Transkript prve epizode

Anketni odbor Skupštine Srbije posle nekoliko meseci rada utvrdio je da je zloupotreba trošenja novca, koji se iz budžeta Srbije izdvaja za Kosovo, poprimila zabrinjavajuće razmere. Izveštaj anketnog odbora potvrđuje navode objavljene u serijalu Insajder “ Patriotska pljačka” koji je emitovan pre dve godine.

I pored svega toga situacija je ,prema istraživanju Insajdera i danas ista. Pod izgovorom pomoći ugroženom stanovništvu na Kosovu, građani Srbije kroz budžet u proseku i dalje izdvajaju stotine hiljada evra dnevno i to za propale projekte, za neizgrađene zgrade, hale, puteve, za provizije privatnim firmama, za finansiranje fiktivnih javnih preduzeća.

Anketni odbor došao je do podatka da je na Kosovo od 2000. do 2012. godine u proseku trošeno oko 53 miliona dinara dnevno iz budžeta Srbije. Međutim odbor nije računao novac nekoliko javnih preduzeća, agencija i drugih institucija države Srbije koje na Kosovo plasiraju novac iz sopstvenih sredstava.

Redakcija Insajdera prikupila je podatke i o svim ovim trošenjima novca za poslednje dve godine. Za razliku od prošlog serijala, kada mnoge državne institucije, agencije i javna preduzeća nisu dostavili podatke o svojim troškovima i kada smo došli do najmanjeg iznosa od 650.000 evra dnevno koje se troše na Kosovo, ovaj put su svi dostavili kompletne informacije, pa se ispostavilo da su troškovi mnogo veći.

Prema tim zvaničnim i kompletnim podacima, samo tokom 2012. i 2013. godine, na Kosovo je uloženo preko 634 miliona evra, odnosno u proseku preko 867 hiljada evra dnevno.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije na Kosovo je tokom 2012. i 2013. godine transferisala 66.5 miliona evra

Ministarstvo kulture i informisanja 3.3 miliona evra

Ministarstvo omladine i sporta preko 395 hiljada evra

Ministarstvo pravde i državne uprave preko 3 miliona evra

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja oko 194 hiljade evra

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja potrošilo je 32 miliona evra

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 133.5 miliona evra

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede oko 81 hiljade evra

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine preko 44 hiljade evra

Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija preko 275 hilijada evra

Ministarstvo unutrašnjih poslova 22.8 miliona evra

Ministarstvo zdravlja 1.1 milion evra

Pošte Srbije 7.6 miliona evra

Republički fond za zdravstveno osiguranje 1.9 miliona evra

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje 142.2 miliona evra

Javno preduzeće Putevi Srbije 5.6 miliona evra

Agencija za privredne registre preko 50 hiljada evra

Elektroprivreda Srbije 83.8 miliona evra

Nacionalna služba za zapošljavanje 52.6 miliona evra

U isto vreme, Narodna banka Srbije potrošila je 76.3 miliona evra na plaćanje kosovskog spoljnog duga.

To je ukupno preko 634 miliona evra tokom 2012. i 2013. godine, odnosno preko 867 hiljada evra dnevno.

Za to vreme nikakava pomoć od tog novca ne stiže onima kojima je namenjen i kojima je zaista I neophodan:

Kolektivni centri na KIM, avgust 2014

 “Gračanica nam obećavala kuće i stanove. Mitrovica, dođite ima tri solitera prazna, uselićemo vas. Plemetina ima prazne kuće. Međutim niko ništa, niko ništa. Prepušteni smo sami sebi. Ko ima jezik, ko ima prijateljstvo, taj dobija. Ko nema, ćuti i sedi”

Sve ove stanove što su dobili, sve imaju ljudi. A nas, i mene drže ovde kao taoca.Pare dođu iz Srbije da podele za izbeglice, ja sam na spisak a drugom daju pare”

Insajder: Šta se promenilo u protekle dve godine?
“I dalje smo ovde”
Insajder: Koliko je kvadrata ovde?
“12 kvadrata”
Insajder: 12 kvadrata, vas osmoro?
“Osam”
Insajder: I šta imate?
“ Kao što vidite, televizor, četiti kreveta, dve stolice”

“Sve je isto”
Insajder: Ali promenila se vlast…
“Vlast se promenila, pa…ta vlast se promenila, valjda će nam pomoći ova”

Insajder: Jel dobijate neku pomoć?
“Pa, ranije smo dobijali. Sad ne”
Insajder: Od svog novca koji dolazi iz Srbje, šta, ne odbijate ništa?
“Od novca iz Srbije? Nikako”

“Ne znamo ni koliko šalju. Novac šalju, nigde ga nema”
Insajder: Ulaže se 650 hiljada dnevno
“E ne znam. Mi uglavnom ništa, ništa ne dobijamo”

“A mahom svi smo oboleli. Jer je težak život ovde, težak život. Petnaest minuta nek dođe Velić kad je velika vrućina, da ga zatvorim ja u kontejner, da vidi kako je. I kad je hladno, isto tako. Samo 15 minuta. Kako mi prenoćimo, zalede nam se vrata ujutru kad treba da otvorimo”

Insajder: Ovo je centar za raseljena lica?
“Da, sa Kosova I Metohije”
Insajder: I od kad ste vi ovde?
“Evo 15 godina…16”
Insajder: Jel za to vreme, neko pokušao da vas smestia negde drugde?
“Ma jok. Ništa nema od toga. Pare kobajagi dolazile, ovo, ono. Stavili pare po džepove, ništa”

“Znaš, 15 godina šta smo mi preživeli? I bez struje, i u ladno, i bez hrane. Znaš šta dobijamo mesečno? Dve paštetice od 75 grama. Jel može neko da živi mesec dana sa time?”

“Mi znamo koliko para dolazi ovde. Ne znamo možda tačnu cifru, jel tako”
Insajder: Dolazi 650 hiljada dnevno
Dnevno? A vi vidite. Jel ste slikali? Niste morali da slikate. Vidite na šta liče ovi hodnici”

Insajder: Milioni evra su uloženi u zgrade, kuće koje su bile namenjene za raseljene.
“Ne znam, verujete. Raseljena lica nisu ništa dobila”

Insajder: Ovde je vas četvoro?
“Nas četvoro, ovde živimo, i plus svekrva”
Insajder: I to već koliko?
“16 godina, verujte mi. 16 godina živimo ovde. To je žalosno. Da imaju mi posla deca, pa tu i tamo. Nema posla za moju decu. Nema uopšte. Ne samo za moju decu. Za raseljena lica nema ovde posla”

Insajder: Gde odlazi sav taj novac koji se ulaže na Kosovo iz budžeta?
“E to ne znamo. Mi nikad, nikad novac nismo dobili. Nikad, znači”

Insajder: Pa gde je taj novac?
”E to se ja pitam. To ja vas da pitam,gde je novac?”

“Mi ne tražimo novac. Sagradite nam, kažu, montažne kućice. Pa daj, sagradite nam te montažne kućice.”
Insajder: Pa dobro, a koliko je tih zgrada I kuća izgrađeno do sada?
Mali million. Samo da prođete ovako ovim delom gore, pa preko Ibra. To je kuća do kuće.”

Ovaj red ovde, zgrade što se napravilo.Sve je to na tuđem zemljištu, sve je to od naše pare

“Evo bili ste pre dve godine, jel ste nas zatekli ovde? Evo i sada. I to će godinama tako da bude. Ništa. Kome da se žalimo, nemamo kome.”

 

“Kosovo je Srbija” parola je koju, građani Srbije, kroz budžet, prema istraživanju Insajdera i danas plaćaju stotinama hiljada evra dnevno. Tako je od  2000. do danas gotovo bez ikakve kontrole potrošeno oko tri milijarde evra, od čega je veliki deo zloupotrebljen.

Za taj novac, svakoj porodici se mogla izgraditi kuća, svakom Srbinu na Kosovu mesečno je moglo biti uplaćivano 150 evra pomoći, moglo je biti otvoreno više od 500.000 novih radnih mesta, u svakom selu je mogla biti izgrađena nova škola ili bolnica u svakom većem mestu, u Srbiji je moglo biti izgrađeno više od deset mostova Zemun – Borča i gotovo dva gasovoda Južni tok.

Kada su u serijalu Insajdera “patriotska pljacka” pre dve godine otkriveni dokazi o brojnim zloupotrebama novca koji je iz budžeta namenjen ugroženom stanovništvu na Kosovu , novinari b92 proglašeni su od strane pojedinaca  za izdajnike i strane plaćenike. Istovremeno , predstavnici u to vreme nove vlade Srbije, koju su činili Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, najavili su strožu kontrolu tokova novca, a skupstina Srbije osnovala je  Anketni odbor da ispita činjenice iznete u Insajderu.

Pre nekoliko meseci  Anketni odbor, koji je zvanično telo najviše zakonodavne institucije u zemlji - Skupštine Srbije, a koji su činili predstavnici svih stanaka odnosno I vlasti I opozicije,  zavrsio je svoj rad I potvrdio da Srbija iz budžeta dnevno izdvaja na stotine hiljada evra, ali da novac ne stiže onima kojima je namenjen.

U izveštaju je zaključeno da su zloupotrebe novca građana Srbije na Kosovu poprimile “zabrinjavajuće razmere”.

Međutim predstavnici nadležnih institucija nemaju odgovor na pitanje gde odlazi toliki novac.

Predsednik anketnog odbora bio je Momir Stojanović, general u penziji, član Srpske napredne stranke i aktuelni predsednik skupštinskog odbora za kontrolu službi bezbednosti.

Insajder: Kako je moguće da niko u državi ne kontroliše kako se troši novac svih građana?

Momir Stojanović: To govori da institucije u proteklih dvanaest godina nisu bile dorasle svom zadatku. Vi me pitate nešto što nije moja ingerencija, ali u suštini treba utvrditi ko je proneverio pare poreskih obveznika namenjene KiM i time postigao dvostruku štetu po ovu državu.

Insajder: Ali, ni vi ne znate gde odlazi taj novac koji se nenamenski troši

Momir Stojanović: Ne.

Ivan Jovanović, član Anketnog odbora DS: Jeste, to je neverovatno na koji način je novac trošen. Novac je trošen na razne projekte, trošen je na razne organizacije na KIM, na razne institucije i kažem u radu anketnog odbora utvrdili smo na osnovu izveštaja koje su dostavili nadležni inspektori i oni koji su vršili nadzor da je bilo mnogo propusta i da je bilo puno nezakonitosti.

Zoran Ostojić, član Anketnog odbora: Svi mi znamo da je bilo mahinacija s tim novcem tokom tih 12 godina. Da li zaista mislite da smo nas devetoro iz Anketnog odbora za 120 dana trebali da utvrdimo koje su bile mahinacije, koliko ih je i ko ih je radio. Sve to državni organi dobro znaju. I sve je to poznato onome kome treba da bude poznato.

Milovan Drecun, predsednik odbora za KIM: Evidentno je da ta pomoć nije dolazila do svih onih kojima je potrebna i to je ono što je posebno tesko

U serijalu Patriotska pljačka koji je emitovan pre dve godine između ostalog otkrivena je zaloupotreba od više miliona evra prilikom otkupa stanova od kosovskih Albanaca u severnoj Kosovskoj Mitrovici preko privatnih posrednika. Zatim nenamensko trošenje sredstava od preko tri miliona evra u projektima izgradnje gerontološkog centra i četiri stambene zgrade u Kosovskoj Mitrovici koje nikada nisu ni započete. Otkriveno je i da su mnoge firme imale povlašćen položaj u javnim nabavkama na čitavoj teritoriji Kosova, da su preuveličavane cene u gotovo svim velikim javnim nabavkama, da su se dešavale brojne zloupotrebe u zdravstvu kako na severu, tako i na jugu Kosova. Isto tako otkriveno je da veliki broj formalno zaposlenih dobija platu iz budžeta Srbije i to uvećanu kosovskim dodatkom, dok istovremeno primaju platu od vlade u Prištini, tako da dobijaju praktično tri plate dok oni koji nikada nisu radili u državnim institucijama Srbije a morali su da ostanu na Kosovu. ne dobijaju ništa.

Sve te navode potvrdili su i članovi anketnog odbora koji su tokom višemesečnog rada zajedno sa nadležnim inspektorima došli do istih podataka i dokaza. Uz 14 članova političkih stranaka, angažovani su saradnici iz velikog broja inspekcija različitih ministarstava. Oni su podeljeni na radne timove koji su razgovarali s odgovornima na lokalnom nivou i na terenu proveravali pojedinačne slučajeve.

Međutim, kada je emitovan serijal Patriotska pljačka, politicki lideri Srba sa Kosova optužili su novinare Insajdera da satanizuju srpski narod na Kosovu.

Zajednička sednica skupština četiri opštine sa severa Kosova, 19. Oktobar

Zaključak Skupštine IZ ARHIVE SA POTPISOM DATUMA:

Osuđujemo naručene kampanje nekih medija, na primer B92, za medijsku satanizaciju celokupnog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji sa posebnim akcentom na Srbe sa severa Pokrajine u vezi trošenja budžetskih sredstava sa ciljem razbijanja jedinstva građana i njihovog konfrontiranja sa drugim građanim Republike Srbije

Dok su se menjali oni koji su u Beogradu određivali koliko će sredstava iz budžeta odlaziti na Kosovo, na samom Kosovu godinama se oko svih dešavanja pitaju i oni koji se nazivaju liderima Srba sa Kosova.

Insajder: Gospodine Jakšiću, dobar dan
Marko Jakšić: Dobar dan
Insajder: Ja sam Ivan Angelovski, televizija b92. Emisija Inajder
Marko Jakšić: Ma, ajde bre
Insajder: Možemo li da razgovaramo?
Marko Jakšić: Ma, ajde bre, sklonite se od mene, molim vas
Insajder: Zašto?
Marko Jakšić: Ja sam vam lepo rekao da sam član Demokratske stranke Srbije
Insajder: To nema nikakve veze. Zbog čega ne želite da pričate, znači govorimo o vama

Marko Jakšić godinama je važio za jednog od najuticajnijih ljudi na severu Kosova. Član je glavnog odbora Demokratske stranke Srbije, bivši poslanik te stranke u Skupštini Srbije, ali i član anketnog odbora za Kosovo i Metohiju.

Nekoliko godina je bio na čelu Kosovskomitrovačke bolnice. U depešama Vikiliksa bio je čak označen i kao “kralj Kosova”. Jakšić je jedan od onih koji su osudili iznošenje dokaza u Insajderu. Isto tako bio je i protiv formiranja anketnog odbora koji je trebalo da ispita sve zloupotrebe. Posle toga je postao član ovog odbora.
On je sve do sada odbijao razgovor za Insajder pod izgovorom da je stav DSS da ne sarađuju sa B92.
Pristao je na razgovor posle završetka rada anketnog odbora o zloupotrebama na Kosovu ali i pored svih iznetih dokaza tvrdi da i dalje ostaje pri stavu da su Srbi sa Kosova satanizovani u serijalu Patriotska pljačka

Insajder: Da li i dalje stojite iza tog zaključka?

Marko Jakšić: Asolutno.

Insajder: Znači, da mi time što smo izveštavali o zloupotrebama na Kosovu, satanizujemo celokupan narod na Kosovu, s posebnim akcentom na Srbe na severu

Marko Jakšić: Pa o njima ste najviše i pisali.

Insajder: Ali nismo govorili o Srbima na severu, govorili smo o kriminalcima na severu

Marko Jakšić: Ali isto ste pričali...

Insajder: To vas pitam, kako zaštita kriminalaca pomaže Srbima na Kosovu?

Marko Jakšić: Kriminalci nisu samo na severu, jel ima kriminalaca na jugu...

Insajder: Jel treba da štitimo kriminalce?

Marko Jakšić: Ne, pa bože sačuvaj.

Odbor koji su činili predstavnici svih stranaka zaključio je da se novac iz budžeta nenamneski troši jer nema nikakve kontrole. U izveštaju se sugeriše predstavnicima nadležnih institucija da pokrenu istrage i ispitaju sve zloupotrebe.

Međutim, izveštaj nije imao nikakvog efekta jer još uvek nije stavljen na dnevni red Skupštine Srbije, kako bi bio usvojen, i samim tim postao obavezujući za nadležne institucije.

Ipak ,s obzirom na to da su anketnom odboru pomagali brojni nadležni inspektori  nameće se zaključak da je nadležnim institucijama sve poznato ali da i pored toga nije pokrenuta gotovo nikakva istraga.

Momir Stojanović: Ali ono što je bezobrazno i ono što je nepobitan utisak Anketnog odbora jeste da se tako drsko, bezobzirno trošio novac, odnosno rasipao novac budžetskih korisnika i da taj novac, pa ja bih rekao, usudio bih se da kažem, da u, makar kad su infrastrukturni objekti i ovo, makar 50 posto tog novca nije namenski iskorišćeno

Insajder: I to sve pod plaštom patriotizma

Ivan Jovanovic: Da. Sve pod plaštom patriotizma i pod plaštom navodne brige za srbe na kosovu, a mislim da su srbi na kosovu mogli mnogo više da dobiju da smo taj novac zaista uputili njima, znači na pravu adresu.

Zoran Ostojić: Ako pođemo od pretpostavke da zloupotrebe u trošenju narodnog novca traju sve te godine, a ta pretpostavka nije daleko od realnosti u ovom trenutku, zaštićeni su svi ti koji su taj novac kontrolisali.

Veći deo izveštaja Anketnog odbora odnosi se na zloupotrebe u periodu dok je na čelu Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju bio Nebojša Čović, donedavno član Privremenog veća grada Beograda i aktuelni potpredsednik FK Crvena Zvezda, koji je na to mesto došao nakon što ga je Aleksandar Vučić, tadašnji potpredsednik Vlade Srbije, pozvao u tzv. “krizni štab” FK Crvena Zvezda, posle ostavke dotadašnjeg predsedinka kluba Vladana Lukića.

U intervjuu za serijal “Patriotska pljačka”, pre dve godine Nebojša Čović je rekao da su svi projekti, što se tiče Koordinacionog centra dok je on bio na njegovom čelu, bili zakoniti i da u njima nije bilo zloupotreba.

Sada kada je Anketni odbor potvrdio dokaze koji su objavljeni u serijalu Insajdera, Nebojša Čović je odbio intervju uz obrazloženje da ne bi imao ništa da doda onome što je rekao u intervjuu za prethodni serijal.

Istovremeno, anketni odbor u izveštaju i pored toga što navodi da su se brojne zloupotrebe desile u periodu od 2002. do 2005.godine ne navodi da je Nebojša Čović tada bio na celu koordinacionog centra

Momir Stojanović: Šta, evo, pominjem Čovića, bio je šef koordinacionog centra. Da, najveći projekti na KiM koji, aaa, za koje je Anketni odbor utvrdio, od Gerontološkog centra, ne znam već, razni drugi projekti...

Insajder: lamele, sancija kuća

Momir Stojanović: Infrastruktura, rekonstrukcija puteva u Novom Brdu i tako dalje... Mi smo se ovde bavili…

Insajder: Sve je to za vreme Nebojše Čovića

Momir Stojanović: Odlično, ne vidim nikakav problem u tome. Pa da smo hteli da zaštitimo Čovića mi bi se bavili 2011-tom, 2012-tom... ne bi 2003-om. Pazite gospodin Nebojša Čović nigde nije potpisivao nijedan akt. To nije problem za mene i za vas. To je problem za one koji budu vodili istragu.

Pre dva meseca, kada su novinari Insajdera završavali istraživanje o novim zloupotrebama na Kosovu, što ćete videti u ovom serijalu, u Tužilaštvu za organizovani kriminal nam je rečeno da je istraga u toku.

Međutim, pre dve nedelje, Tužilaštvo je saopštilo da je istragu o ovim zloupotrebama pokrenulo 25. avgusta ove godine, dve godine nakon što su dokazi o tim zloupotrebama objavljeni u serijalu Patriotska pljačka.

Prema saznanjima Insajdera, istragom koja se zasniva na krivičnoj prijavi kosovskomitrovačke policije iz 2011. godine, obuhvaćeni su Nebojša Čović, kao predsednik Koordinacionog centra, Anđelka Radenković, sekretar Koordinacionog centra, koja je po nalozima i uz odobrenje Nebojše Čovića potpisivala sporne dokumente, zatim Dragan Kalaba, bivši načelnik Kosovskomitrovačkog okruga, Draško Pašić, bivši direktor preduzeća Komgrap-gradnja, Idriz Šijak, bivši vlasnik i direktor preduzeća Daki i Bojan Radovanović, bivši vlasnik i direktor preduzeća Masters.

Do sada je već saslušano nekoliko osumnjičenih, među kojima i Idriz Šijak.

Idriz Šijak: Ja od toga ne bežim i u svakom trenutku sam spreman sa svima da radim i sarađujem kako bi došli do kraja, do, do konačne istine.

Njih šestoro osumnjičeni su da su sebi i firmama Daki i Masters, koje su u vreme Nebojše Čovića dobijale najviše državnih poslova na Kosovu, u programu otkupa stanova, u izgradnji “Lamela” i u dva sporna sudska postupka u Trgovinskom sudu u Beogradu, pribavili imovinsku korist u iznosu od preko 850 miliona dinara, odnosno preko 10 miliona evra.

O svim ovim slučajevima dokazi su izneti u serijalju Patriotska pljačka, pre dve godine.

Otkup nekretnina bio je tajni projekat države Srbije, koji je otkriven u serijalu “Patriotska pljačka”. Pod izgovorom zbrinjavanja socijalno ugroženih Srba na Kosovu, preko mreže posrednika, država je od 2003. do 2011. platila milione evra za kuće i stanove kosovskih Albanaca, po nerealno visokim cenama. Nekretnine su zatim dodeljivane ljudima sa političkim vezama.

Za otkup stanova ne severu bio je zadužen Kosovsko-mitrovački okrug, a sredstva su se obezbeđivala iz budžeta Srbije, preko Koodinacionog centra za Kosovo na čijem je čelu tada bio Nebojša Čović.

Posrednike, u državni posao, formalno uvodi tadašnji načelnik Kosovsko-mitrovačkog okruga Dragan Kalaba.

Kalaba je sredinom 2003. godine potpisao tri ugovora. Sa privatnom firmom “Masters”, sa takođe privatnom firmom “Daki” i sa, tada državnim preduzećem, “Komgrap Gradnja”.

Glavni čovek za otkup nekretnina tako postaje Bojan Radovanović, tada vlasnik firme Masters, ali i čovek ovlašćen za zastupanje firme Daki i član Upravnog odbora holdinga “Komgrap”. Radovanović je danas vlasnik firme “Bask Prestige”, a u više navrata je bio pod istragom policije zbog poslova u fudbalu i sumnjivih kredita koje je uzimao.

Zbog lakše komunikacije sa kosovskim Albancima, u posao se uvodi Idriz Šijak, formalni vlasnik i direktor preduzeća Daki. 

Samo nekoliko dana pošto je registorvao firmu, Idirz Šijak je za potrebe države Srbije otkupio prvu nekretninu - kuću u Kolašinskoj ulici broj 156. Ovo je najskuplja nekretnina koju je Kosovsko Mitrovački okrug platio i koštala je oko 80 miliona dinara, što je u to vreme bilo više od 1.1 milion evra.

Insajder: To je prva kuća koju ste kupili?

Idriz Šijak: Da.

Insjader: I to je koštalo milion evra?

Idriz Šijak: Vidite, što se tiče cifre, da je i pet miliona i 25 miliona, što to mene interesuje? Šta imam ja od toga? Ja imam isključivo tri procenta. Ja za tu kuću sam dobio polovinu para, pola nisam dobio. Isto, za Medicinski fakultet dobio sam pola para, pola nisam. To mora da mi se isplati, to bez daljnjeg.

Preduzeće “Daki” sklopilo je predugovore o prodaji 22 nekretnine u vrednosti od oko 3.3 miliona evra. Cene po kvadratu su išle od 437, do čak 968 evra. Šijak, je medjutim, pre dve godine tvrdio da on nije kontrolisao račun na koji se uplaćuje novac.

Idriz Šijak: Vidi, džaba ti sa mnom imaš posla oko toga. Ja nisam, ja ne znam. Jednostavno ugovore nisam gledao. Nije me interesovalo. Ništa me od toga nije interesovalo. Da li je tačno ili nije? Imaš brate organe, imaš policiju, imaš sve.  

Tužilaštvo za organizovani kriminal, prema saznanjima Insajdera, u dosadašnjoj istrazi nije ulazilo u dalje tokove novca.

Nebojši Čoviću Tužilaštvo stavlja na teret da je izdavao naloge drugim osumnjičenima ili da im je davao instrukcije kako da postupaju u određenim situacijama. 

Međutim, istražujući dalje zloupotrebe, novinari Insajdera došli su do ugovora koji dokazuju da se novac vrteo u krugu jednih te istih ljudi. Reč je o ugovorima koje firme sa Kosova potpisuju sa firmom Roto Koš. Jedan od akcionara privatne firme Roto Koš bio je i tadašnji predsednik koordinacionog centra Nebojša Čović.

Prema dokumentaciji iz Agencije za privredne registre, u koju je redakcija Insajdera imala uvid, Roto Koš je firma osnovana 1997. godine kao akcionarsko društvo za trgovinu, ugostiteljstvo i sport. Osnovali su ga kao mešovito preduzeće “FMP”, u kom je Nebojša Čović bio predsednik Upravnog odbora i 38 akcionara među kojima su bili Nebojša Čović i njegova supruga Vesna koji su zajedno imali oko 10.8 odsto učešća u kapitalu. 

Firma je u međuvremenu promenila naziv u Kobe Group, a Nebojša i Vesna Čović su sada većinski vlasnici ove kompanije sa zajedničkim udelom od 62.73 odsto.

Direktor firme je Vasko Jančić, koji je 2003. kao odgovorno lice, potpisivao ugovore s kosovskim firmama. 

Prema  ugovorima o raskidu donacija izmedju firme Roto Koš i firme Daki vidi se da je firma čiji je vlasnik bio Idriz Šijak samo nekoliko dana pošto je za potrebe države Srbije otkupila nekretninu u vrednosti od oko million evra, potpisala ugovor po kojem uplaćuje donaciju firmi čiji je jedan od  akcionara Nebojša Čović.

Firma Daki Idriza Šijaka osnovana je 11. juna 2003. godine i bila je angažovana kao posrednik u otkupu nekretnina od kosovskih Albanaca u severnoj Kosovskoj Mitrovici.

Firma Daki 24. juna 2003. samo 13 dana nakon osnivanja, potpisuje ugovor o donaciji sa Roto Koš, na iznos od 97.000 evra. Ugovor su potpisali Idriz Šijak, kao vlasnik i direktor preduzeća Daki i Vasko Jančić, kao direktor Roto Koša.

Ugovor je potpisan samo sedam dana nakon što je Daki potpisao ugovor za kupovinu prve nekretnine – kuću u Kolašinskoj ulici broj 156 u Kosovskoj Mitrovici - koju su građani Srbije, preko Koordinacionog centra i Kosovskomitrovačkog okruga, platili preko 1.1 milion evra.

Drugi ugovor o donaciji sa Roto Košem Daki potpisuje decembra 2003. godine na iznos od oko 160.000 evra.

Zajedno s prvim ugovorom, ukupan iznos donacija koje je firma Daki isplatila firmi Roto Koš iznosi oko 260.000 evra.

Nebojša Čović odbio je  razgovor za Insajder ovim povodom. Idriz Sijak tvrdi da nije nista potpisivao vec da je to verovatno u njegovo ime uradio Bojan Radovanovic vlasnik firme Masters.

Idriz Šijak: Ja nikad u životu nisam čuo za tu firmu Roto Koš. Onda ste mi vi rekli, onda ste mi vi rekli, onda ste mi vi rekli da..

Insjader: Jel to vaš potpis?

Idriz Šijak: E boga, mi ovo je vešta kopija, a moguće da je i moj, ali verujte ja ovakve bele papire, ja sam potpisao.

Insajder: Kako mislite beli papir?

Idriz Šijak: Ovako, vidite, gde nijedno slovo nije napisano....

Istovremeno, dva ugovora o donaciji sa Roto Košem potpisuje i firma Krov, u vlasništvu Dragiše Milosavljevića, preduzetnika sa severa Kosova. Njegova firma bila je angažovana kao podizvođač na građevinskim poslovima koji su plaćani iz budžeta Srbije, preko Koordinacionog centra.

Ukupan iznos donacija koje je firma Krov isplatila Čovićevom Roto Košu iznosi oko 200.000 evra.

Ukupne donacije, samo iz ugovora sa dve firme do kojih je došla redakcija Insajdera, iznose oko 460.000 evra.

Medjutim, Vlasnik i direktor Krova Dragiša Milosavljević  u razgovor za Insajder tvrdi da nije nista potpisivao I da ne zna o kakvim je donacijama rec.

Insajder: Kako je došlo do potpisivanja ugovora o donaciji sa firmom Roto Koš?

Dragiša Milosavljević: To stvarno ne znam. Niti sam učestvovao u potpisivanju niti

Insajder: Ali otkud vase ime na tim ugovorima? I ime vase firme?

Dragiša Milosavljević: Ne znam...Ne znam. Stvarno ne znam, niti sam potpisivao…

Insajder: Vaš potpis je tamo

Dragiša Milosavljević: Ne, ni u raskidu ugovora ni u ugovoru, ne. Nisam potpisivao, sigurno ja nisam potpisao...

Insajder: Pa ko je potpisao?

Dragiša Milosavljević: Pa ne znam. Moj potpis nije.

Svi ovi ugovori kasnije su raskinuti sporazumima između Roto Koša i firmi Daki i Krov. Prema sporazumima, do kojih je došla redakcija Insajdera, Roto Koš je bio u obavezi da vrati primljena sredstva. Prema saznanjima Insajdera novac od donacija jeste vraćen, ali niko nema odgovor na pitanje zašto je uopšte privatna firma čiji je suvlasnik Nebojša Čović, dobijala donacije od više stotina hiljada evra, od firmi sa Kosova koje su radile za državu.

Zoran Milošević, vlasnika firme Central Impeks koji u razgovoru za Insajder priznaje da je potpisivao ugovore o donaciji sa Čovićevom firmom, tvrdi da je sve radio po nalogu Bojana Radovanovića vlasnika firme Masters koja u to vreme dobija najviše poslova od države Srbije. Milošević objašnjava da je on samo fiktivno učestvovao u tome, odnosno da mu je Radovanović dao novac koji je zatim njegova firma uplatila Čovićevoj kao donaciju, a da je potom kada je raskinut ugovor, taj novac vraćen njemu na račun pa je on podigao i vratio Radovanoviću.

Insajder: U kojim ste poslovima učestvovali na Kosovu?

Zoran Milošević: U proizvodnji stolarije i montaži stolarije na pojedinim objektima.

Insajder: Ko vas je angažovao?

Dragiša Milosavljević: Bojan Radovanović preko svojih firmi.

Insajder: To su bili drzavnim poslovi?

Dragiša Milosavljević: Pa, to je bila privatna firma, moja i njegova, on je izvodio poslove za državu, mi smo bili podizvođači i to je to.

Insajder: kako je došlo do potpisivanja ugovora između vase firme I firme Roto Koš?

Dragiša Milosavljević: Došlo je na inicijativu Bojana Radovanovića, Mastersa, zbog saradnje, svega, da li može da se uplati neki iznos koji, normalno, mi nismo posedovali, rečeno je da će novac stići, da treba da ga prosledim, došlo je do ugovaranja, potpisivanja ugovora i prenosa sredstava. Na bazi reklame, donacije i tako...

Insajder: Firmi Roto Koš?

Dragiša Milosavljević: Tako je.

Insajder: Kolika su to bila sredstva?

Dragiša Milosavljević: To je bilo 7.5 miliona dinara, tadašnjih.

Insajder: Otkud vama 7.5 miliona dinara?

Dragiša Milosavljević: Pa, pare su doznačene od strane firme... Na bazi dogovora sa Bojanom.

Insajder: Ali s obzirom da znate da je Masters radio poslove koje je finansirala država, jeste makar pretpostavili da je taj novac drzavnim novac, praktično, koji vi prebacujete Roto Košu?

Dragiša Milosavljević: Mmmm, ni u jednom trenutku, znači, nije tu bilo samo državnog novca, na novcu ne piše čiji je, šta je. Tek sad, znači, nakon toliko vremena i ja vidim šta se dešavalo...

Insajder: Šta?

Dragiša Milosavljević: Sad mi je jasno da je verovatno bilo zloupotreba iz budžeta Republike Srbije. Da su to možda ta sredstva od kupovine kuća i svega...

Bojan Radovanović, vlasnik Mastersa, kaže da je pre dve godine sam otišao u Tužilaštvo za organizovani kriminal i dostavio im sve podatke o zloupotrebama novca građana Srbije, u kojima je i sam učestvovao. On je odbio da odgovori na pitanje da li je vraćanje donacija bio samo formalan način da se zataška da je to zapravo bilo plaćanje usluge za dobijanje poslova od države Srbije.

Insajder: Zašto ste preko vaših podizvođača uplaćivali novac firmi Roto Koš?

Bojan Radovanović: Ja sam se samoinicijativno obratio pre više od dve godine tužilaštvu za organizovani kriminal i vezano za te poslove sve objasnio nadležnim organima. Taj predmet je strogo pov. tako da... Ne smem po tom pitanju da se izjašnjavam. Inače sam se pre par meseci obratio državi s predlogom da obeštetim državu za iznos za koji sam oštetio državu u tim poslovima.

Insajder: Jel su vam odgovorili?

Bojan Radovanović: Još uvek ne.

Insajder: Dobro, jeste svesni da je taj novac koji je uplaćivan firmi Roto Koš novac građana Srbije?

Bojan Radovanović: Rekao sam vam da je slučaj u tužilaštvu za organizovani kriminal, da je strogo pov. i da ne smem o tome.

Insajder: A koliko je takvih ugovora potpisano?

Bojan Radovanović: Rekao sam vam sve. Ne smem da komentarišem.

Za zloupotrebe u otkupu nekretnina je već pokrenut jedan postupak u Višem sudu u Kraljevu.

Nakon serijala Insajdera Patriotska pljačka, Idriz Šijak je tri meseca proveo u pritvoru u Kraljevu zbog postupka koji je protiv njega pokrenut za zloupotrebe u otkupu nekretnina od Kosovskih Albanaca i u kom je on bio jedini optuženi.

Tužilaštvo u Kraljevu pronašlo je trojicu Albanaca koji su svedočili da su nekretnine prodali po mnogo nižoj ceni od one koja je državi Srbiji naplaćena.

Jedna kuća kupljena je za 55.000 evra, a od države je naplaćeno preko 110.000 evra. Oko 55.000 evra više.

Za drugu kuću, prodavcu je plaćeno 110.000 evra, a od države naplaćeno 187.090 evra, odnosno oko 77.000 evra više.

Treća kuća kupljena je za 80.000 evra, a od države naplaćeno 130.000 evra, odnosno oko 50.000 evra više.

Samo na ove tri kuće, za koje su pronađeni svedoci, neko je praktično ukrao preko 180.000 evra, a u tom periodu od 2003. do 2005. pored ove tri za koje su utvrđene zloupotrebe, otkupljeno je još 30-tak nekretnina, pri čemu nije poznato da li je i na ostalima bilo sličnih zloupotreba.

Ukupno je na otkup nekretnina u tom periodu potrošeno oko pet miliona evra iz budžeta Srbije.

Zoran Ostojić: To nije moglo bez nekakve organizacije i među Albancima, advokata i onih čiji potpis znači vama ili njemu novac u džep.

Idriz Šijak: A ovo što su oni potpisivali više to je bilo, tako su govorili, da treba adaptacija kuća da bude i to je ta razlika. A sad da li je to stvarno ta razlika ili je u pitanju malverzacija ili nešto drugo, ja u to ne ulazim.

U međuvremenu, postupak protiv Šijaka je pravosnažno okončan oslobađajućom presudom. U odluci Višeg suda u Kraljevu, koju je redakcija Insjadera dobila po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, utvrđeno je da  novac jeste ukraden ali da nije završio kod Idriza Šijaka, jer on uopšte nije upravljao tim sredstvima.

Insajder: Vi ste oslobođeni ali u presudi piše da novac neko jeste uzeo.

Idriz Šijak:To, to ja uopšte ne sporim. To ja uopšte ne sporim. Ja ću informacije one prave da dam koliko su para dobili Albanci. Ako su potpisali više ili ovaj, više su pare podigli, pa nek se vidi u čijem džepu su završili. U moje nisu.

Idriz Šijak je oslobođen, a nikakav drugi postupak nije pokrenut iako državni organi nisu došli do odgovora ko jeste zloupotrebio ovaj novac, ako to nije bio Idriz Šijak.

Momir Stojanović: To odmah govori o tome da nadležne institucije nisu radile svoj posao. Mislim da je potrebno što pre usvojiti taj izveštaj, mislim da je potrebno što pre odrediti rok od godinu dana, kakav je predlog izveštaja Anketnog odbora Vladi, da se po nekim ključnim stavkama gde je po našoj proceni, po proceni Anketnog odbora najveći deo sredstava potrošen nezakonito, da se sprovedu istrage i da konačno u roku od godinu dana izvesti parlament o preduzetim merama.

Maja Gojković, predsednica parlamenta, odbila je izjavu za Insajder, ali nam je iz njenog kabineta rečeno da ona do sada nije mogla da predloži da izveštaj Anketnog odbora bude stavljen na dnevni red Skupštine Srbije jer je od njenog postavljanja do danas Skupština u tzv “vanrednom zasedanju”, što znači da samo Vlada Srbije ili trećina poslanika mogu da predlažu tačke dnevnog reda.

Prema saznanjima Insajdera, Tužilaštvo za organizovani kriminal je, istražujući slučaj “Lamele”, došlo do podatka da su Građevinska direkcija Srbije i Koordinacioni centar platili 180.000.000 dinara na račun preduzeća Daki. Od ovog novca deo je prebačen na račune nekoliko firmi, među kojima je i preduzeće Trgomen iz Kraljeva.

Trgomen je tada, a delom je i danas u vlasništvu kraljevačkog biznismena Predraga Mikića. Njega je 2012. godine predsednik Srbije Tomislav Nikolić postavio za savetnika za privredu.

Mikić se zajedno sa Nebojšom Čovićem i Bojanom Radovanovićem, pojavljuje i u jednom od slučajeva kojima su se bavili inspektori koji su pomagali članovima Anketnog odbora za Kosovo i Metohiju.

U februaru 2003. Mikić je državi Srbiji prodao kuću u Gračanici po ceni od 600.000 evra.

Kuću je otkupio Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici, preko posredničke firme Masters, na čijem je čelu bio Bojan Radovanović, a na inicijativu Nebojše Čovića, tada predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

Ta kuća prema dokumentaciji do koje su dosli radni timovi anketnog odbora ima 212 kvadrata, nedovršeni pomoćni objekat od  594 kvadrata koji je u tom trenutku završen samo 30 odsto, kotlarnicu od 26 kvadrata i 10 ari placa. U dokumentu se navodi da su  svi objekti procenjeni na 642 evra po kvadratu - i kuća i nedovršeni objekat i kotlarnica - a plac na 5000 evra po aru.

Predrag Mikić je odbio intervju za Insajder.

Momir Stojanović tvrdi da činjenica da se radi o savetniku predsednika Srbije nije razlog zašto se njegovo ime ne navodi u konačnom izveštaju Anketnog odbora, iako se navodi taj slučaj zloupotrebe. 

Momir Stojanović: Ne znam zašto bi se pominjao. Ne znam, ne znam, znam na koga mislite, ali uopšte ne znam, ne znam kroz predmete koje smo mi obrađivali nigde gospodina Mikića nije bilo.

Insajder: To se spominje u materijalu na osnovu koga ste vi pisali izveštaj

Momir Stojanović: Da, da, dobro, dobro...Pa čekajte, pazite, tu je hiljadu imena se pominje. Ja bi vas, mislim, nije problem, ne znam da li, kako ja, da li je to u skladu sa zakonom, pretpostavljam da imate neki od, jedan od zapisnika stručnih ovih ekipa...

Insajder: Evo možete da vidite…

Momir Stojanović: Ne, ne, to nema...To je izveštaj, pretpostavljam, nekog stručnog tima…Ovo nije izveštaj stručnog, stručnog tima kojim sam ja rukovodio.

Insajder: Ovo su ti izveštaji koje su vama sačinjavali radni timovi. Pa jel to ova dokumentacija? Jesu to ti..

Momir Stojanović: Dozvolićete mi ja stvarno bez naočara ne znam, mislim...jeste izvadili mi papir neki, mislim, to znate, ja kad sam bio nekada operativac, bavio se time, znam šta „pa šta vam je ovo“, to verujte kod mene baš ne prolazi...

Insajder: Ajde stavite naočare i pogledajte da li je ovo autentičan izveštaj vašeg radnog tima?

Momir Stojanović: Da, ovo je autentičan izveštaj kupovina zgrade studentskog doma broj jedan.

Insajder: Šta piše u tački u kojoj se spominje Predrag Mikić, na sledećoj strani?

Momir Stojanović: Pa, pa neka se pominje, pazite, pominje se... Prvo ja uopšte ni…prvo gospodina Mikića ja uopšte ne znam. Ja lično. Nikad nisam s njim imao kontakt. Drugo, u svakom od ovakvih zaključaka ja sam se bavio ciframa i pojavama... Znači ne znam zašto smatrate grehom što nije pomenut gospodin Mikić. Evo vi ga pominjete, nije problem...

Insajder: Da li vam je neko rekao da ga sklonite iz izveštaja?

Momir Stojanović: Ne...Znate šta, mislim vi...meni....Ja sam u životu uvek razmišljao svojom glavom, na mene ne može niko da utiče. Oni koji su radili sa mnom, a morali bi, eto možete proveriti, aaa, što kažu klinci, svašta nešto sam u životu radio, možete proveriti da na mene teško neko može da utiče. Tako ne ni po pitanju Predraga Mikića, ni po pitanju ijedne ličnosti. Nit je ko sklonjen, nit je ko izostavljen...

Smenom Nebojše Čovića s mesta predsednika Koordinacionog centra 2005.godine, prekida se poslovni odnos sa firmama “Masters”, “Daki” i “Komgrap”, ali se dolaskom Sande Rašković Ivić iz DSS-a na to mesto, u posao uvode novi posrednici, koji uz proviziju nastavljaju da otkupljuju nekretnine od kosovskih Albanaca.

Iza čitavog projekta, prema rečima Milorada Todorovića, nekadašnjeg visokog funkcionera DSS-a, stajao je njegov tadašnji stranački kolega, Marko Jakšić.

Anketni odbor zaključio je u izveštaju da se brojne zloupotrebe sa otkupom nekretnina desile i u periodu dok je na čelu koordinacionog centra bila Sanda Raškovic Ivić iz DSS-a. Međutim ni njeno ime se ne navodi u izveštaju

ZAKLJUCAK ANKETNOG ODBORA:  

Za ovu namenu iz budžeta Republike Srbije utrošeno je 9.930.772 evra. Kao kupci nepokretnosti se pojavljuje više fizičkih lica sa prebivalištem u severnom delu Kosovske Mitrovice. Odbor je utvrdio indikativno pojavljivanje više istih lica kao kupaca u kupoprodajnim ugovorima u ovom periodu.

Prema istraživanu Insajdera, jedan od stanova koje je država Srbija otkupila na severu Kosova preko posrednika, što su platili gradjani Srbije, dobio je, na primer, Radoje Krečković, bivši direktor srpskog javnog predužeca na kosovu - Elektrokosmeta.Stan je dobio i Nikola Kabašić, vd predsednika suda u Kosovskoj Mitrovici, kadar Demokratske stranke, zatim Lazar Kostić član Nove Srbije,kao i Nebojša Jović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severne Kosovske Mitrovice.

Insajder: Zašto ste te stanove delili po političkim linijama, te stanove koji su otkupljeni..?

Marko Jakšić: Pa to je vaša priča, bože sačuvaj. Postojalo je, koliko ja znam, u okviru okruga je postojala komisija za dodelu stanova. U okviru svega toga nijedan stan nije podeljen po političkoj liniji...

Insajder: Nebojša Jović, Dražan Stojković, Dušan Mutavdžić…

Marko Jakšić: Lazar Kostić je čovek, to je, ovaj, jedna uboga, bolesna sirotinja, raseljeno lice, ima četvoro dece. Vaš serijal, kad ste počeli da spominjete Dušana Mutavdžića, Lazara Kostića, ovaj, u startu su svi osudili.

Insajder: Dušana Mutavdžića, vođu navijača Partizana?

Marko Jakšić: Pa nema veze. Dušan Mutavdžić je faktički ostavljeno, sa osamnaest godina je ostao sam u Mitrovici. On je sad posto vođa navijača inače ima troje dece, on nema nikakve veze s nama. Četvrto mu je na putu, samo on radi, žena ne radi. Jel mislite da je to po političkoj liniji? Da Dušan Mutavdžić, raseljeno lice iz Istoka. Jel znate odakle su Mutavdžići? Iz Istoka.

Insajder: Ali imali ste sve one ljude, imate sve one ljude po izbegličkim centrima, po kontejnerskim naseljima

Marko Jakšić: Ne, ne, hteo sam da vam kažem. Ko je njima podelio stanove? Komisija, ovaj, za dodelu stanova. Druga stvar, to smo bili pričali i danas. Jel znate vi da su postojala dva kolektivna centra u Leposaviću?

Insajder: Dražan Stojković ...

Marko Jakšić: Jel znaš odakle je Dražan Stojković? Otac četvoro dece...

Insajder: Bivši policajac i saradnik Zvonka Veselinovića

Marko Jakšić: Ne.

Insajder: On je uhapšen zajedno sa Zvonkom Veselinovićem za trgovinu heroinom

Marko Jakšić: Da, ali on je odvojen...

Insajder: I to je u redu?

Marko Jakšić: Ne, ne, ovaj Dražen Stojković, radi kao vozač u Studentskom centru, nema nikakve veze ni sa Zvonkom Veselinovićem, ni sa bilo kim...

Insajder: Hapšen je zajedno sa njim…

Marko Jakšić: Pa da, ali znate kad je hapšen? 2003. Pre sedam, osam godina. Da. Pre deset godina, jel tako. Od tada Dražan Stojković se oženio  ponovo, ima četvoro dece...

Insajder: Dobio stan od države…

Marko Jakšić: U Bošnjak Mahali.

Dušan Mutavdžić, koji je dobio jedan od stanova otkupljenih državnim novcem u severnoj Mitrovici, vođa je navijača Partizana na Kosovu i Metohiji, koji je povezivan sa pružanjem utočišta dvojici članova navijačke grupe Partizana Alkatraz, nakon ubistva Ivana Perovića i ranjavanja Đorđa Stanojevića, pripadnika suparničke navijačke grupe Partizana u Beogradu.

Dražan Stojković, koji je takođe dobio jedan od otkupljenih stanova, je bivši policajac koji je 2003. godine uhapšen sa Zvonkom Veselinovićem zbog trgovine narkoticima, a koji je zajedno s Veselinovićem u policiji priznao delo, da bi tri godine kasnije, nakon dva suđenja, pravosnažnom presudom Okružnog suda u Kraljevu, obojica bili oslobođeni odgovornosti.

Anketni odbor je u izveštaju koji je usvojen ali koji još uvek nije stavljen na dnevni red Skupštine Srbije zaključio da postoji osnovana sumnja da su izvršene brojne zloupotrebe budžetskih sredstava koja su utrošena za otkup nepokretnosti u severnom delu Kosovske Mitrovice za smeštaj kadrova i interno raseljenih lica u periodu 2002. do 2012. Godine. Zbog svega toga anketni odbor predlaze da nadležni državni organi sprovedu hitnu istragu.

Insajder: Utvrdili ste da ne postoji adekvatna kontrolu trošenja tog novca. Šta biste vi pomislili za nekoga ko dnevno troši, ne 650 hiljada, nego 650 evra a da ne zna na šta troši?

Momir Stojanović: Tu dolazimo do jednog ključnog problema. Preovladala je neka svest u kome svi oni laduju, ništa ne rade, primaju novac, čekaju uredno, niko.. Ne talasaj, ništa ne menjaj. E to ništa ne menjaj na KiM je pogubno. Dugoročno  je pogubno i po Srbiju i po ljude na KiM.

NASTAVICE SE…