Transkript druge epizode

Mladen Stojović, dugogodišnji novinar Danasa i Vijesti: U trenutku kada Arkan preuzima Obilić, dešava se jedna, uslovno rečeno, slična situacija u Crnoj Gori, zato što Sutjesku preuzima Brano Mićunović. Brano Mićunović je u Crnoj Gori bio ono što je Arkan bio u Srbiji, odnosno važio je, imao je isti ugled tada. Ima i danas, on je još živ.

Zoran Arsić, bivši predsednik FS Vojvodine i fudbalski sudija: To je fudbalska tragedija i tragedija ovog društva što danas može da radi ko šta hoće. Zamislite kada jedan čelnik fudbalskog kluba pokaže svu svoju nemoć pred fudbalskom mafijom.

Dragomir Tanović, međunarodni fudbalski sudija i inspektor za privredni kriminal SUP-a Subotica: Zamislite pet-šest predsednika klubova, koji dolaze sa svojih pet-šest telohranitelja - koliko tu ima oružja? Zbog čega? Je l' to sport?

Telohranitelji, oružje, nasilje i bahatost postali su vrednosni simboli fudbala još od sredine 90-ih. Tada, posle raspada SFRJ, srpsko-crnogorskim fudbalom dominiraju Crvena zvezda i Partizan. Bez konkurencije velike četvorke bivše Jugoslavije, dva beogradska kluba sa dugačkom tradicijom za protivnike su dobili niz malih klubova sa periferija, koje preuzimaju ili osnivaju ljudi sa kriminalnim dosijeima, povratnici sa ratišta, ali i tadašnji politički moćnici.

Paralelno sa tim, u Crnoj Gori Sutjesku preuzima Brano Mićunović, a Zetu Radojica Božović, bivši pripadnik JSO-a. Tada nastaju, kako mnogi to nazivaju, bratski odnosi između srpskih i crnogorskih klubova, koji traju do danas. Zajedno su došli na ideju kako da klubovi pod kontrolom moćnih opstanu u najvišem rangu takmičenja. Osmišljavaju formulu "tri za tri", pomoću koje domaćin uvek pobeđuje. Istovremeno, tako se stvara sistem uzimanja bodova, gde oni koji igraju nerešeno na kraju gube i ispadaju.

Sudije nemaju nikakvu ulogu u takvim utakmicama. U Beogradu im novi vlasnici fudbalskih klubova lupaju šamare, a u Crnoj Gori sudijama stavljaju glavu u WC šolju. Tako mnogi zbog straha, a mnogi iz interesa pristaju na pravila igre koja nameću moćnici, a koja pre svega podrazumeva da ćute i trpe. Država ništa ne preduzima. Nameštaju se utakmice, iz prve lige ispadaju samo oni koji tada nemaju nikakvu zaštitu. Igrači onih klubova koji nameštanjem ili pretnjama igraju u prvoj ligi, pod raznim vrstama pritisaka, uglavnom ulaze i u reprezentaciju, što predsednicima klubova obezbeđuje mnogo bolju zaradu prilikom prodaje tog igrača. Nameštanje utakmica tako ima mnogo veću cenu od onoga što se zove dobar rezultat ili bolji plasman.

PRAVILA IGRE - DRUGA EPIZODA

Zoran Arsić, bivši predsednik FS Vojvodine i fudbalski sudija: Tom prilikom kada sam sudio nije mi bilo lako da se susrećemo sa raznoraznim ljudima, kojima i generalno fudbal nije pripadao. I mi smo, na veliku žalost, izvinjavam se gledaocima jer moram da upotrebim reč "na žalost veliku", mi smo bili tada jedno veliko sredstvo za kontracepciju, "bajpas" nekim ljudima u fudbalu, pogotovo koji su bili odgovorni, jer jednostavno smo bili za jednokratnu upotrebu.

B92: A u kom smislu, šta to znači?

Zoran Arsić: Pa, šta to znači? Pošaljete... Tada je bilo, tada je bio period kada se uveliko igralo "tri za tri" - tri boda kući, tri boda na strani ustupite itd. I sad, znate kako, ja treba iz Subotice da odem za Niš, da budem nemi posmatrač, recimo, na nekim utakmicama, a već se unapred zna rezultat...

Dragomir Tanović, međunarodni fudbalski sudija i inspektor za privredni kriminal SUP-a Subotica: "Tri za tri" je vrlo jednostavna formula: kod kuće dobije domaćin, kad ode isti taj domaćin kod gosta, dobija gost. Nikom ništa.

B92: Koja je tu uloga sudije?

Dragomir Tanović: Nemog posmatrača. Sudija je tu nem. Znači, i kad primeti da neka ekipa hoće namerno da izgubi, ne može da reaguje.

B92: Kako je moguće da je to javna tajna i da to tako prolazi?

Dragomir Tanović: Nemam odgovor na takvo pitanje. Mogu samo da zamislim. Jednostavno, nikada se niko nije bavio fudbalskim savezom od državnih institucija, znači, od policije nikada nije bilo prijava, a policija prvo i osnovno radi na osnovu prijave.

Zoran Arsić, bivši predsednik FS Vojvodine i fudbalski sudija: Sticajem okolnosti, sad sa ove tačke gledišta, nije da nisam, tačno je, i ja sam bio jedan od onih ljudi koji sam sudio takve utakmice. Bilo je slučajeva kada su ulazili predsednici klubova u svlačionicu sudijsku i kažu: mi smo se dogovorili i takva je i takva stvar... A imate i drugu situaciju, kada sam govorio o ljudima koji danas, na žalost, nisu među nama, predsednici klubova, bilo je takvih slučajeva kada vas dočekaju, prva rečenica je: vidi, mi danas mora da pobedimo. I sad, pošto nemate zaštitu jedne organizacije, u toj organizaciji nikog ne interesujete vi kao pojedinac, pa šta ćete, morate da budete deo sistema, jednostavno kažeš: pa, dobro, pobedićeš. I onda svi šutiraju na jedan go.

Fudbalski klubovi bore se za ulazak u prvu ligu na sve načine, pa i pomoću nasilja, potkupljivanja sudija, ali i međusobnim dogovorima ko će kada da pobedi. Bolji plasman kluba važan je, između ostalog, zbog velikih finansijskih interesa. Igrači klubova koji su u prvoj ligi imaju bolju cenu prilikom prodaje. Sportski novinar Mladen Stojović naglašava da su između klubova u Srbiji i Crnoj Gori polovinom 90-ih uspostavljena nova pravila igre. U trenutku kada Željko Ražnatović Arkan preuzima Obilić, Sutjesku iz Nikšića preuzima Brano Mićunović, a OFK Beograd Zvezdan Terzić, sadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije.

Mladen Stojović, dugogodišnji novinar Danasa i Vijesti: Zvezdan Terzić je bivši fudbaler tog kluba, dobar fudbaler i čovek koga vezuju za Brana Mićunovića, pa je onda važila ta priča da postoji to nekakvo, pod znacima navoda, Sveto trojstvo kada je reč o Obiliću, Sutjesci i OFK Beogradu.

Zvezdan Terzić, bivši čelnik OFK Beograda, danas je predsednik Fudbalskog saveza Srbije. On je odbio više poziva da govori za Insajder. Branislav Brano Mićunović bio je dugo godina na čelu Sutjeske i u dobrim odnosima sa Zvezdanom Terzićem. Terzić je nedavno rekao da se on svojih prijatelja nikada ne odriče.

Mladen Stojović, dugogodišnji novinar Danasa i Vijesti: Brano Mićunović je čovek o kom u Crnoj Gori postoji strah kad mu pomenu ime... Dakle, ne vole da... Patološki strah. Zašto? Ne znam. Mogu da nagađam. Čovek koji je iz te neke generacije i tog nekog društva, onih momaka sa "vrućeg asfalta", kako smo ih krstili tamo početkom 90-ih, a koji su otišli iz zemlje 70-ih godina bili, generacija sa Giškom, pokojnim Giškom Božovićem, sa Arkanom, bio je nekad bokser, bio je novosadski student... Tako, sad je privrednik, bavi se nekim građevinskim preduzimanjem... Nemam puno informacija o njemu. Znam da je veliki zaljubljenik fudbala i da je eto, pet-šest godina bio prvi čovek Sutjeske. Postoje samo dve fotografije koje smo imali priliku zadnjih godina da vidimo: jednu iz te, tog suđenja, iz sudnice, i jednu kao bokser, gde čuči u šorcu, go do pasa, uoči meča, sprema se. Znači, vrlo malo ljudi zna kako on izgleda.

U oktobru 2000. godine Brano Mićunović je optužen da je iz pištolja, na stepenicama urgentnog bloka Kliničkog centra u Podgorici, pred više svedoka ubio već ranjenog Radovana Kovačevića, koga su unosili u bolnicu. Prethodno je u kafeteriji hotela Podgorica došlo do krvavog obračuna, u kome je život izgubio Petko Pesukić sa Cetinja, a teško je ranjen Kovačević. Branislavu Mićunoviću se na teret stavljalo da je ispred kliničkog centra, na do tada nezabeležen način, iz pištolja ubio ranjenog Kovačevića. Uhapšen je, a posle procesa koji je trajao nekoliko meseci, Viši sud u Podgorici oslobodio ga je krivice jer zločin nije dokazan. Svi očevici povukli su izjave. Čak su nestali i materijalni dokazi iz sudskog trezora, pa je tako Mićunović, u nedostatku dokaza, oslobođen optužbi.

Kada su u decembru 2007. godine dnevni listovi u Srbiji objavili informaciju da je Brano Mićunović na čelu srpske fudbalske mafije, on se oglasio u listu Kurir, kratko je rekao: "Neka im služi na čast što me stavljaju u taj kontekst. Sramota! Nemam nikakve veze sa fudbalskom mafijom." Branislav Brano Mićunović, doskorašnji vlasnik fudbalskog kluba Sutjeska iz Nikšića, prema policijskim saznanjima, čovek je koji je u dobrim odnosima sa pripadnicima tzv. Makine kriminalne grupe. U dokumentu MUP-a Srbije do kojeg je došao Insajder o Branislavu Mićunoviću se između ostalog navodi: veze Branislava Brane Mićunovića su, između ostalih, Ratko Butorović, zvani Bata Kan-kan, sada vlasnik FK Vojvodina, Delić Ivan, Željko Maksimović Maka. Sredinom 70-ih veća grupa lica sa područja Nikšića dolazi u Novi Sad, od kojih jedan deo upisuje studije. Krajem 80-ih Branislav Mićunović vraća se u Crnu Goru, gde uspostavlja kontakt sa ljudima iz biznisa i političkog života. On na taj način započinje sopstveni biznis, otvaranjem kockarnica u hotelima na crnogorskom primorju, što mu je omogućilo da stvori zavidan kapital, kojim planira preko svojih prijatelja ulaganje u sportske klubove, kupovinu hotela i otvaranje preduzeća na Kipru. Nezvanično, kako se navodi u dokumentu MUP-a Srbije, Brano Mićunović predstavlja vođu crnogorskog podzemlja i važi za čoveka koji aktivno utiče na kadrovska pitanja u određenim preduzećima i državnim institucijama. Takođe se veruje da Brano Mićunović stoji iza više likvidacija na području Crne Gore i Beograda, na taj način što je organizovao grupu ljudi koja po njegovom nalogu vrši krivična dela. Za Željka Maksimovića, zvanog Maka, policija navodi da je u izuzetnim odnosima sa Mićunovićem, koji ga je jedno vreme krio u Crnoj Gori. Čovek za akcije i likvidacije. Za njim je bila raspisana i međunarodna poternica, jer je '95. ubio policajca na dužnosti, ali je za to delo oslobođen optužbe, navodi se u dokumentu MUP-a Srbije.

Pripadnici Makine grupe optuženi su, pa oslobođeni za ubistvo policijskog generala Boška Buhe. U transkriptima njihovih prisluškivanih razgovora postoji i deo kada govore o tome da su ubili i bivšeg predsednika FK Železnik, Jusu Bulića. Međutim, to ubistvo ni do danas nije policijski rasvetljeno. Sin Jusufa Bulića, Dragan Aco Bulić, koji je danas predsednik Zajednice prvoligaša, otkriva da je imao dosta pretnji iz Crne Gore od trenutka kada je javno rekao da mora da se uvede redu u takmičenja i da se ukine nameštanje utakmica.

Dragan Aca Bulić, predsednik Zajednice prvoligaša: Pa, konkretno. nikad mi se ništa nije desilo, ali masa puta sam imao upozorenje policije i Službe i razne depeše da su dolazili ljudi da me likvidiraju zbog toga.

B92: Ljudi iz tog crnogorskog klana?

Aca Bulić: Da!

B92: Je l' su vama poznata imena tih ljudi, odnosno, da li su policiji poznata imena tih ljudi?

Aca Bulić: Pa, verujte mi da nema imena iz crnogorskog podzemlja a da nije bilo tim povodom ovde u Beogradu.

B92: I šta se desilo tim povodom? To je sve prijavljeno policiji?

Aca Bulić: Da. Znači, ja sam dobijao informacije iz policije, iz Službe i odakle već, iz...

B92: A kako je moguće da niko od njih nikada nije uhapšen zbog tih pokušaja ubistva?

Aca Bulić: Pa, uglavnom su hapšeni zbog lažnih pasoša i tako nešto, nije nalaženo oružje ili nalaženo... Znači, dobijaju čak i tablice automobila s kojim prate šta...

B92: I to sve zbog toga što, sve zbog fudbala?

Aca Bulić: Apsolutno. Fudbal i moj otac... Znači, ja nikad, ja kao Aca Bulić, nikad nisam imao problem ni sa jednim od njih, čak ih i ne poznajem, da bi imao lično neki problem. Da l' sam se nešto zamerio ili sam nešto uradio, pa da imam problem sa njima?

B92: Nego, hoćete da kažete da ste imali problem uglavnom zbog vašeg oca, mislim, zato što je...

Aca Bulić: Ili zato što sam sin Juse Bulića ili zato što se borim za srpsku stvar u srpskom fudbalu.

B92: Da li to znači da, prema tim vašim nekim informacijama, iza ubistva vašeg oca stoje ljudi koji su povezani sa crnogorskim klanom?

 Aca Bulić, predsednik Zajednice prvoligaša: Vrlo moguće.

Aca Bulić izabran je za predsednika Zajednice prvoligaša 2000. godine. Kaže da je imao podršku fudbalskih funkcionera i pored toga što su ga u javnosti i to uglavnom novinari vezivali za kriminal. "O meni postoji takva slika jer je moj otac bio to što je bio. Ja se njega ne stidim, ali to ne znači da sam kriminalac", objašnjava Bulić.

Dragan Aca Bulić, predsednik Zajednice prvoligaša: Pa, to je zanimljiva situacija. Jesam imao podršku apsolutno i ljudi su videli, kroz moj rad, kroz moj klub, da možemo da se odupremo tim nekim stvarima i zato su nam se i priklonili. Al', u principu, do tad je bilo vreme da nisi smeo da se suprotstavljaš velikima, što je moj klub uradio, i jednostavno mali klubovi su počeli da se bude. Iskreno, na početku, kad sam došao, i Branko Bulatović je bio protiv mog imenovanja za predsednika, međutim u toku rada... Ja mislim da smo se jako puno zbližili, ja sam jako puno stvari naučio od njega. Bio je specifična osoba, jako pametna osoba. Vodio to na svoj, svojstven način. istina je da sam ja bio dosta mlad i ja sam njemu prišao u to vreme i rekao: Molim Vas, nemojte da slušate druge šta će da pričaju. Ja sam mlad dečko, želim da naučim. Sa mnom nećete imati problema." I dosta onako primerno sam mu prišao, bez nekih... Iako sam video tada strah u njegovim očima, da sam ja neki dečko koji će, koji se njemu ne uklapa u koncepciju. Međutim, tokom vremena imali smo izuzetno dobar odnos i jako uspešno sarađivali, pogotovo što se tiče prvenstva, regularnosti itd.

Mladen Stojović, dugogodišnji sportski novinar, kaže da je javna tajna koji su crnogorski i srpski klubovi u tzv. bratskim odnosima. Prema statistici, očigledno je da Partizan nije mogao da brine kada igra sa Zetom, a u jednom periodu ni Zvezda kada igra sa FK Budućnost iz Podgorice.

Mladen Stojović, dugogodišnji novinar Danasa i Vijesti: Radojica Božović je putovao sa Partizanom na njihovim gostovanjima međunarodnim. I on je bio neskriveni prijatelj sa Partizanovim funkcionerima. Partizan je kupovao fudbalere Zete. Vi imate kad igrač pođe iz Zete, iz nekog kluba u drugi klub, ako je ponikao u tom klubu, ako mu je Zeta matični, a pređe u Partizan, onda se iz Partizana proda, jedan procenat ide Zeti. Te ugovore možete praviti tako da ne ide taj neki propisima određen procenat nego ide mnogo više. Ne znam, prilikom transfera Nenada Brnovića iz Zete u Partizan, Zeta dobije mnogo manje novaca, ali zato dobije veći procenat kad se on proda i postojala je ta saradnja. Takva je i možda takmičarska neka saradnja, postoji sumnja da je postala i takva, ali postojala je između ostalih klubova, a ova je bila možda u jednom trenutku najočiglednija saradnja, tipa onog koji su imali Sutjeska, OFK Beograd, tako je važilo i za Partizan i Zetu. Znači da Partizan ne mora da strahuje... Da je ljubav prema Partizanu u Golubovicma tolika da on ne mora da brine za bodove, kao što je Zvezda uvek morala da brine.

Rajo Božović, bio je visoki oficir "Crvenih beretki", komandovao je "Tigrovima sa Drine", koji su bili u Bajinoj Bašti za vreme rata i prelazili do Srebrenice i dalje, gotovo svakodnevno. Bio je i sa Legijom u Bihaću. Na suđenju Miloševiću eksplicitno se pominje u svedočenju, kada je zaštićena svedokinja B129, koja je u sudnici predstavljena kao bivša saradnica Željka Ražnatovića Arkana, izjavila da je oko 200 arkanovih "tigrova" učestvovalo u operaciji "Banjaluka" 1995, te da su u Bosnu upućeni sa zadatkom da spreče pad grada, pošto su se snage vojske Republike Srpske razbežale. Tom operacijom komandovao je, prema rečima svedokinje, visoki oficir DB-a Radojica Rajo Božović, kome su pripadnici Srpske dobrovoljačke garde bili podređeni. Radojica Božović, na čelo Zete iz Golubovaca, dolazi isto kada i Arkan na čelo Obilića 1996. Pod njegovim vođstvom ostvareni su najveći uspesi u istoriji FK Zeta.

Mladen Stojović, dugogodišnji novinar Danasa i Vijesti: Zeta je vrlo mali klub iz jednog prigradskog naselja u Podgorici, a koji je aktuelni šampion Crne Gore i sada ima deset bodova prednosti, možda i više, nisam obraćao pažnju na tabelu poslednjih dana. Uglavnom, već viđeni šampion i u drugoj zoni fudbalskog šampionata, nezavisne Crne Gore. On je... Otprilike, prati ga fama kada je reč o Zeti, ista koja je pratila Arkana. Dakle, vojnička disciplina u klubu i nema prevelikog otpora od ekipa koje igraju protiv Zete.

Nameštanje utakmica tada može da spreči samo Fudbalski savez Jugoslavije, međutim, nameštanje se događa uz odobrenje i podršku Nacionalnog saveza, koji po zakonu mora da kontroliše sve što se dešava u fudbalu, pa da onda svaku neregularnost prijavi nadležnim institucijama u zemlji. To međutim nije bio slučaj.

Jovan Dimitrijević, Zajednica prve lige: U poslednjih deset godina, petnaest, od kako mi funkcionišemo kao SRJ ili kao Srbija i Crna Gora, svi šampionati su se rešavali u Crnoj Gori. Onog trenutka kada preovladava interes Crvene zvezde u Crnoj Gori, te godine je Crvena zvezda šampion. Sledeće godine se to desi Partizanu, on je te godine šampion, s time što se klubovi iz Crne Gore potkusuruju od klubova u Srbiji. I time se zatvara krug na tek trećeg, ne na onog direktnog: ja danas osvajam tri boda, a sutra ti tri boda. Znači, to je jedna od varijanti koja je možda u poslednjih deset godina najčešće bila prisutna u našem fudbalu. Znači, ove godine Partizan osvoji svih devet bodova u Crnoj Gori na gostovanjima, bez neke velike poteškoće, bez mnogo zapinjanja, a ti isti klubovi ne vraćaju te bodove od Partizana, nego Partizan dogovori neku utakmicu sa nekim od klubova koji direktno nisu u vezi sa njim ili jesu, ali na taj način se zatvori krug.

To je praktično značilo da su se srpski i crnogorski klubovi dogovorili kako da igraju i pobeđuju i da niko ne gubi bodove. Pobeda donosi tri boda, nerešen rezultat jedan bod, kada se izgubi utakmica, ne dobijaju se bodovi. Tada je osmišljeno da formulom "tri za tri" domaćin uglavnom dobija, a kada kod tog kluba gostuje, gubi. To je većini klubova obezbeđivalo sigurno mesto u sredini tabele, ali i veću mogućnost za ulazak u prvu ligu, što je samim tim bila i mogućnost da fudbaleri tih klubova uđu u reprezentaciju, a to je automatski značilo i bolju cenu prilikom prodaje za neki inostrani klub. Pre svega zbog velikih finansijskih interesa, svima je bio važan što bolji rang.

Dragiša Binić, bivši igrač FK Crvena zvezda: Obično klubovi gledaju svoje interese i gazde klubova ili predsednici klubova ko su, oni se dogovore i obično je to bilo za tri boda ili mu vrati tri i to je u zadnje vreme bilo dosta popularno, pre dve, tri godine, četiri...

B92: To je "tri za tri" formula?

Dragiša Binić: Da, "tri za tri".

B92: A šta to znači ustvari?

Dragiša Binić: Pa dobiješ ti njega, on tebe dobije tamo.

B92: I?

Dragiša Binić, bivši igrač FK Crvena zvezda: I to ne vodi nečemu.

Zoran Arsić, bivši predsednik FS Vojvodine i fudbalski sudija: Mogli smo mi da bežimo od toga koliko smo god hteli, međutim, pre ili kasnije pokušali smo da se otrgnemo iz tih kandži, hajde da kažem, nelegalnih radnji, a imali ste priliku i da vidite, između ostalog, da su pojedinci pokušavali da kažu: evo, ove godine je kao malo regularnije prvenstvo, kao malo regularnije. Znači, oni su sami priznali da je neregularno prvenstvo.

Posle 5. oktobra 2000. godine mnogi pokušavaju da do promena dođe i u fudbalskim organizacijama. Međutim, uglavnom svi ostaju na istim pozicijama samo menjaju političku stranu. Umesto za SPS i Miloševića, sada su fudbalski funkcioneri bili za DOS. Tako stvari ostaju nepromenjene. Prilikom pokušaja da se smeni Bulatović 2000. godine, videlo se koliko kriminalaca učestvuje i sa jedne i sa druge strane.

Mladen Stojović, dugogodisnji novinar Danasa i Vijesti: Bili su izbori, nisam siguran, ali mislim 2000. godine na proleće, i tu ekipu je predvodio sa crnogorske strane Duško Bjelica, on je bio generalni sekretar Fudbalskog saveza Crne Gore i on je bio kandidat za novog predsednika Fudbalskog saveza Jugoslavije, a sa srpske strane je bio Velibor Vasović, legenda srpskog fudbala. Vasović je bio kandidat za generalnog sekretara. Mi smo imali pres-konferencije u jedan sat u Fudbalskom savezu i svaki dan je Bato Bulatović izlazio pred novinare i govorio im neke dnevne novosti. Tog dana, kad smo došli u jedan sat, odnosno deset, petnaest do jedan, zatekli smo neverovatnu situaciju, zatekli smo gomilu nekih kratko ošišanih mladića u "spitfajerkama", videlo se da je situacija čudna. Onda smo polako dobijali informaciju da je došla ekipa sa Veliborom Vasovićem da preuzmu Fudbalski savez, a na drugoj strani, iz kancelarije Bata Bulatovića, koja je pored te prostorije u kojoj su se držale pres-konferencije, se čulo glasno prepiranje Bulatovića i Velibora Vasovića. Ustvari, čulo se kako Bulatović viče na Vasovića, mi smo mogli da čujemo: "Ne može tako da se preuzme Savez, ti dođeš i sad uzmeš". I to je bio signal da je Bato vrlo samopouzdan, znači da se nije uplašio i da tadašnja opozicija, znači, nema šansi da preuzme Savez i bila je jedna interesantna situacija, koja je govorila o tome da je vrlo napeto. U predsoblju kancelarije Branka Bulatovića, odnosno kancelarije generalnog sekretara Fudbalskog saveza, čija su vrata bila otvorena, u uglu je sedeo jedan, meni se to tako učinilo, omanji gospodin, koji je samo ćutao i gledao u nas u odelu. Kasnije sam saznao da je reč o "Bomboni" Đorđeviću, kumu Željka Ražnatovića, valjda drugom čoveku te imperije. A naknadno sam imao priliku da saznam da je "Bombona" Đorđević došao da čuva Bata Bulatovića.

Milan Đorđević Bombona bio je kum Željka Ražnatovića Arkana, ubijen je u martu 2001. godine. U klasičnoj "sačekuši" tom prilikom ubijena su i njegova dva prijatelja, Miloš Rokvić i Dušan Milovanović, a Đorđevićev 15-godišnji sin Nenad zadobio je više prostrelnih rana. Sin Milana Đorđevića, Nenad, inače je igrao fudbal u kadetskom timu Crvene zvezde. Milan Đorđević Bombona bio je u dobrim odnosima sa fudbalskim funkcionerima, kojima je, kako navode u policiji, pružao neku vrstu zaštite. Prema tim podacima, Bombona je bio dobar i sa Brankom Bulatovićem, ali i sa Draganom Džajićem, tadašnjim direktorom Crvene zvezde.

Mladen Stojović, dugogodisnji novinar Danasa i Vijesti: Bato mi je tom prilikom rekao da je on bio dobar, ma šta to značilo, sa Arkanom i opisao mi je taj razgovor, otprilike ovako: - Zvao me je Arkan i rekao: Je li tačno da ste se dogovorili to, to i to? – Jeste. – E pa, ovako. Ako Zvezda i Partizan prestanu sa nameštanjima, ja ti se kunem u devetoro dece da Obilić neće namestiti nijednu utakmicu. Posle sam to čuo i od nekih drugih ljudi, istu tu priču, tako da ja verujem da je to tako i bilo.

B92: Je l' vam poznato šta znači formula "tri za tri"?

Ivan Ćurković, predsednik FK Partizan 1989–2006: Pa, znate, to je, to je, ne znam tačno, pravo da vam kažem, ne znam tačno. Mislim, to me ne zanima. Postoje dve stvari u fudbalu, u sportu, koje me apsolutno ne zanimaju, protiv kojih sam, najveći sam protivnik. To je doping i to je prodaja utakmica, posebno... Nema veze, posebno u sportu kolektivnom. Znate, kad je nas jedanaest i kad ja puštam, a vi deset nemate pojma i igrate kao ludi i bijete se, to je za mene kriminal. Kriminal treba najstrožije kažnjavati. Tako da to "tri sa tri", pravo da vam kažem, ne razumem, kao što se ne razumem ni u kladionice. Ja nikada nisam igrao, prema toma, zaista ne znam ništa ni šta je ni kako, znam samo da je...

B92: Pa, znate da se nameštaju utakmice u zemlji Srbiji?

Ivan Ćurković: Pa, znate šta znam, kao što znam, mogu da pretpostavljam, ne znam, nego kao što mogu da pretpostavljam da se nameštaju mnoge stvari u privredi i u politici i u zdravstvu i u svim sferama života koje nisu dovoljno kontrolisane.

Nameštanje utakmice, izmenama Krivičnog zakona 2002. godine, postalo je krivično delo. Članom 255. predviđene su i zatvorske kazne za nameštanje utakmica. "Ko ugovori ishod sportskog ili drugog takmičenja i na taj način pribavi bilo kakvu korist za sebe i drugoga, kazniće se zatvorom do tri godine. Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko 200.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko 600.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina."

Zoran Arsić, bivši predsednik FS Vojvodine i fudbalski sudija: Tada se pojavilo isto i na nivou Vojvodine, jedna fudbalska mafija, koja je radila šta je htela. Ona je ostavljala u ligi koga je htela, ko nije bio dobar s njima, kome oni nisu mogli da obezbede tri boda, taj je morao da ispadne iz lige.

Bivši predsednik Fudbalskog saveza Vojvodine, Zoran Arsić, za Insajder ekskluzivno otkriva da je zbog nameštanja utakmica samoubistvo 2005. godine izvršio nekadašnji predsednik FK Proleter Goran Gubić. On je, prema Arsićevim rečima, ušao u velike finansijske dugove, jer je bio prinuđen da vojvođanskoj fudbalskoj mafiji plati tri boda za opstanak u ligi.

Zoran Arsić, bivši predsednik FS Vojvodine i fudbalski sudija: Tragedija je što jedan čovek, predsednik FK Proleter iz Zrenjanina, mora da stavi pištolj, da napravi oproštajno pismo, sedne u auto i ode daleko od grada i da stavi pištolj na čelo i da se ubije. Pa, da li, da li, da li neko iz fudbalske Srbije postavlja pitanje zašto?!

B92: Postoji neka informacija da nije mogao da plati ta...

Zoran Arsić: Pa, nije mogao da plati opstanak, tada mu je traženo 70.000 maraka. Rekao je da je morao da pozajmi novac pod kamatu. Plaćao je enormno veliku kamatu. Založio je čak, mislim, i svoje poslovne prostore i svoju kuću i doveo je porodicu na rub propasti... Znači, u fudbalskoj Vojvodini je postojala jedna fudbalska mafija, sad mogu da kažem otvoreno, da sam ostao na čelu Fudbalskog saveza Vojvodine samo trideset dana, jedan od tih ljudi, a on je čovek iz Novog Sada, koji je bio, ’ajde da kažem, koordinator svih tih mahinacija i na bazi toga je opstajao mnogo godina, mnogo je uspeo da uzme novca od raznoraznih klubova ili, između ostalog, to su tri-četiri čoveka koja su jednostavno vladala Vojvodinom. Ja se iskreno nadam da ili javni tužilac ili jednog dana, ako dođe do sazrevanja naše svesti, pa poput FIFA, UEFA, da uvedemo sportske inspektore ili sportsku policiju, ja ću vrlo rado reći imenom i prezimenom šta sam čuo, s kim sam razgovarao, i imena i prezimena, koji treba da budu uhapšeni koliko sutra.

B92: A ko čini tu sportsku mafiju u Vojvodini, prema vašem mišljenju?

Zoran Arsić, bivši predsednik FS Vojvodine i fudbalski sudija: Pa, da se razumemo, oni se godinama kriju iz razloga što im ovakav sistem odgovara, jer vi ne možete da dokažete ništa ovde, za štagod da potegnete, vi nemate dokaze. Ja i sad, kada bih izrekao ime i prezime, onda bi, sutra bi me tužio i rekao: slušajte, dokaži. Ja nemam sada video snimak i nemam dokaze, ali sam razgovarao sa čovekom, koji mi je rekao ime i prezime čoveka iz Banatskog Dvora, iz Novog Sada, iz Bečeja, iz Pančeva... Četiri imena, evo dovoljno sam rekao, ljudi koji su vodili fudbalske klubove i koje je žigosao, to su ljudi koji su izbacili FK Proleter iz lige u tom periodu.

Arsić tvrdi da je Goran Gubić o svemu pismom obavestio predsednika Fudbalskog saveza Srbije Zvezdana Terzića i obratio mu se za pomoć. Terzić je međutim odbio da odgovora na bilo kakva pitanja za emisiju Insajder. S druge strane, Dragan Aca Bulić otkriva da svi znaju za problem nameštanja utakmica i da je, kao predsednik Zajednice prvoligaša, pokušao to da reši, kao i da se na sastancima fudbalskih saveza dosta puta raspravljalo o dugogodišnjem igranju po formuli "tri sa tri". Kao takav primer Bulić navodi utakmicu koja se igrala neposredno pošto je on postao predsednik između OFK Beograda, na čijem je čelu tada Zvezdan Terzić, i Obilića, čiji je predsednik u to vreme Svetlana Ražnatović.

Dragan Aca Bulić, predsednik Zajednice prvoligaša: Vukli su se koreni iz prošlih vremena o tim pričama što vi pričate - vraćanje dugova itd. Ali baš negde na početku mog predsednikovanja, da li prve ili druge godine, desila se spomenuta utakmica, gde smo pre toga imali sednicu upravnog odbora Zajednice, na kom smo se dogovorili i pričali o regularnosti, dogovorili se da više klubovi to ne rade, da se ne vraćaju dugovi, da se ne igra "tri za tri", da se ne nameštaju utakmice. Izabrali smo tog dana i novog selektora i svi onako zajedno posle sastanka smo krenuli na utakmicu, dotičnu koju smo pomenuli i koja ja lično sumnjam da je bila regularna.

B92: A kako ste zaključili? Da li je tačno da su vam vlasnici tih klubova rekli, da ste od njih saznali da je utakmica nameštena?

Dragan Bulić: Istina je, imao sam razgovor pred utakmicu, kad sam načuo da će tako nešto da se desi, zvao sam vlasnika i jednog i drugog kluba i molio ih i...

B92: Koga ste zvali? U to vreme, znači...

Dragan Bulić: Obilić i OFK Beograd

B92: Svetlanu Ražnatović i ...

Dragan Bulić: Gospodina Terzića.

B92: I?

Dragan Aca Bulić, predsednik Zajednice prvoligaša: I ništa, oni su rekli "nema problema". Međutim, utakmica je odigrana kako je utakmica odigrana.

Onog trenutka kada je generalni sekretar Branko Bulatović odlučio da prekine sa takvom praksom i kada se, kao crnogorski kadar koji je imao važnu funkciju u Fudbalskom savezu Jugoslavije, zamerio crnogorskim klubovima, ubijen je baš tada, možda samo sticajem okolnosti, pošto policijska istraga do danas zvanično ništa nije utvrdila.

Mladen Stojović, dugogodišnji novinar Danasa i Vijesti: I zakuvalo se u sezoni 2003/2004, tada je došlo ponovo do preterivanja i do mnogo neregularnosti, malo se komplikovala situacija i zbog toga što su strasti dolivale kladionice i desila se jedna utakmica koja je onako prvi put uzbunila čitavu javnost. Meč Sutjeske i OFK Beograda u Nikšiću. Posle toga se pojavljuje i prvi put konkretno da navijači izađu na teren i pišu parole, izjavljuju da je utakmica nameštena.

B92: Je l' bila nameštena ta utakmica?

Dragan Aca Bulić, predsednik Zajednice prvoligaša: Iskreno, moje mišljenje da jeste. U to vreme samo sam bio predsednik Zajednice i imao sam korektne odnose sa OFK Beogradom, nisam upoznat sa detaljima, znači, video samo ono što su svi ljudi videli na televiziji. Moraosam da izađem pred štampu i da kažem "jeste, to je regularna utakmica"... Ja nisam... Mislim, ja sam izašao, ali nisam rekao da je regularna, da bi se sutradan već utakmica registrovala rezultatom... I ja mislim da je oko te utakmice i oko toga nastao veliki problem.

Mladen Stojović, dugogodišnji novinar Danasa i Vijesti: Digla se velika, da se tako izrazim, frka, svakodnevno se pisalo, ustalasale su se strasti strašno, tako da je postalo očigledno da nešto mora da se preduzme. U međuvremenu su se dešavale neke druge stvari u kući fudbala, tako da je nervoza te nedelje došla do ključanja. Sve se to završilo ubistvom Bata Bulatovića, koje ne treba povezivati sa tim slučajem, ali činjenica je da nakon toga niko više nije pomenuo taj meč Sutjeske i OFK Beograda, da je nakon što se završilo sa komemoracijom i ispraćajem Bulatovića, komesar za takmičenje došao i rekao da je istraga o toj utakmici završena i da je zaključeno da je ona bila regularna.

Utakmica Sutjeska–OFK Beograd igrana je 20. marta 2004. godine, a završena je rezultatom 2:1, što je bio dvanaesti put za redom da u susretima ova dva kluba pobedi domaćin. Čak su i navijači OFK Beograda tokom meča istakli transparent "Regularno, zar ne". Predsednik Zajednice prvoligaša Dragan Aco Bulić tada je na konferenciji za novinare rekao da meč u Nikšiću nije registrovan jer ne sme da se žmuri na takve pojave.

Dragan Aca Bulić, predsednik Zajednice prvoligaša: Meni se čini da je gospodin Bulatović bio jako potrešen u tom momentu. Istina je da smo mi u to vreme, da se on zajedno sa mnom, da me prihvatio i da se zajedno sa mnom prihvatio tu neku moju borbu za regularnost, okrenuli su malo, kako bih rekao... Okrenuli su taj neki pogled koji je bio ranijih godina, ranijih godina bio, oni su ga malo okrenuli, prihvatili moje mišljenje i on se stvarno u to poslednje vreme borio sa mnom da sve bude u redu što se tiče fudbala, regularnosti, da ne bude nameštanja, da ne bude igre "tri za tri"... I mislim da ga je ta utakmica pogodila kao i mene, kao i sve... I mislim da se to kosilo sa nekim njegovim prijateljima i da je zbog toga nastao veliki problem, mislim. Siguran sam da je on to vreme bio na ispravnoj strani.

B92: Njegovi prijatelji u to vreme su vlasnik Sutjeske Brano Mićunović... Pretpostavljam da na to mislite?

Dragan Aca Bulić, predsednik Zajednice prvoligaša: Ne mislim konkretno na čoveka, mislim na niz... Ne verujem da je samo on u to umešan, verovatno cela ta njihova...

"Namešta se i u Italiji i u Španiji, ali ovako seljački kao kod nas nigde", rekao je Branko Bulatović povodom pokretanja istrage o regularnosti prvenstvenog meča Sutjeska i OFK Beograd. Nekoliko dana kasnije je ubijen.

Bulatović je ubijen hicem iz pištolja oko 10.30 na stepeništu ispred lifta u zgradi na Terazijama 35, gde se nalazio Fudbalski savez Srbije i Crne Gore. Nepoznati napadač prišao je žrtvi i iz neposredne blizine pucao je u potiljak, stavio pištolj u torbicu, hladnokrvno se obratio čistačici, koja je slučajno naišla sa "ćuti" i odšetao u podzemni prolaz. Prvi u pomoć smrtno ranjenom Bulatoviću pritekli su kurir Fudbalskog saveza Dušan Gelić, selektor fudbalske reprezentacije Ilija Petković i sekretar stručnog štaba Pera Pešić. Pozvali su Hitnu pomoć, koja je Bulatovića odmah prebacila u Urgentni centar, gde je posle reanimacije i operacije izdahnuo u 23.10 istog dana.

Lenard Johanson, koji je 17 godina bio predsednik UEFA , sve do 2007. godine, u ekskluzivnom intervjuu za Insajder kaže da država mora mnogo bolje da funkcioniše kada je u pitanju pokušaj da se iskoreni fudbalska mafija. Prema njegovim rečima, UEFA je bila jako zabrinuta kada je ubijen Branko Bulatović.

Lenard Johanson, predsednik UEFA 1990-2007: Upoznao sam se sa njim ranije, čak sam upoznao njegovog sina i ovo je bila vrlo tragična situacija, koja se na tome završila, ali posle, šta se posle desilo, vi to znate bolje od mene, jer je to stvar vaše vlade, vašeg fudbalskog saveza, vaše policije, da sve to razjasni. Mi u UEFA bili smo uznemireni, bili smo zatečeni, ali opet ću morati da ponovim, mi ne možemo da se mešamo ukoliko neko od vas ne zatraži da reagujemo.

Dejan Savićević, predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore, rekao je da je možda igrao i jednu nameštenu utakmicu u dresu Budućnosti, a da je sada u prvenstvu više od pola utakmica namešteno. Nije hteo da iznese konkretne podatke. "Neću da prođem kao Bata Bulatović", rekao je Savićević. Najavljeno je da će povodom ove izjave biti pozvan u Fudbalski savez Jugoslavije da da detalje, kako bi se pokrenula istraga, međutim ništa se nije desilo.

Dragan Aca Bulić, predsednik Zajednice prvoligaša: Pored ubistva moga oca i pored svih ovih ubistava, kao što sam rekao, što su se desili u Beogradu i Srbiji, mene je lično najviše pogodilo ubistvo Branka Bulatovića. Baš malopre, iz pomenutih razloga, što se u tom nekom delu okrenuo i stao po meni na srpsku stranu i rešio da se prekinu te neke nelegalne radnje i neprofesionalni odnos prema fudbalu u Srbiji u to vreme. A pitanje konkretno je da li...

B92: Pa, da l' je zbog toga došlo do njegovog ubistva?

Dragan Bulić: Pa, ima priča i indicija... Znači, ja ne mogu da kažem da to jeste tako, pošto nisam siguran, ima velikih indicija da to jeste tako, međutim ima priča i oko drugih stvari vezano za njega, koje ja lično ne znam, zato ne mogu ni da potvrdim.

B92: Vi ste jedan od onih koji su bili saslušani povodom tog ubistva. Zbog čega?

Dragan Bulić: Više puta.

B92: Šta su vas pitali?

Dragan Bulić: Da li sam konkretno učestvovao, organizovao, šta znam o tom slučaju itd. Ja mislim da sam bio čak pet-šest puta na detektoru zbog toga.

B92: Zbog tog ubistva?

Dragan Aca Bulić, predsednik Zajednice prvoligaša: Da.

Iz MUP-a Srbije tada je saopšteno da je ubistvo bivšeg generalnog sekretara Fudbalskog saveza Branka Bulatovića veoma težak slučaj, iza kojeg očigledno stoji dobro organizovana i moćna grupa. Obećali su ekspresnu istragu, napravljen je foto-robot ubice, pokrenuta istraga, koja nije završena. Uprkos tome što je, kako su govorili iz beogradskog SUP-a, ispitano nekoliko stotina svedoka, niko nije uhapšen, a osumnjičenih nema. Zanimljivo je da se Fudbalski savez nije oglašavao da vrši pritisak i traži hitno rešavanje takvih slučajeva. Policiji je međutim još od 2004. poznato da je ubistvo Branka Bulatovića naručeno iz Crne Gore. Iako su identifikovali osobu koja je zbog toga došla u Beograd, zvanično niko nije ni osumnjičen.

Nakon ubistva Branka Bulatovića u javnosti se polemisalo o njegovim vezama sa ljudima iz Obilića. Jedni su tvrdili da je Bulatović bio savetnik u Obiliću kako da protivzakonito prodaju igrače, a drugi da je upravo zahvaljujući Bulatoviću policija došla do dokaza protiv Svetlane Ražnatović. Podsetimo, Svetlana Ražnatović u akciji Sablja uhapšena je zbog sumnji da je sarađivala sa Legijom i Zemuncima, ali je optužena za nezakonito pribavljanje imovinske koristi od prodaje fudbalera Obilića. Svetlana Ražnatović uhapšena je na osnovu krivične prijave, koju je protiv nje još 2001. godine podneo tadašnji predsednik FK Obilić Žarko Nikolić. On je posle ubistva Arkana zabranio da se prodaju igrači Obilića ukoliko se novac ne uplaćuje na račun kluba u Komercijalnoj banci. Pošto Fudbalski savez izdaje sertifikat koji je neophodan da bi se igrač prodao, Žarko Nikolić tada od Branka Bulatovića traži da ne dozvoli prodaju igrača Obilića, jer je, kako Nikolić tvrdi, Svetlana Ražnatović tada prodavala igrače i uzimala novac na privatni račun, čime je oštetila klub i državu.

Žarko Nikolić, bivši predsednik FK Obilić: Desilo se to da ona i dalje prodaje igrače. Ništa oni to ne fermaju, jer je tu Pelević, Legija, Zemunci itd. I ja onda lepo, kad oni to rade i dalje, ja onda odma'... Ovo je bilo 6, znači, posle 15 dana... Kad to sve ništa se ne obaziru, oni ništa, ne sazivaju skupštinu i dalje prodaju igrače... Pišem Fudbalskom savezu Jugoslavije, tada tako se zvao Fudbalski savez. Krene dopis: "Poštovani gospodine generalni sekretaru, ovim dopisom želim da vas izvestim da zbog nastale situacije u FK Obilić, fudbalerima Obilića koji odlaze u inostranstvo ne izdate sertifikate o prelasku u ino-klubove, a to su Lazetić, Šarac, Kovačević i Zorić..." Nastala je strašna uzbuna, Bulatović je bio u Madridu, odmah je doleteo, ujutru je bio u Beogradu, jer ovo je zavedeno kod Fudbalskog saveza, to je dokumenat koji... Zbog ovakvog nekog dokumenta je on ubijen posle.

Generalni sekretar Fudbalskog saveza Branko Bulatović u vreme akcije Sablja otkrio je da se policija nije interesovala samo za klub Obilić, već i za još nekoliko domaćih prvoligaša, tako da je Bulatović za mnogo strukture postao nepoželjan svedok. Generalni sekretar Fudbalskog saveza bio je punih 11 godina, sve do ubistva 2004. godine.

B92: Do you know what “three for three” formula means? Ivan Ćurković, Partizan football club president from 1989-2006: Well, it’s…,I don’t really know, to tell you the truth, I don’t know. That is, I am not interested in it. There are two issues in football as a sport, two issues that I’m disinterested in completely, which I am strongly against: doping and match-fixing, especially…These should not be associated with a collective sport at all. It’s like 11 of us are playing, and I’m letting something off, and the 10 have no clue and play like crazy, fighting, that’s criminal for me. Criminal should be punished strongly. Hence, the thing with “three for three” I don’t understand, the same as I don’t know much about betting places. I never bet hence I don’t know anything about it, I really don’t know, I just know that…

B92: Well, but you know that football matches are being fixed in Serbia? Ivan Ćurković, Partizan football club president from 1989-2006: Well, I could only assume, I don’t know, but I could assume since many other things are being fixed in industry and health department and all spheres of life not controlled for enough.