Transkript - Istina ostavlja tragove
Olga Popović, istoričar prava: Pripremati na taj način ubistvo Zorana Đinđića, tako što ćete javnost ubediti da je to herojski čin ako se tom čoveku stane na put... pa, ne kaže se možda - ubićemo ga, ali na ovaj ili na onaj način ćemo ga odstraniti iz svoje sredine, a to može biti, kao što znamo, i fizička egzekucija.... Ako vi na taj način stvorite... na taj način delujete politički, pa šta ste drugo nego odgovorni. To jeste politička odgovornost za ubistvo.
Đinđić o izručenju Miloševića 2001: U toj odluci mi spasavamo budućnost svoje dece. Molim vas za razumevanje za tu tešku, ali jedinu ispravnu odluku u ovom trenutku.
Koštunica o izručenju Miloševića 2001: Saradnja s Haškim tribunalom, svakako nužna, svedena je na puko izručivanje optuženih bez ikakve zaštite građana i zaštite interesa države.
Vojislav Šešelj, 17 dana pre ubistva Đinđića: Ološ ne može dugo da vlada Srbijom, ološ će morati na dno duboke i mutne reke, gde mu je mesto...
Tomislav Nikolić: Ako neko od vas u idućih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao problema s nogom...
Iskaz Zvezdana Jovanovića u akciji Sablja: Zorana Đinđića, predsednika Vlade Srbije, likvidirao sam lično... Sedam na stolicu, ne mogu me videti, cev samo malo viri. Dolazi kolona, zaustavlja se Đinđićev automobil, a momak iz obezbeđenja iznosi štake. Ne mogu da pucam od tog momka, tek se stvara pozicija za pucanje kada Đinđić dolazi do ulaznih vrata. Čudno je okrenut, nekako sa strane, ne znam tačno koja je njegova pozicija, ali to je delić sekunde, momenat za pucanje. Pucam jednom, hoću da potvrdim pogodak, pucam drugi put.
B92: Zvezdan Jovanović, bivši zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije, tako je u policijskoj istrazi opisao trenutak kada je i kako ubio premijera Srbije Zorana Đinđića. Danas tvrdi da je to laž i da su u akciji Sablja na njega vršili pritisak da prizna učešće u atentatu. "Oni su me od početka primoravali da to potpišem i to nije moja izjava", tvrdi Jovanović. On je, međutim, u akciji Sablja sve priznao u prisustvu advokata i tužioca i svoj potpis stavio na 12 strana iskaza koji je dao. Tada je objasnio i razloge ubistva.
Iskaz Zvezdana Jovanovića u akciji Sablja: Legija je bio uporan u tvrdnjama da smo na spisku za Hag on, ja, Rajo Božović, Prica i Žika Ivanović i 15 oficira vojske i policije, tako da sledi hapšenje kompletne komande i da zbog toga moramo hitno da krenemo u realizaciju, odnosno da ubijemo Đinđića. Legija je insistirao na tome da Zoran Đinđić iz navedenih razloga mora da bude ubijen da bi tako došlo do takvih promena u zemlji, njenoj bezbednosti, da bi time bili zaustavljena izručivanja Hagu. JSO ne bi bila raspušten, već iskorišćen prema određenom planu, i tražio je moje mišljenje. Ja sam mu rekao - ako tako mora da bude, pristajem. Legija je tu akciju nazvao Stop Hagu.
B92: Sadašnja tvrdnja Zvezdana Jovanovića da ništa nije tačno ne bi zasluživala poseban deo u ovoj emisiji da nije reč o još jednoj organizovanoj kampanji koja za cilj ima ugrožavanje sudskog postupka na sve moguće načine, a koje se sprovodi uz pomoć advokata optuženih, političara, pojedinih listova i tabloida, ali i odbeglih Zemunaca, koji, kako se ispostavilo, i dalje ubijaju. Za tri godine, koliko traje postupak, ubijena su dva svedoka Tužilaštva.
Posle ubistva svedoka-saradnika Zorana Vukojevića stvorena je atmosfera koja je, po svemu sudeći, omogućila optuženom za ubistvo premijera Srbije da u sred sudnice otvoreno preti bivšem funkcioneru MUP-a Srbije Miletu Novakoviću, koji ga je ispitivao tokom Sablje. General policije Novaković je kao svedok u sudskom postupku nekoliko sati obrazlagao sve činjenice vezane za ubistvo premijera i hapšenje optuženih. Objasnio je i da je Zvezdan Jovanović odlučio da progovori kada su mu predočeni iskazi Miladina Suvajdžića, Zorana Vukojevića i Dušana Krsmanovića, koji su dali kapitalne stvari o atentatu na Đinđića. Novaković je takođe rekao da Jovanoviću niko nije pretio.
Jovanović: Zašto si mi pretio? Sad se ne sećaš da si mi pretio porodicom?
Novaković:Vi sada možete da pričate šta hoćete.
Jovanović: Zašto si dolazio svaku noć, zašto si mi porodicu pominjao?
Novaković:To nije tačno.
Jovanović: Zapamti, to ćemo mi da raspravimo pred drugim sudom. Zašto si mi pretio? Istina je jedna, znamo da sad lažeš, ja ti se kunem, videćemo mi još.
Novaković:Voleo bih da mogu da vam pomognem.
Jovanović: Nismo važni ni ti ni ja, to nije tačno, to dobro znate.
Novaković:To je vaše mišljenje, žao mi je što to sada pričate pošto smo imali normalan odnos.
Jovanović: Zašto si to radio, pa ti je sad žao? Srešćemo se ti i ja, zapamti.
Novaković: Zašto ste onda pristali da potpišete zapisnik ako je bilo tako kao što kažete?
Jovanović: Kako da ne prihvatim, ološu jedan, kad si mi pretio porodicom?
Novaković:To nije tačno, ne znam zašto sada vređate.
Jovanović: Izvinjavam se sudu, ali ne i tebi.
Goran Ilić, profesor krivično-procesnog prava:Čini mi se da je sudsko veće tu trebalo malo da opomene okrivljenog da ne može da se tako ipak obraća svedoku i na neki način da predsednik veća pre svega neka svoja ovlašćenja upotrebi i da čak, ako je potrebno, i takav jedan dijalog prekine. Ma koliko da ste vi profesionalac i ma koliko ste policajac, znači neko ko je po definiciji plaćen da se izlaže riziku, ipak, jednostavno nije sudnica mesto da se takve neke izjave tako čuju i da se upućuju pred sudskim većem. Možete samo da zamislite onda šta taj sudija ili sudsko veće može da očekuje kad izrekne presudu, ako se onda, eventualno, nekom od optuženih takva odluka ne dopadne, time se i sigurnost sudije i suda i autoritet suda dovode u pitanje.
B92: Iskazi svedoka-saradnika i iskazi optuženih poklapaju se s prvobitnim priznanjem Zvezdana Jovanovića. Jovanović je tada policiji otkrio da je bilo nekoliko pokušaja ubistva Đinđića. Odvodi ih na sva mesta odakle su planirali ubistvo. To je, kako ocenjuju kriminolozi, još jedan od dokaza da Zvezdana Jovanovića niko nije naterao na lažno priznanje jer je on policiji otkrio činjenice koje je samo on znao.
Goran Ilić: Nije moguće na osnovu priznanja, ma koliko ono bilo puno detalja koje može samo izvršilac da zna, bez drugih dokaza praktično nije moguće doneti osuđujuću presudu. Dakle, sud je taj i zbog toga i sudija, tako predsednik veća i veće koje vodi ovaj postupak, iako ima priznanje tih lica koja su data u pretkrivičnom postupku, iako ima iskaze koji potvrđuju više-manje ono što je u tim priznanjima kazano, izvodi i druge dokaze, otuda i ta veštačenja, otuda i materijalni dokazi koji se u tom postupku pojavljuju, da bi sve to sklopilo jednu sliku na osnovu koje će sud moći da zauzme svoj stav i da kaže kako ovde treba doneti osuđujuću ili neku drugu presudu.
B92: Jedna od činjenica koja možda najbolje pokazuje da Zvezdana Jovanovića niko nije naterao na lažno priznanje je i ta što je policiji ispričao da je na Fruškoj gori pre ubistva Đinđića isprobavao pušku tako što je kao metu okačio ukrštenicu u koju je pucao. Odveo je policiju na Frušku goru i tamo su nađeni i ukrštenica i čaura. Insajder je došao do foto-dokumentacije kojom je zabeleženo sve što je nađeno. Odlazak policije sa Zvezdanom Jovanovićem na Frušku goru snimljen je i kamerom. I na video snimku postoje njegov iskaz i detaljno objašnjavanje šta je i kako radio kada je došao da isproba pušku. Zvezdan Jovanović pri nalaženju čaure na Fruškoj gori nije hteo da odgovori na pitanje da li je iz te puške ubio premijera. Međutim, čaura koja je nađena na Fruškoj gori odgovarala je onoj nađenoj na mestu ubistva premijera Srbije. Zvezdan Jovanović je u akciji Sablja rekao da nije kriminalac već da je Zorana Đinđića ubio zato što je hteo da spasi Srbiju.
Iskaz Zvezdana Jovanovića u akciji Sablja: Za to što sam učinio, za likvidaciju Đinđića, nije mi obećana nikakva materijalna korist, ja za novac to nikad ne bih učinio, ja nisam kriminalac. To ubistvo je za mene političko jer sam smatrao da će time biti sprečeno dalje slanje ratnika i istinskih patriota u Hag, da će biti sprečeno rasturanje JSO i Srbije, zbog toga što je Hag, po mom mišljenju, jedna od najvećih sramota istorije Srbije.
B92: Zvezdana Jovanovića niko, međutim, nije pitao ko je njemu, Legiji i Zemuncima garantovao da će ubistvom Đinđića biti sprečena dalja izručenja Haškom sudu i ko im je garantovao da će ubistvom sprečiti, kako je rekao, rasturanje JSO-a i Srbije. Hag je, podsetimo, zvanično bio i razlog za pobunu JSO-a 2001.
Goran Ilić: Kako dokazati da je neka politička pozadina bila prisutna, koga pozvati kao svedoka, da li će on da se odazove tom pozivu? Jednostavno, to je nešto što, čini mi se, izlazi malo iz pravosudnih okvira i što ide u pravcu politike. Problem je u tome što je našem društvu politika jednostavno sve čega se dotaknemo, pa i pravo, naravno, i takvi procesi nisu imuni od politike.
Jovan Ćirić, Institut za uporedno pravo: Ta priča ostaje otvorena, nažalost, ona neće biti zatvorena donošenjem presude, ma kakva ona bila, i verovatno da će istoričari ili neke buduće generacije istoričara, možda u neko smirenije vreme, otkriti možda neku drugu istinu ili neke nove pojedinosti o tome.
B92: U Specijalnom tužilašvu kažu da ubistvo jeste političko, ali da za sada ne postoje relevantni dokazi da iza toga stoji bilo koja određena politička stranka.
Olga Popović: Politička pozadina je politički interes da se s nekim raščisti na ovaj ili onaj način, to se može i prećutati, ne mora se reći - ubiti.
B92: U optužnici iz 2003. navodi se da je pobuna JSO bila početak stvaranja političkog ambijenata za ubistvo premijera Srbije. Cilj kriminalne organizacije na čijem čelu su bili Legija i Spasojević bio je osvajanje vlasti. Prvi test za ostvarivanje tih ambicija bila je pobuna koja je imala političku pozadinu kroz zahteve za smenu ministra policije i donošenje zakona o saradnji s Hagom. U optužnici je navedeno da su dometi pobune ohrabrili Spasojevića i Legiju da osnovnu ideju - osvajanje vlasti, forsiraju, ali sada na drugi način i drugim sredstvima - ubistvom premijera. Iako se to navodi u optužnici, Legiji i optuženima za ubistvo premijera do danas, međutim, nije stavljeno na teret organizovanje oružane pobune. Advokati porodice Đinđić pokušali su da predlogom za proširenje optužnice protiv Legije za oružanu pobunu zapravo pokrenu i pitanje političke pozadine ubistva. Zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić odbio je da proširi sadašnju optužnicu jer je predmet u završnoj fazi. Međutim, po završetku procesa istog dana kada bude završna reč, biće formiran novi predmet koji će obuhvatiti krivičnu odgovornost za oružanu pobunu 2001.
Jovan Ćirić: Sasvim je izvesno da je pobuna JSO-a imala izvesne veze sa onim što se kasnije događalo, ali koliko je tu politike i pogotovo tvrditi da je jedna stranka, ma koja stajala iza toga... to je krajnje problematično, krajnje dubiozno. On raspaljuje maštu čitalaca, medija, istraživača, ali verovatno da mi u ovom trenutku nemamo nikakvih dokaza za takvu tvrdnju.
Miljenko Dereta, Nevladina organizacija Građanske inicijative: Mislim da su izlazak crvenih beretki na ulice i političke reakcije koje je izazvao bile jasan znak, a posle toga je, na kraju krajeva, sam Đinđić počeo drugačije da misli o svemu tome i da deluje u okviru svega toga jer je shvatio da je to vrlo konkretan plan koji ga direktno ugrožava. Mislim da ne postoji nimalo ljudi u istoriji koji su na taj način govorili o svojoj sudbini i unapred i sami sebe videli, da tako kažem, kao žrtvu, prepoznali svoju sudbinu i pristali da na taj način nastave... da stave ideale i politiku iznad svog života. Mislim da je to nešto što nam može uliti nadu da je nemoguće potpuno prikriti ubistvo takvog jednog čoveka. Vreme, možda mi to nećemo doživeti, možda će to neke generacije iza nas tek spoznati i saznati, ali istina će sigurno izaći jer ona ostavlja tragove.
B92: Tokom pobune JSO-a postojala je jaka politička bliskost Legije i takozvanog patriotskog bloka. Na osnovu svih dostupnih informacija, ta bliskost se nastavila i posle pobune. Kriminolozi i advokati kažu da se umišljaj počinioca jednog krivičnog dela usmerenog na političke posledice formira u jednoj političkoj areni. Ta bliskost se formirala postepeno, od izručenja Miloševića, preko smenjivanja Legije sa mesta komandanta JSO-a, otvaranja istrage za Ibarsku, oružane pobune, straha od izručenja Hagu, donošenja zakona o organizovanom kriminalu i uspostavljanja Specijalnog tužioca. Sve to dešava se od juna 2001. do 12. marta 2003. u političkom ambijentu ogorčenog i ostrašćenog sukoba dva bloka, reformskog i patriotskog.
Vojislav Koštunica povodom pobune JSO-a 2001: Priznati su i propusti u slučaju hapšenja, izručenja braće Banović i naravno, to je sad prilika da se podseti na izjave svih onih koji su u jedan mah u svemu tome videli političku zaveru, koji su davali olake ocene o tome šta se stvarno desilo.
Saopštenje JSO-a 2001:Ceo sastav Jedinice za specijalne operacije u potpunosti podržava juče izneto saopštenje o protivustavnom i nezakonitom postupanju u slučaju hapšenja lica sa haških poternica.
B92: Prema zakonu, oružane jedinice nemaju apsolutno nikakvo pravo na bilo koji vid pobune, posebno ne pod oružjem. JSO 2001. ima političke zahteve, traži od Vlade i Skupštine da donesu zakon o saradnji s Hagom, ali zahtevaju i smenu načelnika DB-a i ministra policije Dušana Mihajlovića.
Vojislav Koštunica povodom pobune JSO-a, 2001: Znate, radi se o ljudima koji po meni nisu, sem možda kad je reč o funkcionisanju saobraćaja, ni na koji način ugrozili bezbednost zemlje. Posao koji oni obavljaju je takav, a neko od njih je i rekao da nemaju druge uniforme osim one koje imaju. Lekar ima svoju uniformu, neko drugi ima svoju odeću, oni su se pojavili u onom što je njihova radna i svakodnevna odeća. Da su stvari rešavane ranije tog problema ne bi bilo.
B92: Ispostaviće se da je Legija lično od tadašnjeg načelnika Uprave Vojne bezbednosti Ace Tomića dobio obećanje da se Vojska neće mešati u pobunu. Ekipa Insajdera došla je do informacije koju je za potrebe MUP-a Srbije tokom akcije Sablja uradila vojna služba bezbednosti. Tu se između ostalog navodi:
Dokument Vojne službe bezbednosti:Novembra 2001, tokom pobune crvenih beretki, kod generala Tomića su došli Mikelić i Legija. Legija je imao podatke da će doći do sukoba Jedinice za specijalne operacije i kobri, a pošto je mislio da su kobre potčinjene Upravi bezbednosti Generalštaba, tražio je Tomićevo mišljenje u vezi s tim. Tomić mu je dao garanciju da se Vojska neće mešati.
B92: Borislav Mikelić, koji je u nekoliko emisija Insajder pomenut u kontekstu onog što su rekli svedoci-saradnici, ali i Uprava Vojne službe bezbednosti, o njegovim kontaktima s Legijom i Tomićem, uputio nam je demanti na 20 strana u kom navodi da ništa nije tačno. Mikelić tvrdi da je u pritvoru za vreme akcije Sablja bio nezakonito i da je dokaz za to činjenica da je protiv njega povučena optužnica posle promene vlasti.
Svedok Saša Pejaković je u istrazi rekao da su Legija i Dušan Spasojević, po izlasku sa sastanka s Tomićem, jedan drugom rekli - nećemo reći Šešelju da smo ostvarili kontakt s Koštunicom, da vidimo prvo šta Šešelj misli o tome.
Dva meseca pre ubistva premijera Srbije Milorad Ulemek Legija javno poručuje da se tadašnjoj Vladi Srbije odbrojavaju poslednji dani.
Otvoreno pismo Milorada Ulemeka, januar 2003:Za kratko vreme, mnogo kratko, zaboravili su sve. Krčme poslednje kredite narodne volje u kojima ima mesta samo za njih same. Narod i ma ko drugi izgleda im više nije potreban, ni za izbore, jer izgleda ni njih više neće biti, verujem ni nas, jer im je toliko stalo da nas se po svaku cenu i na bilo koji način reše.
B92: Za tadašnjeg funkcionera Demokratske stranke Srbije Dragana Jočića takva pretnja je ustvari politička analiza rada Vlade, koju je mogao da napiše bilo koji građanin Srbije.
Posle te pretnje dolazi do prvog pokušaja ubistva kod Beogradske arene. Ubrzo posle toga iz zemlje odlazi Vojislav Šešelj.
Vojislav Šešelj, 17 dana pre ubistva premijera Srbije:Ološ će morati na dno duboke i mutne reke, gde mu je mesto. Đinđić pobeže u Frankfurt, njegov Bagzi na Đinđića naleteo kamionom, pa misli Zoran Đinđić da može 12 godina da intenzivno posluje s mafijom, da učestvuje u svim mafijaškim delatnostima, a sad, po nalogu Amerikanaca, da jednostavno otpiše mafiju. E, ne može, Zoran Đinđić mora da podeli sudbinu sa svojim mafijašima, sa svojim Surčincima, sa svojim Bagzijem.
B92: Nekoliko svedoka-saradnika navodi da je Šešelj bio u kontaktu sa Spasojevićem i njegovom ekipom.
Tanja Tagirov, novinar lista Vreme: Za Šešelja su mnogi rekli da je imao kontakte sa Zemunskim klanom. Uostalom, imamo činjenicu čuvenog džipa koji je ukraden OEBS-u, ako se ne varam na Kosovu, koji je vozio Šešelj, pa se ritao potom kad mu je država taj džip oduzela. Zašto se po tome ništa ne postupa, to treba pitati nadležne, treba pitati nadležno tužilaštvo, treba pitati policiju, naravno jer kod nas policija uglavnom još prikuplja dokaze u tom pretkrivičnom postupku, a naravno, treba postaviti pitanje i javnosti zbog čega to pitanje niko ne poteže.
B92: U akciji Sablja, pored Ace Tomića, uhapšen je funkcioner Socijalističke partije Srbije Milorad Vučelić. Protiv Vojislava Šešelja bila je podignuta čak i optužnica za učešće u ubistvu, ukinuta jer je on u Hagu. O njihovoj odgovornosti danas, tri godine kasnije, više niko ni ne govori. Podsetimo, JSO osnovana je u vreme Miloševića, a Legija je svoje učešće imao i u pokušaju ubistva Vuka Draškovića u Budvi, na Ibarskoj magistrali i u ubistvu Ivana Stambolića. Jedan funkcioner SPS-a javno je rekao da je Zoran Đinđić platio glavom jer je Miloševića izručio Hagu.
Dušan Bajatović, SPS, 2004:Gospoda koja su donela uredbu o izručenju Slobodana Miloševića... sva jednog dana moraju da odgovaraju. Jedan je platio...
B92: Neposredno pre ubistva Zorana Đinđića iz zemlje beži Mira Marković, supruga Slobodana Miloševića. Svedok-saradnik Zoran Vukojević, ubijen pre dve nedelje, rekao je pred sudom da je Marko Milošević posle 5. oktobra nudio novac Legiji i Zemuncima za ubistvo premijera Srbije.
Olga Popović: Vi imate na sceni političku elitu koja se nije distancirala od politike kontinuiteta s vremenom Slobodana Miloševića, od politike koja je negacija, zapravo, i sama suprotnost politici čiji je simbol bio premijer Zoran Đinđić, zbog koje politike jeste ubijen.
B92: Kada je ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić ispostavilo se da je Miloševićev sistem, u kom je mafija s moćnicima vladala Srbijom, ostao neuništiv uprkos promenama koje su se dogodile 5. oktobra 2000. Međutim, posle ubistva premijera, retki su oni koji su videli bilo kakvu odgovornost SPS-a, radikala, porodice Milošević i njihovih službi. Činjenica je da su njihovi ljudi ostali i u policiji i vojsci i službama. Najveća odgovornost političara iz bivšeg DOS-a uglavnom svaljuje na Demokratsku stranku Srbije.
U vreme vanrednog stanja na jednom od brifinga u Vladi Srbije rečeno je da je operacija Sablja ušla u najdelikatniju fazu otkrivanja inspiratora, podstrekača i finansijera atentata na Đinđića i da je istraga došla do okruženja Vojislava Koštunice, odnosno Demokratske stranke Srbije. Tu se, međutim, stalo. Oni koji su to tvrdili odgovorni su ako je to tačno, a nisu doveli do kraja istragu. Odgovorni su ako su iznosili neistinite informacije.
Vojislav Koštunica, mart 2003: I ono što DOS u ovom trenutku radi jesu, po meni, dve stvari, jedan pokušaj da se obračuna s političkim protivnicima, a s druge strane da utvrdi nešto što ima sva obeležja jednopartijskog sistema. Dakle, ako se vi niste slagali s DOS-om u nekim stvarima, vi ste odgovorni ili upleteni u atentat na Zorana Đinđića. Te stvari nikako ne mogu ići zajedno.
Olga Popović: Odgovornost te stranke je apsolutno za mene nesporna. Ja samo pokušavam da pravim razliku između različitih vrsta odgovornosti i pokušavam da insistiram samo na tome da je pravna odgovornost, a to će reći krivično-pravna odgovornost, jedna strana priče koja ne isključuje mogućnost da se i krivično pravno dokaže učešće pojedinih ljudi koji su vezani i za dotičnu stranku, Demokratsku stranku Srbije. Pretpostavljam da to ne bi bilo mnogo teško dokazati za mnoge u Radikalnoj stranci, a sasvim je moguće i da ključne ličnosti budu neke druge koje nisu barem na površini toliko vidljive ličnosti Demokratske stranke Srbije ili možda i neke druge stranke.
B92: Ali svi nekako zapostavljaju Socijalističku partiju Srbije..
Olga Popović: ociijalistička partija Srbije nesumnjivo... mi to možemo da očekujemo, znate, možda se to nikad neće moći dokazati, ali mi to možemo da očekujemo.
B92: akciji Sablja Aca Tomić je uhapšen zbog toga što je, kako je tada zvanično saopšteno, održavao kontakte s Legijom i Spasojevićem pre ubistva Đinđića. Dok je bio u zatvoru Tomić je dobio pismo podrške od Vojislava Koštunice, sledećeg sadržaja:
"Dragi Aco, Radetu sam napisao da mi teško pada ovo pisanje, tebi mi je još teže da pišem jer mislim da se nas dvojica baš u ćutanju razumemo. Jedan si od retkih koje sam upoznao od oktobra 2000. do danas s kojim se mogu sit napričati ćuteći. Nismo slučajno zemljaci. Ostatak ljudi, ogromna većina,uglavnom usta ne zatvara. Kolike su muke na kojima si, zapravo samo ti znaš. Ja mogu samo da ih naslutim, mene pre svega muči to što znam da si utamničen zbog mene. Naravno, i zbog toga što si pokazao i dokazao koliko si dobar u svom poslu i koliko si častan vojnik, ali to poštenje smeta, o časti i da ne govorimo. Neki misle da se njihovo beščašće ne vidi sada kada si sklonjen. Greše, vidi se još više. I neće to trajati dugo sigurno, mada sam svestan da je tebi svaki dan kao gladna godina. Znam da znaš da činimo sve što možemo i da smo uporni. Uzdam se u tvoju stamenost i u pornost i u tvoj inat, i iskreno se nadam da neće proći mnogo vremena pre nego što se ponovo vidimo. Tvoj Vojislav Koštunica."
B92: O političkoj pozadini ubistva premijera Srbije bivši šef Biroa Vlade Srbije za komunikacije Vladimir Popović prvi put je javno govorio u januaru 2004. On je u Insajderu optužio delove Vojske, Vojne službe, DB-a, porodicu Milošević, ruske tajne službe, da stoje iza ubistva premijera Srbije. Za Demokratsku stranku Srbije je rekao da je bila politički kišobran ubistva. On je za učešće u zaveri koja je dovela do ubistva premijera Srbije optužio i neke lidere DOS-a, kao što su Nebojša Čović i Velimir Ilić. Posle te emisije mesec dana su razni eksperti i političari putem tabloida iznosili optužbe na račun Insajdera i tvrdili da Popović laže. Niko ga, međutim, nije tužio. Popović je i pred Specijalnim sudom u svojstvu svedoka ponovio sve što je rekao u emisiji. To je ušlo u sudski zapisnik i postalo deo sudskog predmeta. Kao svedok, Popović je bio dužan da pod zakletvom govori samo istinu.
Vojislav Koštunica 2003: Sada nas optužuju za veze s kriminalcima, kao da su nama Surčinci poklanjali konje, kao da smo se mi brčkali u bazenima u Šilerovoj, kao da smo se mi provodili na surčinskim, veterničkim ili ko zna još kojim zabavama, kao da smo mi posećivali koncerte u Kuli. Kao da sam ja, kad sam postao predsednik države, doveo neko svoje posebno obezbeđenje. Ali ja im sa ovog mesta poručujem - ako misle da će narod u to poverovati, neka sutra raspišu vanredne parlamentarne izbore.
B92: Posle promene vlasti, specijalni tužilac Jovan Prijić je odustao od daljeg krivičnog gonjenja predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja i bivšeg načelnika Vojne službe bezbednosti Ace Tomića, zbog, kako se navodi, nedostatka čvrstih dokaza da su bili u vezi sa Zemunskim klanom. Posle formiranja nove Vlade Srbije Rade Bulatović, koji je bio uhapšen u akciji Sablja, postaje načelnik Bezbednosno-informativne agencije. Mesec dana po formiranju Vlade čiji je predsednik Vojislav Koštunica predao se i prvooptuženi za ubistvo premijera Srbije Milorad Ulemek Legija. Njegovi advokati objasnili su da Ulemeku nova vlast uliva poverenje. Zanimljivo je da je 20 dana pre toga tadašnji načelnik Javne bezbednosti MUP-a Srbije Miroslav Milošević u intervjuu za list Kurir najavio da će se Legija predati.
Dragan Jočić, ministar policije Srbije, saopštenje povodom predaje Legije:S obzirom na to da je optužnica protiv Lukovića stupila na pravnu snagu i da je optuženi u nadležnosti Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, saslušanje privedenog Lukovića u prostorijama Ministarstva unutrašnjih poslova nije obavljeno, niti su od njega uzete bilo kakve izjave, jer je to u nadležnosti suda.
B92: Ekipa Insajdera se više od 10 puta obraćala Jočiću s pitanjem da li su tačna naša saznanja da je Ulemek pre odlaska u okružni zatvor nekoliko sati proveo u razgovoru s ministrom policije i direktorom BIA. Jočić i Bulatović uporno su ignorisali to pitanje, a prvu zvaničnu potvrdu takve informacije dobili smo od tadašnjeg komandanta Žandarmerija Gorana Radosavljevića Gurija. Pritisnuti takvom potvrdom, funkcioneri policije pokušavali su da objasne sve ono šo su do tada negirali. Usledile su izjave poput one ministra Jočića da centralni zatvor ne prima tokom noći, pa je zbog toga Legija završio u kabinetu ministra policije.
Dragan Jočić: Radilo se o čoveku koji nije običan čovek, tada je bio proglašen za vrlo opasnog čoveka...
Miroslav Milošević, tada načelnik Javne bezbednosti:Legija je doveden u službene prostorije Ministarstva, u sedište srpske policije, u Ulicu kneza Miloša 101, zato što je ta zgrada najbezbednija.
Dragan Jočić:Potpuno je beznačajno gde je bio, potpuno je beznačajno s kim je pričao, potpuno je beznačajno sve ono što prethodi onom što će biti.
B92: Do danas niko, međutim, nije odgovorio na pitanje zašto je bilo neophodno da ministar policije i direktor BIA razgovaraju sa Ulemekom kada se predao. Zbog čega je u MUP došao i direktor BIA Rade Bulatović, koji je u akciji Sablja uhapšen upravo zbog, kako se zvanično tvrdilo, viđanja s Legijom pre ubistva premijera Srbije.
Dejan Mihajlov, funkcioner DSS-a, povodom predaje Milorada Ulemeka Legije:Veoma je važno imati izjavu prvooptuženog Lukovića, bez obzira na činjenicu da će on možda neke stvari i drugačije predstavljati, ali veoma je važno tu izjavu čuti.
B92: Legija se pojavljuje u sudu nekoliko dana pre održavanja predsedničkih izbora. Svoju odbranu Legija počinje lažnim i ničim izazvanim samooptuživanjem za teško krivično delo šverca 600 kg heroina, navodno po nalogu predsednika Vlade Zorana Đinđića. Tvrdio je da droga koja je posle 5. oktobra nađena u sefu Komercijalne banke nije spaljena već prošvercovana. Predstavnici radikala i DSS-a takvu tvrdnju Ulemeka koriste u finišu predsedničke predizborne kampanje i optužuju Đinđićevu vladu da je bila narkomanska. Po nalogu tužioca policija počinje istragu o umešanosti bivšeg državnog vrha u prodaju droge. Istraga je završena još krajem juna, utvrđeno je da je droga ipak spaljena i da nije tačna verzija Milorada Ulemeka Legije. Policija, međutim, to ne objavljuje nego ostavlja prostora da javnost i dalje nagađa da li je Đinđićeva vlada preprodavala drogu. Tek pošto mediji otkrivaju da je istraga završena MUP potvrđuje celu priču.
Miljenko Dereta: Mi imamo još nerazjašnjeno pitanje gde se on krio, što se krio i imamo odgovor politike, vlasti, da to nije bitno. Koja ozbiljna politika... mislim, ja sad ne govorim ništa novo ni za gledaoce, ni za.... ali koja ozbiljna politika takvu izjavu uopše može da da. I to govori zapravo o tome da se stvari prikrivaju, to stavlja sumnju i baca senku političku na sve ono što je vezano za ubistvo i za suđenje o ubistvu Đinđića.
Tanja Tagirov: Tu postoji jedna prateća politička priča i pre suđenja i pre nego što je ubijen Đinđić i pošto je ubijen, sve to što je pratilo završetak akcije Sablja. Svi oni koji su... koji i dan-danas pričaju o nekim kesama na glavama, o maltretiranju i tako dalje, pa do danas, kada vidimo da mediji, koji naravno ne rade to sami nego su ih instruirali određeni krugova, malo-malo, pa objave neki tekst u kom se, eto tako, podmeću stvari, izmišljaju stvari, povezuju ljudi koji su optuženi u onom famoznom saopštenju Mihajlova, naprimer.
Dejan Mihajlov:Ćutali su i kada su ubijali premijera, znali su ko je doneo odluku da Đinđić bude ubijen i znali su ko ga je ubio. I ne dižu oni graju štiteći porodicu Đinđić, već probajući da zaštite svoju mafijašku porodicu.
B92: Dejan Mihajlov je to rekao na vanrednoj konferenciji za novinare usred predizborne kampanje. Kada je dve godine kasnije pozvan kao svedok da pred sudom iznese svoja saznanja, ispostavilo se da se samo šalio. Rekao je da je to bila politička borba, a ne tačna informacija.
B92: Dovođenje Đinđića u vezu s kriminalom nastavljeno je i posle njegovog ubistva.
Predizborna kampanja obeležena je događajima koji su bili svojevrsni napadi na Zorana Đinđića. Jedan od takvih bio je i pokušaj promocije knjige "Zoran Đinđić u mreži mafije". Uvod u knjigu naslovljen je konstatacijom zašto je Đinđić morao da nestane. Recenziju za knjigu napisao je i promovisao istaknut i ugledan član DSS-a Nikola Milošević.
Dejan Mihajlov:Zna Srbija i zna narod da se krivci sami javljaju, da sami sebe prijavljuju, da priznaju sopstvenu krivicu, mada ih još niko nije pomenuo. Takvi ljudi jasno pokazuju osećaj krivice što su paktirali s mafijom, što su pare i vlast delili s mafijom, što su znali ko pljačka i ubija po Srbiji, a ćutali su ili zbog interesa ili zbog straha.
B92: Zanimljiva je situacija s hapšenjem Dejana Milenkovića Bagzija. Pošto je uhapšen u Solunu, Vreme objavljuje tekst u kom se navodi da je UBPOK snimio jedan od razgovora koji je Milenković vodio sa advokatom Bjiljanom Kajganić. U tom razgovoru ona je obavestila Milenkovića da je ona sa starim drugarima Jočićem i Bulatovićem dogovorila da on dobije status svedoka-saradnika i da kaže da je po nalogu Ljubiše Buhe Čumeta organizovao ubistvo Momira Gavrilovića. Bagzi je rekao - kako da kažem kad to nije istina, ona je odgovorila - ma, ko te pita šta je istina, istina je ono što sam se ja dogovorila. Ej, ova dvojica su najmoćniji ljudi u državi, budalo. Tadašnji načelnik UBPOK-a Boro Banjac je transkript razgovora sa službenom beleškom poslao Vojislavu Koštunici, Draganu Jočiću i Zoranu Stojkoviću. Posle toga Banjac je smenjen sa mesta načelnika UBPOK-a, a svi pomenuti akteri u tom tekstu demantovali su da postoji pomenut transkript. Međutim, kako saznaje Insajder, Dejan Milenković, koji je pre tri dana dobio status svedoka-saradnika, priznao je da su tačni navodi iz lista Vreme, da mu je Biljana Kajganić tražila da lažno optuži Čumeta za ubistvo Momira Gavrilovića. Ideja je bila da se tako zapravo Zoran Đinđić poveže s kriminalcima i sa ubistvom Gavrilovića. Bagzi je, prema saznanjima Insajdera, otkrio mnoge političare koji su pre ubistva, a posle slučaja kod beogradske arene bili u stalnom kontaktu sa Zemuncima i Legijom. On je, međutim, najviše govorio o strankama i pojedincima koji do danas nisu previše dovođeni u vezu sa ubistvom premijera. Bagzi je tražio da javno svedoči.
Miljenko Dereta: Ja mislim da je ta vrsta ubistva nemoguća bez određene političke podrške, prosto kao pojava... I u tom smislu mislim da je ubistvo Đinđića deo politike, a ne deo bilo kog drugog obračuna. Slušajući one koji su počinili zločin teško mi je da shvatim i da prihvatim da su bili sposobni da osmisle tu vrstu plana, a da nisu bili unapred na neki način amnestirani za ono što će učiniti. I danas, kada ipak, uprkos svemu pravda... To je težak zločin i to je teško prikriti do kraja i iz toga takođe proizlazi kakav je bio odnos prema ulozi sudstva, kako su videli da će sudstvo reagovati, kako su videli da će sistem funkcionisati. Dakle, ometanja suđenja govore da je bio postignut neki dogovor o blagoj kazni, o možda čak nepronalaženju pravih krivaca i tako dalje. I sad, međutim, kada neke kazne po 40 godina, mislim da panika u političkim redovima raste i to je vidljivo jer će očigledno takođe mnoge stvari izaći na videlo i zato će se ljudi potruditi da sebe zaštite i da se osvete čak.
B92: Odmah po stupanju na funkciju ministra pravde, Zoran Stojković pokrenuo je inicijativu za ukidanje posebnih odeljenja Okružnog suda, odnosno Specijalnog suda, pred kojim je već vođen postupak za ubistvo premijera Srbije.
Zoran Stojković, ministar pravde, 2004: Naš je stav da ne treba da postoji posebno odeljenje, nego da svakom od sudija bude omogućeno da sudi, prirodan red, ako su sudije izabrane za sudije Okružnog suda, one su sposobne, moraju da budu sposobne da sude svaki predmet. Eto, to je naš stav.
B92: Posle pritiska javnosti, nevladinih organizacija, Demokratske stranke, Građanskog saveza Srbije, Stojković se predomislio i nekoliko dana kasnije izjavio da on u stvari nikada nije ni tražio ukidanje Specijalnog suda. Ministar policije Dragan Jočić je odmah po stupanju na dužnost izjavio da policija mora ponovo da istraži sve u vezi sa ubistvom Đinđića, a tadašnji načelnik Javne bezbednosti Miroslav Milošević da je optužnica za ubistvo Đinđića na staklenim nogama.
Olga Popović: To je zaista moralno nedopustiv, vrhunski cinizam. Nelagoda je među njima jer i oni moraju osećati da su i oni prozvani, ako ništa drugo pred istorijom, na svoj način i oni imaju odgovornost za sve to što se dogodilo.
Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a: On je i za svog života imao deo medija koji je konstantno njega pravio ili barem stavljao pod znak pitanja i njegovu sposobnost, što je najmanje, a drugi deo medija je pokušavao da od njega pravi kriminalca. Nažalost, ta priča se nastavila i tri godine posle smrti gospodina Đinđića i mislim da je to pogubno za istoriju Srbije, da nekako ne može da izađe iz predrasuda, odnosno namernih sejanja laži koje treba da zbunjuju narod. Ovde je takođe ostalo nejasno kako je došlo do tog intervjua i ponavljam, to je taj deo priče koji se namerno radi da bi se zbunjivalo, da bi od Zvezdana Jovanovića sad bio napravljen pozitivan lik. To imate naravno i s Legijom, on je čovek koji piše sad pesme, knjige. Sve je to dozvoljeno.
B92: Posle akcije Sablja i ukidanja vanrednog stanja i promene vlasti, Demokratska stranka Srbije, Socijalistička partija Srbije i radikali nastavili su da osporavaju svaki uspeh te akcije. Na suđenju za ubistvo premijera Srbije u sudnici su se pojavili pripadnici Žandarmerije u majicama JSO-a. Prvooptuženi za ubistvo Milorad Ulemek Legija izdao je knjigu koju su namerno pred sestrom ubijenog premijera čitali pripadnici policije koji su je čuvali. Gordana Filipović-Đinđić prethodno je napadnuta u porodičnoj kući. U međuvremenu, neki tabloidi na naslovnoj strani objavljuju čak i intervju s takozvanim kapetanom Džoom, bivšim pripadnikom crvenih beretki, koji poručuje - Đinđića je trebalo ubiti. U Beogradu je osvanuo grafit - Zvezdane, hvala ti.
Tanja Tagirov: Jedino što je meni vrlo jasno je da je to pokušaj ubijanja Đinđića po drugi put. Sva ta ometanja vode tome da istina ne bude potpuno rasvetljena, o svemu šta se događalo, a mi znamo da su ljudi koji sede na optuženičkoj klupi u postupku za ubojstvo premijera upetljani u niz najtežih krivičnih dela koja su se u ovoj državi događala u dosta dugačkom nizu godina.
Jovan Ćirić: Niko u ovoj zemlji nije postavio pitanje odgovornosti, zašto je uopšte do toga došlo i kako je moglo da se dogodi da premijer jedne zemlje, ma kakva ona bila, pa bila čak i Srbija, izlazi na štakama sam, odlazi do vrata i gura leđima ta vrata, a da mu niko ne pomogne, da mu niko ne otvori vrata i da kamere ne budu uključene. Kako je bilo moguće da on samoinicijativno ne nosi pancir jer da je nosio pancir verovatno da bi bio spasen, kako je bilo moguće da više ljudi ne bude organizovano u njegovom obezbeđenju i zašto se uopšte sve to dogodilo. I kako je moguće, da budemo sasvim iskreni i pošteni, da niko ili bar skoro niko nije zbog toga odgovarao, makar nekom ostavkom.
B92: Uhapšeni su oni koji su prema optužnici pucali i organizovali ubistvo premijera Srbije. Istraga je, međutim, stala kada se došlo do inspiratora i nalogodavaca tog ubistva. Ekipa Insajdera, istražujući mnoge nelogičnosti i okolnosti u kojima je ubijen premijer, došla je do činjenice da je u nedelji u kojoj je ubijen trebalo da se dogode dve važne stvari. Zakazana je sednica saveznog Parlamenta, posle koje je Zoran Đinđić trebalo da preuzme kontrolu i nad Vojskom. Plan je bio da vojni ministar bude čovek od Đinđićevog poverenja Zoran Živković. Druga važna stvar koja se dešava u nedelji ubistva je da Ljubiša Buha Čume pristaje da bude svedok-saradnik i potpisanu izjavu o tome daje specijalnom tužiocu Jovanu Prijiću. Čak i da su sve to samo slučajnosti, svakako su nezaobilazne činjenice u onom što će se dogoditi kasnije. Jedna od takvih je da nikad do sada nije ispitana uloga političara, DB-a i Vojne službe bezbednosti u ubistvu Đinđića.
Olga Popović: Mediji su mesecima radili na tome da javnost Srbije u jednom trenutku poveruje da je ubiti premijera legitimno. Ne postoji relevantna politička struktura ili politička institucija koja na ovaj ili na onaj način nije kriminalizovala Zorana Đinđića kao premijera i celu Vladu kao reformatorsku Vladu i celu tu politiku kao ideju. Na kraju se došlo dotle da u opelu Amfilohije Radović poruči da je Zoran Đinđić zapravo savremeni Obrenović, a onaj ko nešto zna o istoriji zna to što sam ja malopre ispričala, a to je da su ubice poslednjeg Obrenovića proglašene nacionalnim herojima, a to je učunilo najviše predstavničko zakonodavno telo u državi.
B92: Emisija Insajder se u prethodne dve sezone najviše bavila ubistvom premijera Srbije. U tim emisijama gotovo nikada nisu učestvovali predstavnici sadašnje vlasti, iako smo im svaki put upućivali zahtev za razgovor. Umesto odgovora, usledile su njihove tvrdnje, uglavnom putem tabloida, da je emisija Insajder jednostrana emisija. Takva tvrdnja bila bi tačna samo u slučaju da predstavnike vlasti nikada nismo zvali da govore za emisiju. S obzirom na to da postoje dokazi, odnosno zahtevi koje smo im upućivali, onda je jedina istina ta da je Insajder emisija za koju druga strana nije želela da govori. Tako su pokušavali da umanje značaj onog što je objavljeno i da ćutanjem ili optuživanjem diskredituju emisiju čije informacije nikada nisu demantovane. Zbog upornog odbijanja, a zbog toga što smo smatrali da javnost ima pravo da zna sve što se odnosi na ubistvo premijera ove zemlje, ponudili smo predstavnicima vlade Vojislava Koštunice da u ovoj emisiji učestvuje samo njihova strana, ali i to su odbili. Jedan takav poziv uputili smo i ministru pravde Zoranu Stojkoviću:
"Poštovani gospodine Stojkoviću, emisija Insajder, koja je na programu 26. juna 2006, nastavlja da se bavi pitanjem ubistva Zorana Đinđića. Tema nove emisije je politička odgovornost za ubistvo i način na koji je suđenje pred Specijalnim sudom ometano tokom poslednje tri godine. Smatramo da je od izuzetnog značaja za javnost Srbije da vi odgovorite na sve optužbe koje su se poslednjih godina mogle čuti na vaš račun. Podsećam da ste pre tri meseca odbili razgovor za Insajder, ali znam da je to ipak tema o kojoj, sudeći po izjavama koje ste već davali za pojedine medije, imate šta da kažete. Podsećam da ste zbog funkcije koju obavljate dužni da odgovarate na pitanja koja su od javnog i državnog interesa. Još jednom vama i drugim saradnicima Vojislava Koštunice predlažemo da govorite, bez druge strane koja bi vam protivrečila, isključivo zato što smo svesni značaja te teme za javnost Srbije. Planirali smo da u emisiji, sem vas, učestvuju premijer Vojislav Koštunica, ministar Dragan Jočić, direktor BIA Rade Bulatović, Dejan Mihajlov i Aca Tomić."
B92: Ministar pravde Zoran Stojković je posle nekoliko desetina poziva koji su mu upućeni odlučio da ni ovaj put ne govori, već da ode korak dalje i da se kao ministar pravde obrati rečnikom koji nije primeren funkciji koju obavlja. On je ukratko obrazložio zbog čega za emisiju Insajder neće da odgovara na pitanja koja se odnose na ubistvo premijera Srbije.
Pismo ministra pravde Zorana Stojkovića:Način obraćanja koji odiše bahatošću bez pokrića ne daje mogućnost vođenja pristojnog dijaloga, niti moje učešće u govoru koji odgovara tipu protočnog bojlera koji služi za širenje neistina, poluinformacija i dezinformacija, a u cilju zbunjivanja javnosti. Kako ne biste bili u zabludi, obaveštavam vas da ja nikome ništa nisam dužan, a ponajmanje vama za učešće u vašoj emisiji, te smatram da nema razloga da mi se ubuduće po tim pitanjima obraćate.
B92: Ekipa Insajdera još jednom obaveštava ministra pravde, ali i ostale ministre u vladi Vojislava Koštunice da je svaki predstavnik vlasti u svakoj demokratskoj zemlji obavezan i dužan da odgovara na pitanja od javnog i državnog interesa. Novinarsko ispitivanje svih okolnosti pod kojima je ubijen premijer Srbije jeste tema od javnog značaja.