Rasprodaja pod zavetom ćutanja (transkript druga epizoda)
Galenika - fabrika lekova koja je sedamdeset godina bila srateški važna kompanija za državu, zbog lekova koje proizvodi, Zdravstvenog sistema Srbije ali i farmaceutskog tržista – na kraju je prodata kao propala i prezadužena kompanija.
Do 2009. godine predstavnici vlasti tvrdili su da Galenika ne sme biti prodata po ceni manjoj od 200 miliona evra. U međuvremenu su ulagali u razvoj, odnosno, pravljenje nove fabrike u koju je uloženo 50 miliona evra. 2016 godine država je tražila strateškog partnera za Galeniku. Tada je za samo 25 % Galenike početna cena, koju je odredilo Ministarstvo privrede, bila 7 miliona evra. Samo godinu dana kasnije početna cena, za gotovo 100% Galenike, iznosila je 1 evro. Sve to pokazuje da oni koji su odgovorni za sprovođenje privatizacije nisi imali jasan plan šta je najbolje za državu i građane.
Od strateški važne kompanije do kompanije koja je teret za državu prošlo je desetak godina.U tom periodu Galenikom uglavnom rukovode partijski kadrovi. Fabrika lekova uspeva nešto što je nezamislivo u farmaceutskoj industriji – da posluje sa gubitkom.
Država je 2017. godine ponudila na prodaju kapital Galenike, u koji spadaju i dugovi ali i imovina, po početnoj ceni od 1 evro, uz obrazloženje da je ukupan dug Galenike 264 miliona evra, odnosno, da je za 152 miliona evra dug veći od vrednosti imovine koju Galenika ima.
“Rasprodaja” 2. deo
Javni poziv za prodaju Galenike raspisan je 1. septembra 2017. godine. U tom pozivu, koji je zvaničan dokument Ministarstva privrede, naveden je, prema istrživanju Insjadera, veći dug Galenike nego što je realno bio. Ova činjenica dovodi u pitanje ceo tender i ceo postupak privatizacije Galenike.
Javni poziv raspisalo je Minisatarstvo privrede. U tom pozivu navodi se podatak iz procene, koju je uradila međunarodna reviziorska kuca Dilojt, da dug Galenike na dan 31.decembra 2016. godine iznosi 152 miliona evra iznad visine kapitala. Odnosno, da je za toliko veći dug od imovine koju Galenika ima.
Taj podatak jeste bio tačan ali se odnosio na period pre nego što je država konverzijom otpisala dug Galenici u iznosu od oko 118 miliona evra.
Vlada Srbije na čijem je čelu Ana Brnabić odlučila je 11. jula 2017. da se Galenika privatizuje po modelu prodaje kapitala. U kapital ulaze sva dugovanja ali i imovina. U skladu sa zakonom definisane su mere za pripreme i rasterećenje Galenike pre privatizacije. To podrazumeva otpis duga konverzijom i odluku Vlade Srbije da se ostali deo duga oprosti ukoliko se uspešno sprovede privatizacija.
Dva meseca pre raspsiivanja tendera Dilojt je uradio izveštaj o efektima konverzije duga na procenu vrednosti. Prema tom izveštaju, koji je dostavljen Ministarstvu privrede 27. jula 2017. godine, navodi se da je iznos duga korigovan i da će konverzija imati pozitivan efekat na procenu vrednosti. Kako navodi Dilojt, kada se završi konverzija duga koja je tada već bila u toku - dug Galenike na dan 31.12. 2016. iznosi oko 43 miliona evra, a ne 152 miliona evra iznad visine kapitala Galenike.
Vlada Srbije u zaključku 4. avgusta 2017. navodi da je upoznata sa ovim izveštajem Dilojta ali i navodi, da će početna cena za Galeniku i pored smanjenja duga biti 1 evro.
Insajder: S obzirom na to das u svi odbili da u intervjuu za Insajder odgovore na pitanja o privatizaciji Galenike, koristim ovu priliku da Vam postavim neka od ključnih. Zbog čega u Javnom pozivu nije naveden podatak smanjenog negativnog kapitala?
Ana Brnabić: Po svim informacijama koje ja imam vi ste od Ministarstva privrede u nekoliko navrata dobijali sve odgovore. To što su oni odbijali da govore za Insajder u smislu snimka, ne znači da niste dobili informacije. Dakle dobili ste informacije.
Insajder: Neke
Ana Brnabić: Ja mogu još jednom da proverim, od MInistarstva privrede da li su vam poslane informacije ili nisu. Ali Galenika je tako jedna
Insajder: Ja moram da odreagujem na ovo zato što se uporno ponavlja netačna informacija. Dakle, nije isto intervju i pisani odgovor iz razloga što mi imamo, posle tog jednog odgovora, jako puno potpitanja. Dakle, nisu ni kompletni, niti do kraja jasni.
Ana Brnabić: Dakle, Galenika je svakako jedna uspešna priča tako da nemamo nikakav razlog da krijemo bilo kakvu informaciju. Galenika je bila jedna od onih firmi koje su bile čisti gubitaši. Protiv ljudi koji su vodili Galeniku su vođene i pravne radnje, oni su procesuirani, neki su i osuđeni.
Insajder: Ne pravosnažno
Ana Brnabić: Dakle, Galenika je svakako priča koja je jedna od onih priča “Zašto u državnom vlasništvu ili u javnom vlasništvu ne bi trebale da se nalaze takve kompanije”, zato što država nema ništa sa njima.
Insajder: Ali vi niste odgovorili na pitanje. Zašto u Javnom pozivu…
Ana Brnabić: Tender je bio transparentan, imali smo nekoliko učesnika, dobila apsolutno najbolja ponuda.
Insajder: Nije tačno. Bio je na kraju jedan ponuđač, to pod jedan. Ja sam Vam postavila pitanje “Zašto u Javnom pozivu nije naveden podatak nakon konverzije duga, pre raspisivanja Javnog poziva, o čemu je vlada obaveštena. Negativan kapital je dramatično smanjen nakon konverzije. Moje pitanje je “Zašto nije naveden tačan iznos nakon konverzije u Javnom pozivu?”
Ana Brnabić: Sigurna sam da ćete dobiti tu, ako već niste, dobćete informaciju od Ministarstva privrede. Dakle, ovo je uspešna priča, ja sam ponosna na tu priču
Insajder: Ali Vi ste bili obavešteni o tome.
Ana Brnabić: Ne samo zbog uspešne privatizacije, nego zato što je jasan signal da država izlazi iz preduzeća u kojima nije ni trebala da bude na prvom mestu, a u kojima je bila samo zato
Insajder: Galenika je bila strateško preduzeće
Ana Brnabić: samo zato što su neki u ranijim vlastima držali takva preduzeća da bi izvlačili novac za partijske funkcionere i za političke stranke.
Intervju je odbio i državni sekretar u Ministarstvu privrede Milun Trivunac ali je u pisanim odgovorima naveo da ne postoji ništa sporno i da je sve urađeno po zakonu.
Prema istrazivanju Insajdera i analizi zvanične dokumentacije, privatizacija Galenike jeste sprovedena po Zakonu o privatizaciji, ali takav zakon je, po svemu sudeći, štetan za državu.
Zakon predviđa da država pre privatizacije ali i nakon uspešne privatizacije nekog preduzeća otpiše praktično sve dotadašnje dugove. Ova zakonska odredba je, prema analizi većine dosadašnjih privatizacija štetna, jer omogućava da se preduzeće prodaje kao prezaduženo, iako su na kraju najveći dugovi oprošteni, što se desilo u slučaju Galenike.
Kada bi se preduzeće prodavalo tako što bi bila uvažena činjenjica da novi vlasnik dobija firmu gotovo rasterećenu od dugova, svakako bi bila postignuta veća konkurencija, a samim tim i veća cena na tenderu za privatizaciju.
Tako je i u slučaju Galenike, Vlada Srbije, prema zakonu donela odluku da, kako se navodi u zvaničnoj dokumentaciji, otpiše na razne načine ukupno oko 188 miliona evra duga, deo kao priprema za privatizaciju, a deo kada se privatizacija uspešno okonča.
Vlada Srbije pre prodaje kroz konverziju oprašta 118 miliona evra duga Galenike. Pre raspisivanja Javnog poziva donosi odluku da i ostali državni poverioci otpišu najmanje 24 miliona evra nakon privatizacije.
U pregovorima sa predstavnicima države, banke su pristale da smanje dug za 46 miliona evra, od čega će im 21 milion nadomestiti država isplatom po dospeću kredita Galenike za koji je država garantovala
Činjenica je da je Galenika imala velike dugove i da je vremenom postala teret za državu ali isto tako, činjenica je da niko za sada ne želi da odgovara na pitanja zašto drzava nije, kada je već odlučila da otpiše veći deo duga, razmatrala drugi model privatizacije ili bar insistirala na strateškom partnerstvu, a ne na prodaji sto odsto kapitala Galenike.
Ana Brnabić: Odlične vesti za Galeniku. Ima jako puno zainteresovanih kompanija. Jako se puno lobira po Vladi, tako da je to za mene uvek dobar indikator.
Insajder: Jel možete da nam kažete ko je lobirao i za koga je lobirao?
Ana Brnabić: Ne, ne mogu da vam kažem, apsolutno ne mogu da vam kažem. Vi se raspitajte kod drugih farmaceutskih kompanija. Neke farmaceutske kompanije u ovom trenutku…
Insajder: Vi ste predsednica Vlade, oni nisu dužni da mi to odgovore. Vi jeste.
Ana Brnabić: …posluju u Srbiji. Vi možete da se raspitate kod njih, zašto se nisu prijavljivali.
Insajder: Ne možemo da se raspitamo kod njih. Vi stepredsednica Vlade koja je to izjavila, ja Vas pitam ko je lobirao, a Vi ste dužni da nam odgovorite na pitanje. Kao što je moj posao da Vas pitam.
Ana Brnabić: Mnoge kompanije su se raspitivale
Insajder: Da li su pojedini državni službenici, bivši ili sadašnji, lobirali za pojedine kompanije?
Ana Brnabić: To apsolutno nije istina.
Samo jedan kupac ispunio je uslove tendera. Ponudio je 16 miliona evra za kapital najveće farmaceutske kompanije u Srbiji, uz obavezu da vrati 25 miliona evra bankama i investira 5,5 miliona. Kupca je Galenika ukupno koštala 46,5 miliona evra.
Zvanično je saopšteno da je kompanija EMS iz Brazila novi vlasnik Galenike. EMS jeste velika brazilska farmaceustka kompanija ali nije većinski vlasnik Galenike. Formalno, EMS je prema istraživanju Insajdera, vlasnik samo 27% Galenike, tek toliko da bi se ispunili uslovi tendera. EMS je jedna iz mreže od 13 uvezanih firmi iz Brazila, Italije i Luksembruga koje stoje iza novoosnovane firme Elius koja je zvanično kupac Galenike.
Predstavnici novog rukovodstva Galenike odbili su da u intervjuu za Insajder odgovaraju na pitanja. Pristali su da odgovore pisanim putem ali ne na sva poslata pitanja. Oni navode da velika farmaceutska kompanija EMS iz Brazila ima „direktan kontrolni uticaj na formalnog vlasnika Galenike”. Na pitanje, kako mogu imati kontrolni uticaj ako prema našem istraživanju nemaju više od 27% vlasništva, iz Galenike odgovaraju:
Galenika odgovor: “Na osnovu svog vlasničkog udela, kompanija EMS sa svojim direktnim vlasnicima u potpunosti odgovora za poslovanje, imenuje organe upravljanja i svojim odlukama utiče na rezultate rada firme Elius.”
Galeniku je kupila, zvanično, firma Elius iz Luksembrga, čiji je krajnji vlasnik porodica Sančez iz Brazila, koja je ujedno vlasnik i velike brazilske farmacetske kompanije EMS. Kupoprodajni ugovor svečano je potpisan u novembru 2017., a neke od planova tada je predstavio Eduardo Sančez koji se nalazi na čelu ove porodice. Istraživanje Insajdera pokazalo je da iza kupovine Galenike stoji mreža povezanih firmi u vlasništvu Karlosa Eduarda Sančeza i njegovih sestrića Laonarda Sančeza I Markusa Sančeza.
Strukturu vlasništva nisu proveravali predstavnici Ministarstva privrede jer je kupac dokazao vezu od minimum 25% sa renomiranom farmaceutskom kompanijom, što je bio uslov na tenderu.
Karlos Sančez: Kompanija EMS je najveća farmaceutska kompanija u Brazilu. Plan je da se Galenika pozicionira kao najveća farmaceutska kompanija u Srbiji, kao i u Evropi. Na taj način, pravimo bazu ovde u Srbiji.
Prema istraživanju Insajdera u nekim od najvećih privatizacija u Srbiji dešavalo se sledeće: isti državni službenici, koji su učestvovali u odlukama o privatizaciji preduzeća ili su te odluke sprovodili u ime Vlade, ubrzo nakon prodaje preduzeća napuštaju visoke državne funkcije, da bi prešli na takođe, visoke funkcije u istom tom privatizovanom preduzeću.
Takvi primeri objavljeni su u serijalu Insajdera o prodaji NISa 2013. godine i u serijalu Službena zloupotreba 2009. godine.
Iako nije zabranjeno, jeste neobično i opravdano se postavlja pitanje, da li je visoka funkcija u privatizovanom preduzeću za nekog bivšeg državnog funkcinera neka vrsta kontrausluge.
Kada je reč o privatizaciji Galenike, desilo se isto sa državnim sluzbenikom koji je iz Ministarstva finansija posle privatizacije prešao u Galeniku. Privatizaciju je vodilo Ministarstvo privrede ali su sve odluke dostavljane i Ministarstvu finansija, što se vidi u zvaničnim dokumentima.
Nenad Mijailović je u vreme privatizacije Galenike bio državni sekretar Ministarstva finansija. Nepunih godinu dana nakon privatizacije, u septembru 2018., razrešen je sa državne funkcije na sopstveni zahtev, a odmah potom postavljen je na mesto izvršnog direktora za finansije u Galenici.
Mijailović je bio na raznim pozicijama u ministarstvima od 2009., kada je postavljen za savetnika u Ministarstvu ekonomije koje je vodio Mlađan Dinkić. Imao je i niz funkcija u preduzećima u kojima je država imala vlasništvo. U periodu od 2011. do 2013. imao je čak šest javnih funkcija, a bio je i u član Odbora direktora kompanije NIS, a potom predsednik Odbora Skupštine akcionara.
Mijailović je odbio razgovor sa novinarima Insajdera. Odbio je čak da odgovori i na pitanje, da li je i na koji način kao državni službenik učestvovao u privatizaciji Galenike.
Nakon kupovine 93% akcija Galenike, novi vlasnik kompanije formirao je novi Nadzorni odbor. Ono što jeste neobično je to, da je aktuelni državni službenik Danilo Cicmil imenovan kao član Nadzornog odbora sada privatne kompanije. Istovremeno je u Nadzorni odbor Galenike, koja je sada u vlasništvu privatne kompanije, imenovan i Žarko Milićević koji samo mesec dana ranije prestao da obavlja državnu funkciju
Danilo Cicmil je prema pisanju medija savetnik predsednika države za investicije. Član je nadzornog odbora Air Sbije. Bio je član Nadzornog odbora Fijata, kao i srpsko-arapske poljoprivredne kompanije Al Rawafed. Cicmil je Agenciji za borbu protiv korupcije u imovinskoj prijavi naveo da ni za jednu od ovih funkcija nije primao platu.
Da Danilo Cicmil jeste istovremeno i predstavnik države jasno je bilo iz izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji ga je u gostovanju na televiziji Pink, po povratku iz Kine, pomenuo kao člana delegacije, a nedavno je predstavljen kao član državne delegacije u pregovorima sa nemačkim investitorom MTU Aero Engines.
Žarko Milićević u Galeniku dolazi sa iskustvom predsednika Komisije za hartije od vrednosti. Za tu funkciju predložila ga je Srpska Napredna Stranka, a prethodno je u periodu od 2009. do 2011. radio u Ministarstvu finasnija kao kao savetnik u sektoru za međunarodne finansijske odnose.
Još jedna neobična situacija jeste i čijenica da je Vlada Srbije, sada vlasnik aviona koji je prethodno bio u vlasništvu kompanije EMS iz Brazila.
Prema istraživanju Insajdera, godinu dana posle privatizacije Vlada Srbije nabavila je avion i to isti onaj koji je do tada bio u vlasništvu kompanije EMS iz Brazila. Cena i detalji ovog ugovora su za sada tajna.
Da je Vlada Srbije nabavila novi avion, prvo je 2018. godine objavio specijalizovani avio - portal Tango Six. Mediji su izveštavali o tome da Vlada ima novi avion za potrebe državnih službenika, ali se u izveštajima koriste formulacije da je avion “nabavljen”, “kupljen” ili“dobijen”. Zvanično nije saopšteno ništa.
Medjutim pretragom svetske internet baze aviona, vidi se da je poslovni avion Emraer Legacy 600 upisan kao vlasništvo avio-službe Vlade Srbije oktobra 2018., godinu dana nakon privatizacije Galenike.
Pre toga kao vlasnik aviona bila je upisana farmaceutska kompanija EMS iz Brazila
Ugovor o nabavci aviona nije dostupan javnosti. Vlada Srbije do danas nije odgovorila na zahtev novinara Insajdera da nam dostavi ugovor. Na dodatni zahtev da nam, ako već ne možemo da dobijemo ugovor, odgovore na pitanje: da li je avion plaćen ili je rec o poklonu? - nismo dobili nikakav odgovor
Insajder: Vlada Srbije nabavlja avion od kompanije EMS iz Brazila koja je kupac Galenike, da li je to samo slučajnost? Druga stvar, mi nemamo informaciju da li je avion kupljen, plaćen ili je poklonjen. Zbog čega je to tajna?
Ana Brnabić: Zato što je nabavka aviona za Vladu Republike Srbije, odnosno, za najviše državne funkcionere, pod oznakom “strogo poverljivo”, kao i u svim zemljama sveta. Zato što je to avion koji nije avion Aleksandra Vučića ili avion Ane Brnabić, koji niko neće nositi kući, već će ostati u Vladi Republike Srbije, u vlasništvu Vlade Republike Srbije i nakon naših mandata za druge državne funkcionere.
Insajder: Ali je nabavljen od kupca Galenike, da li je to slučajnost?
Ana Brnabić: To je stvar bezbednosti i sigurnosti zemlje i najvažnijih državnih funkcionera.
Insajder: Ne možete ni da kažete da li je plaćen ili dobijen?
Ana Brnabić: Vi pogledajte da li je pod “strogo poverljivo” nabavka svih ostalih državnih aviona u svim ostlim zemljama.
Insajder: Uredu, ali ja sam Vas pitala, da li je slučajnost što je nabavljen od EMSa iz Brazila?
Ana Brnabić: Ja sam rekla da je to strogo poverljiva nabavka i da…
Insajder: Zašto je nabavjlen od EMSa iz Brazila, kupca Galenike, jednog?
Ana Brnabić: …Bilo šta drugo da kažem ja bih kršila zakone Republike Srbije.
Prema istraživanju Insajdera paralelno sa prodajom Galenike odvijale su se razne poslovne aktivnosti koje formalno nemaju direktne veze sa privatizacijom ali je zanimljivo da su isti ljudi, direktno ili indirektno povezani sa kupcem Galenike iz Brazila.
Neposredno pre kupovine Galenike, 22. septembra 2017. u Luksemburgu je osnovana firma Globe Pharma, a istog dana na istoj adresi i ćerka firma Elius koja je direktni kupac Galenike i sa kojom su predstavnici države 2. novembra 2017. potpisali kupoprodajni ugovor.
U obe ove firme, ELIUS i GLOBE PHARMA, isti ljudi se navode kao rukovodioci: Jorge Alberto Costa e Silva, Frederic Monceau, Joeri Steeman, Karl Louran. Sva četvorica imali su ili i dalje imaju poslovnu saradnju sa srpskim biznismenom Stankom Subotićem.
Jorge Alberto Costa E Silva, potpisnik je ugovora o kupovini srpske farmaceutske kompanije i predsednik Nadzornog odbora Galenike nakon privatizacije. Kako je objavljeno u prvoj epizodi, dokumentacija do koje su došli novinari Insajdera pokazuje da je u Švajcarskoj, neposredno pre privatizacije Galenike, osnovano preduzeće GMC Global Medpharma Consulting S.A. sa ciljem trgovine i upravljanja preduzećima u oblasti medicine i farmaceutske industrije na međunarodnom nivou. Ova firma ugašena je nekoliko meseci nakon privatizacije i nema direktne veze sa Galenikom. Zanimljivo je međutim, da je pored Jorge Alberto Coste E Silve koji je u ime kupaca potpisao kupoprodajni ugovor za Galeniku član borda direktora te firme bio i Stanko Subotić.
Ubrzo nakon gašenja te firme 12. oktobra 2018. iz Danske je na istu adresu u Luksemburgu, na kojoj su osnovane firme Elius - vlasnik Galenike i Globe Pharma, preregistrovana firma Emerging Markets Investment, odnosno EMI koja je u vlasništvu Stanka Subotića Caneta
Dokumentacija do koje smo došli pokazuje da su tri rukovodioca u Subotićevoj firmi ista kao u firmama koje su direktni vlasnici Galenike, ELIUS i GLOBE Pharma: To su: Frederic Monceau, Joeri Steeman i Karl Louran.
Firmu EMI je, prema dokumentaciji koju smo prikupili iz poslovnih registara više zemalja, 2003. godine u Danskoj osnovao Stanko Subotić. Iz dokumentacije nekoliko firmi osnovanih u Srbiji čiji je vlasnik firma EMI, jasno je da je Subotić bio vlasnik i u vreme preregistracije ove firme iz Danske u Luksemuburg, 2018. godine.
Za pravno administratvne poslove Subotić angažuje advokatsku kancelariju Nemanje Vasiljevića. Jedan od osnivača ove kancelarije 2003. bio je i Aleksandar Đorđević. Kancelariju napušta da bi od oktobra 2013. preuzeo funkciju direktora BIA na kojoj ostaje do maja 2017..Danas je ambasador Srbije u BiH. Kancelarija koju sada vodi Nemanja Vasiljević među klijentima navodi velike kompanije, uključujući državne. Na spisku klijenata je francuska kompanija Vansi, koncesionar beogradskog aerodroma, Elektromreže srbije, državno preduzeće na čijem je čelu bio Nikola Petrović ali i Galenika.
Stanko Subotić prema dostupnim podacima nema direktne veze sa privatizacijom Galenike ali je činjenica da je na različite načine povezan sa kupcima Galenike, od toga da imaju firme na istoj adresi u Luksemburgu do toga su isti ljudi direktori i u Subotićevoj firmi i u firmama koje su vlasnici Galenike.
Novinari redakcije Insajder istražuju već nekoliko meseci prodaju fabrike Galenika. Kao i za svaku temu proveravali smo sve informacije do kojih smo došli. Stanka Subotića Caneta pozvali smo kako bismo proverili informacije koje se odnose na njega. Na poziv nije odgovorio, a na sms poruku odgovorio je psovanjem novinara Insajdera i tako je odbio da uopšte čuje zašto ga zovemo.
Stanko Subotić, SMS poruka upućena novinarki Insajdera, Ireni Stević:
Ja ti kao prvo nikad nisam dao moj privatni br. telefona…Ko ti je dao pravo da me uznemiravaš? Kao drugo ZVANIČNO da se Ti i Insajder nosite u pičku materinu. I ako mi još jednom pošalješ poruku ili me pozoveš? Tužiću te automtski.
Stanko Subotić Cane, biznismen iz Srbije, već godinama živi u Ženevi. Poslovnu imperiju počeo je da gradi devedesetih godina. Javnosti je postao poznat 2001., kada je hrvatski Nacional objavio seriju tekstova o švercu cigareta.Tužio ih je zbog, kako je tvrdio, iznetih laži i u Zagrebu je dobio sudski spor protiv Nacionala.
Stanko Subotić 1996. godine postaje eksluzivni distributer uglavnom svih svetskih proizvođača cigareta. To je navodio kao argument da se nikada nije bavio švercom cigareta, kako ga je označila srpska policija u tajnoj akciji Mreža 2003. godine. Ispostavilo se, kako su utvrdili novinari Insajdera 2006. godine da je tajni izveštaj o toj akciji stajao godinama u fioci. Stanko Subotić je tada u intervjuu za Insajder tvrdio da ništa iz izveštaja nije tačno i da je služio za reketiranje čime ga je ucenjivao tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović. Ipak, 2007. godine Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, na osnovu izveštaja akcije Mreža, protiv Subotića podiže optužnicu za šverc cigareta tokom 1995. i 1996. godine i to pod optužbom za zloupotrebu službenog položaja. Prvobitnom presudom Specijalnog suda 2011., Subotić je osuđen na šest godina zatvora ali je Apelacioni sud tu presudu ukinuo 2013. i suđenje vratio na početak. 2015. godine, Subotić je oslobođen optužbi delimično zbog zastaralosti, a delimično usled nedostatka dokaza.
Novinari Insajdera su preko službe za medije kompanije Galenika uputili pitanje Jorge Alberto Costa E Silva da li je firma registrovana u Švajcarskoj povezana sa privatizacijom Galenike i na koji način. Iz Galenike su nam posle nekoliko nedelja odgovorili:
Galenika odgovor: Mr. Silva nije bio dostupan da odgovori na Vaše pitanje.
Kompanija EMS na svom sajtu navodi da ih je ukupna investicija, kada je Galenika u pitanju, koštala 46,5 miliona evra.
Ana Brnabić (29.3.2018.): Tako da mi je posebno drago što je Vlada Republike Srbije uspela da u novembru prošle godine završi posao sa Galenikom i to fantastično. Tu je bio, ukupno je bilo ukupno bilo 41milion evra. 16 miliona plaćeno je za Galeniku plus su preuzete sve obaveze od komercijalnih banaka za 25 miliona evra. Mi pratimo sada kako se implementira taj ugovor, tako da se nadam da Galenika uskoro oživljava.
Prema ugovoru, obaveza kupca Galenike je da do novembra 2019. ima najmanje 900 zaposlenih na neodređeno vreme, da redovno isplaćuje plate i da iz sopstvenih sredstava uloži u Galeniku ukupno 5,5 miliona evra. Ugovorom se kupac Elijus obavezao i da dve godine neće, bez prethodne pisane saglasnosti Ministarstva privrede, prodati, preneti ili založiti preko 10% od ukupne vrednosti imovine Galenike. Kupac ima obavezu da održi proizvodnju dve godine od dana potpisivanja ugovora. Taj rok ističe u novembru ove godine. Nakon toga kupac ima pravo da sa Galenikom radi šta hoće.
Novo rukovodstvo Galenike u pisanom odgovoru Insajderu navodi da su potpisivanjem ugovora preuzeli obavezu da ispune ambiciozan investicioni i socijalni program.
Galenika odgovor: “U periodu od privatizacije investirano je u pribavljanje dozvola za stavljanje novih lekova u promet, prozivodnu opremu, opremu neophodnu za funkcionisanje novoformiranog marketinškog i prodajnog tima, krenuli smo sa implementacijom novog ERP sistema (SAP), kupljena je nova IT oprema, renovirani su proizvodni pogoni…”
Ispunjenje obaveza iz ugovora na četiri meseca kontroliše Ministarstvo privrede, koje je u odgovoru novinarima Insajdera navelo da je Komisija Ministarstva za kontrolu ispunjavanja obaveza iz kupoprodajnog ugvora, 15. aprila 2019. godine prihvatila izveštaje revizora koji potvrđuju da kupac ispunjava obaveze.
Samo nekoliko meseci ranije, u decembru 2018. ista Komisija Ministarstva donosi odluku u kojoj se zbog neizvršenja obaveza, Elijusu preti raskidom ugovora.
Komisija je između ostalog konstatovala da je novi vlasnik investirao u vozila, opremu za pripremanje hrane zaposlenima, zamenu hidraulične mreže u upravnoj zgradi i licence, odnosno registraciju lekova. U odluci komisije se međutim navodi, da je umesto za pet lekova i dva preparata, Ministarstvu dostavljena procena vrednosti samo jednog leka, da nisu dostavljene kopije saobraćajnih dozvola i polise osiguranja za nova vozila, da se razlikuju procene vrednosti opreme za pripremanje hrane kao i da nisu dostavljene dozvole za radove na Upravnoj zgradi.
Jedini od učesnika privatizacije koji je pristao da na pitanja odgovori u intervjuu za Insajder je dugogodišnji predsednik sindikata Nezavisnost u tom preduzeću Zoran Pantelić. U privatizaciji je učestvovao samo u delu koji se odnosi na prava zaspolenih. Prema njegovim rečima, iako su zadovoljni novim vlasnikom u smislu tretmana zaposlenih, očekivali su ozbiljnija ulaganja.
Zoran Pantelić: Pa moram da priznam da smo očekivali brža, agresivnija i efikasnija ulaganja. Za sada u ovom periodu od kada je novi vlasnik u kompaniji te investicije nisu onakve kakve smo mi očekivali. Ja mogu samo da očekujem i da se nadam da će prvo minisarstvo da ispoštuje ugovornu obavezu da se kontrola investicija isprati do kraja novembra ove godine i da se nadam da će vlasnik, odnosno, menadžment u ovom nekom drugom periodu, druge godine od kako su postali vlasnici, da će se pozabaviti investicijama i razvojem kompanije u jačem tempu nego do sada.
Insajder: A šta se promenilo?
Zoran Pantelić: Činjenica jeste da su oni došli u jedno prilično haotično stanje, da su Galenika u kojoj je trenutno u tom trenutku bila preuzeta, je bila kompanija kojoj je zaista trebalo jedno zaista dobro sređivanje i kadrovsko i strukturalno. I mislim da su sada pri kraju, što se tih operacija tiče. Takođe smo pri kraju, odnosno, već je izvesno da će sledeće nedelje biti potpisan kolektivni ugovor. Tako da, novi kolektivni ugovor, koji će važiti dve godine i nova sistematizacija, su osnov za stabilno poslovanje kompanije ukoliko menadžment u narednom periodu malo agresivnije radi na investicijama i razvoju.
Ministarstvo privrede, u poslednjem odgovoru Insajderu, navodi da kupac Galenike poštuje ugovorene obaveze o investicijama. Medjutim, samo nekoliko meseci ranije, u decembru prošle godine, prema dokumentaciji koja nam je dostavljena, Komisija ministarstva navodi da je Elius investirao u Galeniku tako što je fabrici odobrio kredit, što praktično znači da će taj zajam Galenika morati da vrati
Komisija ministartsva je tada istakla da je neprihvatljivo izjašnjenje Elijusa da je ulaganje finansirano pozajmicama kupca jer je ugovorom nedvosmisleno predviđeno da kupac investira ukupno 5,5 miliona evra iz sopstvenih sredstava.
Ministarstvo privrede je četiri meseca kasnije u odgovoru insajderu navelo, da je u dodatnom roku dostavljen izveštaj koji pokazuje da je Elijus ispunio sve obaveze koje se tiču ugovorenih investicija.
Novo rukovodstvo Galenike tvrdi da je sve u skladu sa ugovorom.
Galenika odgovor: Investicioni plan, na koji je EMS obavezan kupoprodajnim ugovorom, finansira se sredstvima EMS-a. Ta sredstva se Galenici prenose u formi vlasničke pozajmice. Tek nakon potvrde od strane Ministarstva privrede i eksternog revizora da su investicije u strukturi i iznosu za njih prihvatljive, što je u skladu sa privatizacionim ugovorom, obaveze po osnovu ovih pozajmica biće konvertovane u kapital Galenike. Ovakva procedura predviđenja je privatizacionim ugovorom i osmišljena je u cilju zaštite interesa manjinskih akcionara i Republike Srbije, kao prodavca akcija.
Na dodatno postavljeno pitanje: Na koji deo ugovora se pozivaju, imajući u vidu stav ministarstva da je neprihvatljivo “ulaganje finansirano pozajmicama kupca”? Iz Galenike navode, da se pozajmica neće vratiti EMSu nego će naknadno biti konvertovana u kapital Galenike.
Galenika odgovor: „Postupak povećanja osnovnog kapitala na osnovu sprovedenih investicija, koji je u svemu u skladu sa gore opisanom procedurom, je upravo u toku.“
Prema ugovoru, kupac Galenike može da založi ili proda bez saglasnosti Ministarstva do 10% ukupne imovine srpske fabrike lekova.
Odlukom komisije iz decembra 2018. kupcu Galenike je odobreno da stavi hipoteke na poslovne prostore Galenike u Skoplju, Nišu i Banjaluci, magacin i pogon u Novoj Varoši, fabriku lekova i fabriku čvrstih farmaceutskih preparata. Ukupna vrednost ove imovine, koju će Elijus moći da založi ove godine je 28,1 milion evra.
Prema javno dostupnim podacima, tokom prethodne godine Elijus je već založio deo imovine Gelenike za kredit u iznosu od 3 miliona evra. Hipoteka je stavljena na 4,7 hektara građevinskog zemljišta Galenike u Zemun Polju.
U odgovoru Insajderu, Galenika navodi da je realizovan još jedan bankarski kredit i da je tokom prošle godine imovina založena zbog kredita u ukupnom iznosu od 5 miliona evra.
Galenika odgovor: Raspolaganje imovinom, kako je to definisano privatizacionim ugovorom, smatra se i davanje imovine kao sredstva obezbeđenja za bankarske kredite. Tokom 2018. godine, Galenika je realizovala dva takva kredita, čija je namena bila finansiranje obrtnog kapitala u ukupnom iznosu od 5 miliona evra. Galenika nije ni na koji drugi način raspolagala svojom osnovnom proizovodnom imovinom.
Iako u odgovoru navode da su imovinom raspolagali tako što su je koristili kao sredstvo obezbeđenja za bankarske kredite, činjenica je da je novi vlasnik počeo i da prodaje imovinu fabrike lekova.
Galenika je nedavno oglasila na prodaju zemljište sa objektom od 580 kvadrata u opštini Sopot. Nepokretnosti su ponuđene na prodaju po početnoj ceni od 210 hiljada evra.
Prema istrazivanju Insajdera, Galenika prodaje i jednu od četiri fabrike Dental na Dorćolu.
Novo rukovodstvo Galenike u pisanom odgovoru navodi, da nije prodato ništa od proizvodne imovine, a konkretno za imovinu u Sopotu, da je u prethodnom periodu stečena kroz postupak naplate potraživanja i nikada nije korišćena od strane Glalenike.
Galenika odgovor: Ništa od osnovne prozivodne imovine, koja je bila u funkciji u trenutku privatizacije Galenike, nije otuđeno. Naprotiv, za podizanje i osposobljavanje tih kapaciteta izdvajaju se značajna sredstva. Imovina za čije raspolaganje pitate, ili je već duže vremena (pre privatizacije) bila potpuno van upotrebe i njeno nekorišćenje predstavalja značajan oportunitetni trošak za Galeniku, ili nikada nije ni bila u funkciji obavljanja delatnosti Galenike.
Galenika ima četiri fabrike od kojih je jedna nova - otvorena 2010., a plaćena više od 50 miliona evra, zemljište nadomak Beograda ali i širom srbije, magacine, poslovne zgrade, licence za 250 proizvoda.
Nova fabrika Galenike koja je svečano otvorena pre samo devet godina, koštala je više od 50 miliona evra. Ispunjava sve evropske standarde i ima sve potrebne sertifikate za izvoz lekova u EU.
Farmaceutska kuća EMS iz Brazila koja ima 27% udela u vlasništvu Galenike dobila je tako mogućnost da po prvi put svoje lekove plasira na evropsko tržište. Ti lekovi uskoro će se naći i u domaćim apotekama. Prema istraživanju Insajdera, do sada je Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije registrovala osam lekova koje je prema javno dostupnim registrima proizveo brazilski EMS.
Podnosilac zahteva za dozvole je Galenika. To znači da će Galenika ove lekove, proizvedene u Brazilu, samo prepakivati i prodavati pod svojim brendom. U registru lekova koji se prodaju na domaćem tržištu ovo su jedini medikamenti proizvedeni u Brazilu. I pored nespornog interesa javnosti da zna kakvi lekovi i na koji način stižu u Srbiju, iz Agencije za lekove i medicinska sredstva odbili su da odgovaraju na pitanja Insajdera o kontroli novih medikamenata i njihovoj registraciji.
U imovinu Galenike koja je procenjena na 102 miliona evra spadaju objekti, zemljište, oprema ali i zalihe lekova i sirovina za proizvodnju lekova. U proceni Dilojta navodi se da je vrednost samo zalihe lekova i sirovina oko 15 miliona evra.
I ova činjenica dovodi u pitanje ceo tender, odnosno odluku države, da početna cena za Galeniku bude 1 evro.
Galenika ima preko 50 objekata, koristi preko 40 hektara gradskog građevinskog zemljišta u Zemunu gde se i nalazi osnovna imovina kompanije.
Prema podacima grada Beograda i Poreske uprave, prosečna cena hektara građevinskog zemljišta u tom delu grada iznosi oko 750 hiljada evra.
Veći deo zemljišta koje Galenika koristi je u vlasništvu Republike Srbije.
Da je država konstatovala činjenično stanje, prema kojem su Galenici oprošteni dugovi prema državnim poveriocima, mogao je da bude primenjen drugi način privatizacije Galenike. Za slučaj da je, primera radi, država izdvojila i prodala samo parcelu veličine 16 hektara mogla je da zaradi najmanje 12 miliona evra, što bi bila početna cena na licitaciji, a u skladu sa tržišnim cenama u toj zoni grada.
Elijus kao kupac Galenike ima zakonsku mogućnost da konvertuje pravo korišćenja u pravo svojine, nakon čega će postati vlasnik zemljišta.
Insajder: Jedna od spornih stvari kada je u pitanju prodaja Galenike jeste i činjenica da je Galenika korisnik oko 40 hektara građevinskog zemljišta, dakle u tu, u Zemunu u Beogradu. Postoji mogućnost da će novi vlasnik izvršiti konverziju i prodati deo tog zemljišta. Da li se nešto radi na tome u ovom trenutku?
Zoran Pantelić: Pa ne bih znao. Pričalo se u postupku privatizaije da je u toku konverzija, da će se uraditi konverzija korisništva u vlasništvo - da li je to urađeno ili nije ja zaista ne znam.
Insajder: Ali u pitanju je vredno zemljište?
Zoran Pantelić: Pa jeste, verovatno. Ali kažem. Opet ponavljam, sindikatu to zemljište ništa ne znači. Ako ga se država odrekla kao titular mi svakako nemamo nikakav interes da se bavimo tim pitanjem ko je vlasnik tog zemljišta. Nas interesuje da fabrika radi i da ljudi imaju plate.
U međuvremenu, a prema saznanjima Insajdera, novi vlasnik je već podneo zahtev za konverziju iz prava korišenja u pravo vlasništva.
Na pitanje: Kakvi su planovi kompanije kada je u pitanju zemljište u krugu fabrike? Iz Galenike su naveli:
Galenika odgovor: Kao privatna kompanija, potpuno je normalno da imamo vlasništvo nad zemljištem. Konverzija je dugotrajni proces i mi ćemo svakako o tome razmišljati. Međutim, naš fokus je sada na proizvodnji kako bi Galenika ponovo postala regionalni lider među proizvođačima lekova.
Prema važećoj odluci Skupštine grada, cena hektara građevinskog zemljišta u trećoj zoni gde se nalazi Galenika je 88 miliona dinara, odnosno, oko 750 hiljada evra.
To znači da prema procenama Poreske uprave, oko 42 hektara Galenike vrede 31 milion evra.
Ovi podaci značajno se razlikuju od procene koju je za potrebe privatizacije uradila revizorska kuća DIojt. Prema toj proceni zemljište Galenike, oko 42 hektara u Beogradu sa još 2,3 hektara u Nišu, Sopotu, Babušnici i Novoj Varoši, procenjena su na oko 14,6 miliona evra.
Dilojt je u proceni, na osnovu koje je sprovedena prodaja, umanjio vrednost građevinskog zemljišta skoro više nego duplo, u odnosu na knjigovodstvenu vrednost zemljišta koju je Galenika navodila u svojim finansijskim izveštajima. Ta vrednost je sa 32 miliona evra smanjena na 14,6 miliona. Gotovo je prepolovljena i vrednost objekata, sa 52 miliona na oko 31 milion evra.
Osim zvanične procene imovine i dugovanja Galenike koju je uradio Dilojt na dan 31. 12. 2016, novinari Insajdera došli su do dokumenta koji se odnosi na poslovne potencijale Galenike.
Taj dokument je označen kao strogo poverljiv, na Engleskom je jeziku, sa datumom 4. april 2017. Nigde se ne navodi ko je naručio i izradio ovu analizu.
Uprkos tvrdnjama da je Galenika morala da bude prodata po svaku cenu jer je teret za državu, analize koje se navode i u ovom dokumentu, pokazuju da čak i opterećena dugovima i viškom zaposlenih neposredno pre prodaje Galenika je poslovala stabilno sa prihodima od prodaje u iznosu od oko 50 miliona evra. U tom dokumentu piše i da jak poslovni potencijal Galenike može biti obezbeđen odmah, kroz poslovanje i finansijsko restruktuiranje.
Navodi se, da se profit iz operativnog poslovanja može povećati za 5,5 miliona evra samo smanjenjem broja zaposlenih, i dodatno za oko 3 miliona evra smanjenjem troškova materijala i poboljšanjem procesa nabavki.
Insajder: Šta je promenjeno kada je u pitanju sam obim proizvodnje ili način na koji se trenutno radi u Galenici od kada je Elius došao?
Zoran Pantelić: Pa oni posluju na drugačiji način. Vidi se da je to komapnija koja vodi računa o ponudi i potražnji. Galenika je ranije imala obavezu prema državi, prema građanima, narodu da ima najvažnije lekove na lageru, da ukoliko dođe do nestašice da brzo dođe i do isporuke. Sada poslodavac primetno radi po ekonomskim principima i u skladu sa potražnjom se formira plan proizvodnje.
Insajder: I to je nešto na šta su neki ljud, između ostalog ja mislim i sindikati, upozoravali kada je u pitanju prodaja državne farmaceutske kompanije, a to je, da neće moći da se utiče ni na cene ni na snabdevenstost tržišta najvažnijim lekovima. Jel mi sada treba da imamo, kao građani, strah da će biti nekih nestašica ili da će lekovi znantno poskupeti?
Zoran Pantelić: Pa prvo mislim da tržište neće dozvoliti da lekovi značajno poskupe, osim ako dođe do nekih poremećaja u nabavci sirovina, a ne verujem. Misilim da ne postoji nikakva bojazan da će biti nestašica lekova i Galenika će svakako, sve ono što se traži proizvoditi i stavljati na tržište, tako da je politika poslovanja kompanije u državnom vlasništvu i sada u novom privatnom vlasništvu drugačija. I naravno, da na cenu lekova država neće više moći da utiče na način kao što je bilo ranije, ali to je odluka države i to je tako.
Gotovo po pravilu, na sva pitanja o spornim odlukama prilikom prodaje državnih preduzeća, predstavnici vlasti odgovaraju da su te odluke donete u skladu sa Zakonom o privatizaciji.
Posle demokratskih promena, prvi Zakon o privatizaciji donet je 2001. godine. I pored brojnih objavljenih dokaza o tome, da su mnoge fabrike prodate kao propale dok su kupci tako dolazili do vrednog zemljišta na luksuznim lokacijama – izgovor je isti - sprovodi se Zakon o privatizaciji.
To je inače jedan od najčešće menjanih zakona od 2001. godine i svaki put je, zahvaljujući političkim odlukama, pomeran rok za završetak privatizacije i isto tako pravljen spisak koja preduzeća su od strateškog značaja za državu. Poslednjim izmenama Zakona, iz 2015. godine, predviđeno je da se privatizacija društvenih preduzeća mora okončati do 31. decembra 2015., osim u slučaju preduzeća od strateškog značaja za koje je Vlada sama sebi dala rok da budu privatizovana do juna 2016. godine. Na spisku tih strateških preduzeća nalazila se i Galenika
Prodaja Galenike prošla je potpuno nezapaženo. Izjave zvaničnika o toj prodaji gotovo i da ne postoje. Ovo je za 15 godina prvi serijal Insajdera za koji niko od odgovornih nije pristao na razgovor. Istovremeno brojne su činjenice koje ukazuju na to da je privatizacija fabrike lekova po mnogo čemu sporna.
U roku od godinu dana, država je promenila i model privatizacije Galenike i početnu cenu.
2016. godine tražio se strateški partner, odnosno, država je za 25% fabrike odredila početnu cenu od 7 miliona evra.
2017. godine država prodaje 100% kapitala fabrike lekova po početnoj ceni za 1 evro.
Samo zalihe koje je Galenika imala u trenutku prodaje vredele su oko 15 miliona evra. Pre prodaje, država je konvertovala, odnosno, oprostila dug u iznosu od 118 miliona evra, ali je početna cena za Galeniku ostala ista i pored toga.
Srbija je tako ostala bez svoje fabrike lekova dok, prema istraživanju Insajdera povezane firme vezuju isti ljudi i slični interesi.