Transkript prve epizode

“Kosovo je srce Srbije” parola je koja je građane Srbije, prema istraživanju Insajdera, koštala za poslednjih 12 godina minimum dve milijarde evra. Novac iz budžeta, pod izgovorom patriotizma i navodnog opstanka Srba na Kosovu, odlazi po raznim osnovama, i to bez ikakve kontrole. Rezultat su s jedne strane bogati lokalni moćnici na Kosovu, a s druge strane Srbi koji u enklavama jedva preživaljavaju i budžet Srbije koji je oštećen jer je za 10 godina u proseku odlazilo dnevno 650.000 evra bez ikakve kontrole.

Ignorišući realnost da Srbija na Kosovu faktički nema nikakvu vlast još 1999, kada je bivši predsednik Slobodan Milošević posle tromesečnog NATO bombardovanja pristao na potpisivanje Kumanovskog sporazuma kojim se praktično odrekao tog dela Srbije, predstavnici svake vlade Srbije godinama obmanjuju javnost. Tako svojim odlukama, u nameri da svima dokažu kako je “Kosovo srce Srbije”, iz budžeta izdvajaju novac čak i za srpska javna preduzeća koja su nekada radila na Kosovu, a koja od 1999. ne rade, ali zvanično za Srbiju i dalje postoje. Novac je godinama odlazio i na duple plate onima koji su navodno ostali da rade u državnim preduzećima na Kosovu, a ustvari su izmešteni širom Srbije. Srbija je iz budžeta plaćala i puteve koji nikada nisu izgrađeni, kao i zgrade čiji su temelji i danas u korovu. Otkup albanskih stanova za potrebe povratka izbeglih Srba pretvorio se u enormo trošenje državnih sredstava uz provizije privatnim posrednicima.

Oni koji su najglasniji u pozivu na odbranu srpstva, oni koji postavljaju barikade i javno saopštavaju da neće koristiti prelaze na kojima se osim Euleks nalaze i pripadnici kosovske carine, kako otkriva Insajder, osnivanjem preduzeća u kosovskom registru, daleko od očiju javnosti, priznaju Kosovo kao državu. Dok drže lekciju o patriotizmu, spremni su da popune formular na kom piše “Kosovo Republika” kako bi firmu registrovali u kosovskom registru. Isto tako, za potrebe biznisa imaju lična dokumenta na kojima takođe piše “Republika Kosovo”. Istovremeno, svakoga ko ukaže na njihovo nelegalno bogaćenje proglašavaju izdajnikom.

“PATRIOTSKA PLJAČKA”

Pored svih zloupotreba koje su se dešavale pod izgovorom patriotizma i navodne pomoći Srbima na Kosovu, o čemu ćete gledati u narednim emisijama, najdrastičniji primer jeste prava pljačka budžeta koja se dogodila krijumčarenjem robe između Srbije i Kosova. U okolnostima u kojima se malo zakona države Srbije na Kosovu zaista i poštuje, Vlada Vojislava Koštunice je 2005. kada se u Srbiji uvodi naplata poreza na dodatu vrednost, donela odluku o ukidanju naplate PDV-a za svu robu koja odlazi na teritoriju Kosova. Obrazloženje je bilo da to biti pomoć Srbima koji žive na Kosovu jer će roba biti jeftinija po prodavnicama i konkurentinija na tržištu. Međutim, kako su u istraživanju otkrili novinari Insajdera, ovakva odluka države, u nedostatku adekvatne kontrole, pretvorila se u šverc. Pojedinci su sagradili imperije na trgovini robom koja je oslobodjena PDV-a i akciza, pre svega na trgovini naftom ali i drugim proizvodima koji su samo papirima odlazili na Kosovo, a zapravo sе u mnogim slučajevima vraćali u Srbiju, ili sivim kanalima završavali na tržištu južnog Kosova, odnosno u albanskom delu. Dok se atmosfera stalno podgreva pričama da su barikade odbrana srpstva, dok Srbi koji žive u enklavama na Kosovu jedva preživljavaju, albanski i srpski biznismeni i pojedinci uspeli su da se za ovih nekoliko godina enormno obogate. Budžet Srbije za to vreme, prema istrazivanju Insajdera, zbog nenaplaćenog PDV-a na sopstvenoj teritoriji oštećen za oko 300 miliona evra. I pored svih zloupotreba koje su bile očigledne, Vlada Mirka Cvetkovića delimično ukida Uredbu i vraca PDV na naftu, telefonske kartice i automobile, ali tek nedavno, i to pred kraj mandata. U trenutku snimanja razgovora, Vlada Mirka Cvetkovića je bila na kraju mandata a Goran Bogdanovic bio je ministar za Kosovo.

B92: Zašto je ovoj Vladi trebalo tri godine da shvati kakve se sve zloupotrebe dešavaju i koliko budžet gubi?

Goran Bogdanović, član Odbora za Kosovo i Metohiju, ministar za Kosovo, 2008- 2012: Zbog PDV-a?

B92: Da.

Goran Bogdanović: Pa, mi smo, znate, ako želite jedan ozbiljan posao da uradite, vi morate razne analize da radite, morate da vidite da li eventualno neke posledice mogu biti od svega toga, i kad smo utvrdili sve to mi smo doneli odluku kakvu smo doneli. Znači, mislim da je bolje ikada doneti, nego da je to ostalo. Iako je možda sa zakašnjenjem i mogu da se složim sa tim.

Borislav Stefanović, član Odbora za Kosovo i Metohiju, šef pregovaračkog tima za Kosovo, 2011- 2012: A ako me pitate zašto nije do tada ja mogu da vam kažem, ne možemo mi sad biti odgovorni zašto nije urađeno ranije što bi bio najlakši odgovor. A sa druge stane mogu vam reći da mi je žao, sto to nije urađeno ranije.

B92: Kako ne možete biti odgovorni?

Borislav Stefanović: Ali opet me pitate…

B92: Ova Vlada je došla 2008 godine.

Borislav Stefanović: Dobro, opet me pitate nešto što nije i to vi znate, objektivno deo bilo kakvih mojih ingerencija.

B92: Dobro, kad ste Vi shvatili da država gubi na PDV-u?

Borislav Stefanović: Pa, znate šta, kada je PDV povlačen sa Kosova objašnjenje je verovatno, ja ne znam nisam u tome učestvovao, ali pretpostavljam da je objašnjenje bilo da treba da se olakša život ljudi na Kosovu i Metohiji.

Sve je počelo kada je Vlada Srbije na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica, prvo 2004. godine donela Uredbu čiji je cilj bio da se izbegne duplo plaćanje poreza i taksi, odnosno plaćanje poreza i na Kosovu i u Srbiji. Ta prva Uredba podrazumevala je da će poreza u Srbiji biti oslobođen samo onaj ko donese dokaz da je porez platio na Kosovu i da će na prelazima kontrolu protoka robe vršiti radnici srpske carine. Međutim, odmah u januaru 2005. privrednici sa Kosova organizovano su počeli da se bune, pridružili su im se predstavnici vlasti u lokalnoj samouporavi. Cilj je bio da se Uredba promeni i da se izbaci deo da je potreban dokaz o plaćenom porezu na Kosovu, kao i da na prelazima ne budu pripadnici carine. Iz protesta su i tada postavili barikade i zatvorili puteve prema administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak.

Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo 2008-2012: Sećam se tog protesta na samom Jarinju, ali kažem često su ti privrednici deo političkog miljea, pa čas su u skladu sa nekim privrednim principima, što bi ovde moglo da bude slučaj, a često sa političkim programima njihovih partija.

B92: Mislite da tu nije bio pre svega finansijski interes u pitanju?

Oliver Ivanović: Pa da vam kažem, to je privredni princip. Da ne plaćam dva puta porez. To je logična stvar. Međutim, ispostavilo se da su oslobođeni poreza od strane našeg Ministarstva za finansije, a da istovremeno nisu plaćali porez tamo, ili jer je to možda bio plan da mi to plaćamo kasnije.

Tada 2005.godine, na osnovu pisanja medija, utisak u javnosti je da se pojedini Srbi sa severa Kosova bune s pravom. Mediji prenose vatrene govore sa barikada o tome kako se odlukama srpske vlade Kosovo otcepljuje od Srbije, kako Srbi sa severa moraju po potvrde kod Albanaca, kako je nedozvoljeno da Srbe pretresaju i proveravaju srpski carinici na administrativnim prelazima, jer carina ne može da postoji ako je u pitanju jedna država .

Demokratska stranka Srbije podržavala je zahteve pojedinaca sa severa Kosova. Na kraju je došlo do ispunjenja svih zahteva koji su, kako se ispostavilo, doveli do ogromne štete za budžet Srbije.

Dušan Proroković, poslanik DSS-a i predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, 08.02.2005: Carinici koji otvaraju svaki gepek svakog pojedinačnog vozila samo iritiraju, iritiraju ljude koji dnevno prelaze tu.

Milan Ivanović, predstavnik Srba sa Kosova, 09.02.2005: Ja očekujem da će to biti rešeno na najbolji mogući način, na način koji nas ostavlja u našoj državi.

Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije, 08.02.2005: Razgovaraćemo. Razgovaraćemo o tome. Želimo da nađemo jedno zajedničko rešenje. Ako zaista oni neće ljude u uniformama, u redu je, stavićemo poreske službenike, ali šleperi ne mogu da prolaze bez kontrole.

Vlada Srbije posle nekoliko dana protesta Srba sa severa Kosova koji su postavili barikade zbog Uredbe, pristaje na njihove uslove i menja uredbu koja od tog trenutka zapravo otvara mogućnost švercu. Dogovor je postignut u Vladi na sastanku tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice sa predsednicima opština sa severa Kosova, opštine Leposavić Velimirom Bojovićem, predsednikom opštine Zubin potok Slavišom Ristićem, predsednikom Srpskog nacionalnog veća Milanom Ivanovićem, predsednikom privrednika Zubin potok Radetom Utvićem i narodnim poslanicima Vladimirom Milentijevićem i Vukom Antonijevićem. Svi predsednici opština i poslanici su članovi DSS-a.

Ovakvu izmenjenu uredbu donela je Vlada Vojislava Koštunice, a Uredbu je potpisao tadašnji potpredsednik Vlade i funkcioner G17 Miroljub Labus. Svi predstavnici DSS-a odbili su razgovor za Insajder uz obrazloženje da su prekinuli saradnju sa B92 jer emisija Insajder serijalima “Pljacka u Kolubari” i “Ubistvo premijera” vodi kampanju protiv te stranke. Miroljub Labus, odbio je razgovor uz obrazloženje da ne zna nikakve detalje, već da je sve uredbe potpisivao on kao potpredsednik Vlade.

Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo 2008-2012: Ja verujem da je i ta odluka možda i sa najboljom namerom doneta, ali objektivno rečeno stvorila je efekat to da cene nisu dole pale, nisu pojeftinile, a istovremeno je to bio gubitak za budžet.

Uredba je promenjena 2005. godine. Od tada do danas vaze ista pravila. Kontrolu robe na administrativnom prelazu sprovode pripadnici novosnovanog odeljenja Poreske uprave, iako su prethodno predstavnici Ministarstva finansija uporno govorili da poreski službenici nisu sposobni da to rade. Takođe za oslobađanje od poreza više nisu trebale potvrde o plaćanju poreza na Kosovu, već samo izvod sa računa da je promet robe izvršen.

Prema istraživanju Insajdera, na taj način otvorena su vrata mnogobrojnim zloupotrebama koje su usledile u narednim godinama. Na terenu se dešavalo da je kontrola šlepera i cisterni svedena na minimum, a firme iz Srbije su otvarale ćerke firme na Kosovu, kako bi između ostalog mogle same sebi da izdaju potvrde o prometu robe.

Nevladina organizacija Centar za regionalizam istraživala je 2010. promet robe preko administrativnih prelaza u oba smera i došla do zaključaka da je 40 odsto robe u sivom prometu.

Aleksandar Popov, Centar za regionalizam: Ako počneš da uređuješ tu oblast tu onda automatski se počneš baviti i nekim stvarima koje u krajnjoj instanci dovode do toga da razgovaraš o statusu Kosova, tako da je i to jedan od razloga, ili neko od opravdanja zašto se država time nije ozbiljnije bavila, mada je očigledno da su državni organi morali znati šta se dešava

B92: Onda se stiče utisak da je kada gledate iz Beograda, severni deo Kosova kao neki Eldorado.

Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo 2008-2012: Pa mislim da je taj termin lansiran sa političkim motivima iz Prištine, jer važno je bilo kriminalizovati Sever, kada je neko kriminalizovan onda se protiv njega mogu upotrebiti sva moguća sredstva.

B92: Kada Vi to prevedete na teren odnosa Prištine i Beograda, Prištine i Mitrovice ispada da ćemo da zažmurimo na kriminal koji objektivno postoji?

Oliver Ivanović: Ne, ne to ne to sigurno ne, i ako pitate bilo kog gradjanina, a ne politički profilisanog coveka isti cete odgovor dobiti, niko nije za kriminal,

Ono što se u javnosti naziva sever Kosova čine četiri opštine koje su većinski naseljene Srbima u kojima se samo deklarativno poštuju zakon i Ustav Srbije.

Povlačenjem policije i vojske sa teritorije Kosova 1999. kada je u Srbiju izmešten i najveći broj sudova i tužilaštva, kada je i finansijska policija prestala da obavlja svoje poslove, kada su nestale inspekcijske i nazorne službe, Kosovo je postalo teritorija na kojoj praktično važe sasvim posebni zakoni. Istovremeno, političari u Beogradu koristili su Kosovo za sopstvenu promociju, za dokazivanje da je Kosovo deo Srbije, neprestano podizali tenzije pozivajući se na patriotizam. Ni uredba o ukidanju PDV-a na sve proizvode nije pomogla Srbima koji su ostali da žive na Kosovu odnosno u enklavama. Oni koji žive južno od Ibra odnosno u albanskom delu, najčešće su u nemaštini i zaboravljen od ostatka Srbije.

Dok Srbi koji nemaju političke veze, koji su primorani da ostanu na Kosovu, jer nemaju gde da odu i dok jedva preživaljavaju, severno od reke Ibar u Kosovskoj Mitrovici, gde živi većinsko srpsko stanovništvo koje takođe jedva preživljava, formirala se potpuno nova elita sa potpuno novim pravilima funkcionisanja. Istovremeno, postoje i oni Srbi koji su osnovali partije i učestvovali na kosovskim izborima. Tako je Bojan Stojanović na kosovskim izborima izabran za gradonačelnika Gračanice. On je jedan od retkih koji javno govori da je najobičnija farsa kada pod izgovorom Kosovo je Srbija, odlazi ogroman novac iz budžeta

Bojan Stojanović , gradonačelnik Gračanice: Šta to zastupaju kosovski Srbi? Kakve veze ima kosovski Srbin s PDV-om, sa carinom? Kakve veze ima Srbin u Lipljanu? Ima još osamdesetak Srba. Nijednu žvaku ne zastupaju. Odete u bilo koju prodavnicu ovde, 12 godina, pune radnje. I dobro je. Privreda Srbije ima velikog partnera na Kosovu. Ali ne može vam on u informativnom programu biti terorista, a u programu za privredu biti najbolji partner. To su stvari koje vi morate da znate šta radite.

Uredba o oslobađanju robe od PDV-a i akciza, koja je doneta sa ciljem da proizvodi na Kosovu budu jeftiniji i da se tako pomogne Srbima koji žive na Kosovu pretvorila se vrlo brzo u pomoć švercerima. Tako nešto je bilo moguće iz više razloga a pre svega zbog nedovoljne kontrole.

Postoje četiri prelaza koji su do prošlogodišnjih incidenata korišćeni za prevoz komercijalne i akcizne robe iz Srbije prema Kosovu. Na prelazima Merdare i Končulj ulaz robe, već godinama kontrolišu i srpski i kosovski carinici. Na prelazima Brnjak i Jarinje koji iz Srbije vode na sever Kosova, ulaz robe nije kontrolisala carina Kosova već međunarodna zajednica. Do 2008. i jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, tu je bila UNMIK carina, a od 2008. raspoređeni su pripadnici Euleksa.

Novinari Insajdera istraživali su više od šest meseci kako su funkcionisali i kako funkcionišu prelazi i otkrili mehanizme krijumčarenja robe.

Na administrativnom prelazu sa srpske strane postoje poreski službenici koji evidentiraju robu koja odlazi na Kosovo, proveravaju da li je u kamionu baš ta roba koja je prijavljena , koja je količina i potom izdaju potvrdu da je roba namenjena Kosovu. Ta potvrda jedan je od dokaza koji je neophodan da bi se izvozniku iz Srbije vratio PDV. Pripadnici srpske carine takođe se nalaze na administrativnom prelazu, ali pošto Kosovo nije druga država, nego deo Srbije, onda oni beleže samo stranu robu koja ulazi na Kosovo.

Sve do prošlogodišnjih incidenata, pripadnici Euleksa koji su na punktu samo par kilometara dalje, zbog osetljive situacije čije je Kosovo, nisu proveravali robu koja stvarno ulazi, nego su samo pregledali papire. To znacči da ako kamion uopšte dođe do Euleksa, duple faktuture su prolazile najnormalnije. Pripadnici Euleksa upućivali su vozače kamiona da se prijave na terminal Kosovske carine koji se nalazi čak 50 kilometara dalje u južnoj Kosovskoj Mitrovici. Međutim, između srpskog administrativnog punkta i punkta Euleksa, postoje alternativni pravci koji se odvajaju od glavnog puta i kamion uopšte ne mora da bude ubeležen na Euleksovom punktu, već može probijenim alternativnim putevima da nekontrolisano uđe dalje na sever Kosova ili da se vrati u Srbiju. Čak i ako je kamion ubeležen od strane Euleksa, ne mora da dođe do punkta Kosovske carine. U tom međuprostoru postoji dosta alternativnih pravaca kojima roba može biti opet vraćena u Srbiju iako je oslobodjena PDV-a, jer je navodno otišla na Kosovo. Isto tako jedan deo robe odlazi na sever Kosova, ali to je roba na crno, jer nisu plaćene kosovske carine i takse. Dešavalo se da roba bez kontrola prođe na jug i proda se Albancima, bez srpskog PDV-a, akciza i kosovskih dažbina.To je kako se ispostavilo, uhodan mehanizam jer saradnja između srbskih I albanskih biznismena bez obzira na sve opstaje godinama. Tako, odlukom države da ukine PDV na proizvode koji odlaze na Kosovo, na kraju zarađuju pojedinci i sa srpske i sa albanske strane, dok Srbi koji su ostali da žive na Kosovu nemaju nikakve koristi od toga. Istovremeno budžet Srbije je zbog takve Uredbe oštećen višemilionskim iznosima.

Borislav Stefanović, član Odbora za Kosovo i Metohiju, šef pregovaračkog tima za Kosovo, 2011- 2012: Nemojte samo da neko pomisli da to nije rešavano od strane nadležnih organa Republike Srbije zato što to odgovara nečijim poslovnim interesima na lokalu. To zaista je suviše smela konstatacija i ja u nju zaista ne verujem.

B92: Da li ste svesni kolika je šteta napravljena budžetu Srbije kako je na taj način otvorena mogućnost za šverc?

Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo 2008-2012: Jesam u načelu. Ne znam koliko je to sredstava, ali objektivno rečeno to jeste velika šteta, s tim, što ne možete imati i jedno i drugo. Prosto, teško je sprovesti kontrolu na samom terenu. Prema tome mi se stalno borimo između onoga što su političke zelje, želje da to stanovništvo ostane dole i suprostavljanja rekao bih jednog ozbiljnog korpusa ljudi, koji ne žele da mi na bilo kom delu delujemo na tom prostoru.

Jedan od problema nedovoljne kontrole jeste i taj što kontrolu robe koja ulazi na Kosovo vrše pripadnici posebnog odeljenja Poreske uprave umesto carinici. Direktor poreske uprave u trenutku slanja zahteva za intervju bio je Dragutin Radosavljević. On je dobio dozvolu tadašnjeg Ministarstva finansija da govori za Insajder ali je odbio razgovor.

PR poreske uprave Zoran Jovanović je tri meseca odbijao bilo kakav dogovor, pa su na kraju, novinari Insajdera sa kamerama otišli u Poresku upravu da nađu direktora i da ga pitaju zbog čega izbegava da odgovori na pitanja koja su u interesu javnosti. Umesto njega pojavio se PR Zoran Jovanović i pred kamerama objasnio da je direktor na putu, I da će odgovoriti na poziv Insajdera za intervju.

Ni posle obećanja pred kamerama da će tadašnji direktor Poreske uprave odgovoriti na naše pozive, to se nije dogodilo.

Pored pripadnika Poreske uprave koji na administrativnim prelazima sa Kosovom kontrolišu promet robe, tamo se nalaze i pripadnici srpske carine. Oni međutim na prelazu beleže samo robu stranog porekla, ali ne i robu iz srbije, jer je, kako je to zvaničan stav države, Kosovo deo Srbije.

B92: Šta mi sad vidimo ovde? Znači sad postoji nekakav promet između Srbije i Kosova?

Milovan Krsmanović, viši carinski inspektor: Da. Trenutno se nalazimo na administrativnom prelazu Rudnica, znači jednom od graničnih prelaza preko koga se odvija promet robe sa teritorijom APKiM.

B92: U redu, a šta imamo sada trenutno ovde pošto znamo kakva je situacija?

Milovan Krsmanović, viši carinski inspektor: Konkretno ovde znači vidimo kontrolu putničkog prometa, znači koju obavljaju službenici Ministarstva finasija i kontrolu prometa domaće robe namenjena teritoriji APKiM

B92: I znači kad napuste, kad kamioni napuste ovaj prelaz oni su slobodni oni su oslobođeni svih ...

Milovan Krsmanović, viši carinski inspektor: Jednostavno da. Znači, što se tiče nas po toj važećoj uredbi i carinskom zakonu koji u prelaznim i završnim odredbama reguliše taj taj deo tu je potupak tranzita završen.

Zbog nedostatka adekvatne kontrole čak i od strane međunarodnih institucija srpski i albanski šverceri na Kosovu su uspostavili čvrstu saradnju. Prošvercovana roba do Albanaca na jugu stizala je oslobođena i srpskog PDV-a i kosovske carine.

B92: Da li ste svesni da činjenica da Euleks ne kontroliše te puteve, čini krijumčarenje veoma mogućim?

Gzavije de Marnjak, šef Euleksa: Znam. Ali nije tačno da se ne kotroliše, jer KFOR ima punktove za kontrolu na nekim mestima, gde bar mogu da ustanove šta tamo prolazi. Ali ovo jeste problem

B92: Da ali znate li kakvu štetu budžetuSrbije nanosi takva vrsta granice?

Gzavije de Marnjak: Iskreno, ne znam jer ja ne znam šta je budžet Srbije u toj konkretnoj oblasti. Znao sam da je postojala neka vrsta prometa koja se zasnivala na PDV-u, ali koliko shvatam Srbija preduzima neke korake kako bi otežala ili učinila manje zanimljivim da ljudi igraju na tu kartu.

Još jedan od problema je što nema razmene podataka između Poreske uprave Srbije, kosovske carine i Euleksa. Pripadnici kosovske carine podatke o tome koliko je robe ušlo na Kosovo dobijaju od Euleksa, ali samo ono što je Euleksu prijavljeno.

Naim Huruglica, direktor Carine Kosova: Euleks je tada to objasnio i malo više. Što se tiče političke situacije, mislim Euleks još se drži na tome da je neutralan što se tiče statusa Kosova, pa nije hteo nešto uraditi što bi se možda iz drugog ugla moglo gledati kao da to pomaže institucijama republike Kosova. To je otprilike objašnjenje koje sam ja čuo, mislim iako to možda nije zvanična pozicija.

Osim ovako nekontrolisanih prelaza, prema istraživanju Insajdera šverc je moguć jer na sever Kosova vodi mreža više ilegalnih puteva. Šumski, seoski putevi, manje ili više prohodni, poslednjih godina su postali glavni pravci za kamione i robu oslobođenu svih dažbina.

B92: Vi i sami znate da su ovde brojni alternativni prelazi prema Kosovu, kako možemo da budemo sigurni da je sve pod kontrolom?

Milovan Krsmanović, viši carinski inspektor: Pa iskreno da vam kažem, veoma je teško dati odgovor na tako postavljeno pitanje. Međutim, videli ste i sami danas u toku snimanja da nema nekih spornih situacija jednostavno, znači naš sistem rada i funkcionisanja podrazumeva znači da kada potvrdite istupi, kada proba pređe tu zamišljenu liniju, znači da je tu postupak okončan.

B92: Pod čijom kontrolom su alternativni prelazi?

Milovan Krsmanović, viši carinski inspektor: Stvarno za to pitanje, znači, morate naći nekog drugog sagovornika, jer kažem mi smo stacionarni i samo znači funkcionišemo na ovom delu gde se sada nalazimo.

Nedovoljna kontrola granice moguća je jer i razni političari svojim stavovima i navodnim patritizmom, pružaju podršku onima kojima je cilj da nikakve kontrole ni nema. Jedan od najglasnijih je Borislav Pelević koji je do nedavno bio predstavnik SNS-a u skupštinskom Odboru za Kosovo

Borislav Pelević, član Odbora za Kosovo, bivši član Predsedništva SNS:Vi opet govorite o švercu, ja govorim o preživljavanju ljudi na Kosovu i Metohiji koji nisu želeli da prelaze granicu i da ih kontrolišu albanski policajci i albanski carinici. Nego su to izbegli tako što su tim putevima dolazili i kupovali sebi hranu.

B92: Gospodine Peleviću, govorim o tome da se tim alternativnim putevima ta roba može vratiti u Srbiju i biti prodata na crno, zahvaljujući oslobadjanju od PDV-a

Borislav Pelević: A da li vi mislite da je tim ljudima dole koji su se borili da prežive bilo stalo baš do šverca. Njima je stalo da prežive oni i njihova deca i da opstanu na Kosovu i Metohiji. O tome se radi, gospođice. Ni o kakvom švercu se tu ne radi.

B92: A što se niste zalagali za kontrolu granice i da roba kao pomoć dolazi tamo, a ne da se...

Borislav Pelević: A ko da je kontroliše? Albanski carinici? Albanski policajci? Oprostite, molim vas, ovo je Srbija. Sever Kosova i Metohije i Kosovo i Metohija je deo Srbije

B92: Celo Kosovo je deo Srbije to hoću da vam kažem, pa kontrola postoji na Merdaru i Končulju i nemamo tako razgranati..

Borislav Pelević: A koja kontrola postoji? Albanski carinici i albanski policajci. E takva kontrola neće nikada biti na Jarinju i Brnjaku, budite sigurni u to. Narod sa severa Kosova i Metohije je odlučan da Brnjak i Jarinje ne budu Končulj i Merdare.

Bojan Stojanović , gradonačelnik Gračanice: Šta predstavlja suverenitet i integritet na jednoj teritoriji? Carina čija je? Šta je sporno? Pa to je carina. To je granica. Možeš da ga zoveš kako god hoćeš. Evo, kaže, ajde dobro, da te ne vređam, zovi ga, nije bitno, “skijaška staza”, da karikiramo stvari da bi ljudi shvatili O čemu se tu radi? Skidaš PDV gde? Za koga skidaš PDV?

Zato što zvanično granica ne postoji, u više slučajeva dešavalo se i to da kamion samo dođe do administrativnog prelaza gde dobije potvrdu čime obezbeđuje i drugi dokaz koji mu je potreban za oslobađanje od PDV-a, a kamion se potom vrati u Srbiju.

Vrednost jednog kamiona od 25 tona slatkiša domaćeg proizvođača sa uračunatim PDV-om od 18 odsto iznosi 82.600 evra. S obzirom na to da je roba koja odlazi na Kosovo oslobođena PDV-a, onda se vrednost robe smanjuje na 70.000 evra po šleperu. To znači da bi samim tim jedan kilogram slatkiša oslobođen PDV-a trebalo da košta 2,8 evra. Međutim, kao i sa svom ostalom robom, ispostavilo se da cena po prodavnicima na Kosovu nije smanjena već da je ostala ista kao i u ostatku srbije gde se plaća PDV. Sa PDV-om, cena po kilogramu slatkiša je 3,3 evra.

Da bi, na primer, izvoznik ovog kamiona slatkiša bio oslobođen PDV-a mora da ima potvrdu sa administrativnog prelaza od strane Poreske uprave Srbije, da je roba zaista namenjena Kosovu. Tu potvrdu dobija samim tim što se pojavi na prelazu i kaže da ide na Kosovo. Drugi dokaz koji je neophodan je platni promet koji je izvršen, u ovom slučaju između firme koja slatkiše izvozi i firme koja na Kosovu te slatkiše kupuje. Da bi se taj dokaz obezbedio, često izvoznik nađe fiktivnu firmu koja je zapravo njegova novootvorena firma i fiktivno izvrši platni promet. Na taj način pribavio je sve dokaze koji su neophodni da je roba zaista otišla na Kosovo. Međutim zbog neadekvatne kontrole, alternativnim pravcima on moze da se posle administravnog prelaza vrati u Srbiju sa potrebnim dokazima da je robu izvezao na Kosovo. Na taj način, slatkiše koji su oslobođeni PDV-a, prodaje u Srbiji po ceni sa PDV i na toj razlici, na ovom konkretnom primeru, zaradi “čistih” 12.600 evra - samo od jednog kamiona. Ujedno, tolika je i šteta za budžet Srbije samo po jednom kamionu koji je fiktivno odvezao robu na Kosovo.

Ranđel Nojkić, Član SPO iz Gračanice: To je moglo da se spreči na sledeći način: da se dostavi registrovana roba, koja uđe na Rudnicu, i registrovana roba koja je prešla severni deo Mitrovice, razlika je ona koja je ostala tu, da se vidi šta je sa tom razlikom. Niko nije hteo da utvrdi tu razliku, šta je to. Pođite tragom ministra za policiju, on je izjavio ’a šta će Srbima tolika potrošnja goriva? Koliko su oni to trošili goriva na severu Kosova?’ A, dobro, zar nije njegov posao da pita kako je ta roba, gde je završavala? Što se nije dalje išlo osim te izjave i tu se stalo

Retke su krivične prijave, međutim one pokazuju da je državnim organima sve ove godine bilo potpuno jasno šta se dešava u ovom nekontrolisanom prostoru i o kojim se razmerama štete za bužet radi. Prema analizi Insajdera prodaja goriva na Kosovu postaje veliki biznis 2008. Te godine na Kosovo je iz Srbije isporučena nafte i naftnih derivata u vrednosti od 22,4 miliona evra, da bi 2010. promet skočio na 31,7 miliona evra. Da se radi o ogromnim količinama govori podatak da su srpske firme na sever Kosova izvezle duplo više goriva po glavi stanovnika nego što se iste godine plasiralo u Srbiji.

Prema podacima do kojih je došao Insajder, na severu Kosova otvoreno je, za samo poslednjih nekoliko godina, 40 pumpi, što je najbolji pokazatelj koliko je taj biznis - bez PDV-a i akciza - bio isplativ pojedincima. Prema našem istraživanju, razrađen je i mehanizam kako naftu koja je oslobođena PDV-a i akciza vratiti u srbiju

B92: Mi smo istraživali i došli smo do toga da su ovde pravljene cisterne sa duplim dnom…

Goran Bogdanović: Nemam razlog da ne verujem u to, ali prosto nisam ni policajac niti se ja niti moje ministarstvo bavimo takvim stvarima. Ako je bilo takvih zloupotreba, to je pre svega MUP, kriminalistička policija morala da takve stvari otkrije; carina na tim administrativnim prelazima itd. Tako da ja moram da priznam da jesam čuo takve stvari, ali nemam nijedan dokaz da se to stvarno tako i dešavalo.

Sistem je otkriven u maju 2009. kada je policija je uhapsila organizovanu kriminalnu grupu na čelu s Ivanom Šikorom i Goranom Stojisavljevićem koji su, tokom 2008. i 2009. godine, zahvaljujući ukidanju PDV-a i akciza za teritoriju Kosova, prodali preko 760.000 litara naftnih derivata. Kako se navodi u optužnici Specijalnog tužilaštva. oni su izbegli plaćanje akciza i PDV-a čime je napravljena šteta za budžet Srbije u iznosu od oko 470 hiljada evra. Suđenje po optužnici Specijalnog tužilaštva je u toku.

Oni su, prema optužnici, na admninistrativne prelaze slali cisterne koje su zapravo bile pune vode. Na dnu cisterne ostavljali su oko četiri tone goriva, a u gornji, pregrađeni deo, umesto nafte koja je u startu ostajala u Srbiji, sipana je 21 tona vode kako bi cisterna imala punu težinu od 25 tona. Na administrativnim prelazima pri kontroli cisterna je tako imala punu težinu. Ukoliko se uzima uzorak radi provere, on se istače iz dela cisterne u kojem se i nalazi mala količina nafte. Prema optužnici, nakon što bi po prelasku administrativne linije istočili vodu iz cisterni, i ostatak od četiri tone nafte je ili vraćan u Srbiju na dalju prodaju ili je zaista isporučivan pojedinim firmama na Kosovu.

Aleksandar Popov, Centar za regionalizam: Mi imamo, na primer, podatke da se po toj matrici, po percepciji poslovnih ljudi, od 2008. do juna 2011. godine, da se u Srbiju vratilo 200 miliona litara goriva u vrednosti oko 150 miliona evra. Inače u celom tom periodu je od 2008. do juna 2011. godine na Kosovo otišlo 670 miliona litara goriva u vrednosti od 503 miliona evra. Naša je procena da je budžet Srbije oštećen za oko 90 miliona evra samo po toj jednoj osnovi.

Rade Milić, V.D. rukovodioca Štaba za Kosovo i Metohiju MUP-a Srbije: Kad smo imali aktivnu saradnju sa pripadnicima UNMIK policije, mi smo zajedničkim naporima i zajedničkim aktivnostima pronašli celo crevo instalirano po dubini jezera [Gazivode] i gde se jednostavno nije vršio prevoz uopšte robe dole, odnosno nafte, da je to išlo do s jedne strane jezera na drugu stranu jezera upravo jednim ogromnim dugim crevom ispod vode. Na neki način je dolazilo do rizika da dođe do ekološke katastrofe, da crevo eventualno pukne ili se izlije. Eto i tu vrstu aktivnosti smo sprečili.

B92: Da, ali je jako velika inventivnost tih ljudi koji pronalaze načine da...

Rade Milić: Očigledno mašta je ogromna, kada je u pitanju profit, zarada, laka zarada, mašta je vrlo širok

Naim Huruglica, direktor Carine Kosova: Ako gledate broj stanovništva i celu tu regiju u severnom delu, tu nije veliki broj stanovništva koji bi mogao trošiti tu robu. Znači cilj kriminalaca je bio da ta roba nađe način da se prebaci u centralni deo Kosova, Prištinu ili druge gradove. Inače sam severni deo nije ekonomski tako jak da bi svu tu količinu robe potrošio.

Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama dobili smo podatke o najvećim izvoznicima nafte iz Srbije na Kosovo u periodu od 2005. do 2011. Prema tim informacijama najveće količine nafte u prvih nekoliko godina od ukidanja PDV-a, isporučivale su velike firme da bi se tek poslednjih nekoliko godina u poslu pojavile potpuno nepoznate kompanije.

Firme koje beleze milionske promete uglavnom imaju po jednog ili dva zaposlena radnika.

Na prvo mesto liste onih koji prodaju robu na Kosovu 2008. izbija kompanija „Nafta A.D.“ s prijavljenim prometom od 11,7 miliona evra. „Nafta A.D.“ je kompanija koja je ustvari sačinjena od nekoliko privatnih vlasnika pumpi u Srbiji. Predsednik upravnog odbora je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca. Te 2008. veliki promet ima i firma koja se bavi prodajom naftnih derivata „Team Oil“. 2008. su prijavili prodaju na Kosovu u iznosu od 5,6 miliona evra. Naftne derivate na Kosovo te godine prodaje i „Lukoil“ koji beleži promet od 2,1 miliona evra.

2009. godine, najveću prodaju nafte i derivata ponovo ima „Nafta A.D.“ sa prometom od 4,2 miliona evra, a među isporučiocima je i „Petrobart“ koji upravlja „AVIA“ benzinskim stanicama i čiji su direktori, Zoran Obradović i Ratko Zatezalo, dugogodišnji članovi poslovnog kluba Privrednik.

„Petrobart“ tokom 2009. beleži prodaju na Kosovu u vrednosti od 1, 2 miliona evra .

Te 2009. godine, prvi put se među onima koji naftu prodaju na Kosovu, pojavljuje firma „Knez Petrol“. Protiv vlasnika ove firme u tom momentu je već u toku postupak u kom je optužen da je član „naftne mafije“. Te godine, „Knez Petrol“ beleži promet od 1,4 miliona evra izvoza. „Knez Petrol“ je 2010. isporučio robu u vrednosti od 3,7 miliona evra. Iste godine, tri miliona evra vrednosti nafte i naftnih derivata na Kosovu je prodala i firma „Knežević petrol“ registrovana na istoj adresi kao i „Knez Petrol“. „Knežević petrol“ jedan je od najvećih izvoznika i 2011. s prometom od pet miliona evra. Vlasnik je Jelena Knežević i firma, prema finansijskom izveštaju, ima jednog zaposlenog.

2010. kada se promet nafte uvećava, u posao ulaze malo poznate firme. Tako je na prvom mestu onih koji prodaju robu na Kosovu 2010. godine firma “Cerena Trade” iz Sombora, s prometom od 6,5 miliona evra.

Prema finansijskim izveštajima iz 2009. i 2010. godine, firma ima samo dva zaposlena.

Među firmama iz Srbije koje imaju najveću prodaju na Kosovu 2010. godine pojavljuje se i firma “Bisina Univerzal” iz Raške sa prodajom od 5,3 miliona evra, a osnovana je u septembru 2009. godine. Kao vlasnik je upisan Nebojša Milićević. Firma 2010. godine ima jednog zaposlenog.

“Taxi Petrol” je srpska firma koja se bavi prodajom goriva, a 2010. godine beleži promet sa Kosovom u visini od 4,8 miliona evra. Naredne 2011. na Kosovu je prodala robu u vrednosti 5,2 miliona evra i treća je po veličini prometa na Kosovo od svih srpskih firmi. Ovo je pančevačka firma osnovana u junu 2005. godine.

Rade Milić: I pojavu odlaska velikog konvoja cisterni upravo imamo u periodu do 2010. godine, kada nije bilo nikakvih ograničenja. Normalno, ta količina je prevazilazila potrebe za srpsko stanovništvo i broj stanovnika koji živi na području severa Kosova i Metohije. Znači njihovo pojavljivanje na našim prelazima je sa urednom pratećom dokumentacijom. Dalje naš sistem kontrole dole prestaje praktično zbog prisustva međunarodnih bezbednosnih snaga u tom prostoru. I tu je dolazilo do zloupotreba. Zloupotreba jer su ogromne količine nafte faktički odlazileu južni deo gde se ostvari zarada zbog razlike u ceni.

OFF

Pored trgovine naftom, drugi dobar biznis prethodnih godina , zbog ukidanja PDV-a na robu koja iz Srbije odlazi na Kosovo postaje i prodaja automobila. Prema istrazivanju Insajdera kada se uporede podaci kosovske carine, Euleksa i Poreske uprave Srbije, odnosno Carine, dolazi se do zaključka da u više slučajeva automobili koji su navodno odlazili na Kosovo, pa zato bili oslobođeni PDV-a, zapravo nisu ni napustili Srbiju.

B92: Mi smo radili uporednu analizu podataka naše carine i podataka Euleksa i došli smo do toga da je, na primer, iz Srbije 2008. godine izvezeno automobila u vrednosti od 15 miliona evra, a Euleks je zabeležio četiri miliona. Mi osnovano sumnjamo da se 11 miliona vratilo u Srbiju.

Goran Bogdanović: Pa ako su ti podaci verodostojni, šta drugo da verujemo nego da je tako.

Biznis preprodaje automobile koji su oslobođeni PDV jer navodno idu na Kosovo, postao je unosan zbog toga što, na primer, osoba A sa prebivalištem u Srbiji i osoba B sa prebivalištem na Kosovu mogu da kupe jedan isti automobil po drastično drugačijoj ceni. Za osobu sa ličnom kartom Kosova jedan novi automobil oslobođen PDV-a košta 10.000 evra. Isti automobil za osobu u centralnoj srbiji bitno je skuplji i košta 11.800. Pema podacima do kojih smo došli carina prema prelazima ka Kosovu beleži drastično različite podatke o automobilima koji se prijavljuju na administrativnim prelazima iz godine u godinu.

Veliki broj automobila u prometu bio je sumnjiv i pripadnicima srpske carine koji se nalaze na prelazu Končulj. Prema dokumetaciji do koje smo došli, oni su uputili dopis Upravi carina u kojem objašnjavaju da se na prelazu dešava nešto što može da znači veliku štetu za budžet Srbije jer se, po svemu sudeći, automobili vraćaju u Srbiju.

Naime, registraciju automobila vrše policijske uprave. Policijske uprave sa Kosova izmeštene su u centralnu Srbiju još 1999. godine po Rezoluciji 1244. Zato se dešava da se vlasnik automobila koji, recimo, treba da se registruje sa tablicama opštine Gnjilane, samo pojavi na administrativnom prelazu Srbije sa kosovom i dobije neophodnu dokumentaciju da bi se oslobodio plaćanja PDV-a. Onda se vraća u centralnu Srbiju da bi se registrovao u izmeštenoj Policijskoj upravi, koja se u slučaju Gnjilana nalazi u Vranju. To znači da se i fizički vratio u Srbiju a da nije ni prešao dalje administrativnim prelazom na Kosovo.

Automobil ne mora nikada ni da se vrati na Kosovo jer je Kosovo formalno deo Srbije i taj promet niko ne kotroliše.

Borislav Stefanović: Da, mislim, upoznat sam s tim podacima i ja sam to gledao naravno- Dobro je da se krenulo u zaustavljanje takvih kriminalnih aktivnosti. Mislim, generalno, ne znam da li pokušavate da vam ja kažem da, ono o čemu pričate, da vam ja kažem da nije valjalo i da ne valja. Naravno da ne valja. I ako me pitate ko je za to odgovoran i za to nemam odgovor zato što se ne bavim time. Nisam ni istražni sudija ni tužilac. Ali ako me pitate da li nije valjalo, naravno da nije, ali smo mi ipak učinili nešto, mislim vrlo efikasno da se to zaustavi.

Nafta, automobili, kao i sva ostala roba, odlazila je iz Srbije na Kosovo gotovo bez ikakve kontrole jer razmena podataka između srpske i kosovske strane o tome koliko je robe prijavljeno da ide na Kosovo, a koliko je zaista ušlo na Kosovo - ne postoji.

Zvanični podaci Poreske uprave Srbije, Privredne komore Srbije, Carine, kosovske Carine i Euleksa koje je Insajder tražio po zakonu, potpuno se razlikuju. Prema zvaničnim podacima Poreske uprave Srbije, na Kosovo je za samo šest i po godina otišla roba u vrednosti od preko dve milijarde evra. Tako je, prema zvaničnim podacima, iz Srbije dnevno na Kosovo odlazila roba u vrednosti od preko 840.000 evra. Insajder je došao i do podataka koliko je robe srpskog porekla prijavljeno na Kosovskoj carini, odnosno koliko je zvanično ušlo u južni deo pokrajine, gde se naplaćuju kosovski porezi i takse. Prema našem istraživanju razlike u prijavljenoj robi na našim administrativnim prelazima i prijavljenoj robi kosovskoj carini su milionske. Ove razlike za šest godina iznose više od šesto miliona evra.

Naim Huruglica: I jedini razlog do sada, po mom saznanju, je politički jer sprska carinska služba nije bila u poziciji da odluči da ima taj dogovor sa kosovskom carinom radi razmene podataka. Kad bi to bilo i mi bi znali, a takođe i srpska carina bi znala odmah da li je ta roba ušla na Kosovo ili nije i suprotno. Krijumčari to znaju. Naravno da kriminalci to upotrebljavaju za svoje potrebe.

Razmena podtaka ne postoji a to svakako koristi samo onima koji robu krijumčare. Tako im je lako da obezbede dokaze koji su im neophodni da bi u Srbiji bili oslobođeni PDV-a. Da bi izvoznik iz Srbije bio oslobođen PDV-a, osim potvrde na administrativnom prelazu koja mu je potreba, neophodan je i dokaz o izvršenom platnom prometu između firme izvoznika i firme koja na Kosovu navodno uvozi robu. Zbog toga je, po svemu sudeći, od trenutka donošenja uredbe vlade Srbije 2005. godine, osnovano više od 1000 preduzeća na Kosovu. Najveći broj tih preduzeća su zapravo fiktivna, a često je u pitanju isti vlasnik koji i izvozi i uvozi robu. Posle nekoliko meseci istraživanja novinari Insajdera su na osnovu zvaničnih podataka utvrdili da je to bio način da se dobije i drugi dokaz za oslobađanje od PDV-a.

Prema zvaničnim podacima iz Agencije za privredne registre Srbije do 2005. godine broj srpskih preduzeća na Kosovu bio je 249. U poslednjih šest godina broj preduzeća povećao se za više od šest puta. Tako je danas na Kosovu aktivno ukupno 1.683 preduzeća i privrednih subjekata koji su registrovsani u APR-u Srbije. Ovo je ujedno pokazatelj da je masovno osnivanje novih preduzeća na Kosovu zapravo bilo fiktivno i to upravo zbog uredbe o oslobađanju od PDV-a. Dokaz o izvršenom platnom prometu sa firmom na Kosovu bio je neophodan da bi PDV bio vraćen. S obzirom na to da nikakve kontrole nema, prema istraživanju Insajdera, često su novoosnovane firme služile samo kao pokrice za dokaz koji je neophodan

U sledećoj emisiji saznaćete ko je u ovako nekontrolisanom prostoru, profitirao sa srpske, a ko sa albanske strane, čemu su služile višemesečne barikade, kako se danas odvija krijumčarenje, kao i čije smo cisterne sa naftom ali i akciznom robom, skrivenim kamerama snimili na ilegalnom putu koji iz Srbije vodi na Kosovo. Na tom putu, roba se prepakuje iz većih u manje kamione, a nafta pretace iz većih u manje cisterne koje su prikrivene ciradom.