Transkript pete epizode

Dok nacija peva himnu reprezentacije, iza odluke o tome kakav će biti sastav, ko će igrati za nacionalni tim, uglavnom stoje mnogo veći interesi od uspeha u kvalifikacijama ili pobede. Tako je bilo u vreme SRJ, Srbije i Crne Gore, ali je tako i danas. Fudbalski savez bi trebalo da najveći deo novca dobija od učešća reprezentacije na svetskim i evropskim prvenstvima, međutim ove milionske zarade često se stavljaju u drugi plan, jer se prave eksperimenti sa sastavima timova koji igraju za reprezentaciju. Iza toga stoje, pre svega veliki finansijski interesi pojedinaca, koji u najkraćem glasi - važnije je prodati igrača nego osvojiti titulu.

Cena jednog transfera kreće se od nekoliko stotina hiljada do više desetina miliona evra. Da bi se postigla bolja cena pri prodaji, važno je igrač uđe u reprezentaciju. U tom slučaju, postoje razni pritisci i svako pokušava da ubaci svog igrača, tako da selektori uglavnom i ne odlučuju o tome koji fudbaler će igrati u reprezentaciji. Na kraju većina je uglavnom iznenađena sastavom, ali niko nikada nije ispitao pozadinu takvih sumnjivih odluka.

Fudbalski savez Srbije, koji bi trebalo da kontroliše i sprečava sve zloupotrebe, po svemu sudeći u tome i sam učestvuje. Tako gubitak za Savez u prethodnim godinama, zbog neuspeha reprezentacija, nije bio gubitak za one koji su pod svojom kontrolom držali spisak igrača koje će promovisati u dresu Srbije. U poslednjih nekoliko meseci prvi put su javno iznete optužbe da je Fudbalski savez Srbije privatizovao nacionalnu reprezentaciju, ali na tome se sve i završilo.

PRAVILA IGRE - PETA EPIZODA

Zvezdan Terzić, januar 2005: Biti predsednik Fudbalskog saveza Srbije, lider sporta u zemlji koja ga neizmerno voli, to je privilegija i obaveza za večnost. Dovoljno sam mlad i dovoljno iskusan da ambicijom i znanjem odgovorim na vaš zahtev da fudbal u Srbiji vratimo na mesto ponosa sportske nacije. Od ovog časa tražim vašu pomoć, a vama nudim Zvezdana Terzića. Mi smo tim koji mora da pobedi. Osam miliona stanovnika, osam miliona navijača. Mi ne smemo da ih izneverimo. Fudbal se igra za njih.

Zvezdan Terzić je, kao diplomirani ekonomista, sa mesta predsednika OFK Beograda, uz podršku i Zvezde i Partizana, imenovan za predsednika Fudbalskog saveza Srbije.

Mladen Stojović, dugogodišnji novinar lista Danas i crnogorskih Vijesti: Zvezdan Terzić je bio odličan fudbaler OFK Beograda, nije imao reprezentativnu karijeru, ali bio je zbilja odličan fudbaler i, ako stavimo po strani te njegove veze sa, odnosno kontakte, dobre odnose, nebitno kako ćemo ih definisati, sa ljudima koji mogu da se opišu kao kontraverzni biznismeni, on je bio na neki način, to mora dakle da se prizna, osvežavajuća pojava u srpskom fudbalu.

Zvezdan Terzić je nekoliko puta naglasio da od kada je na mestu predsednika Fudbalskog saveza Srbije nema više nikakve veze sa FK OFK Beograd, iako činjenice govore suprotno. Najviše igrača iz njegovog bivšeg kluba ulazi u mladu reprezentaciju, čime klub postiže bolju cenu prilikom prodaje. Tako na primer u sadašnjoj kadetskoj reprezentaciji Srbije igra osam fudbalera iz OFK Beograd. U omladinskoj reprezentaciji ima ukupno devet fudbalera iz OFK Beograd. Sadašnji selektor mlade reprezentacije Slobodan Krčmarević bio je igrač i trener OFK Beograd.

Dragan Aca Bulić, predsednik Zajednice prvoligaša Srbije: Jako slična situacija dok je Branko Bulatović vodio Savez, gde su praktično svi igrači bili crnogorskog porekla, tako da kad bi napravio neku paralelu u odnosu crnogorskog porekla, ovde uglavnom, znači, OFK Beograda... Ja mislim da je to samovolja predsednika i da to nije u interesu srpskog fudbala.

B92: A da li se to radi i zbog budućih transfera?

Dragan Bulić: Apsolutno, to je osnovni razlog zašto se to radi.

Dok je Zvezdan Terzić bio direktor OFK Beograd, predsednik upravnog odbora bio je Miko Brašnjović, koji je 2006. godine uhapšen kao član "stečajne mafije". Prema informacija Insajdera, i novac od prodaje igrača išao je preko Brašnjovićevih tajnih računa u inostranstvu, ali i preko računa firme njegove supruge Svetlane Brašnjović, koja je takođe uhapšena. Za njom je 2006. godine raspisana poternica, a godinu dana kasnije uhapšena je na granici sa Makedonijom. Brašnjović je bio vlasnik firme Eko-produkt, koja je šest godina bila glavni sponzor kluba. Uhapšen je pod optužbom da je, zajedno sa još nekoliko privrednika i sudija, zloupotrebom položaja, falsifikovanjem dokumentacije i davanjem mita, stekao desetine miliona evra. U junu 2006. godine Miko Brašnjović je u ćeliji Centralnog zatvora izvršio samoubistvo. Advokat Nemanja Jolović, koji je takođe uhapšen kao član "stečajne mafije", imenovan je za člana izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije dolaskom Terzića u Savez, a prethodno je bio potpredsednik upravnog odbora FK OFK Beograd. Zanimljivo je i to da je Zvezdan Terzić postao direktor OFK Beograd na predlog predsednika Skupštine OFK Beograd Momčila Minića. Minić je bio i dugogodišnji direktor Pekabete, ali tvrdi da nikada nije radio sa Eko-produktom, na čijem je čelu bio Miko Brašnjović, koji je bio i predsednik upravnog odbora kluba. Broj fudbalera iz OFK Beograd koji odlaze u ne tako male klubove u Evropi godišnje je sve veći, posebno od kada je Zvezdan Terzić postao prvi čovek Fudbalskog saveza. Odmah po dolasku Terzića u Fudbalski savez, mlada reprezentacija je postala mesto za promociju fudbalera OFK Beograd, pa je tako više nego neobično da klub koji poslednjih godina igra prosečno u domaćoj ligi po pravilu daje više reprezentativaca od Zvezde i Partizana.

Zoran Arsić, bivši sudija i predsednik FS Vojvodine: Ja sam mislio da će Zvezdan Terzić, kao bivši moj kolega igrač, koga uvažavam... Vodio je fudbalski klub, imao je jednu tako, ipak, zaleđinu u smislu da... Imao je dobru poziciju da će promeniti neke stvari. Međutim, i on je ubrzo se utopio u sivilo, hajde da kažem, fudbalske Srbije, koji je pokazao takođe svu svoju nemoć. On je... On se ponaša kao ministar spoljnih poslova i oni oko njega. Njih interesuje samo reprezentacija.

Od kada je Zvezdan Terzić predsednik Fudbalskog saveza Srbije, OFK Beograd prodao je devet igrača koji su prethodno ulazili u reprezentaciju. Terzić je nekoliko puta rekao da nema nikakvog uticaja na to ko će igrati u reprezentaciji i da ga tako nešto ni ne zanima. Istovremeno, Fudbalski savez Srbije trebalo bi da kontroliše sve fudbalske klubove. Međutim, niti Savez kontroliše klubove niti država kontroliše Fudbalski savez, pa je to način da svako radi šta hoće.

Snežana Marković-Samardžić, ministarka za sport i omladinu: Ranije nije postojala ta institucionalna saradnja zato što nije postojala, moram da kažem, ni želja fudbala, Fudbalskog saveza, da ima tu vrstu partnerstva. Sada kada se ta želja pojavila, prirodno je da i mi želimo to, jer mislim da je to za dobrobit sporta. Mi planiramo, zajednički, da pravimo programe. Ako Ministarstvo ulaže izvesna sredstva iz budžeta u razvoj fudbala i u Fudbalskom savezu, logično je da ćemo vršiti kontrolu.

Nedavno je postignut dogovor da država obezbedi zemljište Fudbalskom savezu Srbije za izgradnju Kuće fudbala, što je i bila njena obaveza. Naime, 2006. godine UEFA je odobrila Fudbalskom savezu Srbije pet i po miliona evra za izgradnju Kuće fudbala. Prema pravilima UEFA, uslov za to je da država obezbedi zemljište za izgradnju, čime se postiže i neka vrsta kontrole kako se troši novac dobijen od UEFA. Međutim, čelnici Saveza tada pregovaraju sa predsednicom Obilića Svetlanom Ražnatović o kupovini FK Mladi proleter, koji je bio preregistrovan u Mladi Obilić, kako bi to zemljište i imovinu Fudbalski savez Srbije iskoristio za izgradnju Kuće fudbala. Tada dolazi do problema. Podsetimo, do '99. godine vlasnici imovine i kluba Mladi proleter bila je porodica Olarević. Međutim, te godine, prema svedočenju članova te porodice, Željko Ražnatović Arkan, koji je bio na vrhuncu svoje moći, odlučuje da se proširi i da, pored Obilića, uzme i FK Mladi proleter. Uz pretnju i nasilje primorava Olareviće da klub preregistruju u Mladi Obilić. Te 1999. godine Olarević odlazi sa Arkanovim ljudima u Ministarstvo za sport, na čijem je čelu bio Zoran Anđelković Baki, i tako je klub sa imovinom, koji je bio u vlasništvu porodice Olarević, posle pedeset godina preregistrovan iz FK Mladi proleter u FK Mladi Obilić. Od te godine porodica Olarević pokušava da na sudu uz pomoć bivšeg predsednika FK Obilić Žarka Nikolića dokaže da je klub njihov, a ne Svetlane Ražnatović. U jednom trenutku, 2004. godine, Olarevići uspevaju da vrate staro ime klubu i da ga vrate u vlasništvo porodice.

Aleksandar Olarević, FK Mladi proleter: Početkom marta zet Svetlane Ražnatović, Predrag Ocokoljić, dolazi ovde sa desetak naoružanih ljudi. Svi su imali pištolje, prete mi ubistvom: "Pobićemo vam sve. Ovo je Cecino. Ovo je naše..." Tako da je, zahvaljujući gospodinu Nikoliću, koji je u međuvremenu zvao policiju, izvukao sam živu glavu. 18. juna lično gospođa Ražnatović dolazi ovde sa svojim obezbeđenjem, ponovo sa Ocokoljićem i sa gospodinom Jeftićem, koji je direktor Obilića, ispred moje kuće, jer ja živim ovde, znači metar-dva ispred moga praga, sasula mi je paljbu psovki, uvreda, pretnji: "Ti znaš ko stoji iza mene, ubiću te. Ovo je moje. Ovo je meni Željko ostavio, ovo je... Kradeš ovo od moje siročadi". Tako da je jednog momenta Ocokoljić skočio i udario me pesnicom po licu.

Olarević kaže da Svetlana Ražnatović stoji iza pokušaja napada na njega, koji se dogodio pre pet meseci. On tvrdi da joj je cilj bio da ponovo preotme klub Mladi proleter kako bi ga prodala Fudbalskom savezu Srbije za izgradnju Kuće fudbala.

Aleksandar Olarević: Da bi sve to eskaliralo 10. oktobra, znači, sada skoro, kada su četvorica naoružanih ljudi, njenih ljudi, koje ja poznajem, dvojicu poznajem, dvojicu ne poznajem, napali i pucali da me ubiju. Znači, pucali su iz pištolja, nišanili su pravo u mene, kako su me promašili ne znam. Kako sam ostao živ, zaista ne znam. Da l' me bog sačuvao... Kako niko od dece koja su trenirali tamo nije povređen, hvala bogu nije... Pucali su u mene i mog brata Miodraga i jednostavno su na jednom mestu ušli u kola i pobegli. Oni su uhapšeni, dvojica su uhapšenih, dvojica... Ti koji su pucali ne zna se koji su.

Svetlana Ražnatović odbila je više poziva da govori za Insajder, kao i da odgovori na ovakve i slične optužbe. Prema Olarevićevim rečima, predstavnici države i Fudbalskog saveza Srbije odustali su od pregovora sa Svetlanom Ražnataović o kupovini Mladog proletera kada su na licu mesta shvatili da, kako je rekao Olarević, tu nisu čista posla.

Aleksandar Olarević, FK Mladi proleter: Došao je gospodin predsednik Fudbalskog saveza Terzić sa bukvalno celim uprvanim odborom Fudbalskog saveza. Znači, tu je bio gospodin Klemente, gospodin Aca Mirković, Govedarica, fudbaler, gospodin Laković, sekretar sadašnji Saveza. Bilo je korektno, fino, interesovali su se šta se dešava sa ovim ovde. Kada sam im ja objasnio da Svetlana Ražnatović nema ništa sa time, da je gospodin Nikolić, koji je ovde sa nama, sve to plaćao, da ćemo pokazati dokumenta, papire, da je sve to na sudu, oni su se zapanjili. Terzić mi je kazao: Ja sam sad, pre pola sata, bio kod nje i od nje dolazim ovde, jer je ovo vrlo interesantno za Kuću fudbala. Otišli su ljudi u čudu.

Posle toga, u novembru 2007. godine, održan je sastanak predstavnika Fudbalskog saveza Srbije sa predstavnicima Ministarstva sporta i grada Beograda, povodom izgradnje Kuće fudbala. Terzić je posle tog sastanka rekao: "Ulazimo u završnu fazu pronalaženja lokacije. Imamo podršku političkih struktura, gradskih i republičkih. Želimo čistu situaciju, jasnu papirologiju i preciznu dokumentaciju."

Snežana Marković-Samardžić, ministarka za sport i omladinu: A što se tiče transfera igrača, što se tiče organizovanja liga, što se tiče odnosa međusobnih sudija, Saveza, klubova, tu mi nemamo nikakvih ingerencija, a ja mislim da savezi treba da imaju ingerencije, a ne Ministarstvo.

Mnoge činjenice međutim ukazuju na to da Fudbalski savez, ko god da je bio na čelu Saveza, nikada nije kontrolisao nepravilnosti koje se dešavaju u fudbalskim klubovima, već su uvek postojali privilegovani klubovi, igrači, menadžeri. Prvi ulazak tržišta u fudbal, ali i u Fudbalski savez, blisko je vezan sa karijerom Miljana Miljanića. Još 1982. godine, kada je Miljanić bio selektor reprezentacije na svetskom prvenstvu u Španiji, fudbaleri su na odluku Fudbalskog saveza da moraju igrati u kopačkama Adidasa odgovorili protestima. Uticaj tržišta odredio je tako neuspeh reprezentacije na ovom prvenstvu. Dok je Srbija 90-ih bila pod sankcijama, a fudbaleri najbolji izvozni proizvod zemlje, na čelu Fudbalskog saveza nalazio se Miljan Miljanić. On je u karijeri bio i igrač i trener i selektor i funkcioner. Na čelo Saveza došao je '92. godine i tu ostao osam godina. Učesnici fudbalskih dešavanja tvrde da je Miljanić odbranio fudbal od ulaska političara u strukture Saveza, a o njemu govore kao o čoveku koji zbog lošeg zdravlja nije imao mnogo uticaja na rad generalnog sekretara Branka Bulatovića. Zbog Miljanićevih veza sa španskim savezom, vezuje se niz transfera naših igrača u Španiju 90-ih, ali i za organizovanje turneje, koja je rezultirala aferom "Barselona". U decembru '99. godine generalni sekretar Fudbalskog saveza Jugoslavije Branko Bulatović priveden je na aerodromu u Barseloni, jer je u torbi koju je nosio sa sobom imao 123.480 dolara. Svetska javnost bila je šokirana činjenicom da je funkcioner Saveza pokušao ovoliki novac da u kešu prebaci u Srbiju, dok su se predstavnici Fudbalskog saveza Jugoslavije čudili zbog takve reakcije i odbijali svaku mogućnost da je načinjen bilo kakav prekršaj. Reprezentacija je te 1999. godine u Španiji odigrala dve prijateljske utakmice sa reprezentacijama Kanarskih ostrva i Katalonije, a Bulatović je tvrdio da je pronađen novac bio prihod Fudbalskog saveza Jugoslavije sa ove turneje, te da on nije znao da ne sme da nosi toliki novac u kešu.

Lenart Johanson, predsednik UEFA 1990-2007: Ali šta je vlada Jugoslavije i Srbije uradila, šta je nacionalni savez uradio? Ne možete očekivati od FIFA i UEFA da sprovodi istragu. To je stvar za policiju, za vladu, fudbalski savez. Čitao sam o ovom incidentu, ali znam samo ono što je pisalo u novinama. Pa, zamislite da mi slušamo glasine koje su čuju iz 53 zemlje i da idemo da to istražujemo, to bi bila zbrka svega.

Od kada je na čelo Saveza došao Zvezdan Terzić, bivši predsednik OFK Beograd, karakteristično je da u mladu reprezentaciju uglavnom ulaze fudbaleri njegovog bivšeg kluba, a da su za prodaju zaduženi menadžeri koji su u dobrim odnosima sa Zvezdanom Terzićem.

Dok fudbalski klubovi po pravilu sarađuju sa više menadžera kako bi imali veće tržište, igrače OFK Beograd, koji nastupaju i za reprezentaciju, prodaju gotovo samo Dražen Podunavac i Falji Ramadani. Dražen Podunavac ekskluzivni je menadžer OFK Beograd, a u javnosti je poznat kao "Terzićev čovek od poverenja". Podunavac je po dolasku Zvezdana Terzića u OFK Beograd bio igrač ovog kluba. Karijeru je nastavio u nemačkoj drugoj ligi, a vratio se u Srbiju kao predstavnik berlinske menadžerske firme Sport menadžment. Prema pisanju medija, licencu FIFA-menadžera dobio je kada je 2004. položio ispit u Fudbalskom savezu Srbije. Njegova menadžerska karijera neraskidivo je vezana za igrače OFK Beograd, pa je čak 2006. istovremeno obavljao i funkciju sportskog direktora kluba. Podunavac je, kao predstavnik berlinske agencije, a kasnije i direktor OFK, učestvovao u transferima gotovo svih igrača koji su promovisani u mladoj reprezentaciji. Sistem koji donosi unosne zarade za OFK Beograd, prema saznanjima Insajdera, funkcioniše tako što se mladim igračima, koji imaju kvalitet da zaigraju u reprezentaciji, najpre ponudi transfer u OFK Beograd. Ukoliko se ova ponuda odbije, igrač najčešće može da zaboravi na poziv selektora. Ovakvo iskustvo imao je Predrag Pavlović, igrač kruševačkog Napretka. Kako za Insajder svedoči Dragiša Binić, Pavloviću je izričito rečeno da će u reprezentaciji igrati samo ako pređe u OFK. Pavlović je ponudu odbio i danas ne predstavlja Srbiju bez obzira što je u nastupima za mladu reprezentaciju postizao golove. Zanimljivo je da su Podunavac i Ramadani bili zaslužni i za dolazak Havijera Klementea na čelo reprezentacije. Ramadani je posredovao i u dolasku Jirgena Rebera, koji je funkciju trenera, prema pisanju medija, koristio i da svog menadžera promoviše igračima Partizana.

Obaveza Fudbalskog saveza Srbije je da kontroliše sve transfere i sve nepravilnosti u klubovima. To međutim nije slučaj. Čak se stiče utisak da se ceo mehanizam stavlja u funkciju zaštite finansijskih interesa pojedinih klubova. Takav primer je transfer igrača Aleksandra Kolarova iz OFK Beograd u rimski Lacio. Prodaja tog igrača ima zanimljivu predistoriju. Naime, dugogodišnji predsednik FK OFK Beograd bio je upravo Zvezdan Terzić, koji je danas predsednik Fudbalskog saveza Srbije. Savez na čijem je čelu Terzić, pod okolnostima koje su predmet istrage, fudbalera Kolarova prebacuje iz Čukaričkog u OFK Beograd, a njegove kasnije igre u reprezentaciji automatski znače i bolju prodaju 2007. godine. Ključnu ulogu u Savezu odigrala je Komisija za verifikaciju i registraciju klubova, na čijem je čelu Drakče Dimitrijević, član upravnog odbora OFK Beograd i advokat čija se kancelarija nalazi na stadionu kluba sa Karaburme. Sve je počelo čudnim zahtevom Aleksandra Kolarova. On je imao važeći ugovor sa Čukaričkim do januara 2007. godine. Kolarov međutim od Čukaričkog, u januaru 2006. godine, traži ispisnicu uz tvrdnju da mu je ugovor istekao. Zanimljivo je da faks sa ovim zahtevom na adresu Čukaričkog stiže iz OFK Beograd.

Aleksandar Mihajlović, FK Čukarički Stankom: Mi smo se u više navrata obraćali FK OFK Beograd i Terziću da razgovaramo, da se dogovorimo jer, da vam kažem, mi smo u tom nekom trenutku i bili poslali zvaničnu našu ponudu prema OFK Beogradu. Mi smo tražili tada, jer on je već bio tada selektiran za mladu reprezentaciju, bio je na spisku, na širem spisku kandidata. Mi smo tražili nekih 300.000 evra, što smo smatrali da u tom periodu i za takvog igrača i nije neka velika cifra... Ako već toliko hoćete, ako već pravite takve gluposti, da ga otimate, dajte da sednemo da se dogovorimo. Ne! Mi smo, pa i vidite iz dokumentacije koju smo vam dostavili, videćete pisma koja smo mi slali OFK Beogradu i predsedniku Terziću, tražeći da se vidimo... Nikada, nikada nije organizovan nijedan sastanak u vezi Kolarova, ni sa gospodinom Terzićem ni sa ljudima, operativcima OFK Beograda, to je gospodin Vlada Bulatović.

Iako je priča izašla u javnost, čelnici OFK Beograd prodali su u leto 2007. godine Kolarova rimskom Laciju za 800.000 evra. Skoku cene doprinela je i činjenica da je Kolarov, dok je igrao u OFK Beograd, kao član mlade selekcije Srbije promovisan u velikog talenta na Evropskom prvenstvu za mlade u Holandiji. Dok je igrao u Čukaričkom, menadžer Kolarovu zvanično je bio Zoran Stojadinović. Međutim, prema saznanjima Insajdera, na Kolarova je pre prodaje vršen pritisak da sada kao igrač OFK Beograd promeni i menadžera. Te on tako pred utakmicu sa Italijom u hotelskoj sobi potpisuje ugovor prema kojem će njegov transfer ići preko italijanskog menadžera Serđa Bertija. Prema saznanjima Insajdera, tu je prisustvovao i Dražen Podunavac, menadžer koji blisko sarađuje sa predsednikom Fudbalskog saveza Srbije Zvezdanom Terzićem. Svi učesnici ovog događaja odbili su da za Insajder govore o tome kako je do ovoga došlo. Ni Zoran Stojadinović nije želeo da govori o slučaju Kolarov. U međuvremenu u Beogradu sve žalbe Čukaričkog, prema odlukama organa Fudbalskog saveza Srbije, odbacivane su po hitnom postupku. Šta više, kada je predsednik FK Čukarički Aleksandar Mihajlović javno rekao da mu je igrač otet, Fudbalski savez odlučuje da kazni Aleksandra Mihajlovića zabranom obavljanja funkcije na godinu dana.

Aleksandar Mihajlović, FK Čukarički Stankom: Ja sam kažnjen za "verbalni delikt" po zakonu druga Tita. S obzirom da nisu mogli naći nikakav drugi modalitet, onda su me kaznili za verbalni delikt. Takav zakon u našoj zemlji više nije na snazi i ne postoji. Znači, ako se neko oseća uvređenim i ako smatra da je izgovorena neistina, postoje sudovi redovni, redovna procedura. Ali nekoga... Praktično je to urađeno da bi se meni zapušila usta.

Čukarički je pre pola godine podneo krivične prijave protiv funkcionera Fudbalskog saveza Srbije, FS Beograda i OFK Beograd. Ceo slučaj preuzelo je Drugo opštinsko tužilaštvo, a istraga je u toku. Zanimljivo je da, prema saznanjima Insajdera, predsednik Fudbalskog saveza Srbije i bivši direktor OFK Beograd Zvezdan Terzić odlazi u Republičko javno tužilaštvo da se žali zbog saslušavanja optuženih fudbalskih funkcionera.

Dragomir Tanović, fudbalski sudija i inspektor za privredni kriminal: Fudbalski savez, ako ćemo da gledamo od ranijih godina, Jugoslavije, pa Srbije i Crne Gore i na kraju Srbije, smatra da je zaštićena institucija. Nije tačno. Oni su smatrali da su nedodirljivi, da su sportska organizacija. Ljudi koji rade unutar Fudbalskog saveza su pobrkali lončiće. Pobrkali su lončiće iz prostog razloga što misle da kao sportska institucija ne podležu Krivičnom zakonu Srbije.

Fudbalski sudija Dragomir Tanović kažnjen je prošle godine takođe disciplinskim postupkom Fudbalskog saveza Srbije jednogodišnjom zabranom sudijskih aktivnosti zbog toga što je javno optužio Fudbalski savez Srbije i njegove funkcionere za falsifikovanje dokumentacije i javno rekao da se u Fudbalskom savezu Srbije dešavaju kriminalne aktivnosti. Naime, Fudbalski savez Srbije svake godine utvrđuje listu sudija za međunarodne mečeve i to prosleđuje na adresu FIFA i UEFA. Na sednici izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije utvrđen je redosled na listi, prema kome je Tanović bio prvi na listi za suđenje na međunarodnim utakmicama. Međutim, posle te sednice preko noći je promenjen redosled, pa je tako od ukupno šest mesta Tanović, iz neobjašnjivih razloga, dospeo na peto, što je automatski značilo da ispada sa liste. FIFA zadržava pravo da smanji broj sudija iz svakog saveza tako što će izbrisati one na dnu. Tanović tvrdi da redosled za FIFA-inu listu sudija svojevoljno promenio Zdravko Jokić, koji je na čelu sudijske organizacije Fudbalskog saveza Srbije.

Dragomir Tanović, fudbalski sudija i inspektor za privredni kriminal: Žarko Jokić me je pozvao putem telefona, negde jula meseca 2006. godine, znači neposredno pred početak novog šampionata, odnosno prvog šampionata Srbije i saopštio mi tom prilikom da sam ja trenutno najzastupljeniji sudija na međunarodnim sceni ispred Srbije. Da sam jedini sudija koji može nešto da uradi i da učini više od ostalih na međunarodnoj sceni i da bi dobro bilo da prihvatim njegovu saradnju u pogledu zaštite, da mi bude neka vrsta menadžera. Naravno, nisam bio spreman na takvu saradnju.

B92: A šta bi podrazumevala takva saradnja?

Dragomir Tanović: Pa, takva saradnja verovatno bi podrazumevala i neke zakulisne radnje, odnosno neke radnje koje nisu svojstvene sportu.

B92: Nameštanje utakmica?

Dragomir Tanović: Ne bih želeo da idem u detalje, ali znajući njega, ko zna? Nisam hteo niti želeo da ulazim u bilo kakve radnje koje nemaju veze sa sportom i to je značilo da ću da idem do kraja, po cenu života.

B92: U tom trenutku, kada ste to najavili, krenule su pretnje, odnosno dobili ste i preteće pismo, a i pretnje fizičkom likvidacijom?

Dragomir Tanović: Da.

B92: Jeste li utvrdili ko vam je pretio?

Dragomir Tanović: Prvo i osnovno što je usledilo, u moj matični Fudbalski savez Subotice dobio sam pismo, koje je bilo anonimnog sadržaja. Znači, to pismo me je asociralo na jedan koverat koji sam dobio, odnosno karo papir, dok sam sudio utakmicu u Mađarskoj za titulu prvaka Mađarske. Znači, posumnjao sam u identitet, posumnjao sam u istovetnost rukopisa, pozvao sam eksperta, grafologa i trasologa u Beograd, prosledio mu originalnu dokumentaciju. Čovek je uradio sve potrebne radnje, vezane za to i nedvosmisleno utvrdio da se radi o istom rukopisu.

B92: Čiji je to rukopis?

Dragomir Tanović: To je rukopis od određene osobe iz Fudbalskog saveza Srbije, odnosno iz međunarodnog odeljenja, a to će tokom istrage da se dokaže i čiji je. Znači, otkrićemo i ime i prezime i ja ga sada znam ko je pisao, ali u toku je istraga.

Izvodi iz pisma upućenog fudbalskom sudiji Dragomiru Tanoviću: Šta hoćeš, smradino, lopove pandurski?! Hoćeš na silu u Evropu, jeb'o te Toma Karadžić, najveći lopov u fudbalu posle Miljanića i Bulatovića. Šta hoćeš, bolesniku, na silu u Evropu?! E pa, ne možeš više da radiš šta hoćeš, lopužo. Što te ne ubiše na splavovima u Beogradu, pederu pandurski! Ti si obično govno, jajara i bednik. Treba te skinuti sa liste naše lige, jer u nju treba da stignu dobre i poštene sudije. Nemoj da blatiš, đubre, Zdravka Jokića jer on ipak ima više zasluga od tebe u našem fudbalu, od tebe bednog i jadnog čoveka, glupa pandurčino. Čekaš pobedu, odgovor od UEFA? Pa, šta misliš, govnaru? Shvati da te ljubitelji fudbala ne žele. Jajare nikome nisu potrebne, zato ćuti, vojvođansko, subotičko pseto. Nećeš se vratiti na listu, kretenu, nek' ti bude jasno!

Dragomir Tanović: Nakon toga sam dobio informaciju od mog kolege, koji radi zajedno sa mnom, ja sam inspektor u privrednom kriminalu u Policijskoj upravi Subotica, da je dobio informaciju da izvesna osoba koja je tada bila trenutno na izdržavanju kazne...

B92: U zatvoru?

Dragomir Tanović: U zatvoru, tako je. Imala zadatak da izvrši fizički likvidaciju, čak šta više, ta osoba je to glasno govorila unutar zatvora, o čemu sam ja obavestio svoje pretpostavljene, znači u Policijskoj upravi Subotica, gde su i sprovedene sve istrage, službeno. Utvrđeno je lice koje je izreklo takve pretnje, tako da je to sve u toku.

B92: Hoćete da kažete da je ta osoba trebalo da bude angažovana da izađe iz zatvora, da izvrši fizičku likvidaciju i da samo za potrebe bude puštena iz zatvora?

Dragomir Tanović: Tačno tako. Takvu sam informaciju dobio. I tako sam...

B92: Ali da bi neko od osuđenih lica koje izdržava zatvorsku kaznu mogao da napusti zatvor, pretpostavljam da iza toga mora da stoji država ili bar nekakva institucija.

Dragomir Tanović: Ne mora da stoji.

B92: Da li to znači...

Dragomir Tanović: Ne. U zavisnosti zbog čega je osoba na izdržavanju kazne. Znači, oni imaju, kao i u armiji, slobodne vikende. Znači, ta osoba je trebala da ima slobodan vikend, da izađe iz zatvora i da izvrši čin za koji se predstavljao da će on biti likvidator i izvršitelj...

B92: A je l' ste saznali ko je iza toga?

Dragomir Tanović: Nisam saznao, samo mogu da pretpostavljam.

B92: Pa, ko?

Dragomir Tanović: Istraga je u toku.

Tanović tvrdi da je sudijska organizacija Fudbalskog saveza Srbije sa liste eliminisala sve fudbalske sudije koji su istovremeno i pripadnici MUP-a Srbije.

Dragomir Tanović: Zašto? Vrlo jasno. Mi smo ljudi koji radimo unutar Ministarstva unutrašnjih poslova, znači sa nama ne može niko da manipuliše niti može da nam naređuje šta i kako da radimo i da izvršavamo zadatke. Jednostavno, kao takvi, pripadnici Ministarstva, smo smetali očigledno vrhu sudijske organizacije i bili smo sklonjeni. Predsednik Fudbalskog saveza Zvezdan Terzić ili je neobavešten ili ne želi da bude obavešten o dešavanjima unutar sudijske organizacije.

U decembru prošle godine dnevni listovi u Srbiji svakodnevno su pisali o ulozi Zvezdana Terzića u negativnim dešavanjima u fudbalu i povezivali ga sa Branom Mićunovićem, bivšim vlasnikom FK Sutjeska, kojeg su mediji označili kao nekoga ko upravlja fudbalskom mafijom. MUP Srbije, u dokumentu do kojeg je došao Insajder, navodi da je Brano Mićunović šef crnogorskog podzemlja. Kada je u javnosti, krajem prošle godine, krenula priča o fudbalskoj mafiji, održana je sednica izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije, koja je bila zatvorena za javnost. Insajder je uspeo da dođe do snimka sednice, na kojoj se između ostalog govorilo i o pokrenutoj priči o fudbalskoj mafiji. Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzić članovima IO između ostalog je rekao:

Izvodi iz ekskluzivnih audio snimaka sa sednice IO FSS, Zvezdan Terzić, novembar 2007: Mi smo tri godine ukazivali na činjenicu da nam je fudbal tu gde jeste, u katastrofalnom stanju, zbog negativnog imidža mafije, razrušenih stadiona i da ne možemo napred dok ne podvučemo crtu. Tri godine smo dokazivali da želimo dobre stvari i došlo je do toga da Boris Tadić ide sa nama na utakmicu u Helsinki, u Lisabon, da dolazi Koštunica da obilaze reprezentativce. Prvi put nas je država uvrstila u budžet sa milion evra, da dolazi ministarka sporta, država je rekla sve što treba za Kuću fudbala, daće zemljište jer su videli da se dešava nešto kvalitetno. I došli smo do toga da u poslednjih 10 dana napravimo takvu negativnu sliku da je država rekla policiji "hapsi bagru".

Nama je dva dana policija u FSS. Zbog čega? Zato što smo mi zabrljali. Počelo je od Siniše Mihajlovića, koji je ispao eksponent nečijih ličnih interesa od strane Kosanovića.

Podsetimo, u novembru prošle godine Siniša Mihajlović je javno rekao: "Slušajte, većina fudbalera se meni lično požalila da Terzić u nacionalni tim gura svoje igrače, međutim igrači o tome neće da pričaju javno, što ne znači da nije istina. Ja garantujem da je to tačno, a to zna i Terzić. Neka prizna ako sme, jer to zna cela Srbija, ali se mnogi ljudi nalaze na platnom spisku Fudbalskog saveza, pa su prinuđeni da prave kompromise. Verovatno bih se i ja ponašao tako da zavisim od Terzića", rekao je tada Mihajlović.

Zvezdan Terzić je na takve optužbe odgovorio: "Kunem se u decu da nikada nisam imao uticaja na sastav reprezentacije. Evo, recimo, postavlja se pitanje ko je pozvao Ivana Stevanovića u reprezentaciju za poslednji meč sa Kazahstanom samo zato što je iz OFK Beograda, a ne pita se ko je pozvao Kačara, Despotovića, Tutorića, Anđelkovića. Pa, da su hteli da mi učine, igrao bi Babović. Osim toga, svi koji igraju za reprezentaciju već imaju ugovore sa stranim klubovima. Koji je onda moj interes da guram nekoga od njih?"

Stefan Babović međutim jeste bio na Klementeovom spisku za meč sa Kazahstanom. Prethodno je bio standardni mladi reprezentativac. Pre mesec dana je potpisao za francuski Nant, a OFK Beograd je na njemu zaradio tri miliona evra. U avgustu 2006. godine desio se vrlo čudan transfer pošto je Babović iz Partizana bez obeštećenja prešao u OFK Beograd. Za njega naime nije bilo mesta u timu Miodraga Ješića, pa je pronađeno rešenje u njegovom prelasku u OFK Beograd. Stefan Babović sin je Milije Babovića, finansijera OFK Beograd, koji je i kum Zvezdanu Terziću.

Izvodi iz ekskluzivnivnih audio snimaka sa sednice IO FSS, Zvezdan Terzić, novembar 2007: Izdešavalo se ono što se izdešavalo da me je sramota i to sve samo zbog Toleta, Mihajlovića i Kosanovića, i pitanje je trenutka kada će se javiti milion drugih igrača, ali nemojte preko novina. Imamo skupštinu 80 članova i to čini fudbalsku Srbiju, treba ovde da dođu i da kažu: "Terziću, lopove, uradio si to i to". Tri godine radim bez plate, nula. Zato vas molim, krenuli su udari sa svih strana od političkih, privrednih, policijskih. Nekome možda odgovora da se zakuva situacija, da ne ulazim u analizu, ko zna šta će se dešavati sa Kosovom, zato vas molim da sve rešimo ovde.

U srpskom fudbalu javna je tajna već godinama da se nameštaju utakmice, prave dvojni ugovori prilikom transfera, ucenjuju igrači da bi ušli u reprezentaciju. Istovremeno to niko ne kontroliše. Pre svih kontrolu nad klubovima treba da ima Fudbalski savez Srbije, koji je dužan da nadležnim institucijama prijavi svaku nepravilnost. To međutim nije slučaj. I Fudbalski savez Srbije i Zajednica prvoligaša tvrde da oni nemaju pravo kontrole, pa je to način da svako radi šta hoće u fudbalu i da za to ne snosi nikakve zakonske posledice. U Italiji na primer fudbalski savez ima jako važnu ulogu, kada je u pitanju otkrivanje svih nepravilnosti. Ekskluzivno za Insajder o skandalu koji je pre dve godine potresao italijanski, ali i evropski fudbal, govore predstavnici nadležnih institucija u Italiji.

Pre dve godine Italiju, ali i evropski fudbal potresao je skandal, u čijem se središtu nalazio jedan od najtrofejnijih italijanskih klubova, Juventus. Otkriven je organizovani kriminal u italijanskom fudbalu po mehanizmu funkcionisanja i na mnogo načina liči na sistem koji postoji u Srbiji. Juventus, koji je te godine osvojio prvenstvo, bio je deo sistema u kojem je namešteno više od 30 utakmica u periodu od tri godine.

Marko Mensurati, novinar lista La republika: Kalčopoli je bio zemljotres koji je preokrenuo sve. Otkriveno je da postoji sistem koji kontroliše italijanski fudbal od početka do kraja. Sistem u kojem je dominantnu poziciju imao Juventus Lučana Mođija, njegovog generalnog direktora, koji je u toku svoje dvadesetogodišnje karijere uspeo da uspostavi mrežu političke i institucionalne zaštite, tako da je on zapravo kontrolisao sve što se događalo u italijanskom fudbalu.

Paolo Nikoleti, zamenik komesara za istragu FS Italije, 2006: Skandal je bio ozbiljan, uzeo je maha i bio je vrlo raširen. Bio je umešan znatan broj lica, pa je javni tužilac izdao obaveštenje osumnjičenima o pokretanju istrage protiv njih. Bili su to zvaničnici saveza sudija i visoki rukovodioci velikih klubova, a bile su na neki način umešane i sudije iz sportskog pravosuđa.

Lučano Mođi, prvi čovek Juventusa, pod svojom kontrolom imao je sudijsku organizaciju fudbalskog saveza, selektora reprezentacije, transfere za više od 200 igrača, TV novinare koji su izveštavali onako kako je on hteo.

Marko Mensurati, novinar La republike: Ta organizacija imala je u suštini tri potporna stuba. Prvi je bio političko-institucionalni, odnosno čineći razne vrste usluga političarima, od besplatnih karata do plaćenih putovanja i posebnih usluga u vezi sa fudbalskim klubovima u vlasništvu raznih političara. Mođi je uspeo da obezbedi zaštitu svog sistema na institucionalnom nivou. Drugi stub je bio ekonomsko-finansijski, jer je sistem stvorio nešto što se zvalo firma Džiovorld (Geoworld) za posredovanje u sportu i organizacija je preko nje kontrolisala svako pomeranje na fudbalskoj berzi. I treći stub je tehnički stub. Preko kontrole čitavog okruženja organizacija je uspevala da određuje sudije i da odlučuje ko gubi, a ko pobeđuje u svakoj utakmici. Ili ako ne na svakoj utakmici, onda na nivou prvenstva, koristeći sistem opomene, jer zna se da ako igrač ima opomenu dva puta za redom, treću utakmicu ne igra i na taj način svi timovi koji je trebalo da izgube u nekoj utakmici, dobijali su kišu opomena i tako su izlazili na meč desetkovani.

Sve o funkcionisanju Mođijevog sistema otkriveno je prisluškivanjem njegovih razgovora. Čućete deo razgovora koji su snimljeni, na osnovu transkripta prisluškivanih razgovora do kojih došao Insajder.

Nadležne institucije u Italiji, prisluškivale su generalnog menadžera Juventusa Lučana Mođija. Mođi je za utakmice Juventusa dobijao sudije po želji, podmićujući predsednika komisije za sudije u FS Pjerluiđija Pajireta. U jednom razgovoru oni se dogovaraju ko će Juventusu suditi u nekoliko narednih mečeva.

Izvodi iz prisluškivanih razgovora:

Mođi: Za Mesinu mi pošalji Konzola i Batalja.

Pajireto: Već je urađeno.

Mođi: I koga ćeš mi poslati?

Pajireto: Mislim Konzolo i Batalja.

Mođi: A sa Kazarom?

Pajireto: Da.

Mođi: A za Livorno Roki?

Pajireto: A za Livorno Roki, da.

Mođi: A za Trofeo Berluskoni, protiv Milana Pierija, molim te.

Pajireto: Nismo to još odlučili.

Mođi: Uradićete to?

Pajireto: OK. Uradićemo kasnije.

Sudija na narednom meču Milan-Juventus 2004 bio je Pieri i Juventus je pobedio sa 1:0. Kao nagradu komesar za suđenje dobio je auto Maserati. Mođi je pojedinim italijanskim fudbalerima pretio da moraju da igraju kako želi jer će samo tako zaigrati i za reprezentaciju. Mođijev sin Alesandro bio je na čelu menadžerske organizacije Džiovorld i pregovarao je sa predsednikom Lacija o kupovini igrača Fabricija Nikolija. Mođi objašnjava sinu šta da kaže predsedniku Lacija.

Izvodi iz prisluškivanih razgovora:

Mođi: Pitao sam Klaudija Lotita za 10 miliona i on mi kaže pet, je l’ tako? Moraš da mu kažeš: slušaj, ja mogu da ubedim mog oca da to uradi za 7,5 miliona. Ispričaj mu neke priče za početak.

A. Mođi: OK.

Odmah potom Mođi je pozvao Nikolijevog pirjatelja.

Mođi: Kaži mu da bude manje glup, inače mu neću dozvoliti da igra za nacionalni tim. Ili može da dobije moje mišljenje i zaigra u nacionalnom timu.

Inače, Marčelo Lipi u to vreme bio je trener italijanske reprezentacije. Lipi je dugo vremena radio u Juventusu, dok je Mođi bio prvi čovek kluba. Slika o Mođijevom mehanizmu zaokružena je kada je otkriveno da je kreirao i sportske izveštaje na najgledanijim televizijskim programima. Uhvaćen je razgovor između Mođija i najpoznatijeg italijanskog sportskog komentatora Fabija Baldasa. Baldas je jednom nedeljno svojoj emisiji komentarisao mečeve i suđenje. Baldas i Mođi razgovarali su pre svake emisije da bi se dogovorili šta će biti prikazano u pozitivnom, a šta u negativnom svetlu.

Izvodi iz prisluškivanih razgovora:

Baldas: Kako si?

Mođi: Dobro.

Baldas: Slušaj, Lućano, danas nemamo puno toga, samo Rodomonti. Da li je u redu da on ispadne loš, ako se ti složiš naravno?

Mođi: O, naravno.

Baldas: I onda? Tu je uvek Siena, Fjorentina.

Mođi: Ali da li je postojao penal?

Baldas: Dođavola, da, postojao je penal. I tu je Roseti, znaš čoveka, ali ako mu pokažemo šta ćemo stvarno da uradimo.

Mođi: Ne, ne, ostavi ga na miru, nemoj uopšte da pričaš o utakmici u Sieni.

Baldas: OK. Ako mi treba usluga, da li ćeš mi pomoći?

Mođi: Nema problema.

Pošto su transkripiti izašli u javnost, cela uprava Juventusa na čelu sa Mođijem podnela je ostavku. Ostavku su podneli predsednik i potpredsednik fudbalskog saveza Italije, kao i novinar koji je izveštavao po Mođijevim željama. Kako za Insajder objašnjava aktuelni predsednik fudbaslkog saveza Italije Đankarlo Abete, fudbalska organizacija je posle skandala "Kalčopoli" pretrpela mnoge izmene. Danas italijanski savez po strogo utvrđenoj obavezi kontroliše klubove i o svim nepravilnostima informiše nadležne državne organe. Pravosudni sistem u ovom savezu veoma je razgranat i aktivan.

Đankarlo Abete, predsednik FS Italija: Obavezni smo da prijavimo sve situacije i postoji na primer kontinuirani odnos između naših organa sportskog pravosuđa i redovnih sudskih organa u slučajevima gde se radi o krivičnim delima. Tako je i bilo i u slučaju prisluškivanja telefona, koje je posle dovelo do razvoja događaja u maju i junu 2006, a tako je i danas, jer ima mnogo događaja koji mogu da se reše u okviru sportskog pravosuđa, kao i onih druge prirode, pa i krivičnog karaktera. Naravno, normativni sistemi se razlikuju. Važnost sportskog pravosuđa je što ono može reagovati blagovremeno.

Za razliku od Fudbalskog saveza Srbije, koji niti proverava rad klubova niti saziva sednice, zbog aktuelne situacije u fudbalu u Italiji je presude klubovima koji su kršili propise njihov savez doneo pre nego redovni sudski organi.

Đankarlo Abete: Mi smo kao sportsko pravosuđe, kao svet fudbala, doneli odluke u vezi sa događajima koji su mediji nazvali "kalčopoli". Neki klubovi su vraćeni u nižu kategoriju, odigrana su prvenstva, ti timovi su dobili prvenstva i vratili se u višu kategoriju. Dakle, bilo je važnih događaja, koji su izmenili startni poredak lige šampiona.

Juventus je odlukom italijanskog saveza kažnjen oduzimanjem titule i ispao je u drugu ligu. Kažnjeni su i Lacio i Fjorentina i Milan, koji su ostali u prvoj ligi, ali su sledeću sezonu počeli sa nekoliko bodova manje od ostalih. Lučano Mođi dobio je petogodišnju zabranu bavljenja fudbalom.

U Srbiji je bar javno otkriveno mnogo toga što se znalo već godinama, a o čemu je vladala zavera ćutanja. Jedan od takvih primera je nameštanje utakmica po formuli "tri za tri", pomoću koje domaćin uvek dobija i tako svi klubovi obezbeđuju opstanak u ligi, a samim tim i bolju zaradu za klubove. Iako je nameštanje utakmica krivično delo, nadležne institucije bar za sada nisu preduzele ništa kada je u pitanju bar ono što se čulo u javnosti. Podsetimo, predsednik Zajednice prvoligaša Dragan Aca Bulić rekao je u jednoj od prethodnih emisija Insajder da je utakmica između Sutjeske i OFK Beograd, na čijem je čelu tada bio Zvezdan Terzić, bila nameštena. Podsetimo, tu utakmicu je 2004. godine odbio da registruje tadašnji generalni sekretar Fudbalskog saveza Jugoslavije Branko Bulatović. Nekoliko dana posle toga je ubijen, a utakmica je registrovana kao regularna. Zvezdan Terzić je javno optužen i da je njegov klub, OFK Beograd, igrao nameštenu utakmicu sa Obilićem, na čijem je čelu tada Svetlana Ražnatović. Takve optužbe izneo je Dragan Aca Bulić, predsednik Zajednice prvoligaša. Zajednica je sastavni deo Fudbalskog saveza Srbije. Bulić međutim kaže da, iako se za njega u javnosti vezuje negativna slika, nikakve istrage se ne plaši jer je u fudbalu sve, kako naglašava, radio pošteno.

Dragan Aca Bulić, predsednik Zajednice prvoligaša Srbije: Ne plašim se apsolutno jer rekao sam da ceo život nosim breme svog oca i normalno da nisam glup dečko, da sam znao da će kad-tad doći dan kada će neko prstom upreti u mene i pitati me i zato sam se trudio da sav moj rad u fudbalu radim onako kako mislim da treba, ispravno. Mislim da je to razlog zašto sam postao predsednik Zajednice. Mislim da me ljudi cene u fudbalu baš iz tih razloga.

B92: Vi ste u jednom trenutku spojili, ’ajde da tako kažemo, nespojive funkcije. Bili ste vlasnik dva kluba, Železnik i Radnički Novi Beograd, predsednik Zajednice prvoligaša i vlasnik najvećih kladionica Lav.

Dragan Aca Bulić: Jeste, i Dorćol sam držao u to vreme, FK Dorćol. Tri kluba.

B92: Da li je tu, kada se govori o svim tim vašim funkcijama u jednom trenutku, da li je tačno da je intervenisala čak i UEFA zbog sukoba interesa?

Dragan Aca Bulić: Pa, bilo je nekih priča oko toga, međutim nikad ništa konkretno. Ja pre mislim da su to širene priče iz Fudbalskog saveza Srbije u to vreme da bi me sklonili sa predsednika Zajednice prvoligaša, na kraju krajeva, vi danas imate velike klubove koji nose reklame najvećih svetskih kladionica, pa niko ne poteže pitanje oko toga. Jedina uloga u kladionicama... Prvo moram da vam kažem da ja stvarno nemam veze s tim kladionicama, to vodi moja majka. Ja čak ne znam ni kvotu da napravim. Nikad me nije ni interesovalo tako nešto. Jedina misija preko mene, kladionica Lavov i srpskog fudbala bila je pre pet-šest godina, kad su svi pričali da je naša liga neregularna, da se utakmice igraju "tri za tri", da su namešteni rezultati, e, u tom momentu sam stavio našu ligu na listu i rekao: dobro, ljudi, kad je tako, izvolite, uzmite pare. Znači, kladite se kad znate rezultate, uzmite pare i od toga dana do danas postoji liga na našim listama, čak su je prihvatile ostale kladionice u okruženju i inostranstvu i vi danas možete da se kladite na našu ligu čak i u inostranstvu, što nije slučaj sa okolnim ligama bivše SFRJ.

B92: A kad ste vi stavili prvi put našu...

Dragan Aca Bulić: Prvi put je to, pa da ne slažem sad tačno, ali ja mislim, prve ili druge godine mog predsednikovanja.

B92: I sigurni ste da tada nije bilo nameštenih utakmica, pošto po svemu sudeći jeste?

Dragan Aca Bulić: Znači, ko god ima bilo kakve informacije i saznanja da će neka utakmica biti nameštena, mogao je da dođe da se kladi i da uzme pare.

B92: Pa, mogli ste vi da znate, na primer?

Dragan Aca Bulić: Pa, ja da sam znao, ne bih stavljao.

B92: Čekajte, kako ne biste stavljali, tek bi ste onda stavljali. Onda znate, igra, na primer, OFK Beograd i, ne znam, Železnik, znate da je nameštena utakmica i da će da pobedi Železnik ili OFK Beograd i kladite se na to.

Dragan Aca Bulić: Da, ali pričate onda ako direktno znamo ja i OFK Beograd, pa se na osnovu toga pravi... Čak smo imali jedno vreme interno u Savezu, dok je još pokojni Bata bio živ, kad je cela situacija počela da se okreće, skupljali smo se u Savezu, pa smo sami pisali na papirićima, pogađali rezultate i verujte mi da u to vreme svi su bili iznenađeni koliko u stvari ne poznaju srpski fudbal.

B92: Ali kladionice su svuda u svetu prosto negde najveći biznis i zbog nameštanja utakmica i zbog svega i tu je najveći obrt novca.

Dragan Aca Bulić: Dobro, ja samo pokušavam da vam objasnim. Istina je to što pričate... Malezija, Kina i tako neka velika područja, gde se ogromne svote novca okreću i gde je jako velika populacija ljudi. Ovde kod nas, u Srbiji, nije u tim razmerama i nema toliko novca u kladionicama, znači nema toliko ni interesa da se kladi.

B92: Drugi kada govore o tome kada je kriminal ušao u naš sport, navode upravo vaše ime, kao čoveka koji je uveo gomilu obezbeđenja oko sebe i prosto vas posmatraju u tom nekom negativnom kontekstu.

Dragan Aca Bulić: Pa, dobro, ja razumem ljude i ja smatram da imamo obezbeđenje sa razlogom, od onog dana ga imam od kad su mi ubili oca. Ne znam ni ko je ni šta je ni zbog čega ni da li će pokušati mene da ubiju. Ne razumem možda druge ljude, koji su u fudbalu i koji vode obezbeđenje, koji nemaju situaciju kao ja. Moje obezbeđenje ne vodim zbog klubova, nego baš iz ovih razloga koje sam vam rekao i to je tako.

Kada se održavaju sednice izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije, upadljivo je prisustvo nekoliko desetina naoružanih ljudi, koji čine obezbeđenje raznim fudbalskim funkcionerima. Niko međutim ne postavlja pitanje zašto ima toliko naoružanih ljudi na sednicama IO Fudbalskog saveza. Zanimljivo je da je predsednik Saveza Zvezdan Terzić bio priveden zbog nošenja pištolja. U decembru 2006. godine interventna patrola policije zaustavila je džip, u kojem je bio Zvezdan Terzić sa dva telohranitelja. Prilikom rutinske kontrole, policija je u ladici vozila pronašla pištolj CZ 99. Ispostavilo se da Terzić ima dozvolu za posedovanje, ali ne i za nošenje oružja. Policija ga je privela u SUP opštine Palilula. Posle petnaestak minuta Terzić je napustio prostorije MUP-a. "Policajci su bili korektni, nisam imamo problema sa njima, priveden sam u stanicu, gde je napravljen zapisnik o nošenju oružja", rekao je Terzić za Večernje novosti. Prema Terzićevim rečima, policajci su mu objasnili da pištolj može da čuva u kući, ali kada je u vozilu, oružje mora biti rastavljeno. Ostalo je međutim nejasno da li je uopšte podneta krivična prijava protiv Zvezdana Terzića zbog nedozvoljenog nošenja oružja.

Dragomir Tanović, fudbalski sudija i inspektor za privredni kriminal: Zamislite pet-šest predsednika klubova, koji dolaze sa svojih pet-šest telohranitelja, koliko tu ima oružja? Zbog čega? Je l' to sport?

Zoran Arsić, bivši sudija i predsednik FS Vojvodine: Malo je neprimereno da jedino u ovoj državi kad vi imate sednicu izvršnog odbora, više ima ljudi napolju, telohranitelja, nego članova izvršnog odbora. Gde to ima još, u kojoj državi ima da na takav način ljudi vode fudbal u Srbiji. Šta će to fudbalu?

Izvod iz prijave podnete Specijalnom tužilaštvu, jun 2007: Da se Fudbalski savez Srbije bavi pranjem novca dokazuje i uplata novčanih sredstava na fantomsko preduzeće, konkretno Algoplanet trade d.o.o. sa Novog Beograda, odgovorno lice Bogoljub Veličkovć, kome je prebacio u februaru 2006. određena novčana sredstva da bi navedenom preduzeću od poreske policije bio oduzet PIB broj. To su samo sitne činjenice koje se dešavaju unutar Fudbalskog saveza Srbije. Ozbiljnim i detaljnim proverama uplata i isplata novčanih sredstava došlo bi se do frapantnih podataka i otkrića, koja bi oslikala pravo stanje Saveza i opravdanost tj. zainteresovanost poznatih kriminalnih grupa da ulažu sredstva u fudbal, a da pri tome ne znaju ni koliko igrača igra na terenu. Šta je bilo sa istragom posle ubistva Branka Bulatovića? Čovek je uhapšen sa vrećom deviza na aerodromu koja potiče od prodaje igrača i naprasno se odustalo od istrage. To je organizovani kriminal, koji se i danas dešava unutar Fudbalskog saveza Srbije, prodaju se igrači, koji su privatno vlasništvo raznoraznih ljudi sumnjivog morala. Nikada se ne prikazuju stvarni iznosi koji se dobijaju za transfere. Ti i takvi ljudi utiču na selektore i druge, kako bi im njihovi igrači bili zastupljeni u nacionalnom timu, pri tome imajući u interesu isključivo novac i ništa drugo. Vratite film unazad i zapitajte se koliko je i zašto ubijeno ljudi iz sveta fudbala.