Transkript druge epizode

10. decembar 2012.

Novi kamioni, buldožeri I bageri, stigli su u RTB Bor, obnavljaju se rudarska postrojenja, najavljuje se procvat ovog nekadašnjeg giganta i drastično povećanje proizvodnje. Međutim, Insajder otkriva da ulaganje stotina miliona evra nije dalo najavljivane rezultate, dugovi ovog društvenog preduzeća se gomilaju, a mogućnost da RTB vraća kredite koje je podigao poslednjih godina pod znakom je pitanja.

Višemesečno istraživanje Insajdera pokazalo je da Vlada Srbije koja je odobravala RTBu nova zaduživanja praktično nije kontrolisala kako se troši novac. Proces restrukturiranje u kojem je ovo preduzeće od 2004. godine i koji je trebalo da ga opravi i smanji dugove koji su gomilani godinama unazad, pretvorio se u svoju suprotnost.

Restrukturiranje je praktično postalo izgovor da se u RTB Boru ne sprovodi Zakon o javnim nabavkama. Tako se ulažu sredstva, a ne postoje mehanizmi koji bi naterali ovo preduzeće da opremu kupuje u postupku sa jasnim pravilim. Istraživanje Insajdera pokazalo je da su procedure nabavki koje se sprovode u RTB Boru išla na ruku određenim privatnim preduzećima. RTB Borje formalno poštovao postupak, ali je tako favorizovao određene firme I opremu plaćao skuplje.

Dok se novac za opremu I rudnike neracionalno troši, ovo preduzeće, je poslednjih godina preuzeo poslove sređivanja ulica, parkova, stambenih zgrada u Boru. Izgrađeni su kružni tokovi, fontane, zoološki vrt I rekonstruisana aerodromska pista.

Sve ovo dešava se u potpuno netransparentnom procesu u kojem su brojni radovi predstavljeni kao dobrovoljne donacije privatnih firmi. Kako je pokazallo naše ustraživanje preduzeća koja posluju sa RTBom po pravilu su uz dobijanje poslova morala I da uplaćuju novac kao donacije gradu Boru.

Zašto pojedini zakoni ne važe za RTB Bor I zašto predstavnici vlasti godinama to tolerišu, videćete u ovoj epizodi Insajdera.

RUDNIK DUGOVA - DRUGA EPIZODA

Od 2009, od kada je posle dva neuspešna pokušaja privatizacije, državni vrh odlučio da obnovi rudnike u Boru i Majdanpeku više od 100 miliona evra uloženo je u kupovinu novih kamiona, bagera, bušilica, a otvoren je i rudnik bakra Cerovo. Opravdanje za ova ulaganja bila je činjenica da je oprema u RTB bila starija i od 20 godina, a kako su to objašnjavali predstavnici RTB sva ova ulaganja bila su neophodna kako bi se u jedinom rudniku bakra u Srbiji kopalo više rude nego što je to bio slučaj godinama unazad. Međutim kako je pokazalo istraživanje Insajdera rudarska oprema nabavlja se a da ovo preduzeće ne poštuje Zakon o javnim nabavkama.

B92: Znamo da je najveći problem sa korupcijom u državi u javnim nabavkama I to tamo gde se zakon sprovodi, a ovde imamo situaciju sa RTB Borom kojem država odobrava novi investicioni ciklus i ne sprovode zakon?

Đorđe Belenzada, Uprava za javne nabavke: Ja mislim da sa stanovišta države, kada država odlučuje nešto da finansira je neodgovorno da ne utvrđuje procedure na osnovu kojih će ona utvrditi da se taj novac racionalno troši. Ako finansira njihove investicije onda bi ona morala da ima obavezu da im, tako da kažem, nametne da oni to ugovore u postupku javne nabavke.

Đorđe Belenzada, od 2006 do sredine 2013 bio je pravni savetnik u Upravi za javne nabavke, koja treba da kontroliše ove postupke. Zakon o javnim nabavkama koji važi za javna preduzeća i institucije koje se finansiraju iz budžeta Srbije treba da omogući da se sredstva građana Srbije troše na najracionalniji način, odnosno da se kroz javno nadmetanje i konkurenciju kupi najkvalitetnija roba po najpovoljnijoj ceni.

Iako je za milionska ulaganja u veoma skupu rudarsku opremu direktno ili indirektno garantovala država, zakonski postupak nije sprovođen. Opravdanja su bila različita, od toga da je to društveno preduzeće, do toga da se radi o preduzeću koje je u restrukturiranju. Prema Zakonu o javnim nabavkama iz 2008, a od kada su počela višemilionska ulaganja u RTB, ovo preduzeće ima obavezu da sprovodi postupak po ovom Zakonu. Međutim država koja odobrava sva ulaganja, ne kontroliše kako se sredstva troše.

Belenzada: Ako nisu sprovodili pravila javnih nabavki za nabavke za potrebe te njihove delatnosti rudarske kršili su zakon o javnim nabavkama

Međutim, RTB Bor godinama ne pirmenjuje ovaj zakon čija je prva verzija usvojena još 2002. Ovo prvi put javno priznaje i bivši generalni direktor RTBa Borivoje Stojadinović, koji je na tom mestu bio od kraja 2001. do sredine 2006. godine.

B92: Znači da i vi sve vreme niste poštovali zakon?

Borivoje Stojadinović, generalni direkror RTB Bor (2001 – 2006. godina): Ne. Nismo poštovali to je činjenica, ali mi smo imali, na žalost, poziciju i priliku da učestvujemo u velikim i ozbiljnim investicionim nabavkama

B92: Pa dobro i ta nabavka vaših repromaterijala i rezervnih delova nisu male sume, zar ne?

Stojadinović: Nisu. Ja vam odgovorno tvrdim da, bar govorim o svom periodu, kad smo birali i tamo gde smo imali mogućnost da biramo dobavljača, radili smo to na veoma dobar način veoma odgovorno i stručno, posmatrajući sve aspekte da to što manje košta RTB Bor

B92: A mi treba da vam verujemo sada na reč, je l`?

Stojadinović: Pa šta da kažem, ne morate. Na kraju krajeva ovo o čemu pričam može se proveriti. Nikada, zasta nikad, ja nikada nisam imao pritužbu na temu zašto RTB Bor u vreme dok sam ja bio generalni direktor znači do 1. Juna 2006 godine nije u bilo kom delu poštovao Zakon o javnim nabavkama.

Od 2008. kada je Zakon o javnim nabavkama promenjen, odnosno od kada RTB Bor mora da ga sprovodi, a kada kreću ulaganja u RTB na čelo preduzeća postavljen je Blagoje Spaskovski. Spaskovski je tokom 90ih bio direktor Rudnika bakra Bor i kadar SPS. Na čelo RTB-a 2008. postavljen je na predlog Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića, a 2010. postaje i visoki funkcioner ove stranke. Od juna 2013. godine član je Srpske napredne stranke.

U vezi sa poslovanja ovog preduzeća Spaskovski se još pre godinu dana obratio pismom potredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, pošto je u javnosti postavljeno pitanje kako se u RTB troši novac za investicije. U pismu do kojeg je došao Insajder, Spaskovski ističe da su od novembra 2008. godine nabavke vršene sa tri, ili više ponuda i da je svaki put i najpovoljnija ponuda dodatno obarana na još nižu, tržišno realnu cenu.

„Kod svih većih nabavki poštovana je procedura od javnog oglašavanja do komisijskog izbora, u kom su učestvovali stručnjaci RTB Bor i predstavnici Vlade“, navodi se u ovom pismu.

Iako je formalno , prema istrazivanu Insajdera, za velike nabavke sprovođena procedura kako to navodi Spaskovski, u samom postupku postojili su takvi mehanizmi kojima su favorizovane određene firme, a oprema plaćana skuplje.

Sistem je funkcionisao tako da RTB i njegova zavisna preduzeća oglase da kupuju neku opremu. Rok za prijavu na oglas po pravilu je bio 7 do 15 dana. Kako se radi o veoma skupoj opremi koja se uvozi ovo je bio jedan od načina kojim se sužava konkurencija, jer to najčešće nije dovoljno vreme da sve zainteresovane kompanije pripreme dokumentaciju da bi učestvovale na tenderu. Da su poštovali Zakon o javnim nabavkama ovaj rok ne bi mogao da bude kraći od 30 dana.

Belenzada: U svakom slučaju je kratak rok i u principu da ne pogoduje postojanju konkurencije u postupku

B92: Nije dovoljan rok da se sve firme koje su zainteresovane recimo pripreme?

Belenzada: Pa otprilike. Ne dajete baš previše vremena zainteresovanim ponuđačima da pripreme ponudu

Osim toga, kao uslov za učešće na tenderu RTB je tražio da firma koja konkuriše dostavi bankarsku garanciju. Međutim, banke obično garanciju za dobro izvršenje posla izdaju tek posle i na osnovu potpisanog ugovora, odnosno na osnovu cene koja se u njemu navodi.

Belenzada: To ne bi bilo u skladu sa praksom javnih nabavkama, nikako. Definitivno bi dovodili do ograničenja konkurencije, zato što ja ne vidim razlog zašto bi određeni ponuđač bio u obavezi u tom trenutku, kad on nema zaključeni ugovor, da garantuje dobro izvršenje posla. On nema posao koji da garantuje u tom trenutku.

U nekoliko slučajeva kako se ispostavilo pojedine firme su zahvaljujući ovim bankarskim garancijama pobeđivale na tenderu iako su nudile skuplju opremu. Kakva je šteta za preduzeće zbog toga što je RTB Bor sprovodio postupak nabavke koji nije bio u skladu sa Zakonom najbolje govori jedna od većih nabavki koja je sprovedena u decembru 2009. godine.

Samo prilikom kupovine rudarske opreme vrednosti oko 9,7 miliona evra, RTB je platio za oko 550 hiljada evra više nego što je bila ponuda firmi koje su se javile na poziv, ali nisu ispunile uslove koje je RTB Bor propisao mimo prakse javnih nabavki.

RTB Bor je kupovao specijalizovanu građevinsku mašinu - grejder, dva buldožera, bušilicu, dva hidraulična bagera i 10 velikih kamiona, takozvanih dampera. Novac za kupovinu opreme dala je država Srbija kroz kredit iz Fonda za razvoj. Ministarstvo ekonomije na čijem je čelu bio Mlađan Dinkić je delegiralo i dva predstavnika u komisiju koju su činili i zaposleni u RTB Bor. Rok da zainteresovane firme RTBu dostave ponude bio je 10 dana, ali je naknadno produžen za još 4 dana. Uslov za učestvovanje na tenderu bio je da firme dostave bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla.

Na osnovu ovog poziva ponudu za grejder dostavile su tri firme, ali je samo jedna dostavila garanciju za dobro izvršenje posla. Zbog toga što je praktično samo jedna firma ispunila sve postavljene uslove, RTB Bor je, po proceduri, mogao da kupi ovu mašinu od nje bez obzira na cenu. Mašina je zato plaćena 396 hiljada evra, iako je jedna od ponuda bila za skoro 250 hiljada evra jeftinija, odnosno ponuđena je za 147 hiljada evra. Mašina je kupljena od firme Teikom iz Zemuna.

Ista situacija bila je i sa ponudama za buldožer i bager – samo je jedna firma - Teikom dostavila garanciju za dobro izvršenje posla i RTB Bor je poštujući proceduru mogao da kupi mašine od nje bez obzira na to što je njihova ponuda bila skuplja od konkurencije.

I prilikom kupovine bušilice RTB je odabrao ponudu firme Teikom, iako je imao ponudu da bušilicu plati 27 hiljada evra manje. Posle izbora Teikoma i pregovora sa predstavnicima ove kompanije RTB je kupio i dodatnu opremu u vrednosti od gotovo 80 hiljada evra.

Tako je za nabavku opreme vredne oko 9,7 miliona evra, RTB dao 550 hiljada evra više zbog uslova da se dostavi bankarska garancija što je mimo Zakona o javnim nabavkama. Oprema je kupljenja od firme Teikom koja je osnovana 2005. godine i registrovan je za trgovinu na veliko rudarskim i građevisnkim mašinama.

Interesantno je međutim da firma Teikom koja je dostavila ponude za svih pet vrsta mašina koje je RTB Bor kupovao u tom trenutku, samo za ponudu za velike kamione, dampere, nije dostavila bankarsku garanciju. Kamioni koje je nudio Teikom bili su dva miliona dolara skuplji od ponude firme Premar Service AG, koja je izabrana kao najpovoljnija.

Dok je konkurencija koja je nudila jeftinije mašine bila praktično eliminisana iz postupka zbog toga što nisu priložili bankarske garancije u slučaju nabavke dampera Teikom se nije ni takmičio sa firmom Premar servis koja je za posao imala garanciju. Da je kompanija Teikom I dostavila bankarsku garanciju njegova ponuda ne bi bila izabrana.

Od kada je krenulo proces obnove zastarele opreme 2009. RTB Bor kupuje kamione Belaz, beloruske proizvodnje, iako na tržištu postoji nekoliko konkurentskih firmi koje proizvode kamione istog tipa.

Analiza Insajdera pokazuje da je cena istih kamiona nabavljanih proteklih godina od firme Premar Servise rasla iz godine u godinu. RTB je u decembru 2009. kupio 10 kamiona Belaz nosivosti 220 tona po ceni od po 1,3 miliona evra po kamionu. Dve godine kasnije isti kamioni bili su 200 hiljada evra skuplji - osam kamiona kupljeno je po ceni od oko 1,5 milion evra po kamionu. Naredne, 2012. godine isti kamioni bili su skuplji još 200 hiljada, pa su koštali po 1,7 miliona evra.

Rudolf Navijalić, Industrijski sindikat RBB: Pa taj podatak nisam ni ja znao. Vrlo interesantno zašto je cena tako rasla

Rudolf Navijalić je bio dugogodišnji predsednik sindikata Nezavisnost u RBBu, a sada je predsednik Industrijskog sindikata ove kompanije. Navijalić kaže da sindikati nemaju nikakvu mogućnost da kontrolišu kako se sprovode postupci i nabavlja oprema.

Navijalić: To treba pitati državu ona je na kraju krajeva neko ko vodi računa o budžetu i ko kada odoreši kesu i negde da novac mora i da kontroliše gde je on potrošen i kako

B92: A sindikat ne može da kontroliše te javne nabavke?

Navijalić: Ne. Mi nemamo takvu mogućnost. Aspolutno

B92: Jete li probali?

Navijalić: Pa pokušavali smo više puta. Jednostavno - ne, nema reči, nema govora o tome

Jedan od argumenta rukovodstva RTB za kupovinu isključivo Belaz kamiona je da su to jeftini kamioni odličnih karakteristika. Nabavljaju se od švajcarske firme Premar services. Za nju se u javnosti čulo kada su 2003. godine funkcioneri ministarstva energetike i Elektroprivrede Republike Srpske policijskom prijavom osumnjičeni za zloupotrebe u vezi sa nabavkom sedam dampera Belaz. Kamioni su, kako je utvrđeno, mogli biti kupljeni za 2 miliona evra manje.

Firme koje u ovom postupku ne dobiju posao, nemaju kome da se žale, s obzirom da RTB Bor ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama. Naime, sve firme u Srbiji koje poštuju Zakon o javnim nabavkama, izveštaje dostavljaju Upravi za javne nabavke, što je jedan od načina kontrole ovog procesa. Iako je RTB Bor poslednih godina kupovao opremu vrednu nekoliko desetina miliona evra, Uprava za javne nabavke nema nijedan podatak o sprovedenim postupcima i ugovorima koje je sklopio RTB i njegova zavisna preduzeća.

B92: Šta je uprava za javne nabavke uradila tim povodom. Da li ste vi reagovali, da li ste upozorili, tražili da se taj Zakon sprovodi?

Đorđe Belenzada, Uprava za javne nabavke: Iskreno, ja mislim da mi nismo ni imali informaciju da li oni primenjuju zakon o javnim nabavkama. U tom konkretnom slučaju, ne znam. Mi nismo dobijali izveštaje od njih

B92: Niste i zato pitam da li ste reagovali?

Belenzada: Ali iskreno nismo ni imali informaciju vezano za te njihove delatnosti. Naša nadležnost u tom konkretnom slučaju nije bila da mi vršimo nadzor nad njihovim poslovanjem. Odgovornost je drugih organa koji vrše nadzor na poslovanjem tih subjekata. U konkretnom slučaju nama nije ni postavljeno pitanje obaveze. Koliko ja znam nije nam ni bilo postavljeno pitanje da li su oni u obavezi da primenjuju zakon.

B92: A ko bi trebalo da vam postavi to pitanje?

Belenzada: Pa, da nam je neko postavio pitanje mi bi odgovorili mada sada ‘ajde kad već govorimo o principu u to vreme to je bila nadležnost ministarstva finansija, jer su oni bili resorno ministarstvo u oblasti javnih nabavki. Ali kažem mi nismo ni imali informaciju da se u konkretnom slučaju... da taj problem postoji. Nije skretana pažnja, koliko je meni poznao.

Ivan Grbin, biši predsednik UO RTB Bor (februar – oktobar 2010.): Na jednom Upravnom odboru sam postavio to pitanje. Odgovoreno mi je da RTBb nije dužan da poštuje Zakon o javnim nabavkama, nije po zakonu dužan da poštuje taj zakon

B92: Na osnovu čega on nije dužan da poštuje taj zakon

Grbin: Ne znam, tako mi je objašnjeno tako mi je rečeno

B92: I vi ste to prihvatili tako?

Grbin: Pa tako je rekao pravnik i ja sam to prihvatio.

2009. kada počinju značajna ulaganja u RTB Boru i kupovina skupe rudarske opreme na vlasti je bila Vlada DSa, URSa i SPS-a. Vladu je vodio Mirko Cvetković. Na čelu ministarstva ekonomije u čijoj je nadležnosti bio i RTB Bor bio je Mlađan Dinkić. On je do jula ove godine kao ministar finansija i privrede u aktuelonoj Vladi Srbije ponovo bio zadužen za pitanja koja se tiču RTB Bor. Dinkić je odbio razgovor za Insajder, ali je u emisiji Između dve vatre u aprilu ove godine rekao da RTB Bor ne sprovodi Zakon o javnim nabavkama, jer je to firma u restrukturiranju.

Mladjan Dinkić, bivši ministar finansija i privrede (15. april 2013. godine): Ispada da preduzeća koja su u restrukturiranju uopšte ne podležu Zakonu o javnim nabavkama...

B92: Pa ne ispada, to jeste suština

DInkić: Ne niste u pravu.

B92: Toga nema u Zakonu

DInkić: Ja sam pitao pravnike. Ja mislim da neko ko je pravnik, neka bude van ministarstva ekonomije, neka bude neko ko je potpuno sa strane, neka prouči taj zakon i neka da tumačenje. Tumačenje ministarstva finansija i u trenucima kada ga ja nisam vodio je bilo takvo da za pojedine delatnosti taj zakon se nije primenjivao nego su oni morali na drugi način – traže tri ponude, da pribavljaju mišljenje, to tako traje 10 godine

B92: Onda je tragedija još veća, ako se ispostavi da je bilo kriminala, a po svem sudeći…

DInkić: Ali to tako traje 10 godina, to tako traje u desetinama i stotinama firmi.

Prema tvrdnjama predstavnika Uprave za javne nabavke činjenica da je neko preduzeće u restrukturiranju ne znači da država može da toleriše kršenje zakona.

Đorđe Belenzada, Uprava za javne nabavke: Naručioci mogu da budu privredna društva, bilo kojie pravno lice koje obavlja delatnost od opteg interesa i činjenica da li je ono u procesu restrukturiranja ili ne, nije od značaja. Od značaja je delatnost kojom se bavi I od značaja je postojanje kontrole od strane države

Da se u RTB Boru nabavlja oprema od privatnih firmi uz nepoštovanje zakona i na štetu RTB pokazuje i krivična priajve policije iz sredine ove godine. Prijave je podneta protiv devet osoba, među kojima je i bivši direktor Rudnika bakra Bor i sedam članova komisije za javne nabvke. Po navodima policije, oni su u periodu od maja do oktobra 2010. godine, pokrenuli nabavku zupčanika za mlin i za taj posao unapred odredili firmu „DSD Galaxi“ iz Beograda. Prema priijavi RTB Bor je oštećen za oko 300.000 evra. Vlasnik firme “DSD Galaxi”je Dragan Dumitrašković. Dumitrašković je tokom 90ih bio zaposlen kao jedan od rukovodilaca upravo u Rudniku bakra. U to vreme direktor tog rudnika bio je Blagoje Spaskovski koji je aktuelni generalni direktror RTBa.

Dinkić (15. april 2013. godine): Kada sam čuo tražio sam da vidim o čemu se radi. Tamo je pukao neki zupčanik u flotaciji i oni su morali da kupe novi. Ko tu procenjuje šta je najbolji kvalitet šta je najbolja ponuda, to je nešto što… da li to bolje znaju inžinjeri iz Bora ili to bolje zna policija. ’Ajde da mi vi to kažete. Ja ne znam.

Mlađan Dinkić je u aprilu u trenutku hapšenja zaposlenih u RTB Bor bio ministar finansija I privrede, ali I lider URS čiji je tadašnji visoki funkcioner bio Blagoje Spaskovski.

Dinkić (15. april 2013. godine): Ja hoću da vam kažem da je meni taj slučaj sumnjiv, odmah da vam kažem. Ali neka pravosuđe

B92: Da li vam je možda sumnjiv što je direktor čovek iz kadra URSa, Blagoje Spaskovski?

Dinkić: Ne, nema tog čoveka...

B92: Mislite da direktor celog sistema nije odgovoarn ako se pokaže da je bilo kriminala?

Dinkić: Ko god da napravi kriminal bez obzira iz koje partije mora da odgovara. Može biti iz SNS, iz URSa, iz DS, koji god da je, nestranački, ako je kriminalac, on je kriminalac, nije bitno koja mu je partijska pripadnost. Njega niko neće štiti.

Nabavke najčešće formalno obavljaju zavisna preduzeća RTB Bora, čiji direktori potpisuju ugovore. Kako se međutim odlučuje o poslovanju u RTBu, pa i o pojedinim nabavkama za Insajder objašnjava bivši direktor Topionice koja je zavisno preduzeće RTBa, Milan Dejanovski. On tvrdi da je potpisao ugovore sa Rudarsko geološkim fakultetom u Beogradu o predradovima za izgradnju Topionice iako za to nije bio sproveden nikakav postupak. Dejanovski navodi da je ugovore potpisao pošto mu je to praktično naložio Blagoje Spaskovski.

Milan Dejanovski, bivši direktor TIR: Zove me telefonom, dogovorio sam sa profesorom sa Rudarsko-geološkog sve oko tog bušenja i cenu i sve, kad ti stignu sada mailom papiri samo potpiši, ili faxom, ne znam čime, potpiši nemoj da brineš. Ja, razumeš, ipak već sam počeo da sumnjam u njegov taj način, potražim mišljenje ljudi iz određenih oblasti. Iz rudarstva dvojica, iz ekonomije dvojica i iz prava dve gospođe iz ekonomije dve gospođe, da parafiraju da je sve ok sa ugovorom. prvo TIR uopšte nije raspisao tender za te radove, Topionica i rafinacija, gde sam ja bio direktor

B92: Kako je moguće da to direktor dogovara usmeno?

Dejanovski: Tako. Sve usmeno dogovara

B92: Čekajte onda može direktor se dogovori sa firmom koja je podobna...

Dejanovski: Tako je

B92: … i plati radove mnogo više?

Dejanovski: A posle komentariše, posle 10, 12 dana komentariše na kolegijumu da se ovde u RTBu potpisuju skupi, štetni ugovori za geotehnička bušenja.

B92: Misleći na taj ugovor?

Dejanovski: I ja mu pred svima kažem: “Blagoje, ja sam ga potpisao na tvoj poziv, a čuli su ostali tu, i parafirali da je ok, proverili da je ok”. “Uuuu, izvini to je onaj drugi iz razvoja tamo pogrešio”, zovi toga iz razvoja, pa kao njega će da izgrdi. Zaboravio je da je on to tako uradio.

Vrednost ovih ugovora je nešto veća od 100 hiljada evra. Kada se posao sklapa u direktnim pregovorima, postavlja se pitanje na osnovu čega je dogovorena cena i da li je ona realna, ili je na štetu ovog drštvenog preduzeća. Generalni direktor RTBa Blagoje Spaskovski posle višemesečnih obećanja da će govoriti za Insajder, odbio je intervju.

B92: A što vi pristaje na tako nešto, iako znate da nije bio raspisan tender, da cena može da bude kolika god da se on dogovorio, da je izabrao firmu koju hoće...

Milan Dejanovski, bivši direktor TIR: Zato što je taj... što je takav način upravljanja , autokratski. Znači, autoritarni način rukovođenja. Ne postoji uopšte neka sistematika kako se upravlja u RTBu. Samo na nalog generalnog direktora. Znači, usmeno ti naredi, to je to, i završavaš.

Prema istraživanju Insajdera, rukovodstvo RTB Bora za najveći broj nabavki imalo je podršku Ministarstva ekonomije i dozvolu da uđe u poslove i ulaže novac. Naime, RTB je od 2004 godine u restrukturiranju, postupku koji treba da oporavi ovo preduzeće i pripremi ga za prodaju. Ovaj postupak vodi Agencija za privatizaciju, ali odluka Agencije nije uvek bila presudna za poslovanje RTB Bora.

Kako je pokazalo istraživanje Insajdera ovaj postupak postao je izgovor za razne zloupotrebe poslednjih godina.

RTB Bor prvo donosi odluku da se pokrene postupak nabavke opreme ili ulaganja u rudarska postrojenja. Za svaku investiciju moraju da dobiju odobrenje Agencije za privatizaciju. Agencija potom razmatra da li je ulaganje opravdano u smislu da li kao takvo može da doprinese boljem poslovanju preduzeća. U slučajevima kada je Agencija odbijala da da odobrenje i kada to po njihovoj oceni nije bilo u skladu sa planom restrukturiranja, RTB bi podnosio žalbu Ministarstvu ekonomije. Po pravilu, svaka odluka ministarstva bila je na strani RTB i kada je Agencija smatrala da je trosenje novca neopravdano.

Predstavnici Agencije nisu želeli da govore za Insajder o ovim postupcima, ali su po Zakonu o dostupnosti informacija dostavili Insajderu dokumentaciju o svim postupcima nabavki o kojima je RTB Bor njih obaveštavao.

Tako se prema dokumentaciji do koje smo došli po Zakonu, navodi da Agencija nije odobrila Rudniku bakra Bor da u martu 2012. Godine kupi 2 bušilice, jer je na osnovu dostavljene dokumentacije zaključila da su izabrane bušilice drastično skuplje. Međutim RTB se obraća ministarstvu ekonomije na čijem je čelu tada bio Nebojša Ćirić. Već sutradan, ministarstvo ekonomije donelo je rešenje kojim je poništilo odluku Agencije i odobrilo kupovinu. Na ovaj način kupljenje su bušilice koje su bile 20 odsto skuplje, a plaćene su za oko 300 hiljada evra više nego što je bila druga ponuda. Nebojša Ćirić koji je posle rekontrukcije vlade 2011. godine, na mestu ministra ekonomije zamenio Mlađana Dinkića, odbio je razgovor za Insajder.

Skuplja bušilica nabavljena je preko posredničke firme BLY Beograd koja je zastupnik kompanije Boart. Na čelu firme je Violeta Bilić. Firma je registrovna kao preduzetnička radnja za posredovanje.

Belenzada: Poenta cele javne nabavke je da se pravila igre unapred znaju i kada se daju ponude da svi budu jednaki po tim pravilima igre i da se takmičenje sprovodi po ti pravilima i bira ponuda.

Sva oprema koju nabavlja RTB Bor treba da utiče na povećanje proizvodnje. U ovom procesu RTB je radio I na otkrivanju novih rudnih ležišta, pa i otvranju novih rudnika. Tako je otvoren i rudnik Cerovo. I u ovom slučaju desilo se da je u posao uloženo 18 miliona evra iako je 2002. godine ovaj rudnik zatvoren zbog nerentabilnosti.

Ovaj rudnik otvoren je između dva kruga predsedničkih izbora 2012. kada je Blagoje Spasskovski podržao kandidaturu Borisa Tadića za predsednika. Ponovnom počeku rada prisustvovao je I Tadić ali i tadašnji ministar ekonomije u čijoj je nadležnosti bio RTB Bor Nebojša Ćirić.

Boris Tadić, predsednik Srbije (maj 2012. godine): Mi smo unapredili proizvodnju. Mi investiramo i iz sredstava Bora, ali i iz državnih sredstava. Država će uvek stati iza preduzeća koja pokazuju potencijal, ali država ne može večno biti poslodavac, nego preduzeća moraju da se osnažuju, osnažuju, osnažuju, da bi bila samostalna. Ja sam sa direktorom Spaskovskim godinama u tom razgovoru. Vi morate da rešavate problem efikasnosti u proizvodnji, snižavanja korišćenja električne energije, što višeg nivoa racionalnosti u proivodnji. Na kraju ovog procesa ja ću postati rudarski stručnjak, meni se čini...

Nebojša Ćirić, ministar ekonomije (2011 -2012. Godine): Mi smo Bor postavili na zdrave noge. Ova investicija danas je investicija RTB Bor iz sopstvenih sredstava.

Međutim, izvori finansiranja i suma koju je potrebno uložiti menjali su se u mesecima pre ponovnog početka rada Cerova.

Prema dokumentaciji koju je Insajder dobio na osnovu Zakona o pristupu informacijama, Agencija za privatizaciju u septembru 2011. godine odobrila je zahtev RBBa da podigne kredit od 30 milona evra kod jednog investicionog fonda iz Velike Britanije. Ova sredstva, kako se navodi bila bi korišćena isključivo za aktiviranje rudnika bakra Cerovo. Ovaj fond međutim odustao je od davanja kredita zbog čega je Rudnik bakra Bor odlučio da sam finansira pokretanje proizvodnje. Prilikom otvaranja rudnika generalni direktor Blagoje Spaskovski naveo je da je u Cerovo uloženo nešto više od polovine sredstava koje je kao kredit tražio RBB.

Blagoje Spaskovski, generalni director RTB Bor (maj 2012. godine): Investricija je okončana, revitalizacija je završena. Uložili smo 18 miliona evra. Na žalost, možda i nije trebalo toliko da je sačuvano sve što je urađeno 92, 93 godine. Ali, to je, što je. Danas je lep dan, nećemo se kritikovati, danas ćemo se hvaliti

U biznis planu za proizvodnju bakra koje je rukovodstvo RTBa na čijem je čelu bio Blagoje Spaskovski uradilo sredinom 2009. godine, a koji je osnovni dokument na osnovu kojeg se godinama izdvajaju sredstva, navodi se da će ulaganje u ovaj rudnik početi tek 2013. godine. U međuvremenu se Vladi Srbije obratila međunarodna firma Glencor koja je bila zainteresovana za strateško partnerstvo sa RTBom upravo u ovom rudniku.

Ova kompanija je međutim sledeće godine odustala od ovog posla, a kao i prilikom odustajanja investicionog fonda iz Velike Britanije, ni Glencor nije zvanično saopštio razloge za takvu odluku. Ako su dve strane kompanije odustale od učešća u ovom poslu, neobično je to što je Agencija za privatizaciju RTB odobrila ulaganja na osnovu samo 4 stranice šture analize u kojoj se navodi da će do 2021. iz rudnika Cerovo biti ostvarena dobit od 600 miliona dolara.

Predsednik Industrijskog sindikata RBBa Rudolf Navijalić međutim kaže da i kada je otvoren 1993. godine, u vreme kada je na čelu RBBa bio sadašnji generalni direktor Blagoje Spaskovski, rudnik Cerovo nije radio na ekonomskim osnovama.

Rudolf Navijalić, predsednik Industrijskog sindikata RBB: Tada se već pričalo da je to politički rudnik

B92: Pa šta to znači?

Navijalić: To znači da ima jako malo rude, da je neisplativo otvarati tu rudnik

B92: A što je onda otvoren ?

Navijalić: Pa to je bio, znate, onaj period sankcija. Trebalo je svetu pokazati da smo mi imuni i na sankcije i na ratove, na sve to i da mi možemo da se upustimo i u takve velike projekte, i zbog toga je taj rudnik otvoren i da bi se nešto ljudi uposlilo. I on je radio sve do 2003 god. 2003. godine je zatvoren i nažalost zatvorio ga je tadašnji direktor Rudnika bakra Bor bez rudarskog projekta

B92: Što znači šta?

Navijalić: Što znači da je toliko bilo hitno zatvoriti taj bunar bez dna.

Neposredno pred otvaranje rudnika, rukovodstvo RBB podnelo je krivičnu prijavu protiv direktora u ovom preduzeću u vreme zatvaranja rudnika Cerovo, zbog štete koja je izazvana na celokupnom postrojenju u vrednosti od oko 12 miliona evra. Kako se navodi, tadašnji direktor RBBa i njegov zamenik bez ikakvih ekonomskih analiza su zaustavili i uništili postrojenje. Na mestu generalnog direktora RTBa u vreme kada je rudnik Cerovo zatvoreno bio je Borivoje Stojadinović, koji se ne pominje u prijavi.

Borivoje Stojadinović, bivši generalni direktor RTB: Ggodine 2002. došli smo u poziciju da imamo izuztno visok nivo troškova rada na Cerovu – da je tamo bio anagažovan dosta veliki broj ljudi, da nismo imali realno opremu sa kojom možemo pokriti proizvodnju u Cerovu, da smo imali strahovite tehnološke gubitke i to posebno moram da naglasim, iz razloga što tamo postoji, kompozitno posmatramo, izuzetno visok sadržaj tzv. oksidne rude. Oksidna ruda ne može da da dobre efekte procesom flotiranja kakvi su postojali u RTB Bor kakvi i danas postoje. Kod nas u Boru postoji jedan izraz, u tom se slučaju metal “baca u potok” i to su bili razlozi zatvaranja. Naravno, mislilo se na privremeno zatvaranje rudnika, na prebacivanje radnika u Veliki Krivelj, gde je bilo posla i potrebe da tamo rade, da ne pravimo dalje gubitke u vezi sa Cerovom

Cena bakra na svetskoj berzi, po kojoj se prodaje i bakar iz RTBa, 2001. i ’02. godine, bila je praktično na istorijskom minimumu. Tona bakra u katodama kupovala se za oko 1.600 dolara. Međutim, potražanja za ovim metalom u svetu počinje da raste, pa je tokom 2011. godine prosečna cena bila oko 9 hiljada, a povremeno je prelazila i 10 hiljada dolara. Stojadinović međutim smatra da i pored visoke cene, rudnik Cerovo ne može da posluje ekonomski.

Stojadinović: Mislim da i nova mahanizacija i nova cena bakra, ne može da pokrije izuzetno visok obim gubitaka koji nastaje po osnovu oksidne rude

B92: Pa čekajte , zašto se otvara onda rudnik koji je nerentabilan, koji će dodatno da pravi minus?

Stojadinović: Ja ne mogu da odgovorim na to pitanje, zašto se otvara i u kom momentu se otvara i ko ga otvara itd.

B92: Mislite na predizbornu kampanju?

Stojadinović: Pa on je tako otvoren u tom periodu

I dok je ulagao u rudnik koji, prema ocenama samog rukovodstva RTBa, još uvek nije opravdao svoje ponovno pokretanje, ova društvena kompanija, vodila je i poslove prikupljanja donacija I ulaganja sredstava u gradsku infrastrukturu.

U Boru se inače poslednjih godina izvode brojni radovi – napravljeni su novi kružni tokovi, okrečene fasade, izgrađen je zoološki vrt, žičara, aerodrom , dečiji parkovi... Ovi radovi, prema medijskim izveštajima, finansirani su iz donacija. Analiza Insajdera međutim pokazuje da je ovo bio način da se još jednom izbegne postupak javnih nabavki, jer je napravljen mehanizam u kojem prektično nema nikakve kontrole prikupljanja i trošenja novca za radove u gradu.

RTB Bor na čijem je čelu Blagoje Spaskovski poslednjih godina objavljuje kako ulaže sredstva u sređivanje Bora zbog činjenice da rudnik godinama zagađuje grad. Sredstva koja su ulagana poticala su često od donacija privatnih firmi, onih koje posluju u gradu, ili su poslovni partneri RTB Bora. Ceo mehanizam osmišljen je tako da Opština Bor u čijem radu učestvuje i Blagoje Spaskovski uputi privatnoj firmi zahtev da da donaciju za neku od akcija u sređivanju grada. Iako zahtev privatnicima upućuje opština, račun na koji traži da se novac uplati nije opštinski, već pripada RTBu. RTB Bor zatim postaje donator koji sređuje grad, sprovodi postupak i bira izvođače radova. S obzirom na to da ova društvena kompanija ne poštuje zakon o javnim nabavkama, praktično nema nikakve nezavisne kontrole ovog postupka. Da je novac koji RTB daje kao donaciju išao u kasu opštine, lokalna samouprava morala bi da po Zakonu raspiše javnu nabavku.

Na spisku donatora je i firma Grand D Inženjering iz Bora koja godinama kupuje bakar od RTBa. Ova firma osnovana je 90. godine, a njen vlasnik je Dragan Živković.

U beloj knjizi MUPa Srbije navodi se da je Živković ranije bio zaposlen u finansijskom sektoru RBB kada je i osnovao svoju privatnu fimu preko koje je vršio nelegalnu trgovinu bakra domaćim i stranim partnerima.

Živković u izjavi za Insajder kaže da se nikada nije bavio protivzakonitim poslovima, da nikakav postupak protiv njega nije vođen, niti je ikada osuđivan. On ističe i da nikada nije radio u RBB i najavljuje da će podneti tužiti protiv onih koji su odgovorni što se njegovo ima našlo u ovom dokumentu. O saradnji RTB i Živkovića pre nego što je na čelo preduzeća došao Blagoje Spaskovski gledaćete u narednoj emisiji. Kada su u pitanju odvajanja sredstava za grad u razgovoru za Insajder Živković kaže da je praktično morao da da donaciju za sređivanje grada.

Dragan Živković, vlasnik „Grand D Inženjering“: Ja sam hteo da kažem da nam je nametnuto delimično

B92: Kako to?

Živković: Kako? Pa pozicijom u kojoj se nalazimo. U pozicij u kojoj smo se našli u tom trenutku morali smo biti donatori.

B92: Neko vas je uslovio da date donaciju?

Živković: Ne konkretno, nego smo shvatili da nam je to neophodno da uradimo. Rekao sam da imamo dobru volju da to radimo, ali ne na način kako je u ovom trenutku nametnuta ta ideja.

B92: čini mi se da nećete da nam kažete da vas je neko ucenjivao?

Živković: Dozvolite da imam.. Da mogu da ostanem nedorečen na ovo pitanje.

B92: Ali ne razumem, ako vas je neko ucenjivao zašto nećete to da kažete?

Živković: Zašto bih rekao. To je moje lično.

B92: Jeste li se osećali u tom trenutku kao da plaćate reket?

Živković: Ne baš tako, ali slično.

U dopisu koji je opština uputila Grand D Inženjeringu, ova firma poziva se da da donaciju za akciju uređivanja fasada u gradu. Istraživanje Insajdera međutim pokazuje da račun koji je opština poslala Grandu da uplati donaciju, nije opštinski već pripada RTBu. Prema podacima Narodne banke, ovaj račun otvoren je juna 2008. godine. Tako Opština koja traži sredstva od privatnih firmi, praktično ne rapolaže novcem koji je za tu namenu uplaćen.

Živković: Prvi put čujem. Ja sam milslio da je to račun posebno otvoren za tu namenu

B92: Opštinski?

Živković: Opštinski, a ne račun RTBa jer ne vidim razloga. Nisam znao da je taj račun RTBov. Prvi put čujem.

B92: Dobro, sada kada znate kako gledate na to?

Živković: Iznenađen sam, da se takvi modeli i to tako javno rade bez određenih konsekvenci. To mi nije baš u redu.

Insajder je na osnovu Zakona o pristupu informacijama u septembru 2012. uputio zahtev opštini da nam dostavi spisak firmi i iznos sredstava koje su donirale Opštini u periodu od januara 2007. do sredine 2012. godine. U odgovoru koji smo dobili iz opštinske uprave navodi se da “traženu informaciju ne poseduje nijedan organ opštine Bor, kao i da ista nije nastala u radu nijednog organa opštine Bor”. Insajder je na osnovu zakona o dostupnosti informacija uputio zahtev i RTB-u da nam dostavi spisak firmi i iznose donacija uplaćenih ovoj kompaniji. RTB Bor nam nije dostavio traženu dokumentaciju zbog čega je Insajder podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja. Nakon izjašnjavanja RTB i ministarstva rudarstva i prostornog planiranja Poverenik je doneo rešenje po kojem RTB nije dužan da odgovori na zahtev, jer je društveno preduzeće.

Podaci koje RTB nije hteo da dostavi Insajderu mogli su dati odgovor na pitanje da li su firme koje dobijaju poslove u samom RTB istovremeno uslovljene da daju donacije za grad.

Rudolf Navijalić, predsednik Industrijskog sindikata RBB: Pre bih, mada je to jako teška reč, ali ja bih pre rekao da je to bilo reketiranje, a ne doniranje

B92: Zašto bi to rekli?

Navijalić: Pa zato što je bilo i takvih priča u gradu. Da je svaka lokalna firma pogotovu u gradu koja je htela da posluje bez nekih problema, pod znakom navoda „problema“, da nema za vratom ni finansijku policiju, niti ovu drugu policiju, inspekcije raznorazne, morala je da se pojavi kao dobrovoljni donator, ili u parama ili u naturi. Recimo ako se bavila poslovima krečenja da ofarba dva zida na jednoj zgradi i tako

B92: Pa ne šalje direktor RTBa finansijsku, ili bilo koju drugu policiju u firme?

Navijalić: Pa, zvanično ne.

B92: Šta to znači?

Navijalić: Pa to znači da je on ovaj i u vlasti, on je odbornik u lokalnoj skupštini. Iz njihove stranke ili koalicije je i predsednik opšine i načelnik supa i javni tužilac, da ne nabrajam dalje

Milan Dejanovski, bivši direktor TIR: Tako da su privatnici po Boru, koje ja neke poznajem mnogi ljudi znaju, žale se ovome je tražio 300 hiljada, onome 200 hiljada, ovome ovo, ono inače neće moći da..

B92: Kako mislite tražio?

Dejanovski: Jednostavno kaže mi sad sređujemo grad, eto to, moraš da se tu ubaciš, da pomogneš da sa parama doniraš. Nekima su se i davali neki poslovi da bi oni posle bili donatori. Nekima je to i preko ugovora plaćano, neka cena da on izvrši uslugu, dobavljač ili neki izvođač radova s time da on posle donira. Da bude donator. Da mu se plati neka cena pristojna

B92: Mislite da može da se uveća tako cena?

Dejanovski: Malo se uveća onda on ima i za sebe ima tu još i za nekog, a ima i da donira. Bude dobar donator

Dokumentacija o postupcima nabavke do koje je Insajder došao po Zakonu o dostupnosti Informacijama od Agencije za privatizaciju pokazuje da su dogovori o ceni u nekim slučajevima u isto vreme bili dogovori I o donacijama. U dokumentaciji o nabavci bušilica od komanije BYL koje je, kako ste videli, Bor platio 300 hiljada evra skuplje nalazi se I dopis vlasnice firme rukovodstvu RTB. Violeta Bilić poslala je e-mail u vezi sa zahtevom RTB Bora da posle tendera spusti cenu mašina. Cena je snižena kako ona saopštava u pismu Blagoju Spaskovskom za 10 hiljada evra u odnosu na inicijalnu ponudu. Međutim u nastavku dopisa se konstatuje da “na žalost, nikakve direktne donacije u skladu sa antikorupcijskim zakonima SAD nisu moguće” i dodaje “mi ćemo se potruditi da uz pomoć naših evropski poslovnih partnera, pronađemo način za doniranje grada Bora”.

Violeta Bilić odbila je snimanje za Insajder, ali nam je u telefonskom razgovoru rekla da ovaj posao nije bio uslovljen davanjem donacije. Ona kaže da je firma imala dobru volju da pomogne Boru, ali da na kraju ipak nije dala donaciju.

B92: Sve firme sa kojima bor sarađuje praktično se nalaze kao donatori grada?

Dejanovski: Pa, neki dobrovoljno, neki malo pritisnuti, sve je to tako išlo i pare su se.. Da ne bi Bor, RTB da ne bi tu to sve finansirao imate dugove, imate kao neko gleda, onda će to da urade partneri poslovni, koji cene, poštuju, a i znaju potrebe, raspitaju se pa im ovi kažu treba „to i to“ i oni to i doniraju. To je jedan cirkus, običan cirkus. Vašar jedan običan.

Prema izveštajima zvaničnog lista RTBa „Kolektiv“, najveći donator za uređenje grada je firma Mace koja je nedavno bila konsulatant ove društvene kompanije za izgradnju Topionice. Na spisku donatora su i Atlas Copco firma od koje je RTB kupovao opremu, zatim Messer, koji gasovima snabdeva Topionicu. Jedan od donatora je i firma Premar Service, od koje RTB poslednjih godina kupuje velike kamione. Na spisku je i Energoprojekt koji je podizvođač u izgradnji Topionice, a prema medijskim izveštajima izgradio je stubove za ski žičaru u vrednosti od 125 hiljada evra.

Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB (avgust 2011): Onda sam ja na kraju došao i rekao: “Odlično izabrali ste najbolje cene, ali gospodine Vladimire (Vladimir Milovanović, generalni direktor Energoprojekt Holding), molim te, ti moraš ostaviti nešto što će ostati uspomena ovog gradu“. Kaže: „Pa ne mogu, vi ste mi isekli cene do maksimuma“. „Šefe, ako ne prihatiš da uradiš temelje za žičaru... i ovako si na konkursu, ili tenderu bio najpovoljniji“. 110 hiljada evra je njegova cena bila, drugi je bio 124 i treći 146. On kaže: „Važi“, ne, prvo se opirao, normalno, pa je onda rekao: „Važi, ali 110 ali najviše 124“, jedna hiljada manje od drugoplasiranog. Važi, pružili smo ruku, potpisali ugovor i on će krenuti za 15ak dana da radi temelje

U poslednje 4 godine u Boru je izgrađen Dom za stare, postavljena je skijaška žičara na Crnom Vrhu. Najvažnija firma u gradu, RTB Bor, prema dokuemntaciji do koje je Isnjader došao na osnovu zakona, od agencije za privatizaciju tražila je i dozvole da finansira izgradnju staze hipodroma i štale za konje, skejt parka, jezera sa rečicom, zoološkog vrta i renoviranje aerodromske piste. RTB Bor dao je I donaciju za kupovinu inkubatora u akciji Bitka za bebe.

U jednom od internih dokumenata Agencije navodi se da plan reorganizacije RTBa koji je usvoila Vlada Srbije 2011. godine ne predviđa davanje donacija opštini Bor. Zbog toga je Agencija po pravilu odbijala da da odobrenje RTBu za davanje donacijai. RTB se međutim žalio ministarstvu ekonomije koje se stavljalo na njegovu stranu.

Otvaranje žičare (januar 2013. godine) „Sve ovo što danas vidite ovde iza nas i oko nas ne bi bilo viđeno, ne bi bilo ostvareno da nije bilo vizije, ideje i stava i znanja g. Spaskovskog”

Izgradnja Zoološkog vrta (2011. godina) „Rudari su ovde već treći dan. Nesebično pomažu gradu u izgradnji zoološkog vrta. Danas je došlo njih 50ak, svi ljudi koji odmaraju došli su danas da rade da pomognu na izgradnji zoološkog vrta”

Milan Dejanovki, bivši diretktor TIR: Ja to ne mogu drugačije da shvatim osim jedne izreke koja tu kola u Boru, RTBu, naročito generalni direkciji – kaže: „Moj otkos je toliko širok, širok je otkos kad kosi, da ostali ne mogu da ga prate. Znači gradim i zološki vrt, gradim i hotel, gradim i kružne tokove, farbam zgrade, sve radim. Opšti specijalista, opšti specijalista.

Istraživanje Insajdera pokazalo je da osim što je RTB Bor prikupljao donacije i ulagao novac u gradsku infrastrukturu, ovo društveno preduzeće izdvajalo je sredstva I za renoviranje svojih ugostiteljskih objekata ili otvaranje privatnih firmi koje nemaju nikakvu vezu sa proizvodnjom bakra. O tome u kakve je odnose koji su bili na štetu RTBa, ova kompanija ulazila poslednjih 10ak godina, kakvi su efekti ulaganja stotina miliona evra od 2009. i zbog čega će, po svemu sudeći dugove RTBa koji su veći od milijardu evra, plaćati svi građani Srbije, gledaćete u narednoj emisiji Insajdera.