Transkript druge epizode
Postupak oslobađanja od PDV-a za svu robu koja se plasira na Kosovo, omogućen odlukama nekoliko vlada Srbije nezakonit je i protivustavan, zaključak je Anketnog odbora za Kosovo i Metohiju.
Međutim i pored toga što je sada i zvanično saopšteno da su predstavnici Vlade Srbije od 2005. pa do 2013. godine praktično donošenjem i primenjivanjem uredbe kršili zakon, nije pokrenut nikakav postupak ispitivanja odgovornosti.
Odluka da se roba koja iz Srbije odlazi na Kosovo oslobodi plaćanja PDV-a doneta je uz objašnjenje da će se tako pomoći Srbima na Kosovu jer će roba biti jeftinija. Međutim, prema istraživanju Insajdera, takva uredba iz 2005. godine dovela je do procvata šverca na Kosovo i štetu za budžet zbog nenaplaćenog PDV-a koja iznosi najmanje 300 miliona evra.
Za to vreme najveći izvoznici iz Srbije na Kosovo robu su prodavali preko albanskih posrednika, tako da Srbi gotovo da nisu imali nikakve koristi od Uredbe već pojedinci i sa srpske i sa albanske strane.
U međuvremenu, kako se menjala vlast, tako su se na Kosovu kao po pravilu pojavljivale nove firme koje su dobijale poslove od države Srbije. Za takve poslove često se iz budžeta izdvajao avans i u iznosu od nekoliko stotina hiljada evra, a da započeti poslovi nikada nisu završeni jer nema adekvatne kontrole. Tako je bilo od 2000. godine do danas i tako je i sada potvrdio je Anketni odbor Skupštine Srbije.
Članovi odbora nisu imali mandat da podnose krivične prijave, ali su u izveštaju konstatovali brojne zloupotrebe i predložili Vladi Srbije da od nadležnih institucija zatraži hitnu istragu, kao i da u roku od godinu dana obavesti Narodnu skupštinu o rezultatima istraga.
Međutim, dok izveštaj ne potvrdi Skupština Srbije, on nije obavezujući za državne organe, iako bi oni i bez zvaničnog usvajanja izveštaja, mogli da koriste materijal koji je sakupio Anketni odbor i pokrenu istrage nezavisno od Skupštine Srbije.
Do danas to nije urađeno.
Marko Jakšić: Pa to je deo, zadatak države Srbije. To nije zadatak ni B92 ni Insajdera.
Insajder: Ali država ne radi svoj posao
Marko Jakšić: ne može Insajder…
Insajder: Država ne radi svoj posao,
Marko Jakšić: Ne može Insajder da bude…
Insajder: Ne kontroliše
Marko Jakšić: Javno tužilaštvo, ne može Insajder da bude MUP,
Insajder: Naravno, mi smo mediji
Marko Jakšić: Ne može Insajder da bude BIA. Insajder se tako ponaša
Insajder: Ne ponaša se tako, mi se ponašamo kao mediji, kao istraživački novinari koji su došli i izneli sve tačne podatke.
Momir Stojanović: Ja mislim da Insajder ne može preuzeti ulogu Ministarstva unutrašnjih poslova i tužilaštva.
Insajder: Tu istu rečenicu nam je rekao i Marko Jakšić
Momir Stojanović: Marko Jakšić? Pa ja ću vam reći zašto. Popularnost vaše emisije govori o tome koliko su nejake institucije koje bi trebalo to da rade. Ili koliko su nestručne ili nemoćne ili koliko ne rade svoj posao.
Država Srbija je jedan od najvećih investitora na teritoriji Kosova. Kako je objavljeno u Insajderu i potvrđeno izveštajem Anketnog odbora, Srbija na Kosovo ulaže nekoliko stotina hiljada evra dnevno. Tako je od 2000. do 2013. ukupno uloženo oko tri milijarde evra, ali s obzirom da se novac troši bez adekvatne kontrole, veliki deo ovih sredstava je zloupotrebljen.
Zoran Ostojić: To najbolje znaju ti ljudi koji žive na Kosovu. Ja, ja mislim da apsolutno je jasno svakome na Kosovu i onima koji na Kosovo idu, kao što sam ja, poslom, ili vi da se taj novac tamo ne vidi i da ljudi ne žive onako kako bi mogli da žive kad bi taj novac zaista se efektivno trošio na ono za šta je namenjen.
Momir Stojanović: Neke interesne, kriminalno interesne grupe na severu Kosova i Metohije su formirale jake klanove koji su, koji su umešani između ostalog i u ovo čime se bavi Anketni odbor.
Koji su umešani u direktno potkradanje državnih para i to balansiranje između Srbije i Kosova čini mi se da mnogima na severu Kosova, mnogima, nekima, izvinjavam se, većini ne, ali nekim klanovsko kriminalnim grupama i te kako odgovara. Odgovara i u ovom trenutku.
Insajder: Dobro, koje su to klanovske grupe?
Momir Stojanović: Pa zna se ko je na severu. Ja, pa tim grupama se bavimo, prepoznatljive su po ovim firmama koje se pominju, koje se pominju u izveštaju Anketnog odbora. Prepoznatljive su i kroz istragu, do njih će se doći ako organi Mup-a sprovedu istragu prema navodima iz izveštaja Anketnog odbora. Jako će fino doći i videti suštinu problema.
Firma Ibar Invest iz Zubinog Potoka je deoničko društvo s većinskim državnim kapitalom, a na njenom čelu je Zoran Jakšić, brat Marka Jakšića, jednog od lidera Srba sa severa Kosova, koji se zalagao za ukidanje PDV-a i koji tvrdi da Insajder svojim izveštavanjem satanizuje Srbe na Kosovu.
Anketni odbor je utvrdio da ova kompanija ima povlašćen položaj i ekskluzivno pravo snadbevanja restorana Društvene ishrane u studentskom centru u Kosovskoj Mitrovici, kao i snadbevanje kancelarijskim i potrošnim materijalom svih opština koje finansira država Srbija na severu Kosova.
Firma je, kako se navodi u izveštaju Anketnog odbora, ovim institucijama naplaćivala cene znatno više od realnih.
“Uočene su izuzetno visoke marže koje za pojedine artikle hrane iznose od 41 do 68% iako se na tržištu Srbije marže kreću do 25%”
Marko Jakšić: Pa to treba da pitate njega, ne mene. Jel vi mislite da se ja i time bavim? Koliko koja firma naplaćuje maržu.
Insajder: Pa da , ali gde je tu patriotizam mislim kada naplaćuje 68 odsto na nabavne cene?
Marko Jakšić: Pa dobro, ja lično da vam kažem u to ne verujem, ali to treba pitati njega, pitate te opštine jednostavno treba utvrditi pravu istinu, a da li je to tačno iil ovaj nije tačno. Ja lično sumnjam.
Insajder: Pa toliko govorite o patriotizmu, pa Vas ja pitam gde je tu patriotizam da se naplaćuje 70 odsto marže na prehrambene prouzvode ?
Marko Jakšić: A da vas ja pitam, gde je tu patriotizam da Insajder finansira recimo Vlada Kosova.
Insajder: To je laž. To nema veze sa patriotizmom, to je laž.
Marko Jakšić: Pa i ovo je laž isto.
Insajder: To je utvrdio anketni odbor.
Marko Jakšić: A?
Insajder: To je utvrdio anketni odbor na osnovu papira.
Marko Jakšić: Dobro, ja sumnjam, recimo da je to, to. A Vi sumnjate u ovo da Vlada Kosova finansirala.
Insajder: Ko je to dokazao? Ko je to dokazao?
Marko Jakšić: Pa dobro, nema veze, priča se.
Insajder: Pa ovo se ne priča, ovo je dokazao anketni odbor.
Marko Jakšić: Pa dobro, videćemo.
Firme koje posluju na Kosovu obogatile su se zahvaljujući saradnji s državom Srbijom. Bilo da su u pitanju građevinski poslovi ili snabdevanje državnih institucija različitim namirnicama i materijalom, u svakom od poslova pojavljuju se kompanije s jakim političkim vezama.
Momir Stojanović: Hajmo da istražimo poslovanje firme Dinamik Trejd, hajde da istražimo poslovanje firme MBA Miljković i MAB Miljković, hajde da istražimo veze vlasnika tih firmi sa nekim političkim krugovima. Ajde da se bavimo, ajde da ne žmurimo i da ne znamo ono što znamo.
Svi infrastrukturni objekti, odnosno putnu mrežu na Kosovu i Metohiji pominje se firma MAB i MBA Miljković iz Žitkovca koja je takođe vrlo indikativna s aspekta istraživanja zakonitosti poslovanja. Odnosno zloupotrebe u trošenju budžetskih sredstava i ja to jasno u izveštaju definišem.
MBA Miljković i MAB Kompanija Miljković su preduzeća u vlasništvu porodice Miljković. Obe firme dobijaju veliki broj poslova na teritoriji Kosova, od kojih su mnogi, prema izveštaju Anketnog odbra, bili sporni. Firme su dobijale veliki broj poslova za Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici, izgradnju infektivne klinike, stacionara pedijatrije, kao i zgrade Zavoda za javno zdravlje i ambulante u selu Žitkovac. Dobili su poslove izgradnje puteva Zvečan-Izvore, Doljane-Zupče i Belo brdo – Suvo rudište.
2003. godine firma MAB Komapnija Miljković počinje i projekat izradnje centra za osobe s posebnim potrebama u naselju Žaže, jedan od najspornijih projekata na Kosovu. Država je za ovaj centar do sada platila 7.7 miliona evra, a objekat još nije u funkciji i godinama propada.
Poslovi ove dve kompanije, navedeni u izveštaju Anketnog odbora, koštali su državu 15.9 miliona evra. Odbor navodi da su firme MBA i MAB Miljković dobile poslove održavanja puteva na severu Kosova pod „očiglednim političkim uticajem“, a za pojedine projekte navodi da su cene uvećavane i do 100 odsto.
Branko Miljković, vlasnik preduzeća MBA Miljković, odbio je intervju za Insjader.
U vreme kada firme u vlasništvu porodice Miljković dobijaju poslove od Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, direktor centra bio je Marko Jakšić.
Marko Jakšić: Pa nisam čuo da su velike zloupotrebe bile, govorili su bili negde za infektivnu ili dečju. Ja sam tu i danas bio govorio da je negde 2003. do 2004. da sam bio skoro dve godine na bolovanju imajući u vidu da sam imao prelom kuka i karlice. Tako da tada tu nisam bio kada se to sve dešavalo. A i ono što sam čuo jeste da je rađeno sve u skladu sa zakonom. Znači da je sve išlo u službenom listu, da su se prijavili na tenderu, znači da je sve odrađeno kako treba.
Insajder: Formalno gledano.
Marko Jakšić: Ne formalno.
Insajder: Ali pazite, recimo, anketni odbor je utvrdio da su sve prijave na tenderu pisane istom rukom, potpisane istim mastilom, što znači sve je formalno ispoštovana procedura
Marko Jakšić: Pa dobro, evo, meni je žao što tada nisam bio tu, ali ovaj eto, najverovatnije je rekao Anketni odbor da će sutra da obavesti policiju i da će oni da dođu na licu mesta da utvrde šta se dešavalo i šta je bilo.
Poslovi na Kosovu se dobijaju na tenderima, uz odgovarajuću dokumentaciju, tako da je naizgled sve legalno.
Državne institucije raspisuju konkurse na koje se javljaju samo određene firme. Pošto se unapred dogovori ko će dobiti posao, sve ostale firme podnesu neodgovarajuće prijave, čime se pravi privid legalnosti tendera.
U radnim materijalima Anketnog odbora do kojih je došla redakcija Insajdera navodi se niz primera u kojima su sve prijave za određeni posao napisane istovetnim rukopisom i predate u istovetnim kovertama. Stručni timovi su, na osnovu toga, zaključili da su postupci javnih nabavki u ovim poslovima bili samo fiktivni.
Firma koja dobije posao i naručilac – državna institucija – dogovaraju cenu radova i materijala. Po pravilu cene su mnogo veće od realnih. Izvođač radova zatim obavi posao, ugradi najjeftiniju opremu i angažuje podizvođače koje plati neuporedivo manje od cene koju su pogodili s državom.
Izvođaču radova se isplati puna cena, oni plate jeftiniji materijal i jeftiniju radnu snagu, a razliku u ceni zadrže za sebe. Sve radove overe nadzorni organi i u papirima je sve čisto.
Tako je firma Dinamik trejd od države dobila posao izgradnje zgrade za interno raseljena lica u Gračanici, a zgradu je, kao podizvođač, gotovo u potpunosti izgradilo preduzeće LPM Inženjering iz Gračanice čiji je vlasnik Rodoljub Popović.
Insajder: Po kojoj ceni ste vi ugovorili radove?
Rodoljub Popović: Pa iskreno da vam kažem, to je malo poslovna tajna, ne bih želeo o cifri da pričam.
Insajder: A znate koliko su, koliko je novca dobio Dinamik trejd?
Rodoljub Popović: Ne, nemam te informacije, jer on direktno to sa Vladom Srbije potpisuju ugovor, tako da ja nemam te informacije.
Insajder: Oni su dobili 612.000 evra.
Rodoljub Popović: Ako je ta cifra tačna, onda je to izuzetno dobro ugovoren posao, za puno manje smo mi to radili.
Insajder: Ispadne preko 30.000 evra po stanu.
Rodoljub Popović: Kažem vam, to je dobra cena.
Insajder: Dobra cena za koga?
Rodoljub Popović: Za Dinamik trejd.
Dinamik trejd je firma koja već godinama dobija najviše poslova na teritoriji Kosova i Metohije. Kako je objavljeno u serijalu „Patriotska pljačka“, ova kompanija je samo od 2007. do 2010. godine s državom ugovorila poslove vredne četiri miliona evra.
U izveštaju Anketnog odbora navode se brojni sporni poslovi u kojima je učestvovala ova kompanija. Spominju se ugovori za nabavku opreme za potrebe Studentskog centra 2002. godine vredne oko 90 hiljada evra, zatim 15 spornih ugovora potpisanih između 2002. i 2004. godine s Univerzitetom u Kosovskoj Mitrovici, vrednih oko 1.2 miliona evra, zatim ugovor iz 2008. godine na oko 1.4 miliona evra za 70 kuća u naselju Novi Badovac kod Gračanice, posao rekonstrukcije OŠ Vuk Karadžić i izgradnje balon sale u Prilužju 2009. godine vredne oko 532.000 evra, oko 123 hiljade evra za izgradnju i rekonstrukciju kuća u Goraždevcu tokom 2010. godine. U većini ovih projekata Anketni odbor je našao da su cene radove višestruko uvećavane.
Tokom 2010. i 2011. Dinamik trejdu plaćeno je oko 34 hiljade evra za izgradnju deponije smeća u opštini Štrpce, na kojoj radovi nisu ni započeti.
Firma Dinamik Trejd u vlasništvu je Krste Milića. Milić je bivši član Upravnog odbora Rudarskog kombinata Trepča. Zbog toga mnogi povezuju ovu firmu sa direktorom Trepče – Jovanom Dimkićem, koji je svojevremeno bio sekretar Srpskog nacionalnog veća Severnog Kosova i Metohije. Dimkić je negirao da ima veze sa ovom firmom.
Momir Stojanović: Zaključio sam da ta firma ima monopol i da na razne načine kroz, izvrgava zakon o, poštovanje zakona o javnim nabavkama tako da jednostavno verovatno ima vrlo uticajnog, uticajnog vlasnika.
Jedna od firmi koja je bila angažovana na poslovima izgradnje objekata Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici bila je i kompanija PGP Kolašin u vlasništvu je Vlastimira i Jelene Milentijević, brata i supruge Vladimira Milentijevića, bivšeg poslanika DSS sa Kosova.
Pored spornog posla nikad završene rekonstrukcije internog bloka bolnice u Kosovskoj Mitrovici vrednog 314 hiljada evra, koji se spominje u izveštaju Anketnog odbora, ova firma je, kako je objavljeno u serijalu “Patriotska pljačka” pre dve godine, s državom Srbijom potpisala još najmanje šest ugovora vrednih milion evra.
Momir Stojanović: Znači, pazite, iza svake od tih firmi, makar prema mojoj gruboj proceni, po indicijama, stoji više ljudi a kapa svih tih firmi je u nekom političkom smislu u Beogradu.
Insajder: Ko je kapa svih tih firmi?
Momir Stojanović: Pa kažem, bez neke političke podrške te firme ne bi mogle u proteklih 12 godina da dobijaju ekskluzivno pravo da grade puteve, videli ste kroz izveštaje.
Insajder: Jeste vi utvrdili ko je to , ko im omogućava?
Momir Stojanović: Ne, ne, to je moja ocena. Ocena je da je nemoguće da firma Dinamik Trejd kupuje građevinski materijal recimo na albanskim stovarištima koji je daleko jeftiniji, da prikazuje takvu cenu kvadragtnih metara izgrađenih objekata, da tako lošeg kvaliteta to izgradi, da to neko primi iz nadležnog ministarstva koje je investitor, da to Kancelarija, Ministarstvo za KiM i Koordinacioni centar. Znači u svakom od tih organa postojalo je neko lice koje je direktno odgovorno za to.
Ako se tim lancem krene, onda će se doći i do toga ko je omogućio da se to odvija.
Od 2000. do danas u Srbiji se promenilo sedam vlada – od vlade Zorana Đinđića, do poslednje vlade Aleksandra Vučića. Kako su se menjale vlasti, tako su se menjale i osobe koje su upravljale novcem namenjenim Kosovu.
Od 2001. godine, za vreme vlade Zorana Đinđića, formira se Koordinacioni centar za čijeg predsednika je postavljen Nebojša Čović, koji tu ostaje do 2005. godine. U to vreme započeti su neki od najproblematičnijih projekata na Kosovu, sporna sanacija kuća nakon zemljotresa u Kosovskom pomoravlju 2002. vredna, nikada izgrađene stambene zgrade i gerontološki centar u Kosovskoj Mitrovici za koje je plaćeno najmanje tri miliona evra, kao i problematični otkup nekretnina kosovskih Albanaca u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Najveći broj poslova dobijala je firma Masters.
Od 2005. u mandatu vlade Vojislava Koštunice, Koordinacionim centrom upravlja Sanda Rašković Ivić iz DSS-a, koja je prethodno bila potpredsednik centra. U to vreme nastavljen je sporan otkup nekretnina od kosovskih Albanaca koje su, umesto izbeglicama, deljene po političkim linijama i otpočela je primena uredbe o oslobađanju od PDV-a za robu koja se izvozi na Kosovo. Istovremeno, firma Masters se povlači sa Kosova, a najveći broj poslova počinje da dobija firma Dinamik trejd
2007. godine, u drugoj vladi Vojislava Koštunice, formira se Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, a za ministra je postavljen Slobodan Samardžić iz DSS-a, koji na tom mestu ostaje do 2008. godine. U tom periodu Kosovo je proglasilo nezavisnost i počinje „zlatno doba“ šverca na severu Kosova sa ogromnim povećanjem količine goriva i broja automobila koji se izvoze na Kosovo.
2008. godine, u vladi Mirka Cvetkovića, za ministra za Kosovo i Metohiju postavljen je Goran Bogdanović iz DS-a. U tom periodu Anketni odbor je zabeležio malverzacije u preduzećima iz sastava EPS-a na teritoriji Kosova. Tokom ovog perioda su na Kosovo izvezene najveće količine goriva, sve do 2011. godine kada Vlada ponovo vraća plaćanje PDV-a za gorivo koje se izvozi na Kosovo.
Promenom vlasti 2012. godine, u vladi Ivice Dačića ukida se Ministarstvo za Kosovo, a formira Kancelarija vlade koja preuzima sve nadležnosti ministarstva. Za šefa kancelarije izabran je Aleksandar Vulin. Danas, u vladi Aleksandra Vučića, ovaj posao obavlja Marko Đurić iz Srpske napredne stranke.
Međutim, Anketni odbor Skupštine Srbije se nije bavio periodom od kad su članovi SNS-a ili njihovih koalicionih partnera preuzeli kontrolu nad tokovima novca koji se ulaže na Kosovo.
Momir Stojanović: Pa mi se bavimo periodom do 2012.
Insajder: Pa to je baš zgodno
Momir Stojanović: Kako?
Insajder: Pa izbegnete odgovornost člana vaše koalicije.
Momir Stojanović: Pa jeste, ali, ali je predlagač na odboru za KiM, gospodin Borko Stefanović tražio da se ispita do 2012.
Insajder: Da, ali u tom momentu kad je on to predložio bila 2012. godina, sada je 2014.
Momir Stojanović: Šta, hoćete da produžimo mandat do 2014.? Šta, ne razumem.
Insajder: Da ispitate zloupotrebe do 2014.
Momir Stojanović: To je vaš predlog? Pa dobro, ako dobijemo takav mandat, ali ja verujem da neću biti član takvog anketnog odbora jer sam se toliko umorio i, ovaj, neko će drugi to ispitivati.
Kako je pokazalo istraživanje Insajdera, finansiranje spornih projekata se, međutim, nastavilo i nakon 2012. godine.
Kako se menjala vlast, tako su nove firme dobijale poslove. 2012. godine, kada je na čelo Kancelarije za Kosovo postavljen Aleksandar Vulin, posao na Kosovu dobija i firma DBS Konsel iz Beograda.
Ova firma dobila je posao ugradnje sistema za video nadzor u Zvečanu, koji je, prema sagovornicima Insajdra, plaćen gotovo milion evra.
Odlukom vlade SNS-SPS, ova nabavka proglašena je poverljivom. Liberation Sans;Arial;Times New
Za ceo posao se saznalo tako što su neki od članova Anketnog odbora, među kojima i Marko Jakšić, tokom rada o ispitivanjima zloupotreba na Kosovu, tražili da se ispita i posao ugradnje kamera.
Marko Jakšić: Postoji i ovo, čak smo se dotakli i pitanja kamera, koje su postavljene dole gde je skoro milion evra dato. Proglašeno za vojnu tajnu, jel tako. Ovaj... To je to. Ali bukvalno kamera nema, a pare su otišle bile.
Insajder: Dobro, ko je dobio posao prodaje kamera za Zvečan?
Momir Stojanović: Ne znam. Nisam upoznat s tim.
Insajder: Vi ste tražili tu dokumentaciju.
Momir Stojanović: Na predlog, na jednoj sednici Anketnog odbora gospodin Marko Jakšić, kao član Anketnog odbora je predložio da se istraži kako je. Prvo, ja nisam imao tu informaciju uopšte o kupovini opreme za video nadzor i opremanje civilne zaštite na severu Mitrovice. Mi smo se obratili Kancelariji za Kosovo i Metohiju da nam dostave svu potrebnu dokumentaciju. I dobili smo, izvinjavam se, dobili smo odgovor da je taj predmet proglašen službenom tajnom i da nam ne mogu dostaviti dokumentaciju i ja u skladu sa zakonom nisam mogao.
Insajder: To je sad, je l to sad, je l to proglašavanje nabavki poverljivim način da se izbegne kontrole?
Momir Stojanović: Vlada je, vlada je, vlada je to pre nego što smo mi tražili…
Insajder: Sav ovaj novac je neka vlada odobrila.
Momir Stojanović: Ne, pazite, morate razlikovati neke stvari. Pazite, ja bih ušao u krivično delo sada, ne znam, da ukradem nekako dokumenta iz kancelarije. Znači, ako je neki, ako je neki projekat, a ja shvatam i žao mi je što o tome pričamo, verujte mi da ne bi trebalo da o tome pričamo, jer to nije u nacionalnom interesu, obzirom da na mediju pričamo o tome, mislim da makar s aspekta posla kojim sam se bavio mislim da ne bi trebali da o tome pričamo.
Kako je pokazalo istraživanje novinara Insajdera, a i kako su potvrdili naši sagovornici, vrednost ugovora bila je 105 miliona dinara, što je u tom momentu oko 922 hiljade evra. Plaćanje je bilo avansno.
Zoran Ostojić: Evo, pričamo o tim kamerama i avansu od milion evra za famozno pokrivanje kamerama krucijalne opštine Zvečan. Kao da je Sevastopolj. A sumnjam i da bi Sevastopolj koštao toliko.
Insajder: Ali kakve su to kamere koje koštaju million evra?
Momir Stojanović: Pa ne znam. Pretpostavljam da se radi o velikoj, velikom prostoru koji treba biti pokriven.
Insajder: Zvečan nije toliko velik.
Momir Stojanović: Ja ne sporim da je moguća, da je moguća zloupotreba i na tom zadatku. Evo, neka vlada skine oznaku tajnosti i neka državni organi ispitaju i taj.Ja nemam nikakav problem.
Redakcija Insajdera uputila je molbu Vladi Republike Srbije i Kancelariji za Kosovo i Metohiju da nam dostave ugovor za postavljanje sistema za video nadzor u Zvečanu, kao i da odgovore na pitanja da li su kamere postavljene i da li su avansno plaćene 922 hiljade evra i zašto je ova nabavka proglašena poverljivom. Do danas nam odgovor nije stigao.
Aleksandar Vulin, koji je vodio Kancelariju za Kosovo Vlade Srbije od sredine 2012. do početka 2014. odbio je intervju, uz obrazloženje da ne želi da ima bilo kakve veze s emisijom Insajder. Intervju je odbio i Uroš Čubrilović, vlasnik i direktor firme DBS Konsel uz obrazloženje da je čitava nabavka proglašena poverljivom i da o tom ugovoru ne može da govori javno.
S obzirom da je Vlada Srbije čitav posao proglasila poverljivim, na nabavku kamera nije se primenjivao važeći Zakon o javnim nabavkama. Tako oglas za kupovinu kamera nije objavljen ni u Službenom glasniku. Ugovor je potpisan, pare su, kako potvrđuju sagovornici Insajdera, isplaćene unapred, a niko ne može da potvrdi da li su kamere uopšte postavljene.
Iako se na pojedinim mestima na severu Kosova mogu videti kamere za video nadzor, zbog činjenice da je ova nabavka proglašena poverljivom, niko od sagovornika Insajdera nije mogao da potvrdi da li su upravo to kamere za koje je iz budžeta Srbije plaćeno oko 922 hiljade evra.
Momir Stojanović: Pazite, nije moje niti vaše da znamo gde su te kamere postavljene i čemu služe.
Insajder: Kako nije, pa mislim to je naš novac.
Momir Stojanović: Pa da, ali pazite, vi dobijete odgovor zvaničnog organa da je to proglašeno službenom tajnom. Da li vi mislite da sam ja toliki diletant, sada da idem da tražim kamere i bavim se nečim što je proglašeno službenom tajnom.
Insajder: Da, ali da li je sad to način da se izbegnu kontrole. To da proglasimo nabavku tajnom?
Momir Stojanović: Pa to morate pitati ljude koji su to proglasili. Pazite ja sam tehničko lice u Anketnom odboru koje. Da su mi dostavili dokumentaciju i taj bi se izveštaj našao.
Konkretno što se tiče kamera stvarno ne znam da li ih ima, gde ih ima, kako su postavljene, ko ih je kupio, kako ih je kupio, šta, ali eto došli smo do te neke cifre, informacije od ljudi da je 105 miliona dinara plaćena ta oprema za video nadzor.
Zbog neadekvatne kontrole trošenja novca bilo je moguće da se za trinaest godina potroši oko tri milijarde evra po raznim osnovama, a da niko ne zna gde je najveći deo tog novca zapravo završio, jer prema svim činjenicama, nije upotrebljen za ono za šta je namenjen.
Jedna od najvećih pljački budžeta dogodila se zbog krijumčarenja robe između Srbije i Kosova, što je omogućeno Uredbom o oslobađanju od PDV-a za svu robu koja se plasira na Kosovo.
Anketni odbor je zaključio da je takva uredba protivustavna i protivzakonita.
Predstavnici vlade Vojislava Koštunice 2005. godine kada su odlučili da ukinu PDV na svu robu koja odlazi na Kosovo, uveravali su javnost da je takva uredba doneta kako bi se pomoglo Srbima na Kosovu, iako oni od toga realno nisu imali nikakvu pomoć. Cena robe je bila ista kao i u centralnoj Srbiji gde se plaća PDV.
Momir Stojanović: Vi ste boravili u severnoj Mitrovici, cigarete su nešto skuplje, a trebale bi da budu jeftinije, i neka druga roba je skuplja nego u odnosu na Srbiju. I ko je ta nelojalna konkurencija.Hteli smo da vidimo ko snabdeva tržište severne Mitrovice sa robom. I verujte da nismo uspeli samo zbog toga što, to je nemoguće uraditi, evo pokušajte i vi.
Marko Jakšić: A na ovaj način je država Srbija pre svega išla sa neplaćanjem poreza da bude konkurentnija pre svega na Kosovu i treba da znate da je negde između, kako sam ja čuo, sad, podaci su različiti, šiptarski su jedni, naši drugi, da negde između 300 i 400 miliona evra godišnje robe iz Srbije stigne na Kosovo.
Insajder: Pa da, ali ta roba ima istu cenu kao da je prodavana sa porezom, a tu razliku u ceni zadržavaju trgovci.
Marko Jakšić: Pa zadržavaju trgovci, a što bi se mi time bavili?
Momir Stojanović: To je, mi smo imali tržišne inspektore koji su se za glavu hvatali. Mi smo hteli da, naša ideja je bila da utvrdimo ko su ekskluzivni snabdevači robom široke potrošnje makar evo, recimo, severa Kosova.
To je nemoguće uraditi, evo pokušajte i vi. Zato što dvadeset posto njih je otvorilo žiro račune kod mahom Jugobanke, 40 posto i na jednom i na drugom, 20 posto nema nigde otvorene, tako da.
Kako je objavljeno u serijalu “Patriotska pljačka” pre dve godine, prema zvaničnim podacima, do kojih je došla redakcija Insajdera, bilo je veoma lako utvrditi koje srpske kompanije imaju najveći promet robe sa Kosovom i preko kojih posrednika.
Najveći izvoznici, prema tim podacima, bili su svi najveći proizvođači hrane i pića u Srbiji: kompanija Invej iza koje stoji biznismen Predrag Ranković “Peconi”, kompanija Svislajon Takovo, čiji je vlasnik Rodoljub Drašković, zatim kompanija Denjub fuds grup u okviru koje posluju Bambi Banat, Imlek, Knjaz Miloš i Subotička mlekara, a koja je u vlasnišvu investicionog fonda Salford.
Sve ove firme su robu na Kosovu prodavale preko posrednika, preduzeća u vlasništvu kosovskih Albanaca - čime je potpuno obesmišljen cilj uredbe o oslobađanju od PDV-a koja je trebalo da pomogne Srbima na Kosovu.
Momir Stojanović: Ne možete evidencioni list, odnosno da evidentirate robu da je ušla na KiM vi morate to da radite na administrativnim prelazima. A onda možete uporediti da li je ta roba stvarno stigla na KiM, ako nije gde je stigla i to zahteva jednu.
Insajder: Evo šta smo mi radili. Mi smo dobili podatke od naših institucija koliko je robe sa naše strane izašlo i dobili smo podatke od naših institucija koje imaju podatke od Euleksa koliko je robe zaista ušlo na Kosovo. I kad se to uporedi dobije se koliko je …
Momir Stojanović: Odlično. Ja moram da kažem da smo mi zatražili. Žao mi je što kancelarija UNMIKA u Beogradu od kojih smo zatražili podatke, kao i od svih ministarstava Vlade, smo dobili jako šture informacije koje nisu bile upotrebljive.
Insajder: Ali ovo su podaci koje Euleks , ja sam video te tabele, koje Euleks svaki dan je slao našim organima i naši organi imaju te podatke.
Momir Stojanović: To je još jedan od pokazatelja da ne postoje prepreke da oni koji treba da time da se bave po službenoj dužnosti pozabave, i to je lako utvrditi.
Prodaja robe bez PDV-a započeta je uredbom iz 2005. godine, kada je Vlada Srbije svu robu koja se plasira na Kosovo oslobodila poreza na dodatu vrednost. Donošenje ovakve uredbe zahtevali su tadašnji lideri Srba sa severa Kosova, protestima i barikadama na putevima.
Među njima je bio i Marko Jakšić iz Demokratske stranke Srbije. I pored svih dokaza iznetih u serijalu “Patriotska pljačka” da je budžet Srbije zbog toga oštećen za oko 300 miliona evra, Jakšić i dalje tvrdi da je Insajder izveštavao u korist vlade Prištini.
Marko Jakšić: Ne treba ništa dole da radimo da faktički jačamo samoproglašenu državu Kosovu. pričom oko toga da jednostavno Srbi švercuju naftu i ne plaćaju porez vladi Hašima Tačija. Faktički, guramo vodu na vodenicu njihovu.
Znači guramo vodu na stvaranje i jačanje same te samoproglašene državne tvorevine.
Insajder: Znači iz patriotskih razloga mi ne treba da pričamo o kriminalu koji se dešava?
Marko Jakšić: Ne, ne, ne, ja se zalažem upravo za to. Bilo gde i bilo kud gde je oštećena država Srbija, apsolutno smo svi za to, svi koji se bave tim poslom jednostavno moraju da idu pred lice pravde.
Novinari redakcije Insajder su proglašavani za izdajnike, a TV B92 je optužena da radi po nalogu kosovske vlade već posle prve epizode serijala “Patriotska pljačka” iz 2012. , u kojoj je prikazan šverc na severu Kosova.
Privrednici sa severa Kosova tražili su da se obustavi emitovanje serijala, desničarski mediji su osuđivali izveštavanje Insajdera, a njima su se priključili i predstavnici političkih partija na severu Kosova.
Novinari redakcije Insajder otkrili su sve alternativne puteve na severu Kosova kojima se roba švercovala na Kosovo ili se vraćala u Srbiju oslobođena PDV-a. Na jednom od puteva, snimili smo i šverc koji se odvijao samo nekoliko stotina metara od policijskog punkta.
Snimljena je cisterna firme Knez Petrol, koja je pod policijskom pratnjom dovedena do alternativnog prelaza, gde je pretakala gorivo u kamion svog kupca, Radomira Čekrlića, vlasnika firme Čeki Neco, ali i bivšeg policajca, koji je bio jedan od privrednika sa severa Kosova koji su pre dve godine tražili da se zabrani emitovanje serijala “Patriotska pljačka” i pretili tužbom redakciji Insajdera. Tužbu do danas nisu podneli.
Srđan Knežević: Kada su stavljene barikade, znači dok, do postavljanja barikada na Kosovu sve cisterne su išle pravo na pumpu, direkt. Od postavljanja barikade, Srbija je uradila puteve, kažem, kad su postavili barikade urađeni su putevi koji nisu za kamione i šlepere, koji su vrlo znači brdoviti i sve i gde šleperi ne mogu da prolaze. Mi dolazimo do tog puta i onda se roba pretače u mog kupca, u vozilo to su cisterne male po 10 tona koje mogu da prelaze preko brda.
Radomir Čekrlić: Ima i koje su sakrivene i koje nisu.
Insajder: A zbog čega sakrivate?
Radomir Čekrlić: To nije sakrivanje, to je samo pod ceradu imalo tako, igrom slučaja imalo ceradu. Ja sam morao da dam sto evra onome sa džemsom, mi vozimo gorivo sa džemsom i sa ceradom i svakim uzbrdo. To ne može niko da prođe, nikakvo, ništa ne može da prođe, osim truka nekog, kratko vozilo vučno vozilo, rusko neko vozilo.
Insajder: Kako su se onda dešavale zloupotrebe?
Radomir Čekrlić: Koje zloupotrebe? To je samo propaganda, čista propaganda. Ovo je, nije da li je ovo politički, neke stavove ili politički, ja to ne znam.
Kako je utvrdila redakcija Insjadera, najveća zloupotreba od uvođenja uredbe o oslobađanju od PDV-a bila je šverc goriva na severu Kosova. 2008. godine na Kosovo je iz Srbije isporučeno nafte i naftnih derivata u vrednosti od 22,4 miliona evra, da bi 2010. promet skočio na 31,7 miliona evra.
Najveći deo goriva ulazio je preko severa Kosova, ali uopšte nije završavao tamo. Gorivo je samo fiktivno, papirima prelazilo granicu kako bi se oslobodilo PDV-a, pa se prodavalo u Srbiji ili se zaista transportovalo na Kosovo, ali se i odmah vraćalo u Srbiju alternativnim putevima ili je prodavano Albancima južno od Ibra u dugogodišnjoj saradnji koja je za obe strane bila veoma profitabilna.
Anketni odbor skupštine Srbije nije utvrđivao odgovornost svih onih koji su donosili odluke na štetu budžeta, ali je tražio i dobio podatke o izvozu goriva na Kosovu koji su potpuno potvrdili činjenice iznete u Insajderu.
Momir Stojanović: Mi smo dobili od Ministarstva energetike tačnu količinu goriva koja je isporučena u proteklih 12 godina na Kosovo i Metohiju. I to nije sporno. Dobili smo tačnu količinu naftnih derivata.
Insajder: Je l Vama ta količina izgleda čudno malo?
Momir Stojanović: To, pa to je ogromna količina.
Insajder: Gde je ona završila?
Momir Stojanović: Vi pokušavate već mesecima, ja bi rekao godinama, da to utvrdite. Ja ono što je, mi možemo da govorimo o nečemu što nas navodi na sumnju da je jedan deo završio južno od Ibra, da je jedan deo kroz pranje papira vraćen nazad u Srbiju i za visinu PDV-a su oni koji su to prodavali zarađivali novac.
Marko Jakšić: Njima država Srbija daje legalno pravo da faktički uzmu robu bez PDV-a.
Insajder: O tome se radi…
Marko Jakšić: E, da. Šta oni rade s tom robom? Prodaju na Kosovo i onda su konkurentniji sa cenama. Jel su te njihove cene niže u odnosu na gorivo koje stiže iz Skoplja. Jeste. Ko od toga ima korist? Država Srbija.
Insajder: Kako država Srbija ima koristi?
Marko Jakšić: Postavlja se pitanje.
Insajder: Kako država Srbija ima koristi?
Marko Jakšić: Postavlja se pitanje, ovo vas uvodim u priču… da li se B92 Insajder bori da se puni budžet države Srbije ili budžet države Kosova.
Jedan od onih koji se obogatio zahvaljujući odluci Vlade Srbije 2005. godine da se ukine PDV na svu robu koja iz Srbije ide na Kosovo jeste i biznismen sa severa Kosova Zvonko Veselinović. On je, prema istragama koje su vođene na Kosovu, naftu iz Srbije na Kosovo krijumčario sa Mentorom Bećirijem, jednim od najpoznatijih pripadnika kriminalnih struktura na Kosovu.
Protiv Zvonka Veselinovića se u Srbiji vode dva postupka. Pred Višim sudom u Pirotu optužen je za zloupotrebu službenog položaja u vezi sa materijalom za izgradnju puteva na Koridoru 10, a pred Sudom za organizovani kriminal u Beogradu da je nezakonito preuzeo kamione Hipo Lizinga.
U odbrani pred Specijanim sudom tvrdio je da je uhapšen jer mu je Vlada Mirka Cvetkovića namestila postupak nakon što je odbio nalog da skloni barikade sa severa Kosova. Nakon promene vlasti, u decembru 2012. pušten je iz pritvora pošto se Specijalni sud oglasio nenadležnim za njegov slučaj. Ovu odluku kasnije je ukinuo Apelacioni sud, pa je postupak ipak nastavljen, a Veselinović se danas brani sa slobode.
Momir Stojanović: Pazite, ovo što vi mene pitate toliko sam, pošto sam znao da je to jedna od tema…
Insajder: Šta, Zvonko Veselinović?
Momir Stojanović: Ne, ne, ne, ne Zvonko, nego promet naftnih derivata s prostora uže Srbije na Kosovo i Metohiju. Znači verujte mi, evo pitaćete svakoga ko je tamo. Nismo imali ni stručnog kapaciteta niti smo ikako mogli da taj posao odradimo.
U međuvremenu, Vlada Srbije je 2013. godine izdala državne garancije za puštanje na slobodu Veselinovićog brata - Žarka Veselinovića - kog je na Kosovu uhapsila policija Euleksa.
Prema dokumentaciji koju je prikupila redakcija Insajdera, Žarko Veselinović je na Kosovu optužen da je pokušao da ubije dvojicu policajaca koji su zaustavili njegovu cisternu sa švercovanim gorivom.
Garancija za njegovo puštanje na slobodu izdata je zajedno s garancijama za Olivera Ivanovića, bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, Dragoljuba Delibašića penzionisanog pukovnika MUP-a Srbije, i Lazu Lazića, aktivnog policajca koji je uhapšen u Štrpcu.
Garancija je izdata jer je Vlada Srbije smatrala da je i Žarko Veselinović uhapšen iz političkih razloga.
Milovan Drecun: On je građanin Republike Srbije jel tako koji živi na severu Kosova. Dakle da li je on učestvovao u nekim nezakonitim radnjama to treba da utvrde nadležni organi, ne mogu ja da utvrđujem a pretpostavljam da je tretiran kao građanin koji nema izvršeno krivično delo
Insajder: Ali kažem Vam nije on jedini Srbin zbog čega nisu dali onda za sve Srbe koji su po pritvorima na Kosovu, o tome se radi…
Milovan Drecun: Pitanje je za Vladu Srbije
Vlada Srbije, kako je Insajderu rečeno u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, nema podatak koliko Srba je uhapšeno na teritoriji Kosova u poslednje tri godine. Garancije su izdate samo za četiri osobe, među kojima je i Žarko Veselinović.
Prema odgovoru iz Kancelarije za KiM, garancije su izdate imajući u vidu da su postupci koji se vode protiv njih politički motivisani, da se neosnovano drže u pritvoru i da se krše njihova osnovna ljudska prava.
Insajder: Koje zasluge za Srbiju imaju Zvonko ili Žarko Veselinović?
Milovan Drecun: Sem što ljude koje spominjete mogu da pronađem povremeno u natpisima u novinama, čini mi se da je i u Insajderu bilo govora o njima, ne poznajem ih i ne znam tačno njihovo delovanje tako da ne mogu da govorim o zaslugama za. Kako ste rekli za državu ili za narod?
Insajder: Za Srbiju
Milovan Drecun: Ja ne mogu da odgovorim na to pitanje jer ne znam to.
Danas su mogućnosti za šverc značajno ograničene jer je na osnovu sporazuma između Prištine i Beograda, potpisanog u Briselu, u decembru 2013. godine tadašnja Vlada Ivice Dačića prihvatila integrisane granične prelaze, na kojima zajedno rade organi Kosova i Srbije.
Do sada, međutim, nisu pokrenuti postupci protiv onih koji su najviše zaradili na švercu i nije utvrđivana odgovornost najviših državnih funkcionera za zloupotrebe koje su se dešavale devet godina - od uvođenja Uredbe, za koju je i Anketni odbor našao da je nezakonita i neustavna, do uspostavljanja integrisanih prelaza – tokom kojih je budžet Srbije oštećen za najmanje 300 miliona evra.
Momir Stojanović: Nemoguće je. Predstavnici poreske uprave koji su bili u timu tvrdili su mi, a ja sam morao da prihvatim, da je to potpuno nemoguće utvrditi. Bojim se da to neće moći nikad biti utvrđeno.
Insajder: Ali to smo mi, mislim ekipa Insajdera je to utvrdila.
Momir Stojanović: Ja Vam čestitam, mi nismo to uspeli. To je iziskivalo daleko veće vreme.
Insajder: Da, ali neko je zloupotrebio taj novac
Momir Stojanović: Jeste
Insajder: Neko se obogatio na tome
Momir Stojanović: Pretpostavljam. Sasvim sam siguran da jeste.