magacina Državne bezbednosti.

B92: Policija je pet meseci prisluškivala članove "Makine grupe" i tako otkrila da planiraju ubistvo više državnih funkcionera, između ostalog i tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića. U trenutku hapšenja kod Ilića, koji je posle promene vlasti tvrdio da je prebijen i da mu je iznuđeno priznanje, pronađene su četiri trenutne tromblonske mine, dva ručna bacača, rakete "zolja", jedan puškomitraljez i 318 komada municije. Istražni sudija je i pored svega toga odlučio da Limara pusti isto veče pošto ga je policija uhapsila. Limar je kasnije tvrdio kako su ga maltretirali i tukli Spasojević i Ulemek po nalogu Obradovića. 

B92: A otkud u celoj priči Ulemek? Dakle, koji je tada penzioner. 

Obradović: Ja zaista na to nemam odgovor. 

B92: Niste znali za to ili...? 

Obradović: Ja to zaista ne znam. 

B92: Ne razumem vas, niste znali da je on uključen u rešavanje celog slučaja ili nije bio uključen? 

Obradović: Ne znam. Zvanično, ponavljam, beogradska policija je vodila taj predmet. Niko van sastava beogradske policije nije bio uključen u taj slučaj osim ljudi iz beogradskog centra Državne bezbednosti koji su zvanično u to bili uključeni. 

B92: Dobro, Legija je sam na sudu priznao da je on između ostalog maltretirao Limara. 

Obradović: Ne sumnjam u njegovu izjavu, ali svakako nije angažovan od bilo koga iz beogradske policije. To drugim rečima znači konkretno, ni s moje strane. 

B92: Da li to znači da je možda angažovan od tadašnjeg zamenika načelnika BIA-e Milorada Bracanovića. 

Obradović: Ja to ne znam. 

B92: Ništa vam od toga nije poznato? 

Obradović: Ja to zaista ne znam. 

B92: Milorad Bracanović, koji je uhapšen istog dana kada i Milan Obradović, još je u pritvoru. Predstavnici Đinđićeve vlade tada su tvrdili da je reč o političkom obračunu Vojislava Koštunice i namerno stavljanje u isti koš Obradovića i Bracanovića, o kome se sve saznalo tokom akcije "Sablja". Za tadašnjeg zamenika načelnika BIA-e Milorada Bracanovića ispostavilo se da je bio saradnik "Zemunskog klana" i da su oni s Legijom bili država u državi. Nije isključena mogućnost da je Bracanović obavestio Spasojevića i Legiju o puštanju Limara, a da su ga njih dvojica oteli. To ne znači da su vrh države i Obradović morali biti obavešteni o tome. Prema saznanjima do kojih je došla policija u prisluškivanim razgovorima, utvrđeno je da su članovi "Makine grupe" pored funkcionera države planirali ubistvo i Spasojevića i Ulemeka. Prema do sada dostupnim informacijama, otmicu Limara organizovali su Legija i Spasojević kako bi saznali šta namerava Maka, a ne da bi pomogli policiji.

Obradović: U tom trenutku Bracanović je bio zamenik direktora BIA-e, zvanični. To je čovek s kojim neminovno sarađujete. Naša saradnja je za sve vreme dok smo bili u kontaktu bila korektna, profesionalna, van toga ja ne znam bilo kakva njegova angažovanja. Jednostavno nismo bili toliko bliski, nismo provodili toliko vremena zajedno da bih mogao bilo šta da znam. Ono što je bilo potrebno za posao, imali smo toliko kontakata i odrađivali poslove, sve drugo je van mog znanja. 

B92: To vas pitam zbog toga što se, takođe pojavila priča u javnosti, a i to se moglo čuti na suđenju od advokata odbrane, da je "Zemunski klan" preko Milorada Bracanovića u stvari namestio to ubistvo "Makinoj grupi". 

Obradović: To je ordinarna laž, ne postoji mogućnost. 

B92: A koji su vaši argumenti da tvrdite da ne postoji? 

Obradović: Moji argumenti su vrlo jasni, svi ti argumenti su predati sudu u smislu materijalnih dokaza. Dakle, apsolutno stojim iza onoga što je beogradska policija uradila. Sprečava me opet obaveza poštovanja suda, ne samo obaveza nego ja to iskreno osećam, poštujem sud, poštujem nezavisnost suda, poštujem zakon, poštujem čuvanje službene tajne, poštujem činjenicu da je trenutno žalba tužioca na Vrhovnom sudu koji odlučuje o toj žalbi. Ali stojim iza toga šta je beogradska policija uradila, što su uradile kolege iz beogradskog centra Državne bezbednosti s nama i ne postoji nikakva mogućnost da je to ubistvo napakovano, namešteno, najmanje da je to uradio "Zemunski klan" ili bilo ko drugi. 

B92: Dobro, ali zašto su onda oni pušteni, odnosno zašto je doneta oslobađajuća presuda ako postoje tako čvrsti dokazi? 

Obradović: Mogu da ja postavim pitanje, zašto ljudi koji su svedoci-saradnici iz "Zemunskog klana", koji su priznali da je taj klan izvršio dvadesetak ubistava, pa čak svedoče i o ubistvu predsednika Vlade, zašto ne bi pomenuli i ubistvo Buhe? To niko ne pominje. Mislim, to je indirektni dokaz, naravno ne jedini, ne najveći, postoji sijaset drugih dokaza koje smo mi predočili sudu kad smo priveli grupu koja je izvršila ubistvo Buhe. Da li je to dovoljno za sud, ja u to zaista ne mogu i ne želim da ulazim. 

B92: Po izmenjenom zakonu prvi put se u istoriji kod nas koriste snimljeni razgovori, odnosno transkripti kao dokaz. Posto su se optuženi branili ćutanjem, da li je sud imao načina da uporedi sve to i da utvrdi da su to ipak njihovi glasovi jer su se oni upravo branili ćutanjem uz obrazloženje da će se to izmontirati, iskoristiti. 

Obradović: To jeste bio problem i za nas i za tužilaštvo i za sud. Prvi put u istoriji ove zemlje prisluškivani razgovori se koriste kao dokaz. Niko nije imao iskustva u primeni tog zakona. Za nas u policiji je to možda bilo lakše jer smo lakše gledali na stvari, za sudiju možda teže jer je ipak on poslednja karika u celoj toj priči, dakle, neko ko mora da izrekne presudu i da je bazira na osnovu validnih dokaza. Naravno, niko ne spori, ti razgovori ma koliko dugo bili prisluškivani su razgovori koji su najčešće vođeni uz upotrebu nekakvih međusobno razumljivih rečenica između osoba koje te razgovore vode. To je ono što je bilo za sud, pretpostavljam, nešto što ih je opredeljivalo u krajnjoj odluci, dakle, korišćene su šifre i tome slično. Mi smo uspeli da razbijemo te šifre, pretpostavljam da to za sud nije bio validan dokaz. 

B92: Kakva su bila policijska saznanja o planovima "Makine grupe"? 

Obradović: Mihajlović, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, je na konferenciji za štampu to i rekao, koliko se ja sećam. Pominjalo se da žele da ubiju Šešelja, Jovanovića, Ulemeka i još neke ljude, da im sada ne spominem imena. Govorilo se i o Đinđiću, i u trenutku hapšenja Nikole Maljkovića, on je došao u Beograd iz Crne Gore s planom da nekoga ubije, do dan-danas mi ne znamo ko je bio meta.

Zoran Đinđić o hapšenju "Makine grupe", novembar 2002: "Pošto je rizik bio veliki i pošto su pripreme bile tako koncentrisane i toliko intenzivne policija uz moju saglasnost je donela odluku da interveniše toga dana. I time je možda jedan deo kriminalne mreže ostao prikriven, ali mislim da bi posledice nekog drugog ishoda, pogotovo što sam ja u pitanju, bar što se mene tiče bile bi negativnije. Naime, da je uspeo atentat na mene i da su posle uhvatili sve učesnike, možda bi to za pravdu bilo bolje, ali za mene lično ne bi bilo bolje i zbog toga mislim da je ova opcija bila možda i realističnija." 

Obradović: Ono što ja znam, da je posle hapšenja ljudi koji su učestvovali u ubistvu Buhe izdata pismena naredba za pojačanje mera bezbednosti Đinđića. Kada se takva naredba izda ona je na snazi sve do njenog pismenog povlačenja. Koliko ja znam, takva naredba nikad nije povučena. 

B92: Dobro, ali kada naredba postoji ko je onda tu zakazao? Činjenica je da mere bezbednosti nisu bile pojačane. 

Obradović: Naredba se odnosi na sve, generalno, naravno posebno na one linije rada ili one uprave ili one ljude koji su neposredno zaduženi za obezbeđenje predsednika Vlade, na ljude koji učestvuju u neposrednom fizičkom obezbeđenju i na ljude koji se bave kontraobaveštajnom zaštitom. Dakle, to su dve najvažnije oblasti obezbeđenja predsednika Vlade. Ko je tačno zakazao ne bih da o tome govorim, postojala je komisija, postojalo je utvrđivanje odgovornosti. 

B92: Pa, jesu li utvrdili odgovornost ili mislite da nisu kad ne biste o tome da govorite? 

Obradović: Pa, mislim ne do kraja. 

B92: Pa, ko je onda zakazao? 

Obradović: Ja mislim najpre kontraobaveštajna zaštita. 

B92: A čiji je propust bio slučaj Bagzi? Da li je beogradske policije koja nije podnela krivičnu prijavu za pokušaj ubistva ili...?

Obradović: Zameriću se sudu. Beogradska policija je odradila sve. To što nije podneta krivična prijava za krivično delo pokušaja ubistva iz prostog razloga što u tom trenutku nije postojalo dovoljno dokaza da takva krivična prijava bude podneta, ali je bilo sasvim dovoljno dokaza za prijavu za ono za šta je i podneta, za falsifikovanje dokumenata u vezi s kamionom koji je imao austrijske registarske tablice kojim je Bagzi upravljao. Nama je bilo potpuno jasno da se radi o pokušaju ubistva, odnosno o atentatu. U beogradskoj policiji bili su i rukovodioci beogradske policije, ljudi iz BIA-e i okružni tužilac. Svi smo se složili da nemamo dovoljno elemenata za podnošenje krivične prijave za pokušaj ubistva. Da smo to uradili tek onda bi Bagzi bio pušten usled nedostatka dokaza i tek onda bismo bili krivi. U dogovoru s dežurnim istražnim sudijom i dežurnim tužiocem opštinskog suda on je priveden, tri funkcionera MUP-a i SUP-a su objasnila o čemu se radi. U subotu oko 6.00 njemu je određen pritvor. Apsolutno u skladu sa zakonom on je mogao biti zadržan sedam dana. Mi smo nastavili da radimo neprekidno, smatrajući da ćemo u roku od sedam dana neprekidnog rada dopuniti, naći dokaze, pribaviti dokaze da bi mogli da podnesemo krivičnu prijavu za pokušaj ubistva. 

B92: Znači, policija se tada dogovorila sa istražnim sudijom da se to... 

Obradović: Ta reč dogovor je neumesna i nije pravna, dakle, nismo se dogovorili ali smo razgovarali profesionalno i objasnili o čemu se radi. Računali smo, tako je rečeno, da će on biti zadržan u pritvoru sedam dana. Bila je subota oko 6.00 kad je pritvoren. 

B92: I pustili su ga posle... 

Obradović: U ponedeljak pre podne je pušten, a da niko od nas nije obavešten. U utorak i sredu smo mi uspeli da nađemo drugi kamion koji je korišćen, takođe u blizini hale Limes, pored auto-puta, parkiran, uspeli da utvrdimo bazne stanice i identifikujemo brojeve takozvanih specijal-mobilnih telefona. Dakle, policija Beograda je uradila apsolutno sve radeći danonoćno. 

B92: Dobro, a zašto su ga pustili onda? 

Obradović: Mislim da to nije pitanje za mene. Ja ne znam zašto je pušten. 

B92: Niko neće da se zamera sudu, a evo sad vi ste rekli da ste vi razgovarali... 

Obradović: Ja sam se na ovaj način verovatno zamerio, ali ovo je istina. 

B92: Pa ne, ali ako se to stvarno tako desilo, u čemu je onda problem, čemu ta ograda? 

Obradović: Ovo što sam ja ispričao može da posvedoči bezbroj ljudi. Zašto je pušten ne znam. 

B92: Zašto pripadnici "Zemunskog klana" nisu uhapšeni ranije? 

Obradović: Iz jednog, uslovno rečeno, prostog razloga. Policija može da zna ili ne zna, ali nije krucijalno ono što znate, krucijalno je ono što možete da dokažete. Dakle, radili smo intenzivno na skupljanju dokaza da bi mogli da budu uhapšeni, da bi mogla da im bude napisana krivična prijava i da bi mogli da budu zadržani u pritvoru. Prikupiti dokaze, pogotovo protiv nekoga ko predstavlja ozbiljno organizovanu grupu nije ni malo lako, to je ono što svi moramo da shvatimo, iako su ljudi radili danonoćno. Nimalo nije lako. 

B92: Kako se dogodilo to da oni nestanu u jednom trenutku, znači nekih 10-15 dana pre ubistva ako su praćeni i prisluškivani njihovi telefonski razgovori? 

Obradović: Neposredan rad je vršila uprava za borbu protiv organizovanog kriminala u skladu s dogovorom u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Sama činjenica da je ta uprava formirana da se bori protiv organiovanog kriminala, oni i jesu njih tretirali i organizovano obrađivali kao organizovanu kriminalnu grupu. Detalje ne znam, ali očigledno je da su uspeli da izmaknu kontroli i nažalost da dođe do ovoga do čega je došlo, do najgoreg, da predsednik Vlade bude ubijen. 

B92: Dok predstavnici bivšeg MUP-a i Vlade Srbije tvrde da je "Sablja" donela samo konkretne rezultate, novo rukovodstvo MUP-a Srbije kaznilo je na ovaj ili onaj način sve koji su vodili tu akciju. 

Obradović: Prvi utisak jeste takav. Goran Radosavljević, general-potpukovnik je dao otkaz, ali dejure, defakto je prinuđen da da otkaz jer mislim zaista čovek je toliko degradiran da je sam dao otkaz. Ja sam kažnjen, poslat u Kuršumliju. Prihvatio sam to kao naredbu i dalje radio vrlo odgovorno. 

B92: Čekajte, vi ste kažnjeni zato što ste u trenutku paljenja džamije bili načelnik beogradske policije. Kako je moguće da se dogodi takav jedan propust, da policija dozvoli da se....? 

Obradović: To je bio neposredan povod mog kažnjavanja, neko je morao da bude kriv. 

B92: Šta vam sad to znači? 

Obradović: To znači da pre događaja u vezi s paljenjem džamije četvorica mojih kolega su odbila da dođu na mesto načelnika SUP-a, dakle da je jedan od njih četvorice to prihvatio ja bih bio smenjen pre džamije. Na nesreću, nisu prihvatili. Što se tiče događaja oko džamije, moram tu da budem najzad vrlo decidiran, za to nisam kriv, niti na bilo koji način, najmanje profesionalni, još manje krivično-pravni odgovoran. Oni koji su odgovorni vrlo jasno su Jočić i Milošević. Postupao sam isključivo po njihovim naredbama. Milošević je eksplicitno naredio da se ne upotrebljava sila. Sve druge priče se vrlo lako mogu proveriti. U SUP-u Beograd je bio formiran štab u kome je bilo deset ljudi, koji su svedoci svega toga. 

Načelnik javne bezbednosti Miroslav Miloševič, mart 2005: Posle paljenja beogradske džamije uočena je očigledna konfuzija i loša procena štaba beogradske policije, pa je načelnik Javne bezbednosti po naredbi ministra lično preuzeo rukovođenje štabom beogradske policije stvorivši uslove kako za gašenje požara, tako i za smirivanje situacije u gradu

Obradović: Milošević je rekao da je došao, rešio situaciju i tome slično. Postoje kamere oko SUP-a Beograd, može se tačno videti kada je došao. Ja kažem da je došao tek pošto je džamija ugašena. Ja kažem da sam u pola deset uveče naredio obezbeđenje muftijine kuće, Jusufspahića, mislim da on to može da potvrdi. Naredio sam da se vatrogasno vozilo primakne uz džamiju, dakle 16. marta u 21,30 iz kancelarije gospodina Miloševića. Tražio sam pomoć Žandarmerije, gospodin Milošević je rekao da su svi na jugu Srbije. 

B92: A to ste sve tražili pre nego što je došlo do.... 

Obradović: Tako je, ovo je 16. uveče, kada su započeti nemiri odnosno okupljanja, u prvom trenutku to nisu bili nemiri. Iz iskustva sam znao da će doći do nemira, preduzeo sam sve da do toga ne dođe. Milošević je rekao da su svi pripadnici Žandarmerije na jugu Srbije jer je na Kosovu došlo do pogroma Srba, strašnog pogroma. Pitao sam zašto Radosavljević nije u MUP-u, rečeno mi je da je u svojoj kancelariji. Potpuno neuobičajeno, najstariji po činu i najiskusniji nije bio tu, bilo mi je čudno. Ponovo sam pozvao Radosavljevića posle ponoći i on mi je poslao četu iz Novog Sada koja je stigla za 55 minuta u Beograd. Uz pomoć Žandarmerije policajci Beograda su, a posle dobijanja naredbe da se upotrebi sila, odbranili napad na ambasade u Ulici kneza Miloša. 

B92: Čekajte sad ovako, znači nije bilo naredbe da se spreči paljenje džamije? 

Obradović: Naredba je bila da se ne upotrebljava nikakva sila. Svi ti razgovori mene i Jočića su snimljeni, audio. 

B92: Znači, Jočić je rekao da se ne upotrebljava sila? 

Obradović: Naredio. 

B92: Vama? 

Obradović: Meni, da. Započeta je istraga o tome ko je kriv za to što se dogodilo u vezi s paljenjem džamije. Veljović, koji je jedan od potpisnika krivične prijave za mene, koji je unapređen na mesto načelnika kriminalističke policije, pre nedelju dana je radio i taj predmet. Posle razgovora s načelnikom Uprave policije SUP-a Beograd, koji je dao izjavu u vezi s tim, taj isti pukovnik je smenjen sutradan, posle razgovora sa mnom. Prestao je svaki rad na tom predmetu. Zašto nije razgovarano s Radosavljevićem i sa ostalim članovima štaba SUP-a Beograd? Zašto se nisu preslušani snimci naših razgovora? 

B92: Postoje audio-snimci? 

Obradović: Naravno da postoje. 

B92: Vaših internih razgovora? Razgovora u policiji? 

Obradović: Naših internih razgovora. Podsetiću samo da je napravljen nov komandno-operativni centar i da se svi razgovori između nas, dakle, u MUP-u, SUP-i, između policajaca, snimaju, upravo zbog toga da ako dođe do nekog iskakanja iz komandnog lanca ili dođe do nečega što nije trebalo da se dogodi, da se utvrdi šta se to dogodilo. Dakle, stvar je vrlo jednostavna, nikakav problem nije utvrditi šta se dogodilo te noći, nikakav. 

B92: Da li su Jočić i Milošević svesno dozvolili da dođe do paljenja džamije i tog incidenta i skandala koji je izbio? 

Obradović: Ne, ne mislim da su to uradili svesno i namerno, ali jednostavno su takve naredbe bile koje su dovele do toga, ja sam poštovao naredbe. 

B92: A zašto vi to do sada niste rekli? Vi ste sklonjeni, premešteni po kazni u Kuršumliju, a tvrdite da niste krivi? 

Obradović: Ja godinu i po dana nisam ništa rekao, smatrao sam da je moj posao takav da treba da govorim o rezultatima. Očigledno da nisam u pravu. 

B92: Dobro, ali ako vas neko optuži da ste krivi za nešto za šta niste i smene vas zbog toga i pošalju u Kuršumliju, zar nije normalno da kažete na toj istoj konferenciji za novinare to što ste sada rekli i što tvrdite da se dogodilo? 

Obradović: U Kuršumliju bih bio poslat u svakom slučaju, to znam. Mislio sam da ću tako ja pokazati da ne želim sukobe, da sam lojalan general. Kad kažem lojalan mislim na MUP, ne mislim na ministra, biću lojalan svakom ministru, jer sam general policije, izvršavaću naredbe bilo kog ministra. Politika me ne interesuje, nikada se nisam bavio politikom na bilo koji način, mada mi se to jako imputira, da sam pripadnik Demokratske stranke ili da me je ona dovela na vlast, pa sam nešto dužan i tako dalje. To nije tačno. 

B92: Koliko ljudi je smenjeno? 

Obradović: Smenjen je ogroman broj ljudi, preko 700 ljudi, mislim da to ne bi izdržalo ni ministarstvo unutrašnjih poslova daleko veće države. 

B92: Ali šta to znači u praktičnom smislu? Da li se na taj način uništava sistem policije...? 

Obradović: Sistem policije je, govorim svoje mišljenje, čini mi se da slično ili isto mišljenje ima veliki broj policajaca, ali u ovom trenutku naravno da se ne krijem iza bilo koga, govorim svoje mišljenje. Mislim da kadrovska politika koja se vodi poslednjih godinu dana u MUP-u je toliko loša da je to nezapamćeno. 

B92: Mislite da su smenjeni svi koje je dovela prethodna vlast ili postavila. Da li su po tom principu smenjeni ljudi ili po tome što ne rade dobro, na primer? 

Obradović: Ja vidim jedino taj princip, smenjuju se ljudi koji su bili na tim mestima, dovode se ljudi isključivo po prijateljsko-kumovskim vezama, ljudi koji su nekompetentni, ne znaju svoj posao, čak i korumpirani. Mogu o tome da razgovaram vrlo konkretno, vrlo argumentovano, naravno ne javno, ali u svakom trenutku mogu o tome da razgovaram sa nekim iz Generalnog inspektorata. 

B92: I vi ste premešteni na novo radno mesto u Kuršumliju i tamo ostajete sve do hapšenja. Kako se dešava to vaše hapšenje? 

Obradović: Dole sam bio skoro godinu dana, krajem marta, tačnije 22. marta pozvan sam sa šefom štaba za Kosovo i Metohiju, gde sam radio, na sastanak. Znao sam da ću biti uhapšen. 

B92: Gde na sastanak? 

Obradović: U MUP u Beogradu. 

B92: U MUP Srbije? 

Obradović: Znao sam da ću biti uhapšen i to sam rekao šefu štaba. 

B92: Kako ste znali ako vas neko zove na sastanak? 

Obradović: Pa, zato što sam policajac i radim u toj firmi, tako sam i znao. Došao sam na taj sastanak, došli smo kod pukovnika Aleksića, penzionisan je i on pre nedelju dana, došla su dvojica kolega iz Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, Obradović i Janković. Obradović je takođe unapređen, sad je savetnik ministra, i rekli su mi da sam uhapšen. Nije mi jasno iz prostog razloga što... da apstrahujemo činjenicu da sam ja general policije, ali sam vrlo dostupan, da niko nikada sa mnom nije ni o čemu razgovarao, da nije ni pokušao da razgovara. 

INSERT IZ EMISIJE TIMOFEJEV, gost Vladimir Božović, mart 2005: 

Timofejev: Jeste li pitali ovu dvojicu koji su sad u zatvoru (Bracanovića i Obradovića) pre nego što je sacinjen izveštaj o zloupotrebama. Da li se i njihove izjave nalaze u tom izvštju? 

Vladimir Božović: Naravno, oni su takođe govorili. 

Timofejev: Oni su takođe govorili i njihove izjave se nalaze? 

Obradović: Božović nije rekao istinu kada je rekao da je sa mnom razgovarano, to nije tačno. 

B92: Znači, niko vam o svemu što se navodi u tom izveštaju zbog čega ste vi bili u pritvoru nije postavio nijedno pitanje? 

Obradović: Nikada. Ja sam policajac dugo godina uz to i diplomirani pravnik. Nikada se u mojoj karijeri nije dogodilo da neko bude uhapšen i priveden i da mu bude određen pritvor, a da pre toga s njim nije obavljen razgovor. Sa mnom nikada niko nije razgovarao, štaviše nije ni želeo da razgovara, što je potpuno u suprotnosti sa svim pravilima službe. 

B92: Pa, šta su vas pitali kad ste pritvoreni? 

Obradović: Ništa, rekli su mi da sam uhapšen i odveli su me u Palatu pravde kod istražnog sudije. Istražnom sudiji sam dao izjavu, određen mi je pritvor zbog uticaja na svedoke. Svi ti svedoci su policajci, događaj se desio pre dve i po godine. Da sam izvršio to krivično delo, pa imao sam vremena dve i po godine da utičem na te svedoke i da dogovorim to, da dogovorim njihove izjave. 

B92: A šta se sad dešava s tim? Pustili su vas, da li je .... 

Obradović: Još je faza istražnog postupka, istražni postupak je proglašen za službenu tajnu, opet ne znam zbog čega, moj interes nije da to bude službena tajna niti imam bilo šta da krijem. Pušten sam u petak posle podne, u ponedeljak ujutro sam bio u Kuršumliji na radnom mestu. 

B92: Nisu vas suspendovali? 

Obradović: Bio mi je oduzet pištolj i službena legitimacija, u ponedeljak ujutro sam se javio svom pretpostavljenom starešini, šefu štaba u Kuršumliji. Posle konsultacija s MUP-om vraćen mi je pištolj i službena legitimacija, rečeno mi je da uzmem odmor. Vratio sam se u Beograd zbog srčanih problema koje imam unazad tri godine, dakle, da ne bi bilo nagađanja oko toga, ozbiljnih srčanih problema, morao sam da odem na bolovanje. Nemam razloga da odlazim iz policije jer smatram da sam dobro i pošteno radio svoj posao. Ne samo da smatram, nego za to imam argumente. 

B92: Potera za ubicama Boška Buhe bila je jedna od najsveobuhvatnijih akcija MUP-a Srbije. Nekoliko meseci posle ubistva uhapšeni su osumnjičeni za ubistvo, ali je Željko Maksimović Maka, koji je označen kao šef terorističke grupe, ostao van domašaja policije. Zbog uspeha akcije, uz načelnika beogradske policije Milana Obradovića, novi čin je dobilo još 55 policajaca, dok je otprilike još toliko pripadnika MUP-a finansijski nagrađeno. Policija se pohvalila da je prikupila neoborive dokaze koji će osumnjičene poslati na dugogodišnji zatvor. Posle svega, oni su ipak na slobodi. 

Obradović: Profesionalno se osećam nezadovoljan, naravno. Nezadovoljan iz prostog razloga što nije ostvaren krajnji rezultat rada policije. Lično se osećam ugroženo, znam da treba da budem ubijen, to zna i beogradska policija, što znači da bi trebalo da znaju i rukovodioci Ministarstva unutrašnjih poslova, može se proveriti kod njih. Znam da znaju. Niko me nije obavestio i niko o tome ne govori. 

B92: Hoćete da kažete da vam preti opasnost od te iste "Makine grupe", koja je sada na slobodi? 

Obradović: Upravo to. 

B92: Posle oslobađajuće presude takozvanoj Makinoj grupi pomoćnik ministra policije Miroslav Milošević konstatovao je da su generalove ubice još na slobodi. Zbog toga se mi ovim problemom moramo pozabaviti i u narednim mesecima, a takođe, bez ikakvih namera da utičemo na sud, čini nam se i razrešenjem ubistva Đinđića, jer se stiče utisak da se i to suđenje polako pretvara u lakrdiju, da postoji mnogo propusta, ali i novih saznanja kojih nema u optužnici i u drugih zvaničnim spisima. General policije je dodao i da smatra da je optužnica protiv Ulemeka i ostalih na staklenim nogama i da očekuje da će i oni kao i "Makina grupa" biti oslobođeni. Posle takvih i sličnih izjava postavlja se pitanje da li je država spremna za ozbiljan obračun sa organizovanim kriminalom ili je stala u zaštitu istog. U sledećoj emisiji "Insajder" čućete sadržaj nekih od razgovora koje su vodili članovi "Makine grupe", sve o policijskoj istrazi koja je dovela do njihovog hapšenja, ali i sve o presudi kojom su oslobođeni.