Transkript šeste epizode

Fudbalski I sportski funkcioneri u poslednjih petnaest godina uvek su bili bliski sa onima koji su na vlasti. Tako su se vlade menjale, a jedni te isti ljudi u fudbalu opstajali godinama. Nekada su zbog interesa i dodvoravanja aktuelnoj vlasti podsticali navijače na izazivanje nereda ili su navijači u skladu sa politikom uprave klubova, odnosno politike koja je trenutno na vlasti i sami učestvovali u širenju ratne propagande. Iako su s vremena na vreme u sukobima sa upravama klubova, navijači su politički aktivni, pa su parole na stadionima političke poruke, koje oslikavaju trenutno stanje u zemlji. Sa tribina se najčešće širi nacionalizam, uzvikuje se: "Nož, žica, Srebrenica“, "Srbija Srbima, napolje sa Turcima". Rasistički ispadi na fudbalskim utakmicama ili događajima, koje podrže i navijači, nisu fenomen niti pojava, već proces koji traje godinama sve do danas. Početkom 90-ih navijači Zvezde su bili podeljeni na one koji su za Miloševića, Šešelja, Draškovića. Arkan ih je ujedinio, pa se negativna navijačka energija nastavila ka Hrvatima. Navijači drugih klubova skandirali su protiv Muslimana i Albanaca, pa su se tako na nacionalnoj osnovi i pod plaštom patriotizma ujedinili navijači svih klubova.

Aleksandar Vlahović, predsednik skupštine Sportskog društva Crvena Zvezda i bivši ministar za privatizaciju: Fudbal nije nikakav izuzetak za ono što se dešavalo kod nas tokom 90-ih godina. Mi smo imali zaista jedan period nezapamćenih sankcija i potpune izolacije zemlje i period u kome je paralelno sa ratovima, koji su bili neposredno u okruženju, omogućili velikom broju ljudi da dođe i da ostvari brzo bogaćenje. U tome fudbal ni na koji način ne može da bude imun na ono što se u društvu u celini dešava.

Danas navijači pevaju "Kosovo je srce Srbije", u tom kontekstu zanimljivo je saopštenje grupe navijača Crvene zvezde "Delije-Sever". Oni su, kako se navodi, oštro osudili sramno ponašanje male grupe demonstranata, koji su u vreme mirnog mitinga protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova pljačkali i rušili po Beogradu.

Saopštenje Delija "Sever", 23. februar 2008: To nema veze ni sa srpstvom ni sa snagom, navodi se u saopštenju i dodaje da su navijači na protest protiv nezavisnosti Kosova krenuli mirno, bez obeležja, sa srpskom zastavom, sve do Hrama svetog Save, gde su prisustvovali molebanu. Navijači međutim u saopštenju pitaju gde je bio prvi čovek države kada je trebalo da se pokaže svetu da je Srbija jedinstvena u stavu protiv nezavisnog Kosova. Politička poruka iz saopštenja navijača takođe je interesantna: Treba da je sramota sve pojedince i medije koji su svojim ponašanjem pokušali da pokvare sliku Srbije. Javnost mora da bude energičnija u stavu da je Srbija jedinstvenog u pogledu Kosova i da je to slika koju šaljemo svetu, navodi se u saopštenju Delija.

Kada su uprave Zvezde i Partizana pre 5. oktobra 2000. godine promenile političku stranu, svesni da Miloševićev režim odlazi, navijači, koji su 90-ih regrutovani za rat, na utakmicama su skandirali "Slobo -Sadame" ili "Spasi Srbiju i ubi se". Glavna vest 5. oktobra bila je da su navijači stali uz DOS. Dugogodišnji sukob navijača Partizana sa upravom kluba otkrio je međutim drugu stranu priče, a to je de je uprava kluba godinama finansirala vođe navijača, pa se zbog toga postavlja pitanje da li su oni navijali za klub ili onako kako su uprave kluba i njihovi politički zaštitnici želeli, kao i da li je slična situacija sa ostalim fudbalskim klubovima. Navijači Partizana u sukobu sa generalnim sekretarom Žarkom Zečevićem su još od 2004. godine, kada su počeli da ga optužuju da hoće da privatizuje klub, a od tada traje neprekidno navijanje protiv uprave. Sredinom 2005. godine, nakon neuspeha u kvalifikacijama za kup UEFA, počeli su da bojkotuju utakmice u potpunosti. Neprestano su proširivali zahteve, koji su se ticali promena u klubu, čak su održali protesnu šetnju, tražeći od države da se pozabavi problemom Partizana i na stadionu zaboli krst, na kojem je pisalo "Zečević Žarko, 1950-2006".

Ivan Ćurković, predsednik FK Partizan 1989-2006: Mi smo njima, tih 90-ih godina, na neki način njima davali, vodili smo ih sa nama na put. Opet kažem, vođe navijača, pa smo im davali za tu njihovu, kako oni zovu, koreografiju neke novce, da oni to naprave, kupe. "Dajte nam ovo, pa ćemo mi biti uz vas." Naravno da je bilo vređanja, onda smo mi rekli - više ne. Tada smo rekli ne. Tada je bilo stop! I onda su nastale te uvrede raznorazne... Mislim mene to nije lično pogađalo mnogo, možda sam ja bio i najmanje od svih na tom tapetu, ali me jako vređalo to što su govorili mojim prijateljima, mojim saradnicima, pre svega Zečeviću, koji to nije zaslužio, njegovoj deci, njegovoj ženi, njegovoj familiji, Nenadu Bjekoviću, takođe. To su bila vređanja bez granica.

Ipak, posle dugogodišnjeg vladanja i sukoba sa navijačima, koji nije prestajao, iz FK Partizan najpre je otišao Ivan Ćurković, ubrzo i Nenad Bjeković, da bi se na kraju povukao i Žarko Zečević. Tri prva čoveka Partizana nisu međutim ubedila javnost da njihov odlazak znači i to da više nemaju nikakvog uticaja na klub.

Žarko Zečević, skupština kluba, septembar 2007: Hteo bih da skrenem pažnju na neke zlonamerne izjave, članke i podmetanja koja su provejavala u zadnjih mesec dana, a to je da Zečević dovodi Toleta Karadžića da bude predsednik, dok vlada iz senke. Ja samo hoću da vam kažem sledeće: ja nisam čovek koji živi u senci. Ja sam čovek koji živi na suncu, koji živi na svetlu dana, prema tome, dovođenje Toleta Karadžića je isključivo potez koji je ovaj klub pravi dovođenjem pravog čoveka na pravo mesto i u pravom trenutku.

Na čelu FK Partizan danas je Tomislav Karadžić, koje je predsednik Fudbalskog saveza Vojvodine, a od pre par dana na funkciji Fudbalskog saveza Srbije, menja Zvezdana Terzića, koji je odlučio da produži usavršavanje u Americi. Na čelu FK Zvezda je Toplica Spasojević, koji u javnosti važi za čoveka bliskog Miroslavu Miškoviću.

PRAVILA IGRE - ŠESTA EPIZODA

Upravni odbori Zvezde i Partizana su i danas, kao i ranijih godina, po mnogo čemu zanimljivi. Finansijsko poslovanje sportskih klubova već godinama se odvija bez ikakve kontrole. Nadležni savezi proglasili su sebe nenadležnim. Ministarstvo sporta nema zakonskih mogućnosti da se bavi udruženjem građana, a jedine kontrole koje se s vremena na vreme dešavaju su rutinske provere poreskih organa i retke posete policije zadužene za privredni kriminal.

Slobodan Lalović, Komisija za ispitivanje zloupotreba 2001-2002: Ja moram reći da u to vreme mi je bilo simpatično i smešno da su pojedinci, kad sam ja to par puta otvorio to pitanje i govorio o tome da postoji potreba da vidimo šta se tu događalo, da su mi pojedinci, koji su bili na određenim i funkcijama itd, govorili: odlično, to zaista treba, to treba ispitati. Ali se nikada zapravo tome, tome nije ozbiljno pristupilo. Jer, da vas podsetim, posebno ta dva društva, ona su uvek bila povezana sa vlašću, još iz vremena komunista. Setimo se ko je bio u upravnim organima npr. Zvezde i Partizana, dakle, prosto postoji ta jedna, rekao bih, negativna tradicija. To je realan problem.

Posle rutinskih kontrola Zvezde i Partizana, zvanična saopštenja po pravilu su glasila da propusti u poslovanju klubova nisu pronađeni. Sve što je posle bučno najavljivanih kontrola utvrđeno su sitna kašnjenja u plaćanju poreza. Klubovi su poslovali kao društvena preduzeća, bez logike vlasništva, ali su zato, za slučaj da neki državni činovnik pokuša da zaista proveri njihove knjige, imali zaštitu. Po pravilu politika i sport uvek su išli zajedno, pa su upravni odbori najvećih srpskih klubova bili preslikane Vlade Srbije i Jugoslavije u svojim najboljim sastavima.

Predsednik Partizana bio je Mirko Marjanović, koji je tada bio na čelu državne firme Progres. Kada je izabran za predsednika Vlade Srbije, Mirko Marjanović je postao počasni predsednik FK Partizan i to je ostao sve do smrti 2006. godine. Istovremeno, član Zvezdine uprave bio je Tomica Raičević, potpredsednik savezne vlade, kao i Dragan Tomić, predsednik Skupštine Srbije. Policija tokom 90-ih nije imala šta da traži ni u Crvenoj zvezdi ni u Partizanu. Na sednicama Upravnog odbora Zvezde bio je tadašnji ministar policije Radmilo Bogdanović. Partizan je u svojim redovima imao Vlastimira Đorđevića, bivšeg načelnika Resora javne bezbednosti, ali i njegovog prethodnika Radovana Stojčića Badžu. Krivičnih prijava nije bilo. Tužilaštva nisu radila bez naloga policije. U Upravnom odboru Partizana bio je Dragoljub Janković, ministar pravosuđa, pa čak i Rade Babac, javni pravobranilac opštine Savski Venac, u kojoj se klub nalazi. U Zvezdinoj upravi bo je istražni sudija Okružnog suda Dobrivoje Gerasimović. Istovremeno dok su političari sedeli u upravnim odborima, u njihovom društvu bili su i oni koji su mogli da osiguraju dobre i sigurne poslove. Veliki broj tih poslova dobijen je isključivo na osnovu privilegija, dok su ovim poslovima oštećena brojna državna preduzeća. U vreme dok su dva kluba krajem 90-ih pravila više nego profitabilne poslove, iznajmljujući jeftino linije Telekoma, koje su se uslugama hotlajna mogle skupo naplatiti, u Zvezdinoj upravi bio je Milorad Jakšić, generalni direktor Telekoma. Dojčilo Radojević, ministar telekomunikacija, je sa druge strane bio u Partizanu, kao i Aleksa Jokić, direktor PTT-a. Klubovi su, uz svojevrsnu institucionalnu zaštitu, imali i zaštitu medija. Kroz Partizanovu upravu npr. prošli su Milorad Vučelić, kao generalni direktor RTS-a, Dragan Hadži Antić, bivši direktor Politike, i Radomir Šoškić, bivši urednik sportskog lista Tempo. Ovakve uprave bile su pojačane istaknutim biznismenima iz devedesetih, a kasnije ljudi pod istragom policije. Zvezda je imala Slobodana Radulovića, čoveka koji je sada u bekstvu, optužen je u grupi "stečajna mafija", a bio je direktor C marketa. U Partizanovoj upravi bio je Mirko Vučurović, direktor firme Nivada, koji se u policijskoj akciji "Mreža" navodi kao jedan od organizatora šverca cigareta. Današnji član uprave Partizana Bojan Radovanović bio je pod istragom zbog sumnje da je kao vlasnik FK BASK prao novac.

Posle 5. oktobra političari se sve ređe ističu u upravnim odborima. Ozbiljnih kontrola, međutim, ni posle 2000. nije bilo. Zvezda je u upravnom odboru imala Olivera Bogavca, direktora Uprave za sprečavanje pranja novca, i Božidara Cerovića, dekana Ekonomskog fakulteta, stručnjaka za pitanja privatizacije u sportu. Zanimljivo je da je mesto u Upravnom odboru Zvezde i posle poslednje skupštine zadržao Saša Kozić, koji je zamenik glavnog inspektora Poreske uprave Beograda. Među članovima je i Miodrag Đorđević, bivši glavni poreznik, pa direktor Agencije za privatizaciju, danas direktor u Večernjim novostima. Ako se zna da imovina klubova tek treba da se proceni, zanimljivo je da je danas u upravi Zvezde Milan Tomić, direktor Direkcije za imovinu Srbije.

Za 2008. najavljena je privatizacija sportskih klubova. Jedna od najaktivnijih konsultantskih firmi, kada je privatizacija u Srbiji, u pitanju jeste Eki investment. Dva prva čoveka ove firme istovremeno su na čelu sportski društava dva najveća kluba. Na čelu SD Crvena zvezda je Aleksandar Vlahović, dok je na čelu SD Partizan Danko Đunić. Đunić je i predsednik Ekonomskog instituta, koji je tvorac privatizacije u Srbiji još iz vremena Slobodana Miloševića.

U upravi FK Partizan danas je samo jedan ministar i to Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalna pitanja. Zanimljivo je da je Ljajić u upravu kluba prvi put ušao 2006. godine i posle samo nekoliko meseci podneo ostavku u klubu. Nikada javno nije objasnio zbog čega, ali prema nezvaničnim informacijama, koje su objavili mediji, ispostavilo se da nije mogao ništa da uradi, jer je u klubu ostala "siva eminencija" klupske uprave, koja nije menjana skoro dvadeset godina: Žarko Zečević, Nenad Bjeković, Stojanče Ristevski i Svetolik Kostadinović. Rasim Ljajić se vratio u UO Partizana kada je iz kluba zvanično otišao Žarko Začević. Ljajić je odbio razgovor za Insajder. U decembru 2006. godine funkciju predsednika Partizana, umesto Ivana Ćurkovića, preuzima Nenad Popović, šef ekonomskog tima Koordinacionog centra za Kosovo Vlade Srbije, čovek blizak DSS-u i prvi čovek ABS holdinga. Tada u klub ulazi i direktor Elektromreže Srbije Dragan Vignjević i direktor, glavni i odgovorni urednik Večernjih novosti, Manojlo Vukotić, ali su u klubu ostali samo šest meseci. Zajedno sa njima ostavku podnosi i Žarko Zečević, koji je međutim ostao u klubu sve do septembra 2007. godine. Vignjević je po odlasku iz kluba rekao da se u Partizanu za sve pita samo Zečević. U poslovanju FK Partizan postoji dosta šupljina, rekao je Vignjević, koji je tabalo da ispita poslovanje nekoliko firmi u okviru Partizana. "Partizan - to je Žarko Zečević, što je valjda svima jasno. Pokušavali smo da analiziramo poslovanje Partizanovih firmi, ali jednostavno ne postoje papiri koji bi mogli da nam daju tačne podatke. Sve najbitnije informacije Zeka drži u glavi, a ono šta se nalazi na papirima je samo fikcija, tako da niko ne zna šta se tu zaista radilo", rekao je tada Vignjević.

B92: Zašto Partizan ima toliko firmi? Dakle, to je jedino preduzeće, hajde tako da kažemo, pored Delta holdinga, koje ima toliko firmi.

Ivan Ćurković, predsednik FK Partizan 1989-2006: Ma, ne znam. Koliko ima? Ja ne znam koliko.

B92: Preko trideset.

Ivan Ćurković: Ma, ne verujem. Ne. Ne verujem.

B92: Da.

Ivan Ćurković: Mislim, ne znam. Eto, to ne znam. Ne znam taj detalj. Ja znam da smo imali desetak firmi, koje su radile kao što sam rekao... Bio je to više socijalni, mislim, socijalna priča. Tako da smo mi zaposlili...

B92: Kako socijalna?

Ivan Ćurković: Pa, zapošljavali smo ljude koje smo... ’Ajde, otvarali smo te firme uvek u nadi da će možda nešto doneti, al’ one nisu nama donosile profit. Mislim da ono, koliko ja znam, tih nekoliko firmi, ta auto-škola, pa ta neka Borea valjda, Barea, Borea , kako se zove, sa Italijanima, te keramičke pločice, keramika, sanitarni uređaji, taj materijal, mislim da je to radilo vrlo traljavo. Mislim čak...

B92: Dobro, imali ste, ne znam, trgovina na veliko, kafa, čajevi, koža...

Ivan Ćurković: Pa, ne, bilo je... Znate šta, to je bio marketing, to je bio marketing, koji je bio u okviru društva sportskog, SD Partizan. Treba razdvojiti, tako da smo tamo imali jedan deo. To je radilo u okviru sportskog društva. Tako da to nisu bile čisto Partizanove, nego naprotiv, nego mislim, to je bio društveni... Mi smo imali tamo jednog čoveka koji je tamo radio. Ne jednog, nego nekoliko njih, ali to je bilo vezano za SD Partizan. Ne za toliko, naravno, fudbalski klub je uvek imao neki interes i mi smo, to znate, mi smo bili praktični.

B92: Dobro, Partizan je, recimo, imao i firmu za traženje nestalih lica.

Ivan Ćurković: Nemam pojma. Prvi put čujem. Prvi put čujem.

B92: Pa, i vama je smešno.

Ivan Ćurković: Ne znam, ne znam... Ne mogu, zaista prvi put čujem. Ne mogu komentarisati.

B92: Ali kada to neko uzme i pogleda, dakle, toliko firmi...

Ivan Ćurković: Ma, nema, jasno, ma, jeste, jeste... Za ove koje znam, ja vam o njima pričam. Znate, treba dobro videti ovo što sam vam rekao s kim je to pravljeno. Možda su nam oni bili partneri. Zečević je dao jedan izveštaj. U izveštaju je sve ono što je zanimalo pre svega Sekretarijat i UO. I on je davao apsolutno sve podatke koje smo od njega tražili, apsolutno sve podatke. Međutim, kažem opet, ne treba se uvek sve vezivati za Partizan, možda smo mi bili manjinski vlasnik u tim firmama, a vi znate, firme su se osnivale, to nije bio problem zaista.

B92: Nije, ove firme koje sam vam navela to je Partizan direktno...

Ivan Ćurković: Pa, dobro, zaista ne znam. Mislim, zaista ne znam, znam da je bilo firmi, ali mislim da nisam ulazio u te detalje, jer kažem, to je bio... Zečević je naravno imao isto autonomiju da ponekada pokuša da napravi nešto, ali mislim da to nije bilo ništa tako značajno i nije tu... Mislim da ne vidim razloga o tome... Nije to nijedna firma značajna da se o njoj može pričati. Ja, kažem vam, ja sam...

B92: Pa, zato što mnogi komentarišu da je to služilo za pranje para u stvari. Tolike firme.

Ivan Ćurković: Ma, nema veze. Partizan je, kažem, Partizan je veliki, ja sam rekao koliko je naš budžet, prema tome, budžet je naš bio dosad 20 miliona evra, o tome se, znate, postoji finansijski izveštaj, postoje završni računi, postoje sve te stvari, koje su... Postoje inspekcije, tako da smo mi bili, mi smo plivali u tim vodama.

Od početka 90-ih na adresi Humska 1 iz godine u godinu uvećava se broj registrovanih preduzeća. Ove firme bave se najrazličitijim delatnostima, od kojih je malo njih u bilo kakvoj vezi sa sportskim aktivnostima. Danas postoji trideset aktivnih firmi čiji su vlasnici sportski klubovi Partizan. Desetak je u poslednjih petnaest godina radilo, pa je u međuvremenu ugašeno postupkom stečaja ili likvidacije. Krajem devedesetih FK Partizan je tako držao i avio-kompaniju Tajger er, koja je bila prevoznik i fudbalske reprezentacije Jugoslavije. Avio-kompanija je 2003. brisana iz registra posle stečaja. FK Partizan, samostalno ili kao suvlasnik, ima najmanje trinaest firmi. Fudbalski klub u svom posedu tako ima i firme koje se bave trgovinom bojama i staklom, štavljenjem i doradom kože i iznajmljivanjem automobila. Partizan ima i svoju auto-školu i Radio MIP, ali i dve firme koje se bave uslugama reklame i propagande. Zanimljivo je da je u vlasništvu FK-a i firma Parsig zaštita, čija je registrovana pretežna delatnost traženje izgubljenih lica i zaštita. Dve firme, auto-škola Partizan i VIP rentakar, istovremeno su i sponzori fudbalskog kluba. Zajedno sa sportskim društvom, FK Partizan je vlasnik kompanije Partizan holding, koji ima svoje ćerke-firme Partizan selekt i Partizan komerc, dok je sportsko društvo Partizan, sa Sportskim društvom Crvena zvezda, osnivač preduzeća Bingo Partizan-Crvena zvezda, čija je delatnost kockanje i klađenje. SD Partizan bavi se, prema podacima iz registra, trgovinom kancelarijskom opremom, reklamama, propagandom i ugostiteljstvom. Drugi sportski klubovi Partizan imaju više od deset firmi.

Dragomir Tanović, fudbalski sudija i inspektor za privredni kriminal: To sada prvi put čujem da tako nešto ima, ali pretpostavljam, i Zvezda i Partizan su velika preduzeća. Znači, unutar tih preduzeća oni mogu da imaju mnogo preduzeća, znači, sa žiro računima i da, ako je jedan žiro račun u blokadi, da funkcionišu i rade preko drugog. Mogu samo da zamislim šta to znači.

B92: Pa, šta znači?

Dragomir Tanović: Ja ću vam reći u drugom primeru. Recimo, u gradu u kojem ja živim, u Subotici, isto tako postoje preduzeća koja imaju po dvadeset-trideset manjih preduzeća unutar svoje kompanije. Većinu tih preduzeća smo mi kontrolisali i većina tih preduzeća je bila problematična.

B92: Ili ne postoje?

Dragomir Tanović: Ili ne postoje. Odnosno, ako su postojala, postojala su jedno vreme, pa su se kasnije ugasila. Pa, to znači da su postojale jedno vreme za određene radnje. Znači da su služila za pranje novca.

Božidar Cerović, član Upravnog odbora Crvene zvezde 2001-2005: Zvezda to, recimo, nije radila. Mi smo čak diskutovali u klubu, onako, što privatno, je li, da li da se u takve poslove upuštamo i ocenili smo da bi to prvo bilo suviše teško za upravljanje i kontrolu, da se sad napravi, da uđe u desetine delatnosti, da toliko diversifikujemo svoju aktivnost, da budemo u stvari proizvođači, trgovci ovoga i onoga i ostali smo uglavnom koncentrisani na ovoj sportskoj strani. Oni su, to znam odavno, već počeli u to pravcu da razvijaju i ja ne mogu sad da vam kažem... Opet čitam, ali ne znači da je tačno, da se nisu ni usrećili, da su to dosta firme koje ne rade dobro.

Činjenica je da su fudbalski funkcioneri sa promenama vlasti u zemlji menjali i političku stranu. Bili su bliski sa Miloševićevim režimom, a posle su preko noći postali bliski sa DOS-om. Čelnici FK Partizana su, na primer, posle 5. oktobra tvrdili da nikada nisu bili miljenici Miloševićevih predstavnika vlasti. Samo nekoliko godina kasnije, 2005, kada je opasnost prošla, čelnici Partizana su povodom 60 godina kluba dodelili zlatne prizme i predstavnicima DOS-ove vlasti, ali i Mirku Marjanoviću.

Ivan Ćurković, predsednik FK Partizan 1989-2006: Mi smo se jako dobro slagali. Mislim, na tom sportskom polju, Mirko je imao jedan senzibilitet. On je voleo Partizan. On je pomagao Partizanu. On je svoje slobodno vreme davao Partizanu... I dakle ’95. godine on je otišao, jer je došao u situaciju da ide, da ode tamo gde je trebao, znači, kao predsednik Vlade. Mirko Marjanović je bio, sigurno to ne znam tačno, ali mislim, ima jedna njegova fotografija kada je bio proglašen, na jednoj skupštini, da li do 2000. godine, i proglašen za počasnog predsednika. 2005. godine, kada smo slavili ovu našu, 60 godina postojanja, tada smo dobijali trofeje, neke zlatne prizme, kristalne prizme. Bila je velika kristalna prizma. I naravno tu veliku kristalnu prizmu dobili su ljudi, koji je i Mirko Marjanović dobio isto za njegove zasluge, kao amaterskom radniku i kao predsedniku Partizana dugogodišnjem. Dobio je tu prizmu, kao što sam je i ja dobio i kao što je dobilo nekoliko ljudi vrlo... Dragan Papović, npr. Imam ovaj spisak, ali je vrlo...

B92: To vas pitam zato što ste se posle 2000, posle 5. oktobra, nekako se Partizan odrekao Mirka Marjanovića, SPS-a i JUL-a...

Ivan Ćurković : Nije se odrekao. Partizan se nikada....

B92: Zar niste tvrdili da ....

Ivan Ćurković : Ne, ne, ne, Partizan se nikad nije odrekao Mirka Marjanovića. Njegova fotografija je stajala i dan danas stoji među svim predsednicima koje je Partizan imao. Prema tome, Mirko Marjanović je kod nas bio kao sportski radnik, izuzetno dobar sportski radnik, prijatelj Partizana. Voleo je Partizan. Mirko Marjanović je, kada je otišao iz... U politiku, odnosno na mesto premijera zemlje, onda je on imao jedan odnos korektan, ali nije često dolazio na utakmice niti je imao vremena. Nije mu to bila više ovako.... Bio je malo kritičan prema Partizanu, više nego što je možda trebao, ali ljubav njegova nije dolazila nikad u pitanje.

B92: Niste bili bliski sa JUL-om tada?

Ivan Ćurković : Pa, nisam, zaboga, kako, zašto bih bio blizak sa JUL-om? Isto sam blizak...

B92: Pa, dobro, nije to krivično delo.

Ivan Ćurković : Ma, znam, ali mislim, zašto bih bio blizak, pa ja sam čovek... Moja...

B92: Pa, bili ste viđeni na njihovim promocijama.

Ivan Ćurković : Pa, dobro, kao što sam viđen na mnogim stvarima. Ja sam javna ličnost, prema tome... Mislim, to, to nema veze. Mislim, ja, moja politika je, kako kažu, moja religija je fudbal, a moja politika je sport. Prema tome, ja sam čovek sporta, ali kao čovek sporta i danas ja kontaktiram sa svim ljudima koji vode državu.

Ivan Ćurković, koji je 17 godina, zajedno sa Zečevićem i Bjekovićem, bio na čelu Partizana, danas je predsednik Olimpijskog komiteta. Zečević je direktor u jednoj od firmi ruskog Gasproma, a za Bjekovića nije poznato čime se trenutno bavi. Bio je generalni sekretar FK Partizan pune 23 godine, Prethodno je 12 godina bio košarkaš Partizana. Zečević je od ’84. do 2007. u krugu nekoliko bliskih ljudi držao tajnu poslovanja kluba iz Humske, prodavao igrače, otvorio 20-ak firmi, organizovao nagradne igre i hotlajn. Kada se pojavljivao u javnosti, govorio je o klubu, ali članovi skupštine govorili su kasnije da izveštaj o finansijskom poslovanju nikada nije podneo. Zečević je i dugogodišnji član Olimpijskog komiteta i to je bio ispred Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore. Zanimljivo je da je njegova supruga Mira Zečević bila direktor marketinga u Politici u vreme Hadži Dragana Antića. Sestra Žarka Zečevića je supruga Danka Đunića, koje je tokom devedesetih bila direktorka Beogradske berze. Danko Đunić je predsednik SD Partizan. Zečević je u Partizan, između ostalog, došao i po porodičnoj liniji. Njegov otac Slavko Zečević bio je ministar policije i takođe u upravi kluba. Ratovi, raspad države i neigranje u Evropi nisu bile okolnosti koje su smetale Zečeviću. On se u vreme hiperinflacije odlično snalazio i čak podigao klub, mahom zahvaljujući činjenici da je održavao bliske veze sa svim važnijim političarima u Srbiji. Sankcije mu nisu smetale. Novac od kluba uglavnom nije ulazio u zemlju, a sarađivao je i sa Dafinom Milanović, koja je šaltere piramidalne banke Dafiment otvorila na Partizanovom stadionu. Snašao se i posle 5. oktobra, samo proširujući poslove oko Partizana, a napravio je kontakte i sa novim vlastima. Kada je "zemunski klan" oteo njegovog prijatelja Miliju Babovića, Zečević je sa Miloradom Ulemekom nosio novac za otkup. U akciji "Sablja" ispostavilo se da su pripadnici "zemunskog klana" kao menadžeri uzimali novac od prodaje prvotimaca Partizana.

Sa druge strane, dok je Zečević bio na čelu Partizana, taj klub je zabeležio i najveći uspeh - ušao je u Ligu šampiona. Mnogi su kao jedan od najboljih Zečevićevih poteza navodili i to što je uspeo da dovede legendu Lotara Mateusa. Tvorac je idejnog projekta novog stadiona, koji, prema njegovoj proceni, košta neverovatnih 350 miliona evra. Uz novi stadion ide poslovni prostor na dobroj lokaciji, a to je jedino čemu je, prema sopstvenom priznanju, rešio da se posveti posle povlačenja sa mesta generalnog sekretara. Zečević je danas zaposlen u Jugorosgasu, koji je sastavni deo ruskog giganta Gasproma.

Dok je uprava Partizana ostala ista godinama, sve do 2007. godine, Crvena zvezda pretrpela je nekoliko promena. Prvo je Dragan Stojković Piksi zamenio Dragana Džajića na čelu Crvene zvezde. Široko je rasprostranjeno mišljenje da je Dragan Džajić najbolji fudbaler koji je igrao u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. 2004. Fudbalski savez Srbije i Crne Gore ga je i zvanično proglasio za najboljeg fudbalera države u Prethodnih pola veka. Džajić je igrao u Crvenoj zvezdi i francuskoj Bastiji. Od 1979, sa 33 godine, postao je tehnički direktor Crvene zvezde i tu funkciju ’98. zamenio funkcijom predsednika kluba. U vreme njegovog mandata, Zvezda je doživela svoj najveći uspeh - pobedila je u Ligi šampiona. Povukao se iz kluba 2004, zvanično zbog zdravstvenih problema, nezvanično zbog sukoba sa finansijerima. U vreme Dragana Džajioća iz kluba je otišlo nekoliko desetina igrača, a klub je zaradio na njihovoj prodaji više od sto miliona evra. Iako je uspeo da spreči Željka Ražnatovića Arkana da preuzme klub u drugoj polovini devedesetih i od kada datiraju njegovi dobri kontakti sa vrhom Srpskog pokreta obnove, nije sprečio menadžere sa kriminalnim dosijeom da potpisuju sa nekim Zvezdinim prvotimcima. Dragan Džajić uhapšen je 5. februara ove godine zbog sumnje da je sa Vladimirom Cvetkovićem i Mošom Marinkovićem nezakonito prisvojio šest miliona 127.104 evra od transfera Gorana Drulića u špansku Saragosu 2001. godine. Njegova supruga Branka Džajić, inače zamenik republičkog javnog tužioca, i Džajićevi advokati tvrde da je hapšenje namešteno, da ne postoje svedoci optužbe i da iza svega stoji pokušaj da kompanija Delta što lakše preuzme Crvenu zvezdu.

Kompanija Delta već godinama unazad pominje se kao najozbiljniji kandidat za budućeg vlasnika Crvene zvezde. Iz ove kompanije više puta su istakli da su spremni da ulože novac samo u slučaju da im se omogući da upravljaju klubom. Delta je čak svojevremeno Draganu Džajiću ponudila da odluke u klubu donosi onaj ko daje pare, pri čemu bi Džajić i njegovi ljudi imali ulogu nadzornog odbora i mogli bi da raskinu sporazum, ukoliko procene da finansijer radi protivno interesima kluba. Svoj uticaj u klubu Delta je uspela međutim da formalizuje po dolasku Dragana Stojkovića na čelo kluba. Stojković je postao predsednik Zvezde u julu 2005. godine. Ubrzo je izjavio da je klub u minusu nekoliko miliona evra, već tada za finansijskog direktora postavljaju Miru Vujičić, koja je istu funkciju obavljala i u kompaniji ITM, čiji je vlasnik sadašnji predsednik Zvezde Toplica Spasojević. Stojković je u početku javno tvrdio da neće primiti tajkune u Zvezdu, ali zbog takvih izjava klub ostaje bez sponzora. Nekoliko meseci kasnije doneta je drugačija odluka, pa je FK Crvena zvezda osnažen Deltinim predstavnikom Nebojšom Divljanom, koji je inače direktor Delta Đenerali. Uz njega su u klub ušli i prvi čovek Telekoma Draško Petrović, direktor Apatinske pivare Rade Svilar, generalni direktor EPS-a Vladimir Đorđević i direktor Srpske banke Milan Blagojević. 2007. godine sponzori postaju i firme Futura plus i Vital, tada u vlasništvu Stanka Subotića Caneta i Predraga Rankovića Peconija. Dnevni listovi u Srbiji su pisali da je Stojković otišao iz Zvezde zbog Miroslava Miškovića.

Božidar Cerović, član Upravnog odbora Crvene zvezde 2001-2005: To je jedino što mogu da vam kažem: hajde da pratimo, pa da vidimo. Zaista nemam... Prvo, nemam ni o tome pouzdanu informaciju, dakle, nije pouzdano ni to tačno. Priča se, ali nije... Nigde još nisam provereno doznao. To se postavlja pitanje ko ja sad tu glavni. Da li je klub dovoljno snažan da kad treba... Pazite, ako vam treba novac, vi napravite neki ugovor... U redu, imaš ti neka prava, imamo mi neka prava, ne možemo tek tako. A kad je ovako na "dođi mi", to je onda ništa, onda to... Sve može.

Aleksandar Vlahović, predsednik Skupštine SD Crvena zvezda i bivši ministar za privatizaciju: To je normalno da onaj ko ulaže svoj novac utiče na funkcionisanje bilo kog mehanizma. Znači, kad vam banka da kredit, ona itekako utiče na funkcionisanje vašeg preduzeća, na način da prati kako se taj kredit realizuje.

Jedan od najboljih srpskih fudbalera i peta Zvezdina zvezda po završetku igračke karijere 2001. postao je fudbalski funkcioner. Najpre je bez dana radnog iskustva postao predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije da bi 2005. postao predsednik FK Crvena Zvezda, gde je nasledio Dragana Džajića. Karakteristika perioda u kojem je Stojković bio predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije je nezabeleženo nameštanje rezultata utakmica, kao i brojni milionski transferi, za koje je utvrđeno da nisu bili kontrolisani. Ni reprezentacija Jugoslavije u ovom periodu nije postigla važniji sportski uspeh. Po dolasku u Zvezdu Dragan Stojković Piksi, suočen sa činjenicom da dosta fudbalera Zvezde ima privatne ugovore sa ljudima iz sveta kriminala, odlučuje da, kako se tumačilo u javnosti, prodajom gotovo celog prvog tima očisti Zvezdu od uticaja kriminalnih grupa. Iako je pravio velike planove za sezonu 2007, iznenadno je, preko noći, podneo ostavku na mesto predsednika Zvezde, a klub je ostao u dugovima. Mediji su pisali da je Stojković otišao po zahtevu najvećeg finansijera kluba, Miškovića. Dragan Stojković Piksi trenutno je u Japanu, gde je trener FK Nagoje, kluba u kojem je ostvario karijeru, ali i 2000. završio igračku karijeru. U Japanu Piksi je živa legenda. U Nagoji su mu podigli spomenik. Jedan ulaz na stadionu nosi njegovo ime, a ima i ulicu koja se zove Dragan Stojković Piksi. Igrao je 84 utakmice za reprezentaciju i bila mu je potrebna još samo jedna odigrana da bi dostigao Dragana Džajića.

Smena na čelu kluba, kada je Stojković otišao, a u njegovu stolicu došao Toplica Spasojević, blisko se povezuje s željom Delte i Miškovića. Toplica Spasojević je od 1994. vlasnik firme ITM. Figurirao je letos kao mogući novi predsednik Privredne komore Srbije. Tada se, između ostalog, čulo da je Spasojević predstavnik Miroslava Miškovića, koji pokušava na taj način da ostvari značajan uticaj na Komoru. Mišković je, prema pisanju medija, zamoljen da od toga odustane, pa je Spasojević došao na čelo Zvezde. Firma ITM je jedno vreme bila distributer sportske opreme Najki, koju ekskluzivno zastupa Delta. Na skupštini Crvene zvezde, koja je održana pre nekoliko dana, Toplica Spasojević predložio je nove članove upravnog odbora tog kluba.

Toplica Spasojević, skupština kluba, februar 2008: Dragi Mićović je čovek koji je u građevinskom biznisu i ima nekoliko firmi u toj oblasti, a u Zvezdi je isto već nekoliko godina i veliki je sponzor Zvezde i uvek se nađe, koliko sam video iz podataka, kad finansijski zaškripi, uvek je pomagao. Što se tiče situacije sa Markom Miškovićem, koji je sin gospodina Miškovića, ima sopstveni biznis, a ispred... Delta nam je veliki tehnički sponzor sa opremom Najki. Slobodan Petrović je generalni direktor firme Salford, koja je vlasnik tri velika srpska brenda, kao što sam napomenuo, Bambi Banat, Imlek i Knjaz Miloš. Prethodno je radio u Energoprojektu i godinama radi u inostranstvu, a sada je već, ja mislim, četiri godine na čelu ovih firmi.

Marko Mišković sve intenzivnije sredinom prošle godine učestvuje u radu kluba, a Dragan Stojković ga je najavljivao kao budućeg člana uprave. Mišković preuzima mnoge poslove u klubu, pa je, recimo, lično doveo Nenada Jestrovića u Zvezdu. Svi transferi nisu pominjani bez imena Miškovića, uz obrazloženje da je u tome učestvovao. Sa Stojkovićem je tražio novog trenera tima. Dragi Mićović se u poslednje vreme pominje samo kao vlasnik građevinskih firmi i veliki finansijer Zvezde. Kako Insajder saznaje, Mićović je blizak sa sekretarom Vlade Srbije Dejanom Mihajlovim, koji, kako mnogi fudbalski funkcioneri tumače, na taj način preko Mićovića ima direktan uticaj na Crvenu zvezdu. Nove članove upravnog odbora imenovao je i Tomislav Karadžić, kada je postao predsednik FK Partizan.

Tomislav Karadžić, skupština kluba, septembar 2007: U razgovoru sa članovima izvršnog odbora koje ćemo malo kasnije predložiti videćete da su to ljudi čistih biografija pre svega, ljudi koji imaju dobra preduzeća, dobre firme i koji će u ovom konceptu našeg života i rada dati značajan doprinos na ovom planu.

U današnjoj upravi Partizana mnogi ljudi imaju bliske veze sa režimom Slobodana Miloševića. Privrednik iz Subotice, koji je u fudbalu bio na gotovo svim funkcijama, danas zamenjuje predsednika Fudbalskog saveza Srbije, aktuelni je potpredsednik Fudbalskog saveza, predsednik je Fudbalskog saveza Vojvodine i predsednik FK Partizan. Neprekidno je u fudbalu od sredine osamdesetih. Loša preporuka za Karadžića nije bila činjenica da njegov matični klub Spartak iz Subotice, nekada prvoligaš, gde je bio predsednik u dva mandata, propada iz godine u godinu. Karadžić je sa kratkim prekidom čak 18 godina predsednik Fudbalskog saveza Vojvodine, gde se bez problema održao tokom svih godina ratova i sankcija. Devedesetih, dok je srpsko društvo propadalo, Karadžić je gradio privatnu firmu Glorija, a bavio se i trgovinom naftnim derivatima. Prethodno bio je na čelu niza društvenih preduzeća koja više ne rade. U pokušaju da demantuje pisanje medija da je bio i finansijer SPS-a, rekao je da je bio član partije ’96. i ’97. godine. Kada su pokušali da ga smene 2001, Karadžić je sednicu Fudbalskog saveza Vojvodine održao u krugu zatvora u Sremskoj Mitrovici. Široj javnosti postao je poznat kao v.d. predsednika Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore po odlasku Dragana Stojkovića, kada je na svim skupovima pratio selektora reprezentacije, koja se plasirala na svetsko prvenstvo, Iliju Petkovića. Vlasnik je hotela Glorija u Subotici, gde odsedaju reprezentativci mlađih kategorija kada dolaze na pripreme na Palić. Tomislav Karadžić je bio i vlasnik podruma Palić, koji je prodao za četiri miliona evra. Karadžić je bio blizak sa Mihaljom Kertesom, Vlajkom Stojiljkovićem i Mirkom Marjanovićem. Karadžić je bio direktor u firmama 29. novembar, Železničar, Jugokoža, Agros. Sve te firme danas ne postoje.

2003. godine Zoran Arsić je došao mesto predsednika Fudbalskog saveza Vojvodine, na mesto Tomislava Karadžića. Zoran Arsić je, kao predsednik Fudbalskog saveza Vojvodine, uputio Vladi Srbije zahtev za lustraciju u sportu. Kaže da je postojala politička volja za tako nešto, ali da je ubrzo pala Živkovićeva vlada i da se na tome stalo.

Zoran Arsić, bivši sudija i predsednik FS Vojvodina: To je bio period zaista gde je jedna generacija ljudi toliko dugo bila na fudbalskoj sceni, toliko je imala šanse da uradi sve što je mogla. Oni su doveli fudbal do apsurda. Mi smo da ne kažem šta imali problema sa tim ljudima, koji su nam govorili... Bilo je svega i... I kopačka u usta mom kolegi i flaša u glavu i potezan je pištolj i svašta nešto, tako dalje, i naravno da u tim okolnostima smo inicirali da nekim ljudima treba zabraniti da gledaju fudbal, a kamoli da budu u njemu.

Zvezdan Terzić je imao samo 31 godinu kada je došao na čelo OFK Beograd. Prethodno je bio fudbaler u OFK Beograd i grčkoj Kastoriji. 2005. izabran je za predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Terzić je sa izrazitim smislom za PR javnosti predstavljen kao porodičan čovek i uspešan fudbalski funkcioner, koji je diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Uspeo je da okupi pul sponzora koji su održavali Fudbalski savez. Među takvima je bila i kompanija Delta. Za vreme mandata Zvezdana Terzića, prvi put na čelo domaće selekcije dolazi stranac, Klemente, koji nije imao uspeha. Terzićevi najbliži saradnici u OFK Beograd bili su ljudi kasnije optuženi kao članovi "stečajne mafije", Miko Brašnjović i Nemanja Jolović. Crnogorac poreklom, Terzić i danas tvrdi da je ponosan na 20-godišnje prijateljstvo sa Branom Mićunovićem, vlasnikom Sutjeske, čovekom sa bogatim dosijeom u policiji. Prijateljstvo Mićunovića i Terzića je podrazumevalo i fudbal, pa su Sutjeska i OFK godinama, kako danas tvrde fudbalski funkcioneri, igrali nameštene utakmice po formuli "tri za tri", u kojima je domaćin pobedio dvanest puta za redom. Kada je izabran za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, Terzić je za kratko vreme u Savez doveo ljude iz OFK Beograd. Od tada je praktično i privatizovao nacionalnu selekciju, pošto igrači OFK Beograd imaju privilegiju da igraju i za reprezentaciju. Igrače svog bivšeg kluba Terzić promoviše u mladim selekcijama, čime im podiže cenu, pa su zarade prilikom njihove prodaje milionske. Posle prvih nekoliko emisija Insajdera, ali i hapšenja fudbalskih funkcionera početkom februara, Terzić je, kako tvrdi, otputovao u Sjedinjene Američke Države na usavršavanje. Nedavno je odlučio da boravak u Americi produži i preneo je nadležnost na Tomislava Karadžića. Terzićev saradnik i član sudijske organizacije, kojeg je sudija Dragomir Tanović optužio da je falsifikovao listu sudija za međunarodna takmičenja, podneo je prošle nedelje ostavku na sve funkcije.

Snežana Marković-Samardžić, ministarka za sport i omladinu: Ja gradim optimizam na tome da državne institucije postaju čvršće i onda kada se rešavaju neki bazični problemi, onda možete imati priliku neke druge probleme da rešavate. Imajte još malo strpljenja, ja sam sigurna da stvari moraju da krenu svojim tokom, jer će građani Srbije, kao što se i vi pitate, pitaće si i oni - šta se to dešava u sportu?

Zoran Arsić, bivši sudija i predsednik FS Vojvodina: Evo, i danas u pripremi je zakon o sportu, niko ništa ne preduzima da objasni šta je privatizacija sutra u sportu. Ljudi se pozabavili ozbiljno sa tim terenima, sa tim stadionima, sa poslovnim prostorima oko stadiona. To je sad već jedna opšta utakmica ko će napraviti što bolju poziciju za, jednog dana za privatizaciju.

Božidar Cerović, član Upravnog odbora Crvene zvezde 2001-2005: Pričati da će privatizacija sve da preokrene i odjednom će da bude dobro potpun je promašaj. Naprotiv, mislim da će... Da privatizacija u ovim uslovima posebno nije dobra i zbog toga razumem poziciju Zvezde i Partizana. Oni žele da čuvaju makar svoju već jako narušenu reputaciju, ali ipak reputaciju velikih sportskih klubova, koji su, ako ne sada, ono ranije imali velike međunarodne uspehe ili slavne dane i kako god, koji naravno neće da se tek tako vrate samo ako promenimo vlasnika, tj. ne ako promenimo vlasnika, ako ustanovimo nekoga ko će slučajno tog dana biti nameran da kupi Zvezdu i Partizan, kada se oni nađu na nekoj aukciji i tenderu.

Mnogi su zaključili da će odlaskom Zečevića u Gasprom, Rusi kupiti Partizan. Zečević je to demantovao, uz obrazloženje da će pokušati da Gasprom bude jedan od sponzora njegovog bivšeg kluba. Istovremeno, uoči najavljene privatizacije fudbalskih klubova, upadljiva je zainteresovanost biznismena za ulaganje u Partizan i Zvezdu.

Božidar Cerović, član Upravnog odbora Crvene zvezde 2001-2005: Može da ima veze sa privatizacijom, može da ima veze sa njihovom ogromnom ljubavlju prema klubu. Mislim, to zaista ne mogu da pogodim šta se iza toga zaista krije, ali svakako je, svakako nijedan klub ne bi trebalo da se ograđuje od mogućnosti da u svom članstvu ima ljude koji su spremni da ulažu bez nekih osobitih zahteva prema klubu, ali ja se bojim da je takvih ljudi malo.

Aleksandar Vlahović, predsednik Skupštine SD Crvena Zvezda i bivši ministar za privatizaciju: Ulaganje u sport može da bude jako profitabilno i to na način koji sam prethodno opisao. Ukoliko investirate u klub, a taj klub ostvaruje dobre rezultate, onda će ostvarivati i bolje transferne cene prilikom prodaje svojih fudbalera i logično je da investirani novac bude vraćen sa odgovarajućom stopom povraćaja.

Ivan Ćurković, predsednik FK Partizan 1989-2006: Da vam kažem vrlo iskreno, Partizan bez stadiona i bez, koji nije njegovo vlasništvo, nego je vlasništvo SD Partizan, i bez Teleoptika, ja ne znam da li je interesantan za nekoga. Jer to je rupa bez dna. Ogromni su troškovi, a primanja su apsolutno neizvesna, jer ja ne znam... Oni danas ne znaju... Ljudi koji obavljaju danas, sa kojima sam ja prijatelj, oni ne znaju da li će prodati nekog, da li će moći prodati nekog. Jer to su pare koje se apsolutno investiraju istog trenutka u ono što je najhitnije u klubu.

Praktično od 5. oktobra privatizovan je veliki deo privrede, ali među nerešivim enigmama je ostalo kako privatizovati klubove, koji i dalje, kao udruženja građana, posluju kao društvena preduzeća. Poslednje rešenje koje je najavljeno je da će privatizacija u sportu zakonski biti rešena odvojeno od Zakona o sportu. Predlog zakona o sportu pripremilo je Ministarstvo za omladinu i sport. I nacrt zakona je usvojen na Vladi u novembru 2007. godine. Ta vest međutim nikada nije izašla u javnost iz nekog razloga. Prema saznanjima Insajdera, iako je najavljeno da će privatizacija biti rešena drugim aktom, u javnosti je ostalo gotovo sakriveno da osnovna rešenja već postoje. Naime, u članu 85. nacrta zakona, koji je prosleđen Skupštini na usvajanje, piše da sportsko udruženje može promeniti pravni oblik samo u otvoreno akcionarsko društvo, a odluku o promeni pravnog oblika donosi skupština većinom glasova. Ministarka za sport i omladinu Snežana Samardžić potvrdila je da je takav član prošao na Vladi, ali kaže da to neće moći da se primenjuje bez posebnog Zakona o privatizaciji.

Snežana Marković-Samardžić, ministarka za sport i omladinu: Ima onih koji su ulagali, i građani su ulagali svoje, dobro znate, mislim u ono što je društvena svojina i oni su nekada ulagali. Ljudi koji su i svoj volonterski rad npr. u klubove ulagali na razne načine, koji su istinski ljubitelji tih klubova. Mislim da oni treba da budu uvaženi. Naravno da nećemo dozvoliti, ja vam kažem, da se predviđa i, kao što ste videli, gospodin Dinkić je preduzeo inicijativu da se prilikom privatizacije ispituje poreklo kapitala i to je... To će biti primenjivano i u slučaju da dolazi do bilo kakve privatizacije bilo kog dela sportskog kluba ili imovine i na kraju krajeva tokom privatizacije u sportu.

Problem je međutim u tome što nacrt zakona predviđa da za punovažna potraživanja od klubova poverioci mogu upisati akcije u visini svojih potraživanja. Čak se u zakonu izričito navodi da prednost upisa akcija imaju poverioci u odnosu na članove kluba, funkcionere, simpatizere i sportsko društvo. Praktično, ukoliko se klub zaduži, on ovakvim rešenjem može neformalno već biti u vlasništvu poverilaca. Među poveriocima naših najvećih klubova su razne banke, koje najverovatnije neće biti zainteresovane da u svom vlasništvu imaju fudbalske klubove. Svoju šansu tako u kupovini klubova, prema ovom rešenju, različiti tajkuni mogu tražiti kroz kupovinu ovih potraživanja.

Božidar Cerović, član Upravnog odbora Crvene zvezde 2001-2005: To je prilično sumnjiva koncepcija, zato što su poverioci razni, najblaže rečeno. Dakle, to je vrlo sumnjiva koncepcija i znamo, znamo da je u prethodnoj nekoj fazi, naročito tokom devedesetih godina, bilo dosta, kako da kažem, dobrovoljnih poverilaca, tj. hajde da se dogovorimo da ja vama dam novac, pa neću da tražim nazad, ali čekam trenutak privatizacije, pa ćete da mi date onda deo vlasništva. Dakle, to bi bio prilično pogrešan put, po meni, jer to ne bi dovelo sigurno do boljitka u sportu. Druga stvar, ako bismo se mi za to opredelili, dobro, mi smo bili jedna zemlja pored Engleske (Engleske, Britanije cele, Engleska i Škotska, je li) i mi bismo bila jedna zemlja koja bi imala npr. sve klubove u prvoj ligi kao akcionarska društva.

Prema podacima iz katastra, do kojih je došao Insajder, stadion Crvene zvezde pod hipotekom je za kredite u visini od 13 miliona evra i 125 miliona dinara. Tokom 2004. godine hipoteka na stadion je stavljena za jedan kredit od dva miliona evra kod Privredne banke. Klub je seriju kredita povlačio 2005. godine u zalog stavljajući Marakanu u korist Meridijan banke, Centrobanke i Privredne banke Beograd. Založno pravo na stadionu ima i Komercijalna banka, od koje je rukovodstvo Zvezde uzelo dva kredita od po milion evra 2006. godine. S obzirom na to da potraživanja mogu da se otkupljuju, logično je da neko od biznismena može da otkupi dugovanja Crvene zvezde prema bankama i da na taj način kroz budući upis akcija postane vlasnik u klubu.

Zoran Arsić, bivši sudija i predsednik FS Vojvodina: Evo, živi bili pa videli, kad bude izašao Zakon o sportu, znate koliko sportskih radnika nekakve potvrde oko ulaganja u te klubove... Pazite, potvrde! Blokirani tekući računi, oni se bave potvrdama. Evo, danas ja znam bar deset klubova, znači, blokirani računi, tamo nekakvi daju neka sredstva ili daju neke usluge, naduvavaju se fakture... To sada skupština ima 25 članova ili 22 člana, onda takvi autoriteti silom ili, hajde da kažem, milom privole da se upravni odbor imenuje od pet članova, statutom regulišu da taj upravni odbor može da radi kada dođe većina, hajde da kažem, od ukupnog broja, to je tri, a da su odluke važeće kada većina prisutnih donese odluku. Zamislite vi dva čoveka donose odluku tako, je l tako, i legalizuje se stotine hiljada evra ulaganja takvih tih ljudi i naravno sutra kad bude došla privatizacija, evo njih sa tim potvrdama i zapisnicima, evo većinskih akcionara u svim tim klubovima

Danas su za preuzimanje fudbalskih klubova zainteresovani biznismeni. Početkom devedesetih klubove su sa jedne strane preuzimali kriminalci i povratnici sa ratišta, a sa druge državni funkcioneri. Sve to ukazuje na činjenicu da su u pitanju veliki finansijski interesi. Politika, policija, DB, vojska u srpskom sportu prisutna je od 1945. godine. Oblici mehanizma, kao ni razlozi nisu se mnogo menjali tokom godina. Uprava Zvezde odslikavala je stanje u policiji, a uprava Partizana stanje u vojsci. Arkan je u Zvezdu postavljen po partijskoj liniji i to zato što je početkom devedesetih dolazio Šešelj na stadion, pokušavajući da "sever" uzme pod svoje. Na Zvezdinom stadionu su trenirali Tigrovi. Međutim, Željko Ražnatović Arkan je, po svemu sudeći, među prvima shvatio koliki novac leži u fudbalu, pa je tako 1996. godine preuzeo Obilić i, prema svedočenju raznih fudbalskih funkcionera i sudija, nasiljem i pretnjama doveo do toga da Obilić postane šampion Jugoslavije.

Fudbalski klub Obilić Svetlana Ražnatovć nasledila je od svog supruga Željka Ražnatovića Arkana, a od 2000. predsednik je kluba. 2003. tokom akcije "Sablja", Svetlana Ražnatović je uhapšena zbog saradnje sa "zemunskim klanom", a ostala je u pritvoru četiri meseca. Tada je policija protiv nje podnela i krivičnu prijavu, koja je tereti da je nelegalnom prodajom igrača oštetila klub i državu za 11,3 miliona evra i 480.000 dolara. Kako je rekla u saslušanju u Specijalnom tužilaštvu, na stadionu Obilića, neposredno pred ubistvo premijera Srbije, Dušan Spasojević je od nje tražio da mu da alibi jer će se dogoditi nešto strašno. Najpoznatija narodna pevačica, osim nekadašnjeg članstva u Arkanovoj Stranci srpskog jedinstva, nije se kasnije politički izjašnjavala, ali u susret je izlazila promocijama Velimira Ilića. Pevala je i na dočeku srpske Nove godine 2007, koju je organizovala Demokratska stranka Srbije. Istraga protiv Svetlane Ražnatović i dalje je u toku. Tužilaštvo nije podiglo optužnicu ni posle pet godina. Nakon što je u Insajderu objavljeno da je učestvovala u nameštanju utakmica i u nelegalnoj prodaji igrača, njena PR služba, kako prenosi list Danas, saopštila je da je Svetlani Ražnatović zbog svakodnevnog stresa ugroženo zdravlje, da je izgubila mnogo na telesnoj težini i da je zbog toga otišla na Kipar, kako bi se oporavila. Naglašeno je da nije pobegla iz zemlje zbog istrage koja je počela o fudbalskoj mafiji.

U poslednjih nekoliko godina ubijeno je čak devet fudbalskih funkcionera: predsednik Obilića, dvojica predsednika FK Zvezdara, trojica iz FK Bežanija, vlasnik FK Železnik, predsednik FK Slavija iz Novog Sada i generalni sekretar Fudbalskog saveza Jugoslavije Branko Bulatović. 2004. godine nepoznati napadači pucali su na tadašnjeg čelnika Obilića i bivšeg fudbalera Crvene zvezde Dragišu Binića.

Dragiša Binić, bivši fudbaler FK Crvena zvezda: Ja se vraćao kući, dva i 10, ispred svoje kuće me čekao, ja nisam video kako sam parkirao auto, jednog momenta, kada sam hteo da izađem iz auta već je čovek bio na metar iza auta, s maskom, s pištoljem, prelazio je ulicu, pretrčavao je ka meni. I ja, kada sam video, bacio sam se ispred auta, on je pucao, promašio me je dok sam se bacao, drugi put je preko auta, treći put s druge strane, i ja pošto sam, kao dete, eto, pokazalo sa da je taj hobi prema oružju možda i dobra stvar, spasla mi je život, ja sam imao pištolj kod sebe, imao sam dozvolu za pištolj, normalno, i ja sam izvadio pištolj i tog momenta je on kao krenuo da skloni se i stao je samo iza jednog žbuna na metar od auta. Ja, kako sam ustao da izađem, vidim čovek stoji. Mislio sam da je pobegao. On stoji i puca još dva puta, znači, pet puta je pucao u mene, tad sam i ja pucao na njega i ja sam ga ranio, s tim što ja nisam ni osetio da sam ga ranio, nisam provalio. Čovek je otišao, pobegao je. Igrom slučaja smo našli krv. Policija je našla krv. I onda je našla trag još jednog koji je stajao s njim gore. Trag jedan na dole, drugi koji se vratio nazad. To mi je bilo i najteže, što nisam znao, lupao sam glavu danima i noćima šta je razlog. I ne mogu da nađem... Nemam razlog.

B92: A zašto ste hapšeni u akciji "Sablja"?

Dragiša Binić : Pa, verovatno što sam bio u Obiliću.

U vreme akcije “Sablja" uhapšeni su igrači Partizana Dragoljub Jeremić i Danko Lazović i to zbog veze sa "zemunskim klanom". Njihovi menadžeri su, kako se navodi, bili Dušan Spasojević i Mile Luković. Tako su, kao sportski radnici, pre akcije Sablja, pored njih dvojice, bili aktivni i Milorad Ulemek Legija, a svoje igrače imao je i Zoran Uskoković Skole. Pre njih u fudbalski biznis ušao je i Željko Ražnatović Arkan. Danas su aktuelni članovi tzv. Kekine grupe sa Novog Beograda. Kriminalni dosije u policiji nije bio niti je prepreka mnogima da postanu vlasnici ili sponzori fudbalskih klubova u Srbiji ili menadžeri fudbalerima. Državne institucije se tim problemom jednostavno nikada nisu bavile.

Fudbalska, odnosno sportska mafija predstavlja spregu sporta sa kriminalom i politikom. Profiti klubova se kriju. Velike zarade od prodaje igrača odlaze u džepove funkcionera i niza u najmanju ruku sumnjivih osoba, koji predstavljajući se kao menadžeri, kroz sport peru novac stečen prodajom droge ili drugim nelegalnim poslovima. Utakmice se nameštaju, a kroz kontrolu kladionica, novac se vrti u krugu povlašćenih. Sportska takmičenja i savezi i organizacije često su paravan koji služi da se novac iz budžeta prelije u džepove privatnih lica. Sportska mafija jedna je od retkih čiji poslovi nisu ni taknuti. Osim igrača, trenera, funkcionera i kriminalaca, u tom lancu nalaze se danas istaknuti biznismeni, ali i mnogo političara. O svemu ovome za serijal emisije Insajder odbili su da govore Zvezdan Terzić, Žarko Zečević, Nenad Beković, Dragan Stojković Piksi, Tomislav Karadžić i Svetlana Ražnatović.