Transkript prve epizode

3. decembar 2012.

Mladjan Dinkic: “Shvatili smo da ne možete bez gradjevisnkih mašina, da ne možete sa ovom starom opremom da ne možete bez nove floracije i rešili da uložimo u narednim godinama 300 miliona evra”

Ivica Dačić: “Pokrenut je investicioni ciklus od 250 miliona dolara, odnosno evra”

Nebojša Ćirić: “Da zamolim bageristu da zabode prvu kašiku i da simbolišno označimo početak radova na novoj Topionici”

Boris Tadić: “Mi smo unapredili proizvodnju. Mi investiramo i iz sredstava Bora, ali i iz državnih sredstava, ali država ne može večno biti poslodavac”

Zorana Mihajlović: “Ovaj ceo region ne samo da zaslužuje, naravno, i ekološku bezbednost, ali i pre svega i ekonomsku u smislu novih radnih mesta i ja duboko verujem da Bor može biti naše zlato”

Rukovanje sa rudarima, silasci u jamu, upravljanje teškim rudarskim mašinama, otvaranje novih gradilišta u Rudarsko topioničarskom basenu Bor - slike su koje prate svaku posetu političara ovoj kompaniji poslednjih godina. Građanima Srbije predstavnici vlasti desetinama puta su sa kopova borskih rudnika obećali kako će nova ulaganja u bliskoj budućnosti državi doneti stotine miliona evra dobiti, procvat rudarstva i industrijske proizvodnje. Međutim, kada političari i stranački aktivisti odu iz Bora, a televizijske kamere se ugase, ostaje stvarna slika nekadašnjeg rudarskog giganta – preduzeće iza kojeg su dve neuspele prodaje i bezuspešni pokušaje države da privuče privatnu firmu koja bi u ovu komapniju uložila novac. Jedini proizvođač bakra u Srbiji, RTB Bor je društvena kompanija koje ima dugove veće od milijardu evra.

Više od 70 odsto ovih dugova predstavljaju dugovi prema državi, a do njih je dovela dugogodišnja praksa neplaćanja kredita, poreza ni doprinosa, takse za iskopano mineralno bogatstvo zemlje, neplaćanja čak ni struje. Povrh 860 miliona evra dugova koji su se gomilali još od 90tih godina, Vlada Srbije na čijem čelu je bio Mirko Cvetković 2009. godine odobrila je kompaniji nova zaduživanja i RTB je do kraja 2012. godine podigao kredite od najmanje 220 miliona evra. Početkom 2013. aktuelna vlada Ivice Dačića odobrila je RTBu nova zaduživanja od gotovo 132 miliona evra.

Višemesečno istraživanje Insajdera pokazalo je da stotine miliona evra novih kredita za koje u najvećoj meri direktno ili indirektno garancije daje država povlače se i troše bez realnih planova, čak i bez realne ekonomske analize koja bi pokazala kako jedno od najzaduženijih preduzeća može ikada da vrati dugove. Po svim dosadašnjim najavama najveći deo ovih dugova moraće da se vraća iz budžeta sredstvima svih građana Srbije.

Analiza Insajdera pokazuje da se novi investicioni ciklus u Boru koji je počeo 2009 godine, pretvorio u nekontrolisano trošenje sredstava. Dok se stotine miliona ulažu u novu rudarsku opremu, obnovu zastarele tehnologije i nove industrijske pogone, za RTB Bor Zakon o javnim nabavkama ne važi, a kompanija je najveće poslove sklapala direktnim pregovorima. Iako bi zbog ovolikih ulaganja nadležne institucije trebalo da brinu o tome kako se troše sredstva, paradoks je da već tri i po godine, Vlada Srbije nije imenovala predsednika Upravnog odbor RTB-a koji bi trebalo da kontroliše rad ove kompanije. Umesto da kontolišu kako se troše sredstva za koja se RTB zadužuje poslednjih godina, političari su radije koristili ovu kompaniju za stranačke promocije i prikupljanje glasova birača. Istovremeno, za ovu komapaniju ne važi ni Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja.

I dok sa jedne strane se sredstva svih građana Srbija ulažu u novu opremu ili plaćanje zaostalih doprinosa za penzijsko osiguranje, ova kompanija troši novac za rekonstrukcije ugostiteljskih objekata, gradnju zoološkog vrta ili rekonstrukciju aerodromske piste u Boru.

Zašto je posao trgovine i prerade bakra bio rezervisan samo za povlašćene pojedince, zašto se uvećavaju cene gotovo svih nabavki rudarskih opreme i ko na ovim poslovima zarađuje, u kakve sve poslovne odnose RTB ulazi sa privatnim kompanijama, pa i kako je bilo moguće da se cena najvažnije investicije u ovoj društvenoj firmi – izgradnje nove Topinice uveća 3 puta za 3 i po godine godine, sa 100 na čak 300 miliona evra, gledaćete u naredne 3 epizode Insajdera.

RUDNIK DUGOVA - PRVA EPIZODA

Rudarsko Topioničarski basen Bor jedini je proizvođač bakra, zlata i srebra u Srbiji. Gigant koji je 80tih godina donosio milione nekadašnjoj SFRJ, koji je u svom proizvodnom lancu imao desetine povezanih fabrika i zapošljavao više od 20 hiljada ljudi, danas je jedan od najvećih dužnika u zemlji. Do pre nekoliko godina postrojenja i rudarske mašine bile su stare i po više decenija, a proces proizvodnje toliko zastareo da ne samo da je konstantno donosio gubitke već je Bor postao jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji. Prema navodima aktiuelnog generalnog direktora RTBa Blagoja Spaskovskog u trenutku kada ga je Vlada Srbije krajem 2008 godine imenovala na to mesto, dugovi ove kompanije iznosili su oko 860 miliona evra od čega je oko 600 miliona bio dug državi i državnim preduzećima. Neke od obaveza koje ulaze u ovaj dug starije su od 15 godina, kao što je dug od više od 330 miliona evra prema Pariskom i Londosnskom klubu. U ove obaveze prema državi i njenim preduzećima ulazi i dug prema NISu, prema EPSu, prema Poreskoj upravi ili Fondu za razvoj za subvencije za plate.

Pošto vlada Srbije dva puta nije uspela da proda ovu kompaniju, a zatim i da nađe strateškog partnera, 2009 godine donosi odluku da odobri ovoj društvenoj firmi nova zaduživanja sa obrazloženje da želi da ga oporavi.

U prethodne 4 godine ova kompanija podigla je kredite od najmanje 220 miliona evra. U isto vreme ovo preduzeće napravilo je ukupni gubitak od oko 51,7 miliona evra. I pored toga, i aktuelna Vlada Ivice Dačića odobrila je RTBu, početkom ove godine, da se zaduži za još gotovo 132 miliona evra.

B92: MENI TO SADA IZGLEDA KAO DA JE BOR JEDNA RUPA BEZ DNA U KOJU SADA, NA OSNOVU NEREALNOG PLANA, VLADA SIPA NOVAC KOJI BOR NEĆE MOĆI DA VRATI?

Milan Dejanovski, direktor Topionice i rafinacije bakra (2009 – 2010. godina): Eto, to je tako ispalo. To je u nekim čak političkim euforijama izbora ovih, onih, lokalnih, ovakvih, onakvih, obećavalo se opšta radost, evo ima plana, biće sve to… Ovo je jako nerpijatno kad pričam ovako, ali jeste živa istina, za građane i rudare tamo i metalurge koji rade u Boru, jer ja dugo godina radim tamo, od početka, reći će sigurno šta ovaj to priča, mislim ne može, ta priča dolazi do kraja svog. Ne može više da se to... Jedom ćeš morati da položiš račune, kao zajednica, kao kompanija, kako ćeš da objasniš zašto se ništa ne ostvaruje

Dok se stotine miliona evra bez kontrole ulažu u novu opremu I postrojenja, RTB Bor nastavlja da pravi dugove prema državi I državnim kompanijama. Prema podacima koje je Insajder dobio na osnovu Zakona o dostupnosti informacija RTB

Bor samo na osnovu neuplaćenih poreza i doprinosa, državi duguje oko 44,7 miliona evra. Dug bio bi mnogo veći da Vlada Srbije u februaru nije otpisla ovoj kompaniji dug od 31,9 miliona evra, a u 2010. i 2011. godini umesto RTBa izdvojila 27,4 miliona evra iz budžeta za povezivanje radnog staža zaposlenima. Osim toga, RTB državi duguje i oko 15 i po miliiona evra za rudnu rentu, odnosno taksu za to što koristi mineralno bogatsva Srbije. Ova društvena kompanija godinama nije plaćala struju i u ovom trenutku EPSu duguje 113,4 miliona evra.

Borivoje Stojadinović, generalni direktor RTB Bor (2001 – 2006. godina): RTB nije bio u poziciji da vraća prethodna zaduženja. Čak, pogotovu u periodu 2001, 2002, 2003, dolazi u poziciju da samo izmiruje tekuće obaveze po osnovu potrebnog procesa proizvodnje. Bez ikakvih vraćanja starih obaveza i otvoreno govoreći bez izmirivanja obaveza prema državi

Ivan Grbin, predsednik UO RTB Bor Grupa (februar – oktobar 2010. godine): Teško je naravno sad tako jedan veliki i složeni kompleks tek tako zatvoriti, to je praktično nemoguće. I onda se ono finansira na neki način, kao što se i danas finansiraju brojna preduzeća, recimo na način da ne plaća struju, ili zadužuju se tako na nekim mestima, gde ne mora taj dug odmah da se iservisira i onda se nekako ide dalje

B92: TIME PRAKTIČNO VLADA TOLERIŠE ŠTO OVO PREDUZEĆE PRAVI SVE VEĆE DUGOVE PREMA SAMOJ DRŽAVI JE L’ TAKO?

Grbin: Da, ti dugovi se uglavnom prave prema državi. Prema državi, ili prema preduzećima koja su državna

Sve ovo je moguće I zbog toga što se preduzeće nalazi u postupku restrukturiranja, što znači da je zaštićeno od prinudne naplate dugova. Ovaj proces započeo je još 2004. godine, uz obrazloženja da će se na taj način RTB oporaviti i pripremiti za prodaju. Nadležnost da vrši kontrolu nad ovim procesom ima Agencija za privatizaciju, odnosno ministartvo u Vladi Srbije koje je zaduženo za privredu i privatizaciju. U Agenciji tvrde da je njihova uloga u kontroli RTB Bor marginalizovana postupcima Vlade.

U vreme kada je ovom preduzeću odobren novi investicioni cikus, odnosno nova zaduživanja, 2009. godine, u vladi Mirka Cvetkovića na čelu ministarstva ekonomije bio je Mlađan Dinkić, lider URSa. Do rekonstrukcije aktuelne vlade, Dinkić je bio je na čelu Ministarstva finansija i privrede u čijoj je nadležnosti bilo i ovo preduzeće. Mlađan Dinkić već godinama odbija da govori za Insajder uz obrazloženje da posle serijala iz 2007 o iznošenju novca na Kipar novinari Insajdera nisu hteli da mu dostave adresu jednog od sagovornika kojeg je želeo da tuži.

Sva ulaganja koje su odobravale dve vlade, ona koju je vodio Mirko Cvetković I ova na čijem je čelu Ivica Dačić, prema istraživanju Insajdera odobravana su praktično bez ikakve kontrole. Kako se novac troši vidi se na primeru najvećeg projekta koji se od 2010. sprovodi u Boru, a to je rekonstrukcija Topionice i izgradnje nove Fabrike sumporne kiseline. RTB Bor je organizovan kao matična kompanija koja ima tri zavisna preduzeća – rudnike bakra u Boru i u Majadpeku u kojima se kopa, usitnjava i prečišćava ruda, koja zatim, kao takozvani koncentrat ide u Topionicu gde se prerađuje u bakarne katode, osnovni proizvod RTBa. Izgradnjom nove Topionice i Fabrike sumporne kiseline i primenom nove tehnologije RTB Bor bi trebalo da dobija veću količina bakra iz rude koju kopa I da se zagađenje u gradu svede na minimum. Međutim, Istraživanje Insajdera pokazalo je da je cena projekta koji je najavljivan kao jedan od najozbiljnijih državnih poslova, za tri i po godine praktično utrostručena - sa 100 na 300 miliona evra.

Sredinom 2009. godine rukovodstvo RTB izradilo je biznis plan po kojem je za novu Topionice potrebno 136 miliona dolara odnosno oko 100 miliona evra

Decembra 2009. Vlada Mirka Cvetkovića usvojila je, na predlog ministarstva ekonomije, zaključak u kojem se navodi procena da je za ceo investicioni projekat potrebno 135 miliona evra

U junu 2010. godine potpisan je ugovor sa kanadskom firmom SNC Lavalin za izgradnju Topionice I nove Fabrika sumporne kiseline i to na iznos od oko 175 miliona evra.

Na predlog ministarstva finansija I privrede, na osnovu izveštaja rukovodstva RTB Bor koja navodi da je do tada za ovaj projekat obezbeđeno 170 miliona evra, aktuelna Vlada Srbije krajem januara 2013, odobrila je ovom preduzeću dodatno zaduženje za gotovo 132 miliona evra. Tako cena ovog projekta dostiže skoro 302 miliona evra

Ivan Grbin, predednik UO RTB Bor (februar – oktobar 2010.): Kada su tako veliki kapitalni projekti u pitanju dešava se da dolazi do proboja troškova i do tako novih momenata...

B92: TRI PUTA?

Grbin: Pa, da, to je previše, istina, to je previše. To je tako, pa eto to ne bi trebalo da bude tako. Trebalo je da se ozbiljnije analizirala to u kom pravcu će da se razvija

B92: AKO JE KRENULO MOŽDA ĆE SLEDEĆE GODINE DA KOŠTA I 400 ILI 500 MILIONA?

Grbin: Ne znam

Milan Dejanovski: Kako ide i kako se to karika, i kako troškovi ... ko zna ko ih kontroliše, te troškove, ja mislim da niko ne kontroliše kako treba. Država garantuje, pare se troše, izgradnja ide, ne ide, usporena, ovako, onako, podizvođači, čudesa, pitanje je kako se to troši. Lično, ja mogu, imajući neko iskustvo, debelo sumnjam da to ide kako treba. Mislim da ima puno protivpravnih stvari, koje su jako potkožno skrivene, izuzetno maskirane, manipuliše se time da je to veoma teško ovako otkriti.

Od kraja oktobra 2008 godine, od kada praktično počinje novi investicioni ciklus u RTB Boru, na mestu generalnog direktora je Blagoje Spaskovski. U poslednjih godinu dana, Spaskovski je više puta obećavao da će u intervjuu za Insajder odgovoriti na pitanja koja su u interesu javnosti, a odnose se na poslovanje kompanije na čijem je čelu od kraja oktorbra 2008. godine. Novinari Insajdera još u decembru 2012. godine poslali su mu teme za razgovor. Ipak, nakon višemesečnih pokušaja dogovora Blagoje Spaskovski odbio je intervju za Insajder.

U pisanom odgovoru na teme koje smo mu poslali, na pitanje o ceni izgradnje Topionice i nove Fabrike sumporne kiseline, Spaskovski je naveo da je procena da će ceo projekat koštati 290 miliona evra. U odgovoru se navodi da je za opremu za Topionicu i Fabriku sumporne kiseline koja se uvozi potrebno 135 miliona evra, još 90 miliona potrebno je za dodatna postrojenja, a oko 65 miliona evra za lokalne radove.

„Konačna vrednost lokalnih radova u startu se nije mogla utvrditi jer se radi o brown field investiciji kao i zato što nije bila gotova projektna dokumentacija. Opredeljenje je bilo da se uporedo projektuje i izvode radovi s obzirom da realizacija projekta ima za cilj što brži prestanak trovanja sumpordioksidom građana Bora... „ navodi se u odgovoru Spaskovskog Insajderu.

Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor (april 2012. godine): Ovo nije samo temelj flash smelting peći, ovo je temelj RTBa, ovo je temelj Bora, ovo je temelj budućnosti i definitivno temelj razvoja industrije, u ovom trenutku, metalurgije, države Srbije

Blagoja Spaskovskog krajem oktobra 2008 Vlada Srbije imenovala je za direktora RTB Bor na predlog tadašnjeg ministra ekonomije i lidera URSa Mlađana Dinkića. Tokom 90ih bio je član SPS i direktor Rudnika bakra Bor, zavisnog preduzeća RTBa, a smenjen je posle promene vlasti 2000 godine. Nakon bezuspešnih pokušaja prodaje, a zatim i pronalaženja strateškog partera za RTB, oktobra 2008 godine Spaskovski dolazi na čelo ove kompanije.

Rudolf Navijalić, predsednik Industrijskog sidikata RBB: Onda su rešili da podržave RTB i da dovedu navodno proverene kadrove. Ti provereni kadrovi su uglavnom bili bivši socijalistički kadrovi, kadrovi SPSa koji su u velikoj meri i kumovali jedom sunovratu RTBa.

Blagoje Spaskovski pominje se u beloj knjizi MUPa Srbije iz 2002. godine zbog, kako se navodi, zloupotreba u poslovanju prilikom nabavljanja opreme za Rudnik bakra Bor. Zbog malverzacija u poslovanju dok je bio na čelu preduzeća, protiv njega je posle 2000. godine podignuto više krivičnih prijava, ali je na sudu oslobođen optužbi 2004 godine. Po postavljenju na mesto direktora RTB 2008 Blagoje Spaskovski postao je funkcioner URS-a. Bio je nosilac liste URS i SDPS na lokalnim izborima u Boru 2010. godine, koji su održani mesec dana nakon potpisivanja ugovora o izgradnji nove Topionice. Potpisivanju ugovora prisustvovao je i tadašnji ministar ekonomije i lider URSa Mlađan Dinkić.

Kako su se odnosi snaga na političkoj sceni menjali tako je I Blagoje Spaskovski menjao stranke kojima je davao podršku. Po odlasku Mlađana Dinkića sa funkcije ministra u Vladi Mirka Cvetkovića od februara 2011, Spaskovski je davao podršku funkcionerima Demokratske stranke. Ministri iz ove partije posećivali su RTB, a u ovoj firmi nekoliko puta bio je i tadašnji predsednik Srbije i DSa Boris Tadić. Iako je formalno i dalje bio predsednik URSa u Boru Blagoje Spaskovski na parlamentarnim izborima u maju 2012. nije bio na listi ove stranke, a na predsedničkim izborima na kojima je URS imao svog kandidata podržao je lidera DSa, Borisa Tadića. Tadić je kampanju za drugi krug predsednički izbora praktično počeo u RTBu.

Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor (maj, 2012. godine): Sa nama je najveće ime Srbije, g. Tadić koji nas uvodi u Evropu. Mnogo je truda uložio, ali bukvalno mnogo, da bi odškrinuo vrata i uspeo je. Ja verujem i ubeđen sam da i svi vi verujete da ćemo ući u Evropu i to isključivo sa g. Tadićem

Nakon izbora 2012. godine kada Demokratska stranka nije uspela da formira Vladu Srbije, već su u vladajuću koaliciju ušle SPS, SNS i Ujedinjeni regioni Srbije, Spaskovski je ponovo počeo da dolazi na sednice Glavnog odbora URSa. Sredinom ove godine, promenjena je i vladajuća koalicija u Boru – izbačena je Demokratska stranka, a umesto nje u vlast je, kao i na republičkom nivou, ušla Srpska napredna stranka. Nedugo zatim i nedelju dana pre lokalnih izbora u Zaječaru, generalni direktor RTBa, koji je bio i predsednik lokalnog odbora URSa u Boru, Blagoje Spaskovski prešao je u SNS.

Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor (predizborni miting SNS, jun 2013. godine): Mi iz Bora, a pre svega uvaženi predsednik Srpske napredne stranke g. Aleksandar Vućić na čelu, a mi za njim, moramo krenuti napred. Vreme je prošlo, ali se ipak ne kasni. Moram vam reći - kad sam bio mali i igrao fudbal, moja želja je bila da zaigram za najveći klub i ostvarila mi se, evo, sad sam u najjačoj stranci, u Srpskoj naprednoj stranci

Tako je Blagoje Spaskovski od 2008. godine od kada je na čelu RTBa uvek bio član, ili blizak strankama na vlasti koje su odobravale nova zaduživanja ove kompanije. Umesto da predstavnici stranaka na vlasti kontolišu kako se troši ovaj novac, političari su nove investicije u RTBu koristili za svoje promocije i pridobijanje birača. Stranke su tolerisale često menjanja partijskih dresova Blagoja Spaskovskog jer od RTBa, kroz koji mesečno prolaze milioni evra, i u kojem je zaposleno oko 5 hiljada radnika, praktično zavise čitave opštine Bor i Majdanpek. Zbog toga generalni direktor RTBa ima ogromnu neformalnu moć i njegova funkcija praktično je značajnija od funkcije predsednika opštine. U vreme od kada su, uz podršku države, u ovu kompaniju počeli da se slivaju milioni evra od kredita, nijedan manifestacija ili akcija sređivanja grada, nije bila moguća bez podrške ove kompanije i njenog generalnog direktora Blagoja Spaskovskog.

Navijalić: Pa vidite, u gradu vlada opšte mišljenje da se apsolutno za sve pita generalni direktor RTBa Blagoje Spaskovski

B92: A OTKUD TAKVO MIŠLJENJE?

Navijalić: Zaista ne znam. Verovatno neki ljudi imaju neka iskustva i neka saznanja, ali kažem vam “gro” ljudi će vam uvek tako reći da se on pita apsolutno za sve – i šta će da se gradi i šta će da se radi i gde će da se radi i koliko dugo će da se radi i kako.

U ovakvim uslovima u poslednje 4 godine odvija se proces u kojem država odobrava ulaganja stotina miliona u obnovu proizvodnje bakra. Kako se uvećavaju cene i koliko se detalji o poslu koji će po svemu sudeći plaćati svi građani Srbije drže u malom krugu ljudi, kako se pregovara I donose odluke najbolje govori baš najveći projekat u Boru izgradnja Topionice i Fabrike sumporne kiseline čija je cena za tri i po godine porasla čak tri puta. Cena za ovaj posao dogovorena u direktnim pregovorima bez tendera. U ovim pregovorima učestvovao je i bivši direktor Topionice Milan Dejanovski koji je na ovoj poziciji bio od marta 2009 do sredine 2010. godine. U intervjuu za Insajder Dejanovski ekskluzivno otkriva kako su ovi pregovori tekli.

Milan Dejanovski, bivši direktor TIR: Ja sam slučajno bio na tim razgovorima u Hajatu, hotelu ovde u Beogradu, kada je bio Lavalin, bili su Outocumpo iz Finske, bili su ovi naši iz Vlade, dolazio je povremeno Nebojša Ćirić, tada je bio zamenik ministra, bio je naš generalni direktor sa ekipom tu nekom i razgovor je bio baš oko te cene, ali isto razgovor pijačni. ‘Ajde smanji, ‘ajde povećaj, što ne niže, ‘ajde napred, nazad, mislim katastrofa jedna

B92: ČEKAJTE, KAKO JE MOGUĆE DA JEDAN TAKAV PROJEKAT ZA KOJI GARANTUJE DRŽAVA IZGLEDA KAO KUPOVINA AUTOMOBILA?

Dejanovski: Pa možda čak i prostije. Jednostavnije nešto od toga, da ne kažem nešto bizarnije od kupovine automobila. Bizarno je to rađeno

Posao izgradnje topionice u Boru dobila je firma Lavalin. Ova kompanija najveća je inženjerska i građevinska firma u Kanadi i pruža usluge u oblasti inženjeringa, nabavke, gradnje, upravljanja i finansiranja projekata u različitim sektorima industrije. Uprkos ugledu koju svetska kompanija Lavalin ima, u aprilu 2013 Svetska banka stavila je ovu komapniju I više od 100 njenih povezanih firmi širom sveta na crnu listu zbog korupcije I podmićivanja. Odluka je doneta nakon što je utvrđeno da je na projektu u Bangladešu koji je finansirala Svetska banka postojala šema po kojoj su predstavnici Lavalina podmićivali zvaničnike ove zemlje prilikom učešća na tenderu. Predstavnici svetske banke kaznili su Lavalin tako što u narednih 10 godina neće moći da radi poslove koje oni finansiraju. Lavalin u Srbiji registriovan je kao ogranak kanadske kompanije I kao takav potpada pod ove sankcije. U Srbiji u posao vredan par stotina miliona evra ušlo nakon veoma kratkih pregovora.

Dejanovski: Sami ljudi, inženjeri iz Topionice su se čudili odakle sad ovo. Odakle ovakav izbor, na osnovu čega? Da li je rađena neka analiza? Daj da uradimo analizu saopstvenu, internu, pa ćemo potražiti neke druge koji su većeg iskustva. Mi ne gradimo svake godine Topionicu, ima firmi koje su više projektovali toga, više iskustva imaju, na naše uslove, na naše kvalitete koncentrata, količine, sadržaje u koncentratima itd, dinamike proizvodnje .... To ništa nije ispoštovano. Znači, mi smo pričali kao neke babe o izboru tehnologije, a ne stručno analitički da dođemo do izbora tehnoligoje. Ne

B92: ČEKAJTE, TO JE NAJVAŽNIJI PROJEKAT U BORU U POSLEDNJIH 20AK GODINA I ODLUČUJE SE TAKO?

Dejanovski: Tako se odlučivalo. Odlučivalo se kao na pijaci

Projekat izgradnje nove Topionice i Fabrike sumporne kiseline, jedna od najvećih investicija koju podržava Vlada Srbije, započeo je tako što za izbor Lavalina, kanadske firme koja je nosilac radova, nije raspisan tender. Ova kompanija izabrana je u direktnim pregovorima Lavalina, predstavnika tadašnjeg ministarstva ekonomije i rukovodstva RTB Bor. Ista firma dobila je i posao izrade Studija izvodljivosti ovog projekta, u kojoj međutim ne postoji ekonomska analiza isplativosti gradnje ovih fabrika. U trenutku kada je gradnja počela nije postojao glavni projekat, a za neke radove nisu postojale građevinske dozvole. Zbog toga je gradnja nove Topionice i Fabrike sumporne kiseline bila zasutavljena ove godine, a rukovodstvo RTBa navodi da će umesto do kraja ove godine, nova Topionica i Fabrika kiseline biti završene u drugoj polovini 2014 godine. Zbog kašnjenja u izgradnji jer su radovi počeli bez svih potrebnih dozvola, RTB je upozorio Vladu Srbije da možda neće moći da vraća kredit koji je uzeo za finansiranje ovog projekta. Pošto su poslanici Dsa, SPSa i URSa, tada vladajuće koalicije, krajem 2010. godine, usvojili garancije za kredit od 135 miliona evra, to znači da će u slučaju da RTB Bor ne može da otplaćuje rate, one biti plaćene iz budžeta Srbije.

Mogućost da podigne kredit kod kanadske Agencije za podršku izvozu kojim se finansira deo projekta izgradnje Topionice i Fabrike sumporne kiseline, bio je, prema zvaničnim objašnjenjima, presudan razlog zašto su predstavnici RTBa i ministratsva ekonomije izabrali baš firmu Lavalin da radi ovaj projekat. Bivši direktor Topionice Milan Dejanovski u razgovoru za Insajder međutim tvrdi da je ova firma izabrana i pre nego što je postignut zvanični dogovor.

B92: NA OSNOVU ČEGA JE IZABRAN LAVALIN DA RADI OVU TOPIONICU?

Dejanovski: On jeste u svetu metalurgije i uopšte rudarstva poznata kompanija, ali su bile još neke tu prisutne u usmenim razgovorima i Lavalin je izabran na preporuku nekih ljudi naših iz Kanade, bivšeg ambasadora Kapetanovića Gorana i još nekih ljudi. Eto tako, on je u veiše navrata konkurisao, čak je Lavalin uradio jednu studiju dve hiljade i neke godine za prepravku postojeće Topionice, koja je... on jeste kompetentan tu, ali ne mora on da bude. Ne mora samo on da bude. Postoji još više firmi u svetu koje su dokazano radile dobre projekte oko Topionice

B92: ČEKAJTE ONDA JE LAVALIN IZABRAN...

Dejanovski: Pa prethodno je izabran. Pre nego što je u stvari izabran

B92: NA OSNOVU ČEGA? NA OSNOVU TOGA ŠTO JE BIVŠI AMBASADOR TO PREDLOŽIO NEKOM?

Dejanovski: Neke veze tu postoje koje ja sada ne mogu da dokažem, ali se to iz svih tih razgovora videlo da je on nekako, kako da kažemo, predizabran. I videlo se... pozvani su i ovi drugi, fingirana je situacija razgovora i sa jednim i drugim kompanijama koje su projektantske, koje imaju te tehnologije iz Australije dve kompanije, ali se videlo da sve ide tako da će biti Lavalin

Goran Kapetanović, na čije je preporuku, prema tvrdnjama Dejanovskog, Lavalin izabran da gradi ove fabrike u RTBu, krajem 80ih godina bio je ambasador Jugoslavije u Kanadi. Kapetanović dugo godina sarađuje sa Lavalinom. Iako je prva procena ove kanadske firme bila da će cena izgradnje novih fabrika u RTBu biti 135 miliona evra, šta je Vlada Srbije odobrila svojim zaključkom, ugovor o ovom poslu je potpisan sredinom sledeće godine, ali na iznos od 175 miliona evra

Dejanovski: Tu je sa strane Lavalina sedeo Žarko Zečević. Prosto neverovatno! Znam ga kao nekog trenera košarke, funkcionera sportskog... On objasni meni tu pred svima da su materijali za izgradnju fabrika sumpornih kiselina, ti “kiselootporni”, izuzetno naglo poskupeli. Pa je Fabrika sumporne kiseline od 42 miliona evra otišla na 90 i nešto, pa sve kad pogledaš to je poskupelo na 210 (miliona evra). To su materijali mnogo poskupeli u međuvremenu. To je nemoguće. Oni mogu da variraju, da poskupe, ovakvi, onakvi, ali nemoguće je toliki promašaj da bude. Od 135 na 210, pa to je mnogo. Na tim sastancima, to je nekoliko dana trajala tu u Hajatu, 3, 4 dana, konsultovan je stalno Nebojša Ćirić da Dinkića konsultuje da vidi se šta je prihvatljivo za državu, da li može da podnese... Isključivanjem delova projekta svedeno je na 175 miliona evra. I Nebojša Ćirić je bio pozvan, dva puta ga je Zečević zvao, tu je dolazio u Hajat u salu gde smo bili smešteni i na kraju je klimnuo glavom, “dobro, jeste skuplje nego što je bilo najavljeno, previše je skupo”, oni su opet to obrazlagali tim materijali, cena, najviše Zečević i prihvaćeno je da bude 175 (miliona evra)

U pregovorima o izradnji Topionice i Fabrike sumporne kiseline na strani Lavalina učestvovao je i Žarko Zečević, dugogodišnji generalni sekretar Fudbalskog kluba „Partizan". Zečević je od 2007. Godine radio je u Jugorosgasu firmi koji je u većinskom vlasništvu Gasproma i koja je posrednik u trgovini gasom između Srbije i Rusije. Ugovor RTBa sa Lavalinom potpisan je u junu 2010. Godine. Krajem te godine Žarko Zečević ulazi u upravu Energoprojekta i postaje savetnik direktora, a ova firma 2011. potpisuje ugovore sa Lavalinom za poslove izgradnje novih fabrika u RTBu. Tako je Žarko Zečević koji je kao predstavnik Lavalina učestvovao u pregovarima o izgradnji novih fabrika u RTBu sada zaposlen u firmi u kojoj država Srbija ima nejveći paket akcija. Žarko Zečević odbio je razgovor za Insajder.

B92: SAMI STE POMENULI DA JE G. ZEČEVIĆ UČESTVOVAO U PREGOVORIMA, OTKUD ON TU?

Dejanovski: On je menjao g. Kapetanovića tad, on je bio nešto bolestan, operacija gral itd, mislim poštujemo sve to, ali ne znamo u kojoj ulozi, uopšte ne znamo. Da li medijator, da li je na strani vlade, da li je na strani Lavalina, on je nešto između- uravnjava cenu, prihvatite, ne prihavatite, zove Ćirića, sa Lavalinom objašnjava zašto mora da bude skupo, zašto je oprema poskupela materijali... Čas objašnjava poziciju zašto Lavalin povećava cenu, čas je sa Vladom, zove Nebojšu da se ta cena prihvati. Pitajte me šta je tu, kako je, svaka čast čoveku, možda je čovek stvarno pupčano vezan za Bor, zabrinut i želi da pomogne.. ja ne kažem ništa, ali to ne postoji. To u prirodi ne postoji

Nebojša Ćirić koji je prisustvovao pregovorima sa Lavalinom, u to vreme bio je državni sekretar u ministarstvu ekonomije na čijem je čelu bio Mlađan Dinkić. Ćirić je od 2007. godine bio je državni sekretar u ministarstvima koje je vodio Dinkić i važio je za kadra G17 plus, odnosno URSa. Nakon rekonstrukcije Vlade Mirka Cvetkovića 2011. godine, kada je Dinkić iz nje izbačen, Ćirić ga je zamenio na mestu ministra I na toj poziciji imao je podršku Demokratske stranke.

Nebojša Ćirić više puta je od početka ove godine pristajao na intervju za Insajder o poslovanju RTB Bora, a zatim prestajao da odgovara na pozive naših novinara. Ipak, krejem septembra ponovo je zatražio da mu dostavimo pitanja, uz obećanje da će nam odgovoriti pisano. Odgovore na pitanja, među kojima i o pregovorima o ceni ovog projekta, nismo dobili.

S obzirom na to da za posao izgradnje Topionice i Fabrike sumporne kiseline nije bio raspisan tender, izbor firme koja će biti angažovana kao i cena za izgradnju donete su u direktnim pregovorima u kojima je konačnu odluku donosilo minstarstvo ekonomije na lčijem je čelu bio mLađan Dinkić i rukovodstvo RTB Bor.

B92: KO JE ODLUČIO, KO JE DONEO KONAČNU ODLUKU?

Dejanovski: Odluka nije donešena na osnovu nekog izbora rangiranja kriterijuma koji su potrebni za takve topionice

B92: NEGO?

Dejanovski: Nego je odluka doneta ja mislim... siguran sam na nivou generalnog direktora i ministarstva ekonomije, a ko se protivi, taj prođe kao što sam recimo ja prošao. Bude smenjen na najniže mesto u Topionici i rafinaciji gde sam dugo godina bio direktor i sve – kazna, ima da ispaštaš čoveče. Ili si za, ili te nema.

Ne samo da je Lavalin dobio posao izgradnje Topionice i Fabrike sumporne kiseline, već je dobio i posao izrade Studije izvodljivosti celog projekta. Vrednost ovog posla je 2,3 miliona evra, a ugovor za izadu Studije potpisan je 21. decembra 2009 godine, 11 dana nakon što je vlada usvojila zaključak u kojem je praktično odobrila početak projekta sa Lavalinom. Studija o izvodljivosti trebalo je da bude urađena pre početka posla i da analizira koja je najbolja tehnologija koja će biti korišćena u Topionici u RTBu u odnosu na količinu i kvalitet bakra te kompanije. Osim toga, Studija je trebalo da sadrži i računicu o tome koliki će biti troškovi, a kolika prihodi od novih fabrika i tehnologija i da li će RTB moći da otplaćuje kredit.

Bivši direktor Topionice Milan Dejanovski u intervjuu za Insajder otkriva da ni za posao izrade studije nije bilo raspisan tender. Dejanovski javno priznaje da je potpisao dokument u kojem se navodi da je sproveden postupak za izbor firme za izradu studije u kojem je izabran Lavalin, iako takve procedure nije bilo.

Milan Dejanovski, bivši direktor TIR: Usmeno su dolazile kompanije i predstavljale svoje koncepcije, te druge kompanije, ali ponude zvanične sa elementima koji će se vrednovati nisu bile

B92: KAŽETE DA PONUDE NISU DOSTAVLJENE?

Dejanovski: Ne

B92: PA ŠTA STE VI POTPISALI ONDA?

Dejanovski: Niko nije video koverte sa ponudama, niti su one komisijski otvorene, niti su analizirane odnosno rangirane po nekim kriterijumima. Uopšte koverata sa ponudama nije bilo

B92: PA ŠTA STE VI POTPISALI?

Dejanovski: Potpisali smo taj zapisnik i, eto, ne čitajući. Kažem vam, svi su potpisali iz razloga da ne ispadne da kočimo tu stvar koja je tako usiljeno, ubrzano gurana, da nismo mogli to ni da zaustavimo

B92: ČEKAJTE, TO ZNAČI DA STE I VI POTPISALI PAPIR ZA KOJI ZNATE DA JE FALSIFIKAT

Dejanovski: ne, ne, ne. Nisam ja ni video unutra... ja sam posle tek pročitao taj zapisnik, na kraju, na ćžalost. Taj zapisnik je samo postavljen da potpišeš, ima mesto gde treba da potpišeš (pokazuje postavljanje i potpisivanje), ne vidiš gore šta je. Tako se to radilo. U RTBu se to tako radilo

B92: ČEKAJTE JER TO SISTEM RADA U RTBU, DA DIREKTOR MOŽE DA ...

Dejanovski: može da se kaže da je sistem rada skoro. Skoro da je uobičajen sistem rada. Nemaš šta da pitaš ti tu.potpišeš i nema , pta ćeš ti tu.

B92: ČEKAJTE PA TAKO MOGU DA VAM POSTAVE DA POTPIŠETE I ...

Dejanovski: pa može i smrtnu svoju presudu da dobiješ. Ispada tako. Kažem ti dok nismo videli ljudi i još neki da treba izaći iz te priče.

Insajder je došao do ove studije, koju je uradila firma Lavalin, u kojoj nema analize ekonomskih efekata koje će imati RTB Bor od nove Topionice i frabike sumporne kiseline, već samo računice o troškovima njihove izgradnje. To praktično znači da RTB u trenutku kada je potpisan ugovor sa Lavalinom, nije znao da li će imati i koliku zaradu od primene nove tehnologije. U trenutku potpisivanja ugovora sa Lavalinom na mestu predsednika Upravnog odbora RTBa kao predstavnik države bio je Ivan Grbin.

Ivan Grbin, predsednik UO RTB Bor (fabruar – oktobar 2010. godine): Jedino što je postojalo je analiza troškova. I eto to je sve što smo imali u tom trenutku, tada. Ja pretpostavljam da je posle nešto to obogaćeno, urađeno onako u celini

B92: ČEKAJTE, ZNAČI GENERALNI DIREKTOR JE POTPISAO UGOVOR, A DA NE ZNA DA LI ĆE TO BITI ISPLATIVO? DA LI ĆE TA TOPIONICA NOVA DONOSITI PROFIT?

Grbin: Vidite, ja kažem, mi u našim rukama nismo imali niti smo dobili celovitu fizibiliti studiju. Da li je tada poslovodtvo imalo neke svoje interne analize, poretpostavljam da jeste, ali neki zvanični dokument koji bi to dubinski analizirao tada nije postojao.

Da je ceo ovaj projekat počeo bez ekonomske analize troškova i prihoda od novih fabrika, potvrđuje i Studija koju je aprila 2011. godine, skoro godinu dana nakon potpisivanja ugovora, uradila beograska firma Projmetal. U ovom dokumentu, koji je RTB Bor morao da ima zbog usklađivanja studije Lavalina sa domaćim zakonodavstvom, a do kojeg je došao Insajder, navodi se:

„Upadljivo je da studija nema zaključak o opravdanosti investiranja, mada je razlog izrade studije upravo taj, da se dokaže „izvodljivost“ odnosno opravdanost ulaganja u projekat“.

Projemtal u svojoj studiji upozorava i da isplativost nove Topionice i Fabrike sumporne kiseline zavise od toga kolika rude može da se dobije iz rudnika u RTBu, kao i od troškova za kopanje rude i od njenog kvaliteta, odnosno količine bakra u rudi.

Analiza Insajdera prema dostupnim podacima o proizvodnji u RTBu, pokazuje da nova Topionica neće imati dovoljno koncentrata, odnosno prečićene i usitnjene rude, niti će on imati kvalitet koji je potreban za novu tehnologiju. Nova Topionica je projektovana da godišnje prerađuje oko 400 hiljada tona koncentrata, a RTB koji je u poslednje 4 godine u rudnike uložio oko 103 miliona evra i dalje proizvodi mnogo manje.

Pre početka novog investicionog ciklusa, 2008. godine RTB je godišnje proizvodio 128 hiljada tona koncentrata, dok je 2012 imao nešto više od 213 hiljada tona koncentrata. Prema podacima koje je objavila ova kompanija u prvih 6 meseci ove godine proizvedeno je oko 122 hiljada tona koncentrata, što znači da bi RTB u 2013. trebalo da proizvede oko 245 hiljada tona ove sirovine. Tako će po svemu sudeći RTB u 2014. godini kada je trebalo da počne da radi nova Topionica, imati mnogo manje od 400 hiljada tona koncetrata što je njen pun kapacitet.

Tako se u RTBu gradi Topionica čija se cena stalno povećava, a za koju neće biti dovoljno koncentrata, niti u koncentratru borski rudnika, kako upozorava Projemtal, ima potrebnog sadržaja bakra.

Dejanovski: To su peći i tehnologije koje su spojene u “conti” sistem, predviđene da kada kreneš, četiri godine ne staješ. Znači, sigurne izvore koncentrata, kontinualne i sa kvalitetom, vlagom, sve što vuče koncentrat sa sobom, sadržajem bakra naročito, kontinualno ideš iz sata u sat, iz sata u sat, ne staješ. Tu se ekonomija poboljšava i možeš da dođeš do negde da pokriješ troškove realne.

B92: TO ZNAČI DA ĆE I SA NOVOM TOPIONICOM BOR DA RADI U MINUSU?

Dejanovski: Neće biti ekonomičan

B92: BOR ĆE DA PRAVI MINUS?

Dejanovski: Neće da bude ekonomično, tvrdim to. Znači tvrdim na osnovu te računice i ekonomije koja je u svetu i undustriji bakra

B92: JE L’ ĆE BOR DA PRAVI MINUS SA NOVOM

Dejanovski: Praviće minus. Topionica će praviti minus

Aleksandar Senić, predsednik UO Topionice i rafinacije bakra: Pretpostavljam da rukovodstvo Holdinga i ministarstvo ekonomije znaju kako će obezbediti dovoljno rude za novu topionicu. Jednostvano, nije niti u mojoj nadležnosti obezbeđenje rude, niti obezbeđivanje dodatne opreme za funkcionisanje tog rudarskog dela Holdinga. Svakako ukoliko ostane ista količina rude koja se kopa na godišnjem nivou investicija neće biti opravdana i isplativa

Početak igradnje ovog projekta za koji garantuje država bez detaljne analize da li će to donositi profit RTBu, kao i povećanje cene 3 puta, bilo je moguće je praktično nema nikakve kontrole ove investicije već je o svemu odlučivalo ministartvo ekonomije na lijem je čelu bio mlađan dinkič i rukovodstvo RTBa.

Poslovanje RTBa i njegovih zavisnih preduzeća trebalo bi da kontrolišu i njihovi Upravni odbori. Na čelu Upravnog odbora matičnog preduzeća i na čelu odbora Topionice u trenutku potpisivanja ugovora sa Lavalinom, bili su Ivan Grbin i Aleksandar Senić, koje je, kao predstavnike države, na predlog Dsa, imenovala Vlada Srbije. Senić je dugogodišnji član DS, a od 2012. je i u predsedništvu stranke. Iako su odbori doneli odluke da se odobri generalnom direktoru da potpiše ugovor i Grbin i Senić su bili uzdržani prilikom glasanja.

Grbin: Bio sam uzdržan zato što, zato što za tu sednicu Upravnog odbora nismo dobili nikakvav materijal, od svega što smo znali tada bila je ta jedna usmena izjava da je tada sklopljen ugovor, odnosno da će sklopiti ugovor za cenu od 175 miliona, ali “za sve”. Iako mi nismo znali šta je to sve, ni šta je bilo ono pre toga. Dakle za sve „ključ u ruke“. Međutim, to nismo dobili nigde napismeno. Ti osnovni elementi ugovora, taj neki “terms sheet” mi nismo dobili ni u kakvom obliku

B92: ALI ČEKAJTE, VI STE PREDSTAVNIK DRŽAVE SRBIJE U RTB BORU I VI NE ZNATE NIŠTA U TOM TRENUTKU O NAJVAŽNIJEM PROJEKTU KOJI SE REALIZUJE?

Grbin: Direktor nam nije, odnosno poslovodstvo nam nije prezentovalo nikakav materijal. Nama, članovima Upravnog odbora i članovima Skupštine. Nisu nam prezentovali ... osim te blanko odluke, nisu nam dali nikakav materijal.

B92: JESTE LI VI UPOZORAVALI VLADU U KOJOJ JE DS IMALA PREMIJERA I NAJZNAČAJNIJA JE BILA U VLADI- JESTE LI UPOZORAVALI VLADU NA TO ŠTA SE DEŠAVA U RTB BORU?

Senić: A zašto smo mi trebali da upozravamo Vladu kada je Vlada donosila odluke o tome da se novac daje. Dakle, vlada je propisivala načine i kriterijume kako je finansiran taj projekat i kako će se finansirati taj projekat. Dakle, Ministarstvo ekonomije nie ništa radilo na svoju ruku, bez odluke ili saglasnosti Vlade.

B92: ALI ONDA JE ODGOVORNOST ZA SVE ŠTO SE DEŠAVA I NA DEMOKRATSKOJ STRANCI KOJA JE BILA GLAVNA U PROŠLOJ VLADI?

Senić: Kontrolu je vršilo ministarstvo ekonomije

B92: ALI VAS PITAM DA LI JE ODGOVORNOST I NA DEMOKRATSKOJ STRACI

Senić: Da li je ministarstvo ekonomije izveštavalo celu vladu o procesu realizacije te investicije. Ja zaista ne znam

Grbin: Tražio sam mišljenje od Ministarstva ekonomije

B92: U VEZI SA?

Grbin: U vezi sa Topionicom, u vezi sa glasanjem o Topionici. Dobio sam mišljenje da je Vlada potpuno... Ministarstvo i Vlada da su potpuno upoznati sa projektom. Da je Vlada donela više odluka i zaključaka koji idu u pravcu izgradnje Topionice i potpisivanja ugovora i da je to sve kako treba.

Ivan Grbin imenovan je za predsednika Upravnog odbora matičmnog preduzeća RTBa u februaru 2010, kao predstavnik državnog kapitala. Međutim, on je smenjen 8 meseci kasnije pošto je bio i predsednik Upravnog odbora fabrike IPM iz Majdanpeka. Zvanično obrazloženje bilo je da je u sukobu interesa, odnosno da ne može da bude u dva uprava odbora istovremeno. Iako bi Upravni odbor matičnog preduzeća trebalo da bude prva kontrola poslovanja ove društvene kompanije, mesto predsednika odbora već tri godine je upražnjeno. Novog predstavnika nije postavila ni vlada Mirka Cvetkovića, ni aktuelna vlada Ivice Dačića.

B92: DA LI VAM IZGLEDA DA DRŽAVA PRAKTIČNO NIJE ZAINTERESOVANA DA IMA BILO KAKVU KONTROLU U RTBu?

Grbin: Pa znate kako, ne bih rekao da nije zainteresovana, ali možda na izvestan način nije zainteresovana... prosto na taj formalni način, kako bi to trebalo da ide preko Upravnog odbora, na taj način očigledno se kontrola ne sprovodi kako bi trebalo

B92: ZAR TO NIJE JEDNA APSURDNA SITUACIJA SADA – VLADA JE DOZVOLILA, ODBORILA NOVI INVESTICIONI CIKLUS U BORU OD 2009, DOZVOLILA JE BORU DA SE ZADUŽUJE ZA NEKOLIKO STOTINA MILIONA EVRA, A PRAKTIČNO NEMA PREDSEDNIKA UPRAVNOG ODBORA, KOGA ONA TREBA DA POSTAVI?

Grbin: Ne znam šta da kažem. Eto, takva je situacija

Osim Grbina koji je bio postavljen za predsednika Upranog odbora RTBa, kao predstavnike državnog kapitala Vlada je februara 2010. godine imenovala još četiri člana Odbora. Svi oni bili su članovi stranaka koje su tada činile vladajuću koaliciju: Dalibor Orsovanović, potpredsednik Opštinskog odbora DS u Boru, Dragan Žikić član Glavnog odbora SPSa, Nenad Vušović, član URS, i Miodrag Dimitrijević, koji je u to vreme bio član SPO). U Upravni odbor zatim su imenovani i članovi iz samog RTBa. Grbin međtuim kaže da i za vreme dok je bio na čelu Odbora nije mogao da kontroliše poslovanje ovog preduzeća.

Grbin : Zato što je taj Upravni odbor posmatran kao jedno telo koje je samo trebalo da bude ovako, da kažem “protočni bojler “ za donošenje odluka. Ne mogu da kažem da smo mi na neki način aktivno učestvovali u kreiranju tih odluka i u kreiranju poslovanja preduzeća. To je jedan razlog, drugi razlog je taj što su mogu da kažem članovi Upravnog odbora uglavnom, svi zapravo osim mene, bili iz grada Bora i to je na neki način njih činilo manje nezavisnim u ponašanju i donošenju odluka u tom upravnom odboru

B92: ŠTA TO ZNAČI KADA KAŽETE MANJE NEZAVISNIM?

Grbin: Pa Bor je malo mesto, a RTB je velika kompanija za takvo mesto. I onda ovaj onda prosto ti ljudi su na razne načine kroz svoj život isprepletani i u poslu sa RTB Borom i onda mi se čini da tu se jednostavno ne mogu poslovanje preduzeća da gledaju nezavisno bez ikakvog uticaja te lokalne sredine

Kontrolu trošenja novca za izgradnju novih fabrika u RTBu, nema ni Upravni odbor Topionice, zavisnog preduzeća RTBa u kojem se grade nove fabrike.

B92: KO KONTROLIŠE TU INVESTICIJU?

Senić, predsednik UO TIR: Po mojim saznanjimaMinistarstvo privrede i direktor, tj. rukovodstvo Holdinga

B92: ZNAČI ONI KOJI SU ODLUČIVALI O TOME DA SE POČNE PROJEKAT ONI SAMI SEBE KONTROLIŠU?

Senić: Da i odgovaraju organima svoje zemlje za svoj rad

B92: ZAŠTO SEDITE U TOM UPRAVNOM ODBORU AKO NE MOŽETE DA UTIČETE NA GLAVNI PROJEKAT KOJI SE TAMO RADI I KONTROLIŠETE KAKO SE TROŠI NOVAC?

Senić: Nas je delegiralo Mministarstvo ekonomije i Mministartsvo ekonomije nam je uzelo ovlašćenja za praćenje realizacije investicie. Tako da ako me je već, mene lično, sada govorim u svoje ime, ako me je već ministarstvo ekonomije delegiralo ili poslalo da vršim kontrolu poslovanja, ja to radim u skladu sa njihovim zahtevima

Izgradnju Topionice i Fabrike sumporne kiseline u RTB Boru, koja je najavljivana kao državni projekat koji trebalo da obezbedi da ova kompanija počne da posluje pozitivno i donosi novac u budžet, prema analizi Insajdera mogli bi na kraju, da plate svi građani Srbije. Rate kredit koji je RTB podigao za finansiranje ovo projekta na naplatu stižu početkom naredne godine, kada je, prema planu, trebalo da počnu da rade I nove fabrike, čija izgradnja međutim kasni. Iako je generalni direktor RTBa Blagoje Spaskovski od početka radova trvdio da sve ide predviđenom dinamikom i da će nova Topionica i Fabrika sumporne kiseline biti završene do kraja 2013 godine, u avgustu ove godine priznao je da će projekat biti završen tek u drugoj polovini 2014. godine.

Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor, 20. maj 2011: Moj zadatak nije da ispoštujem rok nego da skratim rok. Ja vas uveravam, upamtite, neka neverne Tome usnime ovo i neka sačuvaju i da tamo pre isteka treće godine kažu: “Gle’ stvarno, pa ništa nije slagao”

Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor, 5. avgust 2013: Lepa je stvar da sve ovo bude gotovo do sredine sledeće godine, ali ja sebi neći zameriti I ako bude mesec kasnije, dva meseca. Čovek krene da pravi kuću pa se ne useli u trenutku kada je rekao. Ja sa ovim ne bežim od rokova, ali približavam stvari realnosti.

Istraživanje Insajdera pokazalo je kako su i prethodna i aktuelna Vlada Srbije odobravala nova zaduživanja RTB Boru praktično bez ikakve kontrole trošenja sredstava i opravdanosti ulaganja. U isto vreme država je tolerisala što ova kompanija ne plaća svoje obaveze, otpisivala dugove ili umesto nje iz budžeta plaćala doprinose. Osim toga, dug RTBa prema državi I državnuim preduzećima od više od 600 miliona evra, trebalo bi da bude pretvoren u državni kapital u ovom, sada društvenom preduzeću, I tako praktično oprošten. Kako su prethodnih godina kupovane mašine u RTBu u kojem se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, zašto je ova kompanija davala donacije za sređivanje aerodromske pise u Boru, ili ulagala milione evra u rekonstrukcije hotela, gledaćete u narednoj epizodi Insajdera.