Amnesti internešenel: Vlast u Srbiji koristi špijunske softvere za represiju nad civilnim društvom; MUP i BIA demantuju

"Ono što je veoma važno je činjenica da istraživanje pokazuje da je špijunski softver NoviSpy tajno instaliran na mobilnim uređajima trojice aktivista i jednog nezavisnog novinara tokom informativnih razgovora sa srpskom policijom ili BIA. Do zaražavanja je došlo dok su telefoni bili privremeno oduzeti vlasnicima i navodno smešteni u ormariće u policijskim stanicama. Čini se da je ova izuzetno obmanjujuća taktika, tj. tajna instalacija špijunskog softvera na mobilne uređaje tokom informativnih razgovora, široko rasprostranjena. Tehnički dokazi sugerišu da je tokom poslednjih godina na desetine, ako ne i stotine jedinstvenih uređaja targetirano špijunskim softverom NoviSpy. Ukupan obim targetiranja verovatno prevazilazi nezakonito targetiranje civilnog društva“, navodi se u Izveštaju Amnesti internešenela.

Dodaje se da se jedan od analiziranih uzoraka aplikacije softvera NoviSpy direktno povezivao sa IP adresom koja se, kako navode, dovodi u vezu sa Bezbednosno-informativnom agencijom Srbije.

"Ovi ozbiljni propusti u operativnoj bezbednosti, kao i činjenica da je u više slučajeva špijunski softver instaliran tokom intervjua sa službenicima BIA, omogućavaju Amnesti internešenelu da sa velikom dozom sigurnosti pripiše ovu upotrebu špijunskih softvera BIA i srpskim vlastima“, piše u Izveštaju.

Organizacija Amnesti internešenel navodi da je korišćen i softver Kompanije Cellebrite kako bi se pristupilo ličnim podacima organizatora protesta i novinara koje imaju na telefonu, te da je na taj način bilo omogućeno vlastima mapiranje društvenih mreža organizatora protesta, prikupljanje šifrovanih razgovora iz aplikacija kao što su Signal i Telegram, kao i preuzimanje podataka smeštenih u Cloudu.

"Digitalni nadzor u Srbiji odvija se u kontekstu rastuće represije države i sve nepovoljnijeg stanja slobode izražavanja. Od 2021. godine, zemlja je svedočila brojnim protestima protiv vlasti, pri čemu je svaki od njih naišao na sve oštriju represiju. Istovremeno, aktivisti koji su učestvovali ili govorili o protestima protiv litijuma suočavali su se sa hapšenjima i neutemeljenim, ali veoma ozbiljnim krivičnim optužbama, uključujući „podsticanje nasilnog rušenja ustavnog poretka“, krivično delo za koje je predviđena kazna do osam godina zatvora“, navodi Amnesti.

Dodaje se da su aktivisti i advokati intervjuisani za potrebe ovog izveštaja ispričali da je policija često navodila objave aktivista na društvenim mrežama, njihove govore ili prosto učešće na protestima kao osnov za te optužbe.

Amnesti navodi da je pre objavljivanja izveštaja pitao Vladu Srbije za komentar, ali da nisu dobili odgovor.

"Zakonodavstvo Srbije predviđa upotrebu posebnih mera, uključujući tajni nadzor komunikacija i definiše specifične okolnosti pod kojima se ovakve mere mogu zakonito primenjivati. Međutim, upotreba modernih tehnologija, uključujući špijunski softver i druge napredne forenzičke alate koji prikupljaju velike količine ličnih podataka, nije potpuno prepoznata niti dovoljno regulisana zakonom, ostavljajući previše prostora za potencijalnu zloupotrebu ovakvih tehnika, uključujući i u političke svrhe“ piše u izveštaju.

BCBP: Zahtevamo hitnu istragu i krivično procesuiranje odgovornih iz policije i BIE

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) saopštio je da "najoštrije osuđuje zloupotrebu digitalnih tehnologija za nadzor građana“ koja se navodi u u izveštaju organizacije Amnesti internešnel, te da zahteva "hitnu, transparentnu i nezavisnu istragu povodom ovih teških optužbi, kao i krivično procesuiranje odgovornih iz policije i Bezbednosno-informativne agencije“.

"U zemlji gde građanski protesti postaju sve masovniji, a nezadovoljstvo režimom sve glasnije, ove prakse predstavljaju direktan napad na osnovne slobode građana, uključujući pravo na mirno okupljanje, slobodu izražavanja i udruživanja“, navodi BCBP.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku navodi da bi to značilo da su "tehnologije koje su razvijene za borbu protiv kriminala i koje bi trebalo da se koriste za unapređenje bezbednosti građana, zloupotrebljene za, kako navode, gušenje glasova građana i zastrašivanje svih koji se usude da progovore.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku zbog toga traži da "vlasti obustave nezakonit digitalni nadzor i istraže sve slučajeve zloupotrebe, uključujući odgovornost pojedinaca u državnim institucijama“ i poziva Evropsku uniju da razmotri kako zloupotreba digitalnog nadzora utiče na proces evropskih integracija. 

Takođe, poziva kompanije koje proizvode alate digitalnog nadzora da prekinu saradnju sa srpskim vlastima dok se, kako se navodi, ne uspostavi pravni i transparentan okvir za korišćenje njihovih proizvoda.

Fondacija Share: Državni organi Srbije da bez odlaganja obustave ovu praksu

Fondacija Šer (Share) zatražila je danas hitno prepoznavanje špijunskih softvera kao nezakonite tehnologije koja krši osnovna ljudska prava i poziva državne organe Srbije da bez odlaganja obustave takvu praksu.

Neophodno je da se hitno pokrenu odgovarajući postupci za sprovođenje unutrašnje kontrole i utvrđivanje krivične odgovornosti za ozbiljnu povredu službene dužnosti i značajno prekoračenje službenih ovlašćenja, navodi se u reakciji na najnoviji izveštaj Amnesti internešnela.

Upotreba špijunskih softvera predstavlja ozbiljan napad na ljudska prava, slobodu izražavanja i privatnost građana, a izveštaj organizacije Amnesti ukazuje na rasprostranjeno korišćenje špijunskih softvera protiv aktivista, novinara i pripadnika civilnog društva od policije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u Srbiji.

SHARE Fondacija navodi da su izdvojeni potvrđeni slučajevi Nikole Ristića iz grupe Sviće, aktiviste inicijative "Marš sa Drine" Ivana Bjelića, novinara iz Dimitrovgrada Slaviše Milanova, ekološkog aktiviste Ivana Milosavljevića Bukija i aktiviste organizacije Krokodil.

MUP: Netačni navodi Amnesti internešnela

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je danas, povodom izveštaja Amnesti internešnela o korišćenju forenzičkog alata radi hakovanja novinara i aktivista, da su apsolutno netačni navodi izneti u tom tekstu.

MUP je naveo u saopštenju da se u okviru Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku Uprave za tehniku forenzički alat koristi isključivo u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku Srbije.  

"Napominjemo da se na isti način forenzički alat koristi i u drugim policijama sveta, te da su navodi u izveštaju Amnesti internešnala apsolutno netačni", navedeno je u saopštenju.

BIA: Besmisleni navodi Amnestija o hakovanju mobilnih uređaja novinara i aktivista

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) saopštila je danas, povodom izveštaja organizacije Amnesti Internešnela, da radi isključivo u skladu sa zakonima Srbije, a navode o hakovanju mobilnih uređaja novinara i aktivista odbacila je kao besmislice.

BIA je navela u saopštenju da nije "u stanju čak ni da komentariše besmislene navode" Amnesti Internešnela, kao što i inače ne komentariše slične sadržaje.

Prema navodima BIA, može samo da konstatuje da trivijalni senzacionalizam sadržaja tog izveštaja ukazuje na svrhu Amnesti internešnela koja se ogleda u radu za interese pojedinih agencija i grupa za pritisak.

Organizacija Amnesti Internešnel saopštila je danas da vlast u Srbiji koriste špijunske softvere i forenzičke alate kompanije Selebriti (Cellebrite) za hakovanje novinara i aktivista.

Policija i obaveštajne službe u Srbiji koriste moderan špijunski softver za mobilne uređaje sa mobilnim forenzičkim alatima kako bi nezakonito targetirali novinare, ekološke aktiviste i druge pojedince u kampanji tajnog nadzora, otkriva novi izveštaj "Digitalni zatvor: Nadzor i represija civilnog društva u Srbiji" Amnesti internešnela.

Izvor: Amnesty International, FoNet