Prodaja (transkript treće epizode)
Član 72 Zakona o poljoprivrednom zemljištu: „Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ne može se otuđivati.“
Zakon je jasan kada je u pitanju prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta. Takvo zemljište predstavlja prirodno dobro od nacionalnog značaja i ne može se prodavati. I pored toga što je 2018. godine, kroz proces privatizacije PKB-a, prodato 17.000 hektara baš takvog zemljišta, zakon formalno nije prekršen.
Činjenica da je državno zemljište, odlukom države, upisano kao privatno vlasništvo korporacije PKB, jedini je argument predstavnika vlasti da nije prodato državno poljoprivredno zemljište, već zemljište koje je bilo u vlasništvu PKB-a.
PKB je u trenutku prodaje akcionarsko društvo u kojem 100% vlasništva ima država. Do 2015. godine PKB je imao samo pravo korišćenja državnog zemljišta iako je sporazumima još iz 2009. i 2011.godine, PKB-u omogućeno da se upiše kao vlasnik zemljišta. Takvu odluku doneli su predstavnici republičke Vlade na čijem je čelu bio Mirko Cvetković i grada Beograda na čijem je čelu bio Dragan Đilas. Prema njihovim izjavama iz tog perioda, cilj upisa zemljišta je bio razvoj PKB-a, a ne prodaja imovine. I pored toga, što predstavnici vlasti tada tvrde da odustaju od privatizacije PKB-a, realizaciju upisa zemljišta u privatno vlasništvo PKB-a i tada su sprečili katastar i Javno pravobranilaštvo koje je pokretalo upravne sporove.
Sve je završeno krajem 2015. godine kada je Vlada Srbije na čijem je čelu tada Aleksandar Vučić na predlog Ministarstva privrede donela zaključak kojim se nalaže pravobranilaštvu da prekine upravne sporove.
Prema istraživanju Insajdera, u 2015.godini kada se zemljište upisuje kao privatna svojina PKB-a, u finansijskom izveštaju navodi se da vrednost upisanih 16.365 hektara zemljišta iznosi 210 miliona evra. Tri godine kasnije 16 785 hektara zemljišta prodato je kompaniji iz UAE Al Dahri kao imovina PKB-a za 80 miliona evra.
Dodatni problem predstavlja činjenica da sadašnji projekat za izgradnju puta Beograd -Zrenjanin obuhvata i parcele koje su prodate, a koje su istovremeno neophodne državi za gradnju puta.
To znači da će, ukoliko plan ostane kakav je sad, država morati da otkupljuje zemljište od Al Dahre ali sada po tržišnim cenama.
„PRODAJA“, treći deo
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Država planskim dokumentima ne predviđa da tu bude građevinsko zemljište.
Insajder: Pa to nije tačno.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Hajde molim Vas objasnite, znate nešto što ja ne znam?
Insajder: Pa moguće da znam ali nemoguće da vi to ne znate.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Recite mi samo gde piše i u kojim planskim dokumentima da će paket imovinski koji je prodat Al Dahri biti građevinsko zemljište?
Prema istraživanju Insajdera, iz prodaje jeste izdvojeno zemljište PKB-a obuhvaćeno gradskim urbanističkim planovima. S obzirom na to da je u postupku privatizacije prodata imovina PKB-a ali ne i PKB kao firma, u vlasništvu je ostalo ukupno oko 11.000 hektara zemljišta u koje spadaju i naselja, ali i oko 2.200 hektara građevinskog zemljišta. Istovremeno je, međutim, Republika Srbija prodala Al Dahri parcele koje će, prema važećem projektu, biti potrebne za proširenje zrenjaninskog puta, odnosno, koje su obuhvaćene Prostornim planom državnog puta, deonice koja se gradi od Borče do Zrenjanina.
Insajder: Da li se planira izgradnja puta Beograd- Zrenjanin?
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Tako je. I to gde se planira izgradnja taj deo nije ni obuhvaćen.
Insajder: Jeste. Jeste obuhvaćen i taj plan je usvojen u maju. Kako je moguće da državu to ne zanima i da ne prilagodi prodaju imovine onome što je već planirano, a to je izgradnja puta? Moraće država da otkupljuje od Al Dahre parcele pored
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Nećemo od Al Dahre sigurno to da otkupljujemo. Možda je moja neobaveštenost vezano za autoput Beograd - Zrenjanin ali sve ono što je grad izneo pred Ministarstvo privrede kao zahteve da se ne obuhvata u paket imovinski, to smo zaista ispoštovali i sve što je grad izneo, sve što se definisalo kao građevinsko zemljište u perspektivi za potrebe grada to nije bio paket prodaje. Što se tiče auto puta prema Zrenjaninu, zaista nisam, ...nemam informaciju i saznanja da će nešto tako da se dešava, odnosno, da će se stvoriti potreba da se radi eksproprijacija.
Insajder: Ali usvojen je plan.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Odnosno, da se od Al Dahre otkupljuje zemljište.
Insajder: Pa moraće, jer su te parcele pored.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Moguće, ali dozvolićete mi da proverim i kakve su to parcele i o čemu se radi.Prosto, evo nemam u ovom trenutku informaciju za tako nešto, ali ću biti voljan da odgovorim, samo da se upoznam sa tim.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Iz imovine PKB-a izuzeto je sve ono što je neophodno za razvoj grada. Kao što znam, izuzeto je dosta onoga uz zrenjaninski put jer to je neophodno za razvoj grada i tako dalje tamo gde su...
Insajder: Pa to nije izuzeto.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ja vam kažem izuzeto je, jeste...
Insajder: Nije, te parcele su prodate.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Pa nisu sve, one koje su važne za razvoj grada su izuzete, i to što je grad imao kao potrebu za svoj razvoj to je izuzeto. Mi ne gradimo autoputeve, ono što je bilo neophodno za razvoj grada, ono što je iz naše nadležnosti mi smo izuzeli, i kažem Vam Ministarstvo privrede nam je tražilo dodatno da izuzmemo, da dodatno navedemo, koje su nam parcele važne za razvoj grada. I mi smo to dodatno uradili iako smo znali da su neke u Surčinu izuzimane koje imaju veze sa nacionalnim stadionom, gde će nam biti važna gradnja nacionalnog stadiona što smo mi tražili da se izuzme iz prodaje. Prema tome, grad je sebe zaštitio i nemojte mešati grad sa autoputevima. Autoputeve ne gradi grad.
Insajder: Ali vi ste rekli da je gradu bilo bitno da to ostane poljoprivredno zemljište
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Sve što je gradu bitno za razvoj grada mi smo zadržali, odnosno izuzeli.
Insajder: Ali niste.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Sve što je gradu, sve što je gradu...
Insajder: Evo Vam samo jedan primer.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Sve što je gradu bilo važno. Grad ne gradi auto-put Brankice, shvatite.
Insajder: Ali hoću da vam kažem, upravo na tom primeru
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ali Brankice, grad ne gradi auto-put. Postoje putevi koji su u nadležnosti Republike, a koji su nadležnosti lokalne samouprave, mi nismo nadležni.
Insajder: Reč je o istom zemljištu.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Mi nismo nadležni za autoputeve.
Prostorni plan za proširenje puta Beograd – Zrenjanin, Ministarstvo građevinarstva je stavilo na javni uvid još u aprilu 2018., odnosno, čak 5 meseci pre prodaje imovine PKB-a. Prema ovom planu koji je objavljen na sajtu ministarstva navodi se da će se raditi proširenje postojećeg puta. Taj novi put, od naselja Besni Fok treba da prođe u velikom delu kroz zemljište koje je prodato Al Dahri.
Poređenjem zemljišnih knjiga i Plana za izgradnju puta Zrenjanin – Beograd sa parcelama koje su prodate Al Dahri, a koje se navode u ugovoru, samo u delu dužine oko 15 km, od Padinske Skele do Čente, novinari Insajdera su utvrdili najmanje 27 katastarskih parcela koje su pored puta, odnosno, u zoni planiranog proširenja.
Da bi za otkup tog zemljišta država mogla da plati i do 20 puta veću cenu od one po kojoj je zemljište prodato Al Dahri, pokazuju podaci o nedavnoj ekproprijaciji poljoprivrednog zemljišta za izgradnju deonice Koridora 11, od Surčina do Obrenovca.
Država iJavno preduzeće Putevi Srbije su, prema dokumentaciji u koju su uvid imali novinari Insajdera, zbog izgradnje tog puta, vlasnicima zemljišta u Jakovu i Boljevcu 2016. godine morali da plate nadoknadu u iznosu od 25 do 50 000 evra po hektaru, dok je za hektar poljoprivrednog zemljišta u Surčinu isplaćivano čak 130.000 evra po hektaru.
Insajder: Da li znate da je planirano proširenje, odnosno pravljenje brze saobraćajnice Beograd – Zrenjanin?
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Da
Insajder: Čije se parcele nalaze odmah tu pored?
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Pretpostavljam da je tu i parcela koje imaju veze sa ovim, ali da šta treba, da prestanemo da gradimo put? Šta treba da radimo?
Insajder: Postoji dakle plan koji je prošao javni uvid, a koji se tiče proširenja saobraćajnice. Prodato je zemljište odmah tu pored Al Dahri.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: I?
Insajder: Pa državi će to trebati. Koliko će plaćati to zemljište koje je sada prodala za 4 700 evra po hektaru?
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Čekajte, Vi hoćete da ne gradimo put, ne razumem?
I pored toga što se u Prostornom planu Ministarstva građevinarstva nedvosmileno navodi da će novi put prolaziti već postojećom trasom, odnosno, kroz katastarske opštine Komareva Humka, Kovilovo, Lepušnica i Besni Fok, u ministarstvu sada tvrde da trasa novog puta Beograd – Zrenjanin još nije poznata.
Novinari Insajdera upitili su Ministarstvu građevinarstva pitanja, da li je ministarstvo tražilo da se iz prodaje izuzme zemljište koje je predviđeno za izgradnju saobraćajnice Beograd - Zrenjanin. U odgovoru Ministarstva navodi sledeće:
Odgovor Ministarstva građevinarstva: „Zbog nove odluke iz septembra 2018. godine da se između Beograda i Zrenjanina umesto brže saobraćajnice gradi auto-put, konačna trasa kojom će prolaziti novi saobraćajnica još nije definisana. Definisanje trase radiće se u narednim mesecima, a novi auto-put neće biti moguće graditi na prostoru sadašnjeg puta 1. B reda koji povezuje Beograd i Zrenjanin“.
Na dodatno postavljena pitanja i zahtev da nam dostave odluku iz septembra 2018. godine na koju se ministarstvo poziva, dostavljena nam je odluka Vlade od 29.novembra 2018. o obrazovanju radne grupe za realizaciju projekta „Izgradnja autoputa Beograd-Zrenjanin“.
U toj odluci se navodi samo da je zadatak radne grupe saradnja sa kineskom kompanijom Shadong Hi Speed Group radi definisanja finansiranja projekta.
U dokumentu se nigde ne navodi da će radna grupa izrađivati novi projekat izgradnje puta van postojeće trase. Takođe, na sajtu ministarstva, osim projekta za proširenje postojećeg puta, ne postoje informacije o bilo kakvom drugom planu ili odluci da se od proširenja odustaje.
Zbog svega toga, nije jasno na osnovu čega ministarstvo tvrdi da „ novi auto-put neće biti moguće graditi na prostoru sadašnjeg puta“, imajući u vidu da Prostorni plan koji je Ministarstvo prošle godine usvojilo predviđa baš tu trasu.
Ostaje nejasno i kako je moguće da ministarstvo navodi da je u septembru doneta odluka o odustajanju od proširenja zrenjaninskog puta, a da istovremeno dva meseca kasnije, u novembru 2018. godine, pokrajinska Uprava za kapitalna ulaganja sprovede tender i dodeli CIP-u i novosadskom AG Institutu posao izrade tehničke dokumentacije za izgradnju brže saobraćajnice, i to upravo po projektu koji podrazumeva proširenje postojećeg puta.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ja sam neko ko se bavi ovcama, govedima i nešto što ima poljoprivrednog zemljišta. Ovaj deo eksproprijacije to je tema za nekog drugog, cenama pogotovo. Očigledno, ovde su ljudima samo u glavi cifre. Ajmo nešto da radimo, da gradimo taj put, da unapredimo taj PKB.
Nije sporno da treba da se gradi, sporne su odluke države, da i pored toga što je pre prodaje imovine PKB-a bio poznat plan proširenja puta Beograd - Zrenjanin nisu izuzeli iz prodaje parcele koje će im biti neophodne.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ja sam, da vam kažem, iznenađen neverovatno vašom inovativnošću, koliko vi možete da odete daleko...
Insajder: Ali to nije ono što je daleko, plan postoji.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Pa znam ali vama takve stvari… Vi ne pitate mene šta će PKB ovoga trenutka...
Insajder: Ne možete Vi meni da kažete kako nam takve stvari padaju na pamet. Ja moram da pitam, kako državi takve stvari ne padaju na pamet?
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ja mislim da je to najsavršenija stvar koja može da se desi, da povežemo Beograd sa Banatom i sa Rumunijom.
Insajder:Koliko će od toga zaraditi Al Dahra, to ćemo videti.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Pa hajde onda da sednemo posle toga da pričamo, pa da vidimo.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Jel znate kako se otkupljuje zemlja?
Insajder: Po tržišnim vrednostima.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ne. Tako što naša Uprava prihoda i Poreska uprava proceni vrednost.
Insajder: Ali mora po zakonu da bude tržišna vrednost.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ali mi procenjujemo kolika će biti.
Insajder: Pa da, ali ne možete reći, to će biti malo ako je tržišna vrednost nešto drugo.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Država, država procenjuje to. Nemojte misliti da će država sama sebi naneti štetu. To budite sigurni. Pošto je u pitanju autoput, kako ste i sami rekli, to je u nadležnosti Puteva Srbije, nadležna je Poreska uprava i ja sam siguran da Poreska uprava neće napraviti nama štetu.
Prema analizi ugovora, zaključak je da se država Srbija ni na jedan način nije zaštitila ukoliko ubuduće bude morala zbog izgradnje puta ili širenja grada da otkupljuje zemljište od Al Dahre. U takvim situacijama zemljište se vlasniku placa po tržišnoj ceni. S obzirom na to da je Aldahra zemljište platila oko 4.700 evra po hektaru, što je dosta ispod tržišne cene, postavlja se pitanje zašto u Ugovoru ne postoji član kojim se npr Aldahra obavezuje da će Srbiji ukoliko joj bude potrebno zemljište prodati bar po istoj ceni?
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pa ne možete to da uradite.
Insajder: Zašto?
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Ne možete to da uradite. Pa ko brani bilo kome da to zemljište sutra kupi od Al Dahre. Šta će da uradi, da odnese zemljište?
Insajder: Ne, ja pričam, državi ako treba sutra da otkupi parcele?
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Ali zašto, zašto da otkupljujemo parcele koje smo prodali.
Insajder: Pa evo zbog puta Beograd – Zrenjanin.
Posle tri godine kada isteknu ugovorene obaveze Al Dahra može ako hoće, da proda svu imovinu.
Ugovorom je predviđeno da AL Dahra ima obavezu da u naredne 3 godine uloži 30 miliona evra sopstvenih sredstava u nekretnine, postrojenja, opremu ili biloška sredstva tako što će svake godine ulagati po 10 miliona evra. Za ova ulaganja obavezna je da Ministarstvu privrede dostavi bankarske garancije. Ispunjenje ugovrnih obaveza pratiće Ministarstvo privrede kojem Al Dahra mora dostavljati redovne revizorske izveštaje, a predviđeno je da ministarstvo može ući u vanrednu kontrolu rada firme.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Čvrsto verujem da sve ono što smo u Ministarstvu privrede pokrenuli, a tiče se privatizacije, između ostalog i ovoga, da je zaista u najboljoj funkciji i najboljoj nameri za društvo i državu.
U ugovoru se međutim navodi da se Al Dahra obavezala da neće otuđiti (prodati ili pokloniti) založiti ili izdati u zakup ili uspostaviti bilo kakav teret na zemljištu u ukupnoj površini od preko 10 odsto bez saglasnosti ministarstva. To znači da Al Dahra može prodati godišnje, u naredne tri godine po 1.678 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Zemljište kao i sva ostala imovina PKB-a prodato je po ceni koja je u skladu sa Zakonom o privatizaciji iznosila 51% procenjene vrednosti. Procenu vrednosti je po tržišnim parametrima uradila konsultantska kuća Dilojt. Zemljište je prodato po ceni od 4. 700 evra po hektaru, što znači da njegova procenjena, tržišna vrednost iznosi 9.400 evra po hektaru.
Ukoliko Al Dahra koristeći samo mogućnost iz ugovora, u naredne tri godine proda zemljište po 1.700 hektara godišnje i to po ceni od 9.400 evra po hektaru, moći će samo na osnovu toga da isplati celu investiciju, odnosno 30 miliona evra koliko iznose ugovorena ulaganja.
Insajder: Svake godine mogu da prodaju po 1700 hektara.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Tako je.
Insajder: Dobro, sada kada bi se gledalo po tim cenama koje se kreću, to znači, opet hipotetički , da oni mogu da od prodaje jedne parcele isplate sve što su uložili.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Ne mogu da prodaju, jer niko nije lud da kupi po pet puta skupljoj ceni nešto što su oni platili pet puta jeftinije, pet ili 10 meseci pre toga. Kako mislite da kupe? Sad, lupam, 10 dinara su platili hektar zemlje i sad će ga oni prodati nekome za 700 dinara, ne razumem Vas kako? Kupili su zemljište jer im treba za proces proizvodnje i sad će to isto zemljište da prodaju.
Insajder: Pa prodaće to što im je dozvoljeno ugovorom
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pa nije im dozvoljeno.
Insajder: Po 1.700
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: To je dozvoljeno svima, oni imaju prava na tako nešto.
Insajder: Zbog čega je Al Dahri ugovorom dozvoljeno da može odmah da proda 1600 i nešto hektara zemljišta?
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Pretpostavljam da je to posledica Zakona o privatizaciji koji tako dozvoljava u svim slučajevima u zadnjih 20 godina.
Insajder: Oni, ako bi prodali neku najkvalitetniju zemlju tamo, mogli bi praktično da otplate investiciju od 30 miliona evra.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Pa dobro, Vi očigledno u slobodno vreme se bavite tim cenama pa znate. Ja ne znam.
U ugovoru je, takođe, navedeno da Al Dahra neće izvršiti promenu namene zemljišta u ukupnoj površini od preko 10 odsto prodatog zemljišta bez saglasnosti ministarstva.
To znači da Al Dahra može promeniti namenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište, ali do 1678 hektara.
Kolika je vrednost građevinskih parcela u tom delu Srbije možda najbolje govori podatak da je prethodnih nekoliko godina PKB prodavao gradjevinske parcele po početnoj ceni, koja se navodila u javnom oglašavanju, a koja je iznosila između 500.000 i 700.000 evra po hektaru. Zemljište je prodato kompanijama Lidl, MPC, Concord West.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Pa gledajte, postoji jasna regulativa kako se do toga dolazi. To je složen i komplikovan proces koji je izložen javnosti da svaka pomisao na to odvratila bi...
Insajder: Poenta je potreba grada ili države da prosto menja svoje planove
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Pa to je život, gde postoje planovi...
Insajder: Kako onda možemo da kažemo da jednoga dana, oni zaista neće, da grad neće promeniti planove…
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: E tu se vraćamo na ključnu stvar. Jel se sećate malopre kad ste pomenuli 400 miliona koliko treba da ima neko prometa u oblasti poljoprivrede. E zato što se time bavi, zato se to neće desiti.
Insjader: Ali kako znamo da se neće desiti?
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: A kako Vi znate da, na primer, evo ova kamera neće da crkne za dve sekunde.
Prema ugovoru o prodaji imovine PKB-a, Al Dahra mora da zadrži proizvodnju u naredne tri godine. U obavezi je da u prvoj godini zaposli 1000 radnika od čega 500 na neodređeno vreme. U sledeće dve godine mora da ima najmanje 1000 radnika zaposlenih na neodređeno vreme.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Na početku je ovog mog izlaganja, Vi ste pitali zašto je PKB prodat. Ja sam vam odgovorio, nama su neophodne investicije. Sve u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije. Postoje konačni akti, pravosnažni, koji govore o tome, tačka.
Insajder: Dobro, a da li možemo da zamislimo situaciju da je PKB prodat sa svojih 5 hiljada hektara zemljišta koje je stekao pravnim putem.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Mi možemo da zamislimo šta god hoćemo, ali to nije realnost.
Insajder: A da se ostatak zemlje daje u zakup investitoru
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Pa vi osporavate u nekim svojim emisijama što dajemo u zakup druge zemlje investitorima na 30 godina. Ja ne znam šta ovde treba čovek da uradi da bi vi rekli da je to ok.
Insajder: Znate zašto vas ovo pitam?
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ovo je najvažnije. Izvolite.
Insajder: Zašto vas ovo pitam, zato što je ista ta Al Dahra mesec dana pre kupovine PKB-a, kupila firmu u Rumuniji.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Takvi su njihovi propisi. Nije svuda isto.
Insajder: Hajde da to razjasnimo, dakle oni kupuju firmu...
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ja da Vam pravo kažem, ne razumem se u rumunsku problematiku.
Insajder: Koja ima pravo zakupa zemljišta. I u to investiraju 700 miliona evra .
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ja mislim da ste Vi tu čak pogrešili. Oni su kupili privredni subjekt.
Insajder: Tako je.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Koji je imao određena prava. Zavisi kakav je bio dogovor između države i tog privrednog subjekta i rumunske države, vi više znate o tome nego ja, očigledno.
Insajder: 700 miliona Al Dahru košta ta investicija, samo pravo korišćenja.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Nisam video uopšte šta je Al Dahra, koliko je plaćala tamo, znam da imaju investiciju u Rumuniji.
Prema istraživanju Insajdera, kupac PKB-a, kompanija Al Dahra je u julu prošle godine kupila u Rumuniji firmu Agricost za oko 200 miliona evra. Al Dahra je nakon toga najavila da će u posao u Rumuniji uložiti još 500 miliona dolara.
Za razliku od Srbije u kojoj je kupovinom PKB-a, Al Dahra postala vlasnik poljoprivrednog zemljišta, u Rumuniji će biti samo zakupci zemlje koje ostaje u vlasništvu rumunske države. Naime, firma Agricost koju je Al Dahra kupila potpisala je ugovor sa rumunskom državom o zakupu 56.000 hektara zemljišta do 2032. godine. Taj ugovor praktično preuzima Al Dahra, zajedno sa obavezama.
Prema podacima Evropske agencije za statistiku (Evrostat), zemljište u Rumuniji je znatno jeftinije nego u Srbiji. Podaci RGZ za statistiku pokazuju da Srbija ima jednu od najviših cena poljoprivrednog zemljišta po hektaru u regionu. Prosek je 6000 evra po hektaru, dok je u delovima Vojvodine taj prosek 10 500 evra.
Milan Prostran, agroekonomista: Zemljište je najvažniji resurs. Ja pratim ta kretanja koja se tiču cena zemljišta u EU. U Hoalndiji je trenutno cena zemlje 65 hiljada evra hektar, do pre tri godine je bio 50. Znači za čitavih 15 hiljada evra je skočila cena samo za tri godine. U jednoj regiji, Ligurnija se zove, u Italiji je 108 hiljada evra jedan hektar, a mi krčmimo ovo za ‚jako male novce. Dakle, ja sam držao jedno predavanje u Veroni 2008. godine upravo u vreme kada je i potpisan naš sporazum SSP sa EU. Tada je najviša cena u našoj zemlji bila 5.000 evra hektar zemlje i to u regiji oko Tise, gore oko Bečeja. Ja sam tada imao veliki broj upita upravo iz Italije za kupovinu zemlje, čak su određivali i lokaciju. Dakle, danas je, eto desetak godina posle toga, cena zemlja otišla i kod nas za nekih 4-5 puta, tako da je na toj lokaciji gde je bila 5 hiljada sada 20 i više hiljada evra. Zemljište PKB-a, ako bi ga ja procenjivao, da ne ulazim u onaj deo građevinska buduća perspektiva tog zemljišta itd, bez 20 hiljada hektar, to je minimalna cena po kojoj je trebalo prodavati. To bi bilo, po nekim računicama, tri stotine i nešto miliona evra.
Činjenica da je PKB počeo da propada tokom 90 tih godina. Još tada nastaju dugovi, koji sve do prodaje i pored otpisa dugova, PKB nije uspeo da vrati. Brojne afere i sporni ugovori obeležili su poslovanje PKB a o čemu ste detalje gledali u prethodnoj emisiji. Upravo zbog takvog poslovanja PKB je postao teret za državu iako je 80 tih bio najveći sistem za proizvodnju hrane po sistemu „od njive do trpeze“.
Pre nego što će država pa potom grad početi da upravlja preduzećem 2010., dugovi su rasli i za po 10 miliona evra godišnje. Međutim, prema finansijskim izveštajima od 2011.počinje ulaganje u proizvodnju što je po prvi put rezultiralo poslovnim uspehom firme 2012. Tu godinu PKB, posle dužeg perioda, završava sa poslovnim prihodom od 60 miliona evra i poslovnim, odnosno, operativnim dobitkom od 7 miliona evra. To međutim, nije promenilo sliku ukupnog poslovanja koje je bilo opterećeno ranijim dugovima. U trenutku prodaje PKB je imao dug od 80 miliona evra. Sve to, kako navode predstavnici vlasti, bio je razlog da se kroz proces privatizacije proda imovina PKBa.
Građani Beograda i Srbije od 2000.godine su zahvaljujući odlukama države ostali bez hiljada hektara vrednog zemljišta,i poljoprivrednog i gradsko-građevinskog. 2009. godine, emitovan je serijal Insajdera „Službena zloupotreba“ u kojem su objavljeni brojni dokazi o tome da se posle demokratskih promena, privatizacija pretvorila u u kupoprodaju nekretnina, a ne u oporavak privrede.
Na takav način budžet grada i države, za samo nekoliko godina, potencijalno je oštećen za 2 milijarde evra. Kupovinom propalih fabrika pojedinci su dolazili do luksuznog zemljišta. Luka Beograd, Partizanka, Bigz, Autokomanda, Brodogradilište – samo su neka od preduzeća, koja su putem privatizacije, preuzimanjem akcija, ili kao preduzeća u stečaju, prodata biznismenima. Fabrike su uglavnom ugašene a biznismeni su tako došli do zemljišta na ekskluzivnim lokacijama.
Posle tog serijala menja se zakon čime se novac retroaktivno vraća u budžet ali i država odlučuje da sačuva PKB i odustaje od privatizacije. Predstavnici vlasti tada navode da neće dozvoliti da neko kupovinom PKB-a ponovo dođe do vrednog zemljišta.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Ja razumem Vašu bojazan i ja razumem Vašu skeptičnost i rezervu u odnosu na sve. Svako u ovoj državi, kada bi se osvruo na period od pre 2012., pa unazad prema 2000. i dalje, možda ima rezervu da bude jako oprezan . Ali znate, u Srbiji su se desile promene, ne rade se stvari sa tendencijom i namerom s kojom su se radile i kojima su se neki rukovodili ranije. Ja bih voleo da se u perspektivi rukovodite tom činjenicom i tim primerima, a ne samo najgorim i najcrnjim iz naše prakse i naše prošlosti. I da u jednoj ideji i u jednom koraku Vlade prepoznate i vidite nešto dobro, a ne samo prostor i mogućnost da se dešavaju neke zloupotrebe, da neko nešto mulja, da neko nešto pokušava, i da neko nešto tu zavlači i namešta.
Ono što jeste sporno, kada je u pitanju privatizacija PKB-a, jeste činjenica da nije prodat PKB već samo imovina u koju spada 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oprema, mehanizacija ali i stočni fond.
Poljoprivredno zemljište PKB-a koje je do 2015. godine bilo državno ne bi moglo da bude prodato da nije upisano kao vlasništvo kombinata. Proces upisa trajao je prema istraživanju Insajdera nekoliko godina.
Prvo je država 2009. godine odustala od privatizacije PKB-a i na osnovu toga što kombinat koristi državno poljoprivredno zemljište preuzela 100% akcija. Krajem 2010. godine, država poklanja PKB gradu Beogradu.
2011. godine država, Direkcija za imovinu, grad Beograd i PKB sklapaju sporazum u kom se konstatuje da je na osnovu ranije potpisanih sporazuma iz 2009. i 2010, država preuzela upravljanje PKB-om, a zatim poklonila akcije gradu koji je tako postao „titular prava“ nad državnim sredstvima unetim u kombinat. Istovremeno je sporazumom predviđeno da PKB, iako u vlasništvu grada, može da raspolaže imovinom koju je država unela u preduzeće kao da je privatna tj da ima pravo da se upiše kao vlasnik zemljišta.
Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda: Pa zato što, rekao sam Vam. Mi smo vlasnici kapitala i vlasnici firme, a firma je vlasnik imovine. Ne samo zemljišta, nego svega čime raspolaže, i traktora i kombajna i silosa i svega ostalog, to je PKB.
Insajder: Ali moglo je da ostane državno zemljište koje PKB koristi.
Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda: Pa ja Vam kažem, na osnovu, na osnovu, kako se država upisala kao vlasnik PKB-a, kako je država preuzela PKB.
Insajder: Tako što je PKB koristio državno zemljište.
Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda: Pa upravo to vam i govorim.
Insajder:I onda isto to zemljište poklanja PKB-u.
Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda: Ne možete na osnovu toga što se upišete kao vlasnik 100% skoro, na osnovu te imovine koja je vaša, ne možete posle toga da budete i vlasnik kompanije, a i dalje ste vlasnik zemljišta na osnovu kog ste se upisali u vlasništvo kompanije, to ne ide. Nego kompanija postaje vlasnik imovine, a vi ste vlasnik kompanije. I to je najnormalnija, to je najnormalnija stvar, najnormalnija procedura.
Insajder: Dobro, ali kada se gleda iz ove perspektive danas. Ono što je urađeno 2015. godine i što jeste sporno, to je da se zaključkom Vlade obustavljaju svi postupci koje vodi Pravobranilaštvo, i tu se pozivaju na Sporazum iz 2009., odnosno, 2011. Dakle, upisano je zemljište koje je osporavalo Pravobranilaštvo.
Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda: Pa da, ali ova Vlada je to uradila sa namerom da proda PKB. I to je suštinska razlika. Ona je na kraju to i realizovala. Nemojte da zaboravite da je grad Beograd prihvatio da mu se uzme PKB da se vrati ponovo republici. Svi zaboravljamo tu odluku Skupštine grada Beograda.
Do 2012. PKB je u svom vlasništvu imao 5.400 hektara poljoprivrednog zemljišta, koje je nekada bilo društvena svojina.
2012. godine PKB se na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji dodatno upisuje kao vlasnik 1.367 hektara ali građevinskog zemljišta. Građevinsko zemljište nije sporno jer po zakonu PKB može da se upiše kao vlasnik takvog zemljišta. Sporan je međutim, i tada i sada, upis državnog poljoprivrednog zemljišta u privatno vlasništvo PKB-a.
Iste godine 2012. PKB podnosi i prve zahteve za upis prava vlasništva nad državnim poljoprivrednim zemljištem čiji je tada samo korisnik. To pravo im, međutim, sve do 2015. godine osporavaju katastar i javno pravobranilaštvo.
2015. godine, Ministarstvo građevinarstva, kao drugostepeni organ, poništava rešenja katastra i dozvoljava da se PKB upiše kao vlasnik poljoprivrednog zemljišta. Na takvu odluku ministarstva Državno pravobranilaštvo je pokrenulo tužbe pred Upravnim sudom ali je Vlada Srbije zaključkom naložila Pravobranilaštvu da povuče tužbe i prekine sve sporove. 23. decembra 2015. Pravobranilaštvo povlači tužbu. U katastru se PKB upisuje kao privatni vlasnik poljoprivrednog zemljišta koje je do tada upisano kao javna svojina.
To je ujedno značilo i kraj sudskih sporova i mogućnost da se PKB upiše kao vlasnik državnog zemljišta. Iako je zakonom zabranjena prodaja državnog zemljišta, na ovakav način su stvoreni uslovi da formalno pravno, PKB zemljište proda kao da je u pitanju privatno zemljište, privatne firme.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Što optužujete nas za nešto što je počelo 2009. godine?
Insajder: Što ste vi iskoristili.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Dragan Đilas optužuje danas vlast Srpske Napredne Stranke da je prodala zemlju poljoprivrednu i to, možemo da konstatujemo.
Insajder: Ispod cene.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Na sva usta priča o tome, je l tako?
Insajder: I kaže da je namešten tender.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: I priča da je namešten tender itd. A onda ste sada sami rekli da je 2009. godine pošto se PKB-om on bavio, da je Vlada donela odluku da se to uradi, da su od 2012. godine pokušavali to da urade. Želeo da proda jer je to radio, samo što nije uspeo ...Hoću da kažem očigledno, koliko vidim, to vam je zaključak.
Insajder: Ne, zaključak je da ste vi to uspeli ali tako što ste sprečili Pravobranilaštvo da radi svoj posao.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Zaključak je taj da Dragan Đilas napada sada državu da je uradila nešto što je on želeo da uradi, što ste mi i sami jasno pokazali, da je to odluka iz 2009. godine. Ja se time nisam bavio
Insajder: Mi smo se bavili
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: To nije posao grada.
Insajder: Ali čekajte, ovo nije bila privatizacija PKB-a. Ostao je PKB sa dugovima i sa nekim gradskim građevnskim zemljištem.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Ja vam kažem pričamo...
Insajder: Prodata je imovina.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Pričamo o tome šta je nadležnosti grada. Grad Beograd je 2016. godine doneo odluku i PKB, ondosno, imovinu PKB-a prebacio na republiku. Što se nas tiče, kao grada Beograda, mi smo imali od republike dva zahteva - da se nastavi poljoprivredna proizvodnja i da se sačuvaju one parcele koje su važne za razvoj grada i da...
Insajder: Ali zašto niste imali zahtev da..
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: I da radnici dobiju posao. Jer je to ono što treba da interesuje lokalnu samoupravu.
Insajder: Pa moralo je da vas interesuje i zemljište.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: Pa to vi sad... ne da vam ja kažem, to što vi tvrdite to apsolutno nije tačno. Zato što vi sad nama postavljate zahteve koji nisu iz domena lokalne samouprave. Ja vam sad kažem, to što vi pričate
Insajder: Ali u trenutku kada vi predajete državi..
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: To što vi pričate Brankice, to što vi pričate znači da sve bude državno, vi potpuno imate pogrešnu percepciju.
Insajder: Ne, to je zemljište svih građana. To je javna svojina
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: To mi vi pričate.
Insajder: Javna svojina, a Vlada Srbije je zaključkom suspendovala zakon, pozivajući se na sporazum iz 2009. godine.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda: To nije tačno, to nije tačno. Potpuno pogrešno razmišljate.
Da zaključkom Vlade Srbije 2015. godine, nisu stopirani upravni sporovi koje je vodilo pravobranilaštvo, zemljište ne bi moglo da bude prodato kao državno poljoprivredno zemljište, jer je to zabranjeno zakonom o poljoprivredi.
Vlada Srbije, na čijem je čelu tada Aleksandar Vučić, takav zaključak donosi na osnovu predloga Ministarstva privrede. U tom ministarstvu, međutim, kažu da ne vide ništa sporno u činjenici da je tako obustavljen spor.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Da je zaista u najboljoj funkciji i najboljoj nameri za društvo i državu.
Insajder: Sporan je zaključak na osnovu vašeg predloga.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Za vas jeste, za nas..
Insajder: Ne, to je sporno za pravni sistem.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Za nas zaključak nije sporan.
Insajder: Pravobranilaštvo
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Ako je tu nešto sporno inistucije postoje...
Insajder: I katastar.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pokušajte da ga osporite. Ako smatrate da nešto nije u redu i kako treba, postoje institucije da pokrenete postupke.
Insajder: Ko da pokrene postupak?
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pa vi ili bilo ko drugi.
Insajder: Pa ne pokrećemo mi postupke, ja vas samo pitam ono što mi nije jasno.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Zašto ne možete? Vi ste se malopre pozvali na činjenicu da ste građanin ove države i da je ta zemlja između ostalog i vaša. Iz te činjenice crpite to pravo.
Insajder: Nisam to rekla, ali tako je. Zemlja je i naša, nije samo vaša.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Iz te činjenice crpite pravo da pokrenete postupke pred nadležnim državnim institucijama.
Al Dahra je velika poljoprivredna kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i jedna od vodećih poljoprivrednih kompanija na Bliskom istoku. Prema podacima sa zvaničnog sajta raspolaže saviše od 160 hiljada hektara zemljišta u celom svetu i posluje u preko 20 zemalja: Egiptu, Grčkoj, Maroku, Indiji, Pakistanu. Kopmanija je prisutna na preko 40 različitih tržišta u SAD, Evropi, Aziji i Africi.
Kompanija Al Dahra, odnosno, njena ćerka firma registrovana u Srbiji, kupila je početkom septembra 2018. godine imovinu PKB-a, oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta nadomak Beograda, stočni fond, objekte, opremu i udeo u zavisnim društvima Eko Lab, Agroekonomik i Veterinarska stanica PKB, po ceni od 121 milion evra.
Ceo tenderski postupak realizovan je u roku od 26 dana, a ugovor je potpisan nepuna dva meseca nakon raspisivanja tendera. Procena vrednosti imovine PKB-a smanjena je u roku od jednog neuspelog tendera 2015., do 2018. za 100 miliona evra.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Dozvolićete mi, jeste to je tačno, to je imovina države. Ali ako ta imovina nije u funkciji ta imovina vam ništa i ne vredi samo vam pravi štetu i obaveze. To morate da razgraničite
Insajder: Ali to nije tačno. Cena poljoprivrednog zemljišta sve više raste.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Nije tačno, vidite koliko niste obavešteni. Ali kada hoćete nešto.
Insajder: Ali na osnovu čega kažete da nije tačno.?
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Evo sad vam reći.
Insajder: Hajde kažite.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pa morate da znate šta se dešava na tržištu. Raste cena poljoprivrednog zemljišta koje se locira u 100 , 50 ili 200 hektara
Insajder: Tako je.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: U komadima zemljišta koje neko može da kupi i sa intenzitetom zemljišta koje se više prometuje. Kada prodajete paket od 17 hiljada hektara.
Insajder: Pa ko vam je rekao da prodajete paket, ja vam kažem mogli ste da prodajete po parcelama manjim.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Dozvolite, kada prodajete, niste mogli zato što neko neće to da kupi.
Insajder: Pa kako znate da neko neće da kupi?
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Pa što niste prodali ranije i što nije prodato 2012. goidne. Procena je rađena po tom principu i niko nije hteo da kupi. Nismo mogli da zainteresujemo bilo koga. Ko je nama garantovao...
Insajder: Pa bila je Al Dahra zainteresovana 2012. godine.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede: Da, ali kada su čuli cenu. Šta je bilo ,odustali su.
Kompanija Al Dahra iz UAE prvi put se u javnosti pominje kao potencijalni investitor u srpsku poljoprivrednu proizvodnju, između ostalog i u PKB, još 2012. godine.
Nakon promene republičke vlasti, tadašnji novi ministar finansija Mlađan Dinkić najavljuje mogućnost da se PKB proda arapskoj kompaniji Al Dahra, odnosno, da se toj firmi ponudi 70% vlasništva u kombinatu.
Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda: Pogledajte sve izjave naše, moje i svih drugih ljudi i pogledajte 2012. kada oni dolaze na vlast, i kada Dinkić je ministar ekonomije i hoće da se proda PKB, ja se protiv toga protivim.
Insajder: Pa kako hoće, šta vam kaže ?
Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda: Pa država traži da se PKB privatizuje, da kupi Al Dahra. Ne znam šta kaže, ne sećam se.
Insajder: Imali ste sukob sa Dinkićem.
Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda: Pa ja sam sa svima imao sukob, to nije ništa novo.
Insajder: Niste sa svima ali sa Dinkićem je bio.
Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda: Pa dobro, imao sam i sa Vučićem i sa Dinkićem i sa svima koji su…
Insajder: Imali ste sukob baš oko PKB-a tada.
Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda: Pa zato što ljudi hoće da prodaju PKB. Onda je rađena procena tada vrednosti na 200 i nešto miliona. I onda smo rekli, dajte nemojte da se igramo s tim. Znači PKB ima 17.000 hiljada hektara, i pritom, tad je bila procena, izvinjavam se to je procena i sa ovim zemljištem koje nije ušlo u prodaju. Što je bila smešna procena, i građevinsko i ostalo… to je besmislica. I na kraju smo napravili neki kompromis, pošto je PKB, ne znam ni kad ni kako upisan na 2,000 hektara nekog 7. Jula iz Surčina, manje kvalitetne zemlje od ove s ove strane Dunava. Mi smo prihvatili kompromis. Evo odreknemo se toga, to se proda, te pare uložimo u razvoj PKB-a da ga dignemo brže i eto to može. I Al Dahra... čak mislim da je predugovor neki potpisan
Početkom 2013 godine, Mlađan Dinkić je u ime Vlade u Abu Dabiju sa kompanijom Al Dahra potpisao predugovor o ulaganju ove kompanije u Srbiju, odnosno u ukupno osam poljoprivrednih kombinata među kojima je bio i deo PKB/a 7 juli.
Mlađan Dinkić 01.02.2013.
„Mi smo se danas konkretno dogovorili da predugovor koji je potpisan u Abu Dabiju 13. januara dobije i svoju konačnu formu. Mi u februaru planiramo da potpišemo međudržavni sporazum, generalni, između države Srbije i UAE o saradnji u brojnim oblastima od kojih će jedna biti i oblast poljoprivrede što će biti i pravni osnov za zaključivanje konačnog komercijalnog ugovora sa Al Dahrom, a cilj je da se on zaključi u toku marta meseca“.
Prema predugovoru sa Al Dahrom iz 2013. koji nije realizovan, bila je predviđena prodaja zemljišta nekoliko kombinata po ceni od 10.000 evra po hektaru, dok je za zemljište PKB-a u Surčinu Al Dahra trebalo da izdvoji 12.000 evra po hektaru.
To je skoro tri puta više od cene po kojoj je sada kupila zemljište PKB-a.
Niko od zvaničnika do danas nije objasnio zbog čega je Al Dahra tada odustala od ulaganja u državne kombinate. Država je, u međuvremenu, po modelu ugovorenom 2013. sa Al Dahrom, ušla u posao sa novosonovanom firmom iz UAE AL Rawafed.
Al Rawafed je kupio oko 2.500 hektara poljoprivrednog zemljišta kombinata Ad Bačka Sivac i Jadran po ceni od 7.000 i 10.000 evra po hektaru. U taj prodajni paket nije ušao PKB, a Al Rawafed je osim zemljišta koje je kupio, dobio u zakup i još oko 4.300 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Kuli i pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta Vojne ustanove Morović u Karađorđevu.
Insajder se aranžmanom sa Al Rawafedom koji se odnosi na poslovanje u Karađorđevu bavio u emisiji „Čija je zemlja“. Prema podacima do kojih su došli novinari Insajdera, nakon sklapanja poslovno tehničke saradnje sa Al Rawafedom budžetski prihod od tog zemljišta na godišnjem nivou, bio je u prve dve godine poslovanja arapske kompanije manji i do šest puta.
Zvanično, prema podacima iz privrednog registra UAE ne postoji nikakva veza između kompanija Al Dahra I Al Rawafed.
Ipak, na pitanje novinarke Insajdera zbog čega Al Dahra pre četiri godine povukla iz aranžmana sa državom i pored potpisanog predugovora, nakon čega je u taj posao ušla firma Al Rawafed, predstavnik Al Dahre je rekao da su u pitanju sestrinske kompanije.
Kadaim Abdulah Al Darej, Al Dahra : „UAE investira, bilo preko Al Dahre ili Al Ravafeda, koja je naša sestrinska kompanija. Važno je ko hoće da radi, a ko neće. Mi smo se obavezali na ulaganja u poljoprivredu, sa Al Dahrom ili Al Ravafedom, za mene je to ista stvar. Ono što je najvažnije, makar gledano iz ugla Srbije, je da svaka kompanija mora da uradi ono što se u Srbiji od njih očekuje“.
Da je zemljište ostalo u vlasništvu države njegova prodaja ne bi bila moguća jer to zabranjuje Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Ovim zakonom propisano je da se državno poljoprivredno zemljište ne može prodavati već samo davati u zakup na licitacijama.
S obzirom na to da je firmi Al Rawafed deo zemljišta dat u zakup bez licitacije, a na osnovu međudržavnog sporazuma sa UAE, postavlja se pitanje zašto država ovakav model nije primenila i kada je u pitanju PKB, odnosno, da se umesto prodaje, državno zemljište da Al Dahri u zakup.
Insajder: Na primer, da je Al Dahra kupila PKB, kao PKB sa imovinom sa kojom je raspolagao tada, tj, da država nije upisala zemljište, onda bi Al Dahra kupila PKB, uložila u oporavak proizvodnje i koristila državno zemljište.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede: Jel da?
Insajder: Plaćala zakup.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede: Jel tako? Al Dahra da pravi sisteme za navodnjavanje u tuđem zemljištu, jel tako? Oni su ludi. Nemojte Brankice da pravite priču gde priče nema, kad nešto znate isto dobro koliko i ja. Znači da su hteli da kupe neko nekada, to bi se desilo. S jedne strane pod tim uslovima ozbiljne korporativne kompanije to neće da kupe.
Insajder: Postojao je predugovor sa Al Dahrom. Cena je bila 12.000 evra hektar, od toga se ništa nije desilo.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede: Nažalost. Nije se desilo.
Insajder: Zašto?
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede: Pa otkud ja sad to znam. Pretpostavljam da je i cena bila razlog. 2012. je metodologija po kojoj se radila, slična ovoj koju vi pominjete i na kojoj insistirate. Da se mnogo malih spoji, da se proceni svaka mala parcela ili ne znam ni ja svaka pojedinačna imovinska celina, pa da se onda uzme u obzir koliko svaka vredi pa da se sabere, i onda se Al Dahra zapitala i videla 2012. da cena nije adekvatna i verovatno se time rukovodila.
Insajder: To je realna cena.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede: Realno je nešto..
Insajder: Mislim, čak ispod realne.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede: Pa nije tačno. I vi i ja znamo da na tržištu vredi nešto za koliko novca uspete da to isto prodate.
Insajder: Ili neko hoće da kupi.
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede: Tako je.. .tako da, na kraju krajeva i ova procenjena vrednost i vrednost koja je bila početna cena, 50% procenjene vrednosti nije bila konačna, niti prodajna cena, to je bila početna cena i niko nikome nije branio da se bilduje.
Insajder: Kako je Al Dahra znala da se niko neće javiti, kako su ponudili baš malo iznad 50 odsto?
Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede: To što su oni ponudili ne znači da se ne bi trkali nadmetali da se bilo ko drugi javio.
Kadaim Abdulah Al Darej, Al Dahra : „Šest godina smo tražili priliku za investiranje u Srbiju. Sada je pravo vreme da radimo zajedno, za dobrobit obe zemlje i njenih stanovnika“
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Možete vi da mislite o tome, i ja, šta god hoćete, pričamo uopšteno, to je tako. Cena koja se dobije na tržištu je prava cena. To šta su nečije misli, razmišljanja, želje, potrebe, to je nešto drugo, ali nema veze sa ekonomijom.
Insajder: Sve to, povećanje uslova za kupca, kratak rok.. Da li to govori o nameri države da dođe do što većeg broja zainteresovanih i da time podigne cenu ili govori nešto drugo?
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Važno je da dođemo do investitora. Da država nema finansijske obaveze, da ima investicije i da se otvaraju nova tržišta. To su najvažnije stvari u ekonomiji. Vi mislite neko može zemlju da odnese na leđima? Ljudi je l se vi bavite poljoprivredom ovde ili se bavite rebusima?
Insajder: Ne može, samo je pitanje na koji način je zemljište prodato?
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Na najtransparentniji način kako je moglo da bude.
Al Dahra je kupovinom imovine PKB-a platila hektar poljoprivrednog zemljišta oko 4.700 evra.
Prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2015 godinu, upisom zemljišta kao svojine PKB-a, vrednost kombinata je automatski uvećana za 210 miliona evra. To znači da je toliko vredelo zemljište koje je država praktično poklonila PKB-u, a zatim prodala Al Dahri za skoro tri puta manju cenu, odnosno 80 miliona evra.
Upravo toliko su iznosili i dugovi preduzeća u trenutku prodaje njegove imovine.
Nakon sprovedenog postupka privatizacije, od 121 miliona evra, odnosno, ukupnog iznosa dobijenog za zemljište, opremu, objekte i stada PKB-a biće isplaćeni poverioci, a na računu PKB-a ostaće još 12 miliona evra.
U budžet Srbije, osim što su vraćeni dugovi i isplaćen socijalni program radnicima, od prodaje neće biti uplaćeno ništa.
Tako je završena priča o PKB-u koji je postojao 73 godine .
PKB je osnovan 1945. Razvijao se 1970tih. Uništavanje počelo 1990 tih. Dugovi su bili sve veći. Država preuzima vlasništvo 2009. Godinu dana kasnije poklanja gradu Beogradu. 2016. grad vraća državi PKB. 2018. imovina je prodata Al Dahri.
Kadaim Abdulah Al Darej, Al Dahra : Vi imate zemlju, vi imate vodu. Mi imamo novac, a tržište postoji.