Srpsko-arapska posla, transkript prve epizode

Od proizvodnje čipova, vojnog naoružanja koje proizvodimo za Arape, njihovog ulaganja u poljoprivredu, turizam, kulturu, bankarstvo... U prethodnih pet godina, u okviru srpsko arapske saradnje, počela je izgradnja Beograda na vodi.

Jedina arapska investicija koja je potpuno realizovana jeste Er Srbija.

Er Srbija nastala je  iz nacionalne aviokompanije JAT. Od 2014.godine, 51 posto Er Srbije je u vlasništvu države Srbije, a 49 posto je u vlasništvu arapske kompanije Etihad.

Građani Srbije već pet godina slušaju potpuno različite tvrdnje kada je u pitanju ugovor sa Etihadom i poslovanje Er Srbija. Od informacija da će strateško partnerstvo sa Etihadom dovesti Srbiju do toga da bude lider u regionu, da je to sada kompanija koja posluje pozitivno - do tvrdnje da je sve sporno kada je u pitanju ugovor sa kompanijom iz UAE i da je ugovor štetan za državu Srbiju.

Prava slika u ovom trenutku nikome nije poznata osim rukovodstvu Er Srbije, predstavnicima vlasti i Etihadu. Iako je u pitanju kompanija koja je u većinskom vlasništvu države Srbije i činjenica je da se svih ovih godina u nju ulaže novac građana Srbije, svi oni koji su dužni da odgovore na pitanja zatvoreni su za bilo kakve informacije koje bi mogle da objasne pravo stanje u kome se kompanija nalazi. 

Prema potpisanom ugovoru predviđeno je da država investira u Er Srbiju do kraja 2016. godine. Zato je važan finansijski izveštaji  za 2017. koji će biti javni dokument tek od jula, kada će se znati da li je ova kompanija profitabilno preduzeće ili je država Srbija uložila  10 puta više od Etihada a na kraju dobila kompaniju koja finansijski posluje lošije od nekadašnjeg JAT-a.

Na osnovu istraživanja novinara redakcije Insajder, dostupnih informacija, izveštaja i analize dokumenata, činjenice su sledeće:

2013. kada se potpisuje ugovor JAT je kompanija koja postoji 86 godina, Etihad 10 godina.

Etihad je pozajmicu od 40 miliona dolara pretvorio u vlasništvo od 49 odsto kompanije Er Srbija.

Srbija je za ovih pet godna u zajedničku kompaniju uložila na razne načine nekoliko puta od Etihada. Dok je Etihad zajedničkoj firmi dao kredit od oko 100 miliona dolara koji sa kamatom mora da se vrati, davanja Srbijesu bespovratna.

Činjenica je da Er Srbije jeste napravila određen uspeh u odnosu na poslovanje JATa - preduzeća koje je bilo u dugovima i na ivici bankrota.

Od 2013. godine broj destinacija jeste veći, uveden je direktan let iz Beograda za Njujork,  povećan je i broj putnika.

Umesto starih boinga, Er Srbija koristi novije Erbas avione prosečne starosti deset godina, ali ih iznajmljuje. Nema nijedan od tih aviona u vlasništvu. Naručeno je deset novih koji treba da stignu, prema najavama, ove godine.

Tačan broj potpisanih ugovora nikada nije zvanično otkriven, broj se kreće od 5 do 13, a na sajtu vlade objavljena su samo dva ugovora, plus jedan aneks. O ostalim ugovorima ne zna se ništa - zvanično. Nezvanično, zna se puno toga.

Er Srbija jeste poslovala pozitivno, ali prema analizi finansijskih izveštaja rezultat je samo formalno takav jer se kao prihod računa davanje države Srbije što nikako nije prihod, odnosno to kompanija nije zaradila, već je dobila bespovratno od Srbije.

Posle svega postavlja se pitanje da li je ugovor sa Etihadom bio najbolje rešenje da  se spasi JAT ili su u pitanju neka druga srpsko-arapska posla koja će, na kraju,  jednoj strani doneti korist, a drugoj štetu. Detalje o svemu ovome gledaćete u naredne tri emisije Insajder.

 „SRPSKO ARAPSKA POSLA“

U vreme potpisivanja međudržavnog sporazuma između Srbije i UAE u februaru 2013. godine, koji je bio osnov za kasnije potpisane ugovore u koje spada i strateška saradnja sa Etihadom, premijer je bio Ivica Dačić, prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, Siniša Mali, danas predsednik nadzornog odbora Er Srbije , tada savetnik prvog potpredsednika vlade ali potpuno nepoznat široj javnosti, ministar finansija i privrede bio je Mlađan Dinkić a ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić.

Svi oni, odbili su, posle nekoliko meseci pokušaja, dopisa i vise od 100 poziva, razgovor za Insajder. Bila je to prilika da objasne odluke koje su donosili u ime države, da odgovore na činjenice koje smo utvrdili tokom višemesečnog istraživanja i da argumentima i dokazima možda ubede građane da su donosili ispravne odluke kada je u pitanju Er Srbija.

U međuvremenu, dok s jedne strane izbegavaju da odgovore na konkretna pitanja, koristili su svaku priliku da javno tvrde da je u pitanju najbolji ugovor koji je mogao da bude napravljen.

Mlađan Dinkić, 2013:

„Ovo je veliki dan za Srbiju ovo je događaj od nacionalnog značaja Srbija je dobila snažna krila, da je neko pre godinu dana mogao da zamisli da ćemo ovakvog partnera dovesti za naš posrnuli JAT koji ma prastare avione, niko ne bi verovao“

Ivica Dačić, 2014:

„Iako su se vlade još od 2003. godine suočavale sa gubicima JAT-a koji su prosečno godišnji bili 35 miliona evra. Tek ova Vlada je uspela da privatizuje tu kompaniju“

Nebojša Stefanović, 2016:

„Danas Er Srbija funkcioniše neuporedivo bolje nego što je funkcionisao JAT u svakom periodu u poslednjih 10 godina i imamo situaciju da ova firma sada ostvaruje pozitivne rezultate. Imamo situaciju da imate direktne letove na najznačajnije svetske destinacije i imate situaciju da u nju Vlada više ne upumpava 30, 40, 50 miliona evra godišnje“

Zorana Mihajlović, 2015:

„Kada pominjete Er Srbiju, odnosno minuse JAT-a, pa onda Er Srbije, ona je operativno počela da funkcioniše prošle godine u oktobru, dakle, prva godina njenog praktičnog postojanja. Da li mislite da je mogla za godinu dana da popravi sve ono što je Demokratska stranka godinama uništavala kroz JAT?“

Aleksandar Vučić, 2013:

„Kako to da niko nije izašao da kaže – pa, svaka vam čast, ljudi, 50 miliona evra smo godišnje gubili na JAT. Da, biće otpušteno ili biće socijalni program za 300 ljudi, ali će biti zaposleno 100 ili 200 ljudi i više od toga, ali ćemo imati 50 miliona evra dobitak i sa 50 miliona evra gubitka imaćemo 50 miliona evra dobitak za samo godinu dana. To nije dovoljno da kažete – čekajte, ovo je dobra vest, ovo je nešto čime možemo da se ponosimo svi zajedno.“

Činjenica je da je JAT bila kompanija u dugovima, poslovala sa gubitkoma koja je istovremeno svakoj vlasti  bila politički plen. Do 2012. godine propala su dva pokušaja privatizacije - nije mogao da se pronađe strateški partner. JAT godinama nije ulagao u kupovinu aviona, a stanje flote bilo je takvo da je osnovno funkcionisanje kompanije bilo dovedeno u pitanje. Istovremeno, država je morala da garantuje za desetine miliona evra komercijalnih kredita koje je JAT uzimao od banaka. Od 2008. godine kada počinje i svetska kriza, JAT iz godine u godinu pravi velike gubitke pa i do 30 miliona evra godišnje.

Krajem novembra 2012 kao jedan od, kako će se ispostaviti, poslednjih pokušaja da se osmisli biznis plan i izbegne praktično bankrot JAT-a bila je odluka Vlade Srbije da formira Radnu grupu  za „analizu stanja i pripremu predloga mera za stabilizaciju i oporavak kompanije Jat Airways“.

Velibor Slavuj bio je jedan od članova radne grupe koja je rad završila u februaru 2013. godine. Početkom maja iste godine postavljen je za izvršnog direktora JAT-a za saobraćaj. Na toj funkciji je ostao do septembra 2013. kada je u kompaniju došao menadžment Etihada. U razgovoru za Insajder Velibor Slavuj kaže da kompanija Er Srbija, koja je nastala iz JATa, jeste napravila pomak ali da je to bilo moguće i bez Etihada da je država Srbija bila spremna da i JATu pomogne na isti način

Velibor Slavuj: Ubeđen sam da bi JAT sa onim što je Er Srbija dobila kao podršku od Vlade Republike Srbije, da bi JAT bez Etihada napravio značajno bolji rezultat. Sve ono što smo mi tražili kao pomoć nacionalnom avio - prevozniku oni su dobili i dobili su značajnije više. Ako to što su oni dobili recimo probate da fingirate na prethodno poslovanje, doći ćete u situaciju da JAT uopšte nije napravio gubitak nego da je bio pozitivan.

Osim što je bio na funkciji izvršnog direktora JAT-a u godini kada Etihad ulazi kao strateški partner, Velibor Slavuj je pilot, kapetan i instruktor koji je tokom 90tih bio u rukovodstvu JAT-a. Od 2006. do 2012. bio je direktor Er Indije za uvođenje standarda u proceduri letenja.  U Indiji radi i danas odnosno vratio se tamo posle odlaska iz JAT-a 2013 godine.

Vlada Srbije usvojila predlog koji je radna grupa za oporavak JATa izradila a koji se u suštini nije mnogo razlikovao od mera koje će Vlada samo nekoliko meseci kasnije prihvatiti kao rešenja za JAT- koja nudi Etihad.

Velibor Slavuj: Po sastavu te grupe i načinu rukovođenja te grupe najveći uticaj je imao gospodin Mlađan Dinkić, znači njegovo ministarstvo je imalo najveći uticaj na tu grupu, ali da se vratimo, ja doživljavam formiranje te grupe kao izuzetno pozitivan momenat, ne zato što sam ja bio član grupe, nego, kažem, jedan signal da definitivno jedna Vlada dolazi na ideju da nešto sistematski treba da se uradi, da se donese neka strategija

Međutim u februaru 2013 . kada Vlada usvaja zaključak kako da pomogne jatu, potpisan je i međudržavni sporazum između Srbije i UAE . Taj sporazum nije predviđao partnertstvo JATa i Etihada ali je bio osnov za sve ugovore koji su kasnije potpisani. Prema istraživanju Insajdera, u periodu kada radna grupa završava rad, članovi radne grupe nisu obavešteni za plan koji, kako se ispostavilo, već tada postoji da Etihad postane strateški partner JATa.

Velibor Vukašinović, V.D. generalnog direktora 2013. godine: Uopšete nije pominjano na Radnoj grupi da mi imamo bilo kakve pregovore sa Etihadom koji su se odvijali iza ostvari leđa radne grupe ili bez saznanja radne grupe. Negde krajem 2012. godine ja pišem jedno pismo, vrlo nezadovoljan zato što vidim da ne postoji nekakava ozbiljna aktivnost, vrtimo se u krug

Insajder: Kome?

Velibor Vukašinović: Generalnom sekretarijatu Vlade napisao sam pismo nakon izvesnog vremena sam pozvan i rečeno mi je, ti ćeš biti direktor JATa novi.

Insajder: Ko vas zove posle tog pisma, ko vas zove na sastanak?

Velibor Vukašinović: Zove me konkretno saradnik prvi saradnik Aleksandra Vučića zove me u Vladu i on mi kaže, ti ćeš biti. Jer je preko njega i išla čitava stvar. To je generalni sekretarijat Vlade sve. On mi je rekao da su negde doneli odluku da ću ja taj posao u nastavku raditi. Još uvek ja ne znam

Insajder: Kao kadar Srpske napredne stranke ili kako ?

Velibor Vukašinović: Kao čovek koga je Srpska napredna stranka izabrala za to.

Vukašinović je imenovan za vd generalnog direktora JATa u aprilu 2013. Kao direktor potpisao je ugovor sa Etihadom i smenjen je samo nekoliko meseci kasnije. Od 2004. do 2009. Vukašinović je bio direktor Sektora za sigurnost i nadzor vazdušnog saobraćaja u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Srbije. Bio je probni pilot u vazduhoplovnoj industriji UTVA u Pančevu, kao i glavni savezni vazduhoplovni inspektor SR Jugoslavije. Bio je i član borda direktora Evropske agencije za bezbednost civilnog vazduhoplovstva.

Velibor Slavuj koji je u trenutku potpisivanja ugovora sa Etihadom, izvršni direktor JATa, a u nacionalnoj kompaniji je radio duže od 30 godina, kaže da JATu nije bila potrebna kompanija zbog imidža a na kraju je tako ispalo, zahvaljujući, kako kaže,  izjavama predstavnika države.

Velibor Slavuj: JAT je napolju uvek imao i važio je za ozbiljnog nacionalnog avio - prevoznika. Mora da vas podsetim da je JAT bio jedna od najbezbednijih kompanija na svetu po standardima kako to svet radi - da mi nikad nismo dobili primedbu, a u najvećim kompanijama sveta danas rade JAT-ovi stručnjaci, kao što rade i u Erbasu i u Boingu, tako da ta priča negativnog brenda meni nije prihvatljiva.

U dugoj istoriji koju je imao JAT najznačajniji podaci su da je nacionalna avio kompanija počela sa radom kao akcionarsko preduzeće Aeroput 17. juna 1927 . Tokom 30-tih godina kompanija je spadala  u red razvijenih kompanija u Evropi. 1. aprila 1947. Godine Aeroput je  nasledila kompanija Jugoslovenski aerotransport. JAT je bio kompanija koja se neprestano razvijala, a od 1970 uveden je dugolinijski saobraćaj.

1985. Jat je bio prva kompanija u Evropi koja je kupila u to vreme najmodernije avione Boing 737-300.

Tokom 80-tih godina kompanija je prevozila 5 miliona putnika godišnje i letela na 80 destinacija na pet kontinenata . Početkom rata na prostorima bivše Jugoslavije 1992. obustavljen je sav međunarodni saobraćaj zbog sankcija Ujedinjenih nacija. Do 2000. godine uz povremeno i kratko obnavljanje letova, flota je više bila prizemljena nego što je letela.

Nakon demokratskih promena 2000. godine često se govorilo o dugovima, predlagani su različiti načini razvoja i formirane razne grupe koje su trebale da razmotre kako je moguće oporaviti kompaniju. Odlukom Vlade Srbije 2008. Godine, JAT koje je tada javno preduzeće  postaje zatvoreno akcionarsko društvo JAT Airways  odnosno vlasnik postaje država.

Na primedbe da je Vlada koju je vodila DS dozvolila da JAT postane kompanija na ivici bankrota, odgovorni iz tog perioda kažu da to nije tacno i da je situacija 2012 u JATu bila takva jer je svetska kriza pogodila avioindustriju u celom svetu a ne samo u Srbiji.

Goran Radosavljević od 2008. do jula 2012. godine bio je državni sekretar u Ministarstvu finansija, a potom savetnik u Fiskalnom savetu do decembra 2012.

Goran Radosavljević: Tačno je da se na kraju 2012. u finansijskom smislu kompanija nalazila u lošem stanju, tražio se strateški partner, propao je bio jedan tender, kasnije je bio propao još jedan, ako se dobro sećam, tako da imali ste mnogo veće avio kompanije u svetu koje su u tom trenutku izlazile sa tržišta ili su se prodavale.

Radosavljević, međutim, kaže da je sve to dovelo do toga da bude sužen prostor za pregovore. Tako je, prema njegovoj oceni, Srbija sa Etihadom pregovarala ono što može, a ne ono sto a želi.

Goran Radosavljević: Vi ulazite u neku priču da napravite kompaniju koja će biti profitabilna i ako ste 5 godina dali neke subvencije to vas je koštalo mnogo, da u narednih 10, 15, 20 godina to bude stabilna priča. I mi vidimo da sada već boga mi 4, 5 godina teče i da kompanija nije stala na noge i da se postavlja pitanje šta će biti dalje. Mi nismo prodavali zlatnu koku, mi smo prodavali firmu gubitaša u koju ste mogli da stavite još 100 miliona, vi kao država, i niste bili sigurni da će to na kraju da vam vrati te pare.

Inicijator prodaje JAT a odnosno ulaska firmi iz UAE u Srbiju bio je Mlađan Dinkić koji je imao funkciju u svakoj Vladi od 2001. do 2013.

U vreme kada su bili opozicija tada kao poslanici Srpske radikalne stranke sa skupštinske govornice su poručivali da će kada dođu na vlast Mlađan Dinkić odgovarati za sve...

Aleksandar Vučić, 2006: Doneo sam vam danas da vam pokažemo dres koji će Mlađan Dinkić da nosi. Dakle poklanjam ga gospodinu ministru da ga uskoro u tome odvede, a evo je zvuk koji će uskoro da se čuje za Mlađana Dinkića…

Posle promene vlasti Mlađan Dinkić postaje u vladi Ivice Dačića ministar finansija i privrede ali dobija i specijalan status i počinje da se pita za sve sto se odnosi na srpsko arapske odnose.

Mlađan Dinkić, 2012: Šeik Muhamed je vrlo zainteresovan za ulaganje u srpsku poljoprivredu i mi smo se dogovorili da idemo sa zajedničkim ulaganjima. Krenućemo sa međudržavnim sporazumom o saradnji u oblasti poljoprivrede i agroindustrije i očekujemo zajdnička ulaganja koja će pre svega biti inicirana sa njihove strane u vrednosti od nekoliko stotina miliona evra.

U oktobru 2012. kao najveći diplomatski uspeh Vlade SPSa i SNSa predstavljena je prva poseta tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića i ministra finansija Mlađana Dinkića Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Praktično, Emirati gotovo preko noći postaju veliki prijatelj i saradnik Srbije.

Ujedinjeni Arapski Emirati podržali su NATO bombardovanje 1999. godine, a diplomatski odnosi između dve zemlje na nivou ambasadora obnovljeni su tek 2007. godine. Situacija se značajno pogoršala godinu dana kasnije kada je sredinom 2008. UAE postala prva arapska zemlja koja je priznala Kosovo, a do pomaka nije došlo sve do 2012.

U medijima je kao najzaslužniji za posetu srpske delegacije Emiratima predstavljen Mlađan Dinkić uz komentare da od ranije ima kontakte sa investitorima iz ove zemlje. Da potencijalna saradnja može da ide daleko nagoveštavala je činjenica da je srpsku delegaciju primio šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan.

Šeik Muhamed je princ prestolonaslednik Abu Dabija i de fakto vladar ovog Emirata. Zvanično je zamenik vrhovnog komandanta oružanih snaga UAE. Nalazi se na čelu Saveta za ekonomski razvoj Abu Dabija čiji je jedan od glavnih zadataka pokušaj ulaganja sredstava ovog Emirata koji leži na izvorištima nafte i gasa u različite privredne grane širom sveta.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić koji je tada bio i ministar odbrane saopštio je da se u Abu Dabiju razgovaralo o mogućnostima plasmana srpskog oružja i municije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zajedničkim projektima za razvoj i proizvodnju raketnih sistema i supersoničnih trenažnih aviona. Vučić je već tada naglasio da je sa šeikom razvio prijateljske odnose.

Aleksandar Vučić, 2013: Bio sam pozvan na taj ručak, on je bio iznenađen jer nisam tražio ništa. Razgovarali smo o istoriji, geografiji, filozofiji, on je veoma obrazovan čovek i veoma ozbiljan čovek i to je ono što ga je zainteresovalo. Ukazao mi je veliku čast i lično me otpratio do sobe, a to je kilometar u hotelu koji je on napravio i vredi 4,5 milijardi vredi samo taj jedan hotel.

U trenutku uspostavljanja saradnje između Srbije i UAE , glavna tema bila je ulaganje u vojnu industriju. S tim u vezi, jedan od najvažnijih ljudi koji su prema brojnim napisima medija bili kontakt šeika Muhameda sa predsednicima balkanskih zemalja, bio je Muhamed Dahlan.

Dahlan je palestinski političar odnosno kako ga predstavljaju, vođa opozicije, rival palestinskog predsednika Mahmuda Abasa. Dahlan je 2011. praktično proteran iz Palestine nakon što ga je predsednik Abas optužio za korupciju i saradnju sa Izraelom. Dahlan od 2011.  živi u azilu u UAE. U Srbiji je predstavljen kao savetnik šeika Muhamed, a može se videti i na snimcima koje su kamere zabeležile tokom posete šeika Beogradu. Cela Dahlanova porodica dobila je srpsko državljanstvo 2013. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić u martu 2013. uručio je Dahlanu Orden srpske zastave drugog stepena za zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Od 2014 kako je objavio BIRN od državne kompanije DIPOS iznajmljuje vilu na Dedinju.

Intenzivna saradnja između Srbije i UAE počinje početkom januara 2013. Te godine sledi serija poseta i najava projekata o saradnji Srbije i UAE. Zvaničnici se sastaju gotovo na mesečnom nivou.  Šeik Muhamed dolazi nekoliko puta u Srbiju, Aleksandar Vučić odlazi nekoliko puta u Abu Dabi . Tokom posete Srbiji, šeik obilazi Karađorđevo, Kopaonik, Crvenu Zvezdu a za Vučica navodi „moj brat Aleksandar“. Iz Emirata stižu tri blindirana automobila marke Mercedes GL 500 kao poklon Vladi Srbije

Kada je 2013.godine objavljena vest da će Etihad postati strateški partner JAT-a, ova aviokompanija važila je za kompaniju koja ima najbrži rast u svetu. Etihad Ervejz osnovan je 2003. godine ukazom šeika. Samo godinu dana kasnije Etihad je naručio Boing i Erbus avione u vrednosti od 8 milijardi dolara.

Etihad je nacionalni avioprevoznik i druga najveća aviokompanija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, posle Emirejts. Pre potpisivanja ugovora sa nekadašnjim JATom Etihad je 2011. postao vlasnik 29, 21 odsto deonica nemačkog Er Berlina. Usledilo je uzimanje manjinskih paketa u Er Sejšelima u kojima je kupljen udeo od 40 odsto, Er Lingus 2, 9 odsto i udeo u australijskoj kompaniji Virgin od 10 odsto.

2013 paralelno sa ulaskom u JAT, Etihad je postao suvlasnik i 24 odsto indijske kompanije Jet Ervejs, kao i male švajcarske kompanije Darvin Erlajn sa udelom od 33, 3 odsto.

U avgustu 2014. Etihad je preuzeo 49 odsto akcija italijanske nacionalne kompanije AlItalija za kako je procenjeno 560 miliona dolara.

Kako se ispostavilo ovakva ekspanzija nije dala željene rezultate. Sredinom 2017. objavljeno je da je Etihad prethodne godine napravio gubitak od čak 1,8 milijardi dolara.

Prvo je 2017. bankrotirao Er Berlin i prekinuo sve operacije, a flotu i slotove i pilote su preuzeli Lufthanza i Easy Džet.

Alitalija je proglasila bankrot u maju 2017 i pred prodajom je.

Prošle godine Etihad je prodao i Darvin koji je prethodno bio preimenovan u Etihad Regional.

Od svih investicija u Evropi, Etihad je zadržao udeo samo u Er Srbiji.

U poslednjih mesec dana aktuelna je priča o tome da li Etihad izlazi iz Er Srbije i šta će biti sa kompanijom. Predstavnici vlasti tvrde da ništa od toga nije tačno. Ono što međutim jeste tačno to je činjenica da se ove godine završava petogodišnji ugovor koji nije objavljen javno, a prema nacrtu koji je pre 4 godine objavio BIRN, ugovor o uslugama podrške Etihad menadžmenta oročen je na 1. januar 2019 i automatski se produžava na još 5 godine osim ako, kako se u nacrtu ugovora navodi, Etihad pisanim putem ne obavesti Er Srbiju do 1. jula 2018 da želi da raskine ugovor o uslugama pružanja podrške.

Velibor Slavuj: Mi smo praktično ne dali većinski menadžment, nego apsolutni menadžment partneru, bez ikakve mogućnosti da utičemo na odluke partnera. I dalje mislim da odluka o strateškom partnerstvu sa Etihadom je bila dobro odluka, ali realizacija te odluke sa naše strane je bila loša.

Od najave Mlađana Dinkića tadašnjeg ministra finansija u martu 2013.godine da JAT dobija strateskog partnera, pa do potpisivanja ugovora sa Etihadom prošlo je svega četiri meseca.

Velibor Slavuj: Zvanično JAT je vodio pregovore, JAT uopšte nije učestvovao u pregovorima. Mi nismo učestvovali u tim pregovorima, niti smo imali detalje tih pregovora sve do negde kraja jula meseca, praktično negde pre potpisivanja. Mislim da ta ideja Vlade...

Insajder: Šta to znači – stavljeni ste potpuno pred svršen čin?

Velibor Slavuj: Tako je, da. Da, da. Potpuno ste u pravu. Mislim da ta ideja Vlade koja je bila nesporno dobra, ja opet kažem - apolitično to pričam. To je prva Vlada u tih 20-ak godina koja je ozbiljno pokušala da reši pitanje nacionalnog avio- prevoznika. Ali mislim da... moje mišljenje da ljudi koje je Vlada odabrala da vode taj projekat su taj projekat jako loše uradili.

Vukašinović je kao VD direktora jata otišao na jedan sastanak u Abu Dabi ali kaže da nije dobio uvid u njihovo poslovanje iako je na to imao pravo jer je Etihad strateški partner u zajedničkoj kompaniji.

Vladimir Vukašinović: To je bilo već odlučeno na tom nivou ja nisam dobio na uvid, ja sam želeo detaljnije da vidim koja je organizaciona struktura, vi radite posao i morate da znate kako će čitava ta stvar izgledati. U šta uvaljujete sve te ljude.

Osnovni ugovor, tj okvirni ugovor o transakciji rukovodstvo JAT-a dobija nedelju dana pred potpisivanje, odnosno tek 23. jula 2013. Pravni tim tada nacionalne aviokompanije izneo je , prema istraživanju Insajdera, brojne primedbe u pokušaju da zaštiti i JAT, ali i poziciju države u ovom poslu.

U primedbama na nacrt ugovora do kojih došao insajder, pravni tim navodi:

 „Smatramo da bi JAT Ervejz uz finansijsku pomoć predviđenu ovim Ugovorom i uz sve pogodnosti koje se nude kao što su popust na usluge Aerodroma i cene goriva uspešno poslovao i bez strateškog partnerstva sa Etihadom u obliku kako je predviđen predloženim dokumentima“.

Velibor Slavuj: Govorim vam o momentu kada mi već dobijamo prve draftove ugovora i kad imamo mogućnost da kao bord razmatramo šta taj ugovor sadrži.

Insajder: A imate samo sedam dana do potpisivanja za nešto što je jako kompleksan posao?

Velibor Slavuj: Kako za koji, za neke ugovore smo imali i manje dana. Tim je vodio Siniša Mali, ja sad par ljudi imena ne mogu da se setim, to su njegovi neki pomoćnici, ovaj stručni deo ugovora mislim da nije bilo dobro, da nisu angažovani ljudi koji su, da kažemo stručnjaci u tom delu posla i koji su mogli svojim savetima da pomognu.

Takođe prema mišljenju pravnog tima je odredba koja govori o tome da Etihad ulaže do 100 miliona dolara. Kako navode to je uopštena jer nema nikakvih detalja koliko tačno Etihad treba da uloži.

 „Ne vidimo koja je povoljnost zajmova koje nudi Etihad uz sva obezbeđenja u odnosu na druge zajmove koje dobijamo od banaka sa kojima poslujemo“, konstatuje se u ovim primedbama jer u ugovoru nisu navedeni uslovi pod kojima Etihad daje pozajmicu.

Vlada Srbije , kako se ispostavilo, izabrala je advokatsku kancelariju Karanovic Nikolić da zastupa JAT i državu u poslu sa Etihadom. Oni su odbili razgovor za Insajder.

Pravni tim JATA 2013. godine u primedbama na nacrt osnovnog ugovora navodi da  se predstavnici te advokatske kancelarije ponašaju kao zastupnici Etihada a ne JATa.

Velibor Slavuj: Jeste, Karanović - Nikolić gde smo imali čak i komentar da su jako obimni materijali, da su na engleskom, da nećemo da stignemo da to pročitamo, da se ne mučimo, da to potpišemo, što je bilo, normalno, neprihvatljivo i apsurdno. Da naš advokat nam savetuje da ne pročitamo nego da potpišemo, znate.

U takvim okolnostima i tumačenju ugovora u minut do 12, tadašnji vd generalnog direktora Velimir Vukašinović u ime JATa potpisuje ugovor

Velimir Vukašinović: Pa nisam zadovoljan nisam potpuno zadovoljan, ali je odluka da se ulazi u strateško partnerstvo nešto što nije bila moja stvar nego je odluka Vlade, razumete. Ali mi smo od ponuđenog uradili najbolje što smo mogli.

Opšti ugovor o transakciji je zvanično pred kamerama potpisan 01. avgusta 2013.godine. U tom trenutku ne saopštava se koliko je zapravo ugovora potpisano.  U ime Vlade potpisao je tada prvi potpredsednik i ministar odbrane Aleksandar Vučić.

Međutim, prema istraživanju Insajdera ugovori koji su za javnost potpisani u Hajatu 1. avgusta 2013. su zapravo potpisani dan pre toga, za sada, nepoznatoj lokaciji. Vukašinović koji je potpisao ugovor u razgovoru za Insajder nije želeo da potvrdi gde je potpisan ugovor ali je potvrdio da jeste dan ranije.

Insajder: Gde je potpisan ugovor?

Velibor Vukašinović: U jednom rezidencijalnom objektu u Beogradu ne bih to želeo da vam kažem potpisan je dan uoči toga formalno pravno je potpisan u Hajatu 1. to je samo jedno parče papira bilo. Sporazumi su potpisani dan pre toga.

Insajder: Čekajte, kada kažete rezidencijalni objekat, znači to nije potpisano u zgradi Vlade

Velibor Vukašinović: Gledajte, to je potpisano.

Insajder: Skupila se grupa ljudi i kod nekog?

Velibor Vukašinović: Nije grupa ljudi, zvaničnika

Insajder: Ko je sve bio na potpisivanju tog dana ranije?

Velibor Vukašinović: Na potpisivanju je bilo dosta ljudi, bio je tu i predsednik Skupštine, bio ček i gospodin Dinkić koji je prethodnog dana otišao iz Vlade, bilo je dosta nekih ljudi, bili su ljudi iz Etihada, bio je Hogan, bio je vajspresident, bio je… Mi smo tu priču završili i onda je to formalno  sutradan glamurozno onako urađeno u hotelu Hajat.

Insajder: Da, ali nije malo jasno jer prema nekom našem istraživanju 1.avgusta bilo potpisivanje pred kamerama koje nije ni potpisivanje  , sve je završeno.

Velibor Vukašinović: Jeste potpisivanje nekog završnog Vlada sa ovlašćenjem nekog iz Emirata. 31. imate u zaglavlju ugovora da je 31. to potpisano imate zavodni pečat i Etihada i Er Srbije.

Insajder: Piše 1.avgust

Velibor Vukašinović: Ne piše 1. avgust. Kod mene piše 31. Mislim da li je formalno, to je taj ugovor

Insajder: Ne može da li je formalno, ja vas pitam zašto se dan ranije potpisuje u nekoj kući ugovor uveče?

Velibor Vukašinović: Tokom dana

Insajder: Tokom dana, popodne

Velibor Vukašinović: Da, tokom dana

Insajder: I ko je tada sve tu, vi, Aleksandar Vučić, Dinkić,

Velibor Vukašinović: Hogan i ja, tu je Siniša Mali, tu su ljudi koji su bitni

Insajder: Jel bio Nebojša Stefanović:

Velibor Vukašinović:Jeste

Insajder: Jel bio Nikola Petrović?

Velibor Vukašinović: Jeste

Insajder: U kom svojstvu su oni tu, stvarno mi nije jasno?

Velibor Vukašinović: Ne znam. Ne znam, to je

Insajder: Ali vi ste tada direktor JATa koji potpisuje

Velibor Vukašinović: Da jeste, al meni ambijent ne smeta. Definitivno…tu su oni koji su zaduženi za čitavu priču

Insajder: Ali što je Nebojša Stefanović tad zadužen za tu priču, što je Nikola Petrović zadužen

Velibor Vukašinović: Verujte da ne znam, mislim Nebojša Stefanović je predsednik Skupštine u tom momentu, razumete, zvaničnik neki. A Nikola Petrović ne znam zašto. 

Insajder: Pa jeste pitali?

Velibor Vukašinović: Molim

Insajder: Jeste pitali?

Velibor Vukašinović: Ne. Ali ne prisustvuju oni činu potpisivanja to se desilo u jednom ambijentu, ne samom činu potpisivanja, u jednom ambijentu koji je potpuno čist, na jednom otvorenom prostoru za jednim normalnim stolom jel tako

Insajder: To kao da ste bili na pikniku.

Velibor Vukašinović: Pa gledate, mislim da je formalno pitanje, mislim da je formalno pitanje.

U međuvremenu na sajtu Vlade objavljen je investicioni ugovor na kojem se nalazi datum 1. avgust 2013.  U ime JAT-a potpisnik je Velibor Vukašinović. Međutim na ceremoniji potpisivanja u Hajatu za stolom ugovor potpisuju Aleksandar Vučić i ispred Etihada Džejms Hogan.

Džejms Hogan bio je prvi čovek Etihada. U januaru 2016. je postavljeno pitanje da li je Hoganova strategija razvoja kompanije Etihad, koja je godinama preuzimala manje  kompanije u problemima, ispravna. Prema oceni analitičara, vlasnici iz Emirata postali su nezadovoljni visokom cenom koju je Etihad platio za ovakvo poslovanje.

Hogan se povukao iz Etihada sredinom 2017. Potpisnik je svih ugovora o partnerstvu Etihada sa Er Srbijom. Sada živi u Švajcarskoj, odbio je intervju za Insajder.

Na ceremoniji potpisivanja okvirnog ugovora u Hajatu 01. avgusta 2013 godine Hogan je  rekao.

Hogan: Ovo je veliki dan jer smo objavili početak strateškog investiranja u novu kompaniju. Može se reći da je ovo evolucija, Dane Kondić je imenovan za direktora nove kompanije, za kratko vreme moramo da razgovaramo sa zaposlenima kako bi oni bili upoznati sa tim što planiramo.

Kao generalni direktor predstavljen je Dane Kondić kadar Etihada koji u tom trenutku nije direktor već je to Velibor Vukašinović.

Problem nastaje u tome što od trenutka potpisivanja Okvirnog ugovora o transakciji, zvanično 01. avgusta 2013. okvirnog ugovora o transakciji, zapravo počinje prelazni period u kojem je  31. decembar iste godine predviđen kao datum zatvaranja procesa. To znači da je u prelaznom periodu kompanija koja je samo promenila ime u Er Srbija i dalje u vlasništvu države sto posto, a da će Etihad uplatiti pozajmicu od 40 miliona dolara koju će pretvoriti u 49 posto vlasništva na kraju godine.

Sve detalje o takvoj transakciji gledaćete u sledećoj emisiji ali ono sto jeste sporno to je činjenica da bez obzira na sve to, Etihad prema drugom, menadžerskom ugovoru , preuzima rukovođenje JAT-om odmah dan posle potpisivanja 01. avgusta iako na to nisu imali pravo.

Vladimir Vukašinović: Tog 2. avgusta uveče sam imao izuzetno neprijatan razgovor sa Denijem Kondićem, rekao sam da ću sutra podneti ostavku i to javno, jer me onemogućio, čak me onemogućio u slanju mailu u obaveštavanju svih. Imate mail svi, generalni direktor vam se obraća, on je mene onemogućio u svemu tome. Uspeo je da uđe u taj sistem informacioni dok nismo raščistili. Ja sam rekao da ću javno podneti ostavku.

Insajder: Ali to se dešava bukavalno dan nakon potpisivanja?

Vladimir Vukašinović: Da, dug naporan razgovor i šta se dešava…tog momenta se pojavio HR Etihada, Roj Gamel koji je ušao sa svojim saradnicima i rekao ovako mi pružio i rekao This is shadow menadzment. Ja kažem nemoguće gospodine, onog momenta kada ja budem razrešen sa mesta generalnog direktora vi ćete moći da preuzmete. Ali ovo je menadžment u senci kao koji će vladati, a ja ću formalno biti tu da potpisujem, ja kažem ta stvar ne dolazi u obzir, razumete

Samo dva dana posle potpisivanja ugovora u Hajatu dolazi do prvih problema sa EU zato što su predstavnici Etihada otvoreno izneli plan da će kompanijom upravljati i pored toga što će biti manjinski vlasnici.

Kada je Srbija u maju 2009. ratifikovala i usvojila evropski Sporazum o otvorenom nebu postala je deo Evropske unije kada je vazdušni saobraćaj u pitanju.

Da bi se evropske kompanije zaštitile od nelojalne konkurencije uvedeno je nekoliko ograničenja za članice, a među tim ograničenjima je najpre obavezno pravilo da većinsko vlasništvo, dakle najmanje 51 odsto vlasništva kompanije mora imati država Srbija ili kompanija iz Evrope i da niko van Evropske unije ne može efektivno upravljati avio kompanijom.

Vladimir Vukašinović: Imamo i pismo zvaničnika iz Brisela zvaničnika Evropske Vlade koji kaže što se tiče 51, 49 odsto imate prava… što se tiče rukovođenja kompanijom nemate pravo da zaposlite nekoga ko je van EU

Zbog ove činjenice Er Srbija postaće početkom 2014. predmet istrage Evropske komisije pod pretnjom da bi zbog kršenja pravila mogla i da izgubi licencu za letenje u Evropi.

Istraga  je dovela do niza promena pa je bila i uzrok činjenici da se Okvirni ugovor o transakciji promeni i ponovo potpiše 31. jula 2014. godine. Taj ugovor je objavljen na sajtu Vlade.

Tek sredinom 2016. objavljeno je da je Evropska komisija završila istragu o vlasničkoj strukturi Er Srbije, zaključkom da je većinski vlasnik nacionalne aviokompanije, Vlada Srbije, koja ima i upravljačka prava.

Na pitanje Insajdera koje dokaze je Srbija priložila kako bi dokazala da upravlja kompanijom, iz Evropske Komisije kratko su odgovorili:

“Nakon što smo od srpskih nadležnih institucija dobili dokumentaciju Komisija je zaključila da je investicija Etihada u Er Srbiju u skladu sa regulativom. Komisija je međutim pozvala nadležne institucije da nastave da nadgledaju situaciju”, navodi se u kratkom odgovoru Evropske komisije.

Vladimir Vukašinović: I još jedna stvar je veoma bitna, tek u julu mesecu naredne godine se menja taj ugovor o transakciji zapravo taj biznis ugovor glavni finansijski jel tako menja se u ugovor na osnovu koga se uopšte ušlo u posao. To je po meni stvar koja mi je do današnjeg dana ostala nejasna, kako je to izvedeno. 

Na sajtu Vlade objavljeni su samo dva ugovora plus jedan aneks.

Međutim 31.jula 2013. potpisano je, kako se navodi u nacrtu okvirnog ugovora, 5 ugovora i dva dokumenta, ukupno 7:

Okvirni ugovor o transakciji, Ugovor o menadžmentu, Investicioni ugovor, Ugovor akcionara i Ugovor o konsultantskim uslugama, kao i dva ugovora koja se tiču rokova za potpisivanje i sprovođenje Ugovora o pozajmici.

Preostalih 6 ugovora kako je navedeno u planu transakcionog sporazuma trebalo je da budu potpisani pre takozvanog zatvaranja transakcije, a najvažniji među njima bio je ugovor o pozajmici.

Paralelno sa pokušajem da preuzmu rukovođenje JAT-om početkom avgusta 2013. a da za to nemaju nikakvu odgovornost u prelaznom periodu, ušlo se u proceduru potpisivanja Ugovora o pozajmici, na osnovu kojeg je Etihad trebalo da uplati 40 miliona dolara pozajmice na račun JAT-a. Ovaj ugovor nije nikada objavljen čak ni u nacrtu.

Rukovodstvo JAT-a odbija da potpiše ugovor o pozajmici bez odobrenja Narodne banke i garancije, kao što je i predviđeno zakonima Srbije.

U primedbama koje je uputila pravna služba JAT-a, do kojih je došao Insajder navodi se između ostalog sledeće:

„Ugovor predviđa dokument o obezbeđenju koji nije preciziran pa nije jasno koju zalogu traži Etihad, ali je predviđeno da je obaveza JAT-a da da odmah obezbedi hipoteku, prenos  i druge zaloge na celoj ili nekoj imovini  -da li su to SLOTOVI?“

Velibor Slavuj: Znači, obrazlagali smo i tvrdili smo da slotovi ne mogu da budu ta vrsta kompenzacije nego da Narodna banka mora da odobri kredit ako je on ok. JAT ima tradicionalne slotove, koji su trajni slotovi, mi imamo skoro sve metropole Evrope koje letimo više od 50 godina. I letimo ih u određeno vreme, u određenom slotu koji je izuzetno komercijalno efikasan.  'ajde da budem recimo jasniji - recimo mi smo pregovarali sa Kinezima za termoelektranu Obrenovac. I sada potpišemo sa njima ugovor da oni investiraju u termo-elektranu Obrenovac, da mogu da izađu kad hoće, a da za to što su investirali uzimaju reku Savu. Znate, to jednostavno ne može niko da potpiše, to bilo ko da je u pitanju, pa čak i Vlada.

Insajder je došao do komentara na ovaj ugovor koje je Nenad Mijailović, sadašnji državni sekretar u Ministarstvu finansija, a tada sekretar u Ministarstvu privrede uputio Siniši Malom, Ivici Kojiću i Luki Tomiću, upozoravajući da predložena rešenja nisu dobra.

 „Videćete da je neodrživo da stoji to što traže i već smo danas u defaultu (prekršaju)“ upozorava Mijalović.

Nenad Mijailović odbio je razgovor za Insajder. Mijailović je od 2009. do 2013. bio  u Agenciji za privatizaciju, važio je za Dinkićevog čoveka. Od 2013 je državni sekretar ministarstva finansija. U junu 2013, mesec dana pre  potpisivanja ugovora sa Etihadom postaje član odbora direktora NIS-a.

Uprkos svim komentarima na ugovor, Siniša Mali upućuje mail Veliboru Vukašinoviću tražeći da se postupak ubrza i prenosi na njega svu odgovornost:

„Saglasan sam da preuzmeš potpunu odgovornost za pregovore i usaglašavanje Ugovora o zajmu. Ovo pogotovo što potpisuješ ti kao direktor JAT-a i logično je da je to tvoja obaveza i odgovornost. Molim te da stupiš u kontakt sa advokatima, predstavnicima Etihada i predstavnicima Ministarstva finansija kako bi se usaglasila konačna verzija. S obzirom na potrebe JAT-a da u što skorije vreme dobije pozajmicu kako bi pokrio troškove poslovanja, molim te da ovaj proces ubrzaš što je moguće više“, piše Siniša Mali.

Vladimir Vukašinović: Hteo je da mi kaže da za sve to što ću potpisati ubuduće a to je najneprijatnija stvar to je pozajmica od 40 miliona dolara koja se transformiše u vlasničko pravo Etihada. I ja to na kraju nisam potpisao. 

Insajder: Niste vi potpisali?

Vladimir Vukašinović: Ne, nisam.

Insajder: Pa ko je to potpisao?

Vladimir Vukašinović:Potpisali su u nastavku‚ potpisali su u nastavku čitave priče

Insajder: Kad su vas smenili ili šta

Vladimir Vukašinović: Da.

Iz Okvirnog ugovora o transakciji koji je potpisan 31. jula 2014. i objavljen na sajtu vlade može se videti da pojedine primedbe u ovom slučaju jesu usvojene bar one koje se tiču poštovanja zakona i stava Narodne banke Srbije. Kako je navedeno u ugovoru Etihad je obezbedio konvertibilni zajam nakon što je on registrovan kod Narodne banke u skladu sa zakonom o deviznom poslovanju.

Velibor Vukašinović pretpostavlja da je ugovor potpisan kada je došao naredni menadžment sa Danetom Kondićem na čelu.

Dane Kondić zvanično je postavljen za direktora nacionalne aviokompanije u septembru 2013. Radi se o prelaznom periodu tokom kojeg je Srbija i dalje vlasnik JAT-a koji će ubrzo promeniti ime u Er Srbija, ali kompanijom počinju da upravljaju kadrovi Etihada. Sredinom 2017. iz Etihada je otišao Džejms Hogan, a krajem prošle godine sa čela Er Srbije smenjen je Kondić.

Dane Kondić je po dolasku u Srbiju zvanično predstavljen kao čovek sa bogatom karijerom u avioindustriji.  Prema zvaničnoj biografiji krajem devedesetih bio je menadžer razvoja poslovanja u australijskoj kompaniji Kvantas, a radio je i u Malezija Erlajnsu. Pre dolaska u Srbiju bio je regionalni direktor kompanije koja se bavi optimizacijom poslovanja u avioindustriji -  "Sabre Erline Solutions" za jugoistočnu Aziju.

Na čelo nove kompanije došao je praktično bez iskustva u rukovođenju aviokompanijom. Kondić je rođen u Sidneju, poreklom je iz Republike Srpske, a u međuvremenu je osim australijskog dobio i srpsko državljanstvo.

Velibor Slavuj: Taj čovek kad je došao za predsednika kompanije, gospodin Kondić, ja to pričam kao anegdotu. Čovek je posle 15 minuta razgovora počeo da ponavlja neku njegovu mantru koja glasi: "Srbi ništa ne radu, Srbi ništa ne radu". Što je za mene bilo frapantno da neko takav odnos ima prema zemlji i prema nacionalnom avio - prevozniku na čijem on treba da bude čelu, a on je kao naš državljanin, mi smo mu dali pasoš i on dolazi sa mantrom "Srbi ništa ne radu" i otprilike tu sada treba zavesti red kod tih neznalica i nesposobnih i treba im pokazati kako se to radi.

Okvirni ugovor potpisan je, zvanično 01. avgusta 2013. godine. Ugovor o pozajmici potpisan je, po svemu sudeći, posle promene rukovodstva JAT-a. Etihad je uplatio pozajmicu prvu ratu ER Srbiji u oktobru 2013. Međutim, od avgusta do oktobra, promenjen je imidž kompanije, plaćene nove uniforme, novi redizajn, naručeni avioni na lizing.. Sve to plaća JAT.

Velibor Vukašinović: Dešava se jedna skupština u kojoj sada dolaze avioni, neki erbasovi, mi treba da damo nekih 750 hiljada dolara pologa za avione da ih iznajmimo da ih lizujemo, nismo ih ni pregledali što je običaj JATa naši inženjeri, uzimamo neke avione za potrebe Etihada koji će ih nama lizovati. To je sve poslovna politika ja ne želim da potpišem to

Insajder: Ali u vaše vreme je to

Velibor Vukašinović: Da nisam potpisao to

Insajder: Ko je potpisao?

Velibor Vukašinović: Skupština. Skupština je napravila nešto što je ličilo na ilegalnu odluku Skupštine. Oni su sednicu održali 50 metara od mene ja to nisam znao održana je ta sednica i Skupština je odobrila taj novac, Etihad je te avione uzeo i onda rilizovao nama za velike pare. Svi avioni su tako došli nama ih je rilizovao ili lizovao Etihad. To je bila veoma skupa varijanta po meni.

U trenutku kada Etihad postaje strateški partner, JAT je prema finansijskom izveštaju imao  gubitak od neverovatnih 73 miliona evra. 

Velibor Slavuj: Apsolutno netačno jer mislim da su ogromni troškovi napravljeni u periodu od kada su oni preuzeli kompaniju pa do closing date-a. Mislim da se veći deo tog lizinga desio u tom periodu, da su ogromni troškovi napravljeni koji su konsekventno pokazali jedan rezultat koji je bio daleko od realnog rezultata kompanije.

Insajder: Praktično Etihad je ušao u nešto što možemo nazvati novom kompanijom koju smo mi pravili u prethodnim mesecima?

Velibor Slavuj: Jeste, možda možemo ovako da kažemo - Etihad je rekao - vi ćete prvo to dovesti u ovakvo stanje a onda ćemo mi da uđemo. A pošto vi ne znate da to dovedete u takvo stanje mi ćemo voditi dovođenje toga u takvo stanje. I to će vas koštati značajno skuplje nego da ste vi to radili.

U prelaznom periodu dok je Er Srbija i dalje u vlasništvu države Srbije, odnosno od potpisivanja okvirnog ugovora u julu 2013. do mart 2014. naručeno je i deset novih Erbas aviona. O tome je 2015, predstavljajući rezultate Er Srbije pred srpskom dijasporom u Australiji, govorio i tadašnji direktor zajedničke kompanije Dane Kondić:

Kondić 2015:

„Znate… Videli ste na snimku, da smo ja i Siniša Mali naš predsednik nadzornog odbora i ja, moj dobar drug. Mi smo zajedno bili u Dubajiu , otišli smo na kupovinu, nikad nisam ispucao bilion dolara kao što smo on i ja taj dan ali smo naručili deset novih generacija ovih erbas 320 neo što će od 2018. dolaziti u floti.“

Ugovor o strateškom partnerstvu potpisan je zvanično 1. avgusta 2013. godine. Međutim, Etihad pozajmicu od 40 miliona dolara pretvara u vlasništvo nad 49 odsto Er Srbije tek 2014. godine. Svi troškovi, odnosno dugovi koji su napravljeni u tom periodu, a odnose se između ostalog na formiranje novog brenda Er Srbija, kupovinu novih unformi , obuku pilota, iznajmljivanje aviona, preuzela je država Srbija.

 Nastaviće se...