Apelacioni sud pozvao Milorada Ulemeka Legiju da ponovo svedoči u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije

Na pretres pred Apelacionim sudom, kojim 6. marta počinje finalna faza sudskog procesa za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, pozvani su da svedoče Milorad Luković Legija i braća Aleksandar i Miloš Simović.

Oni će u sud biti sprovedeni iz zatvora Zabela gde izdržavaju kazne za ubistvo premijera Zorana Đinđića, četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, ubistvo Ivana Stambolića i druge zločine.

Iskazi Milorada Lukovića Legije, nekadašnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije, koja je izvršila politička ubistva i bila u sastavu Resora državne bezbednosti, kao i braće Simović, pripadnika “zemunskog kriminalnog klana”, važni su za optužnicu i presudu Radomiru Markoviću, Milanu Radonjiću, Miroslavu Kuraku i Ratku Romiću, optuženih da su u aprilu 1999. godine organizovali i ubili jednog od najpoznatijih i najhrabrijih novinara zato što je predstavljao pretnju tadašnjem režimu.

Ulemek i braća Simović su u svedočenjima pred tužiocem izneli saznanja o tome da je tadašnji prvi čovek tajne službe Srbije Radomir Marković tražio da se ubije Slavko Ćuruvija, kao i da su neposredni izvršioci ubistva Miroslav Kurak i Ratko Romić.

Najčešće pominjana svedočenja tokom suđenja

Samo su se jednom pojavili na suđenju, u septembru 2016. godine, kada su odbili da odgovaraju na pitanja jer im, kako su navodila posebno braća Simović, neko preti, ali su sva trojica potvrdila da ostaju pri svojim iskazima datim Tužilaštvu za organizovani kriminal 2014. godine.

U međuvremenu su njihova svedočenja bila najčešće pominjana tokom suđenja. Odbrana se iz petnih žila trudila da ih pobije. Tužilaštvo ih ispostavlja kao važne dokaze. Na njih se oslanjaju i dve prvostepene presude kojima su četvorica visoko rangiranih pripadnika Resora državne bezbednosti osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.

Pretpostavljam da drugostepeni sud hoće da pokuša da ih ponovo sasluša, nadajući se da bi mogli da pomognu u rasvetljavanju činjeničnog stanja. Po mom mišljenju, to je više u korist tužioca, nego okrivljenih (advokat Slobodan Ružić).

U žalbi tužioca Milenka Mandića, koju je Apelacionom sudu podneo na prvostepenu osuđujuću presudu, takođe se stavlja akcenat na ova svedočenja, a posebno na svedočenje Milorada Ulemeka Legije.

Mandić, koji traži da se četvorica okrivljenih osude na najstrože kazne od ukupno 140 godina zatvora, istakao je pred Apelacionim sudom da je prvostepeni sud nezakonito izbacio delove Ulemekovog svedočenja i da je zbog toga došao do pogrešnog zaključka da je Slavka Ćuruviju ubilo NN lice.

Romić i Kurak, koga optužnica tereti da je pucao, u presudi su označeni kao saučesnici koji su na licu mesta, neznano kako, omogućili trećem, NN licu da izvrši ubistvo.

Na javnoj sednici Apelacionog suda, u decembru prošle godine, tužilac Mandić je istakao da se „prvostepena presuda zasniva na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i zato su kazne blage. Sud je propustio da utvrdi činjenice”, jer nije, kako tvrdi Mandić, uzeo u obzir celovito svedočenje Ulemeka.

“Iskazi svedoka su jedinstveni, kad god da ih je dao, i zato nijedan iskaz nije suvišan. Sud je napravio nejasan i protivrečan izbor i stvorio procesnu mogućnost koja ne omogućava da se odredi pravo činjenično stanje”, rekao je tada Mandić.

Odluka Apelacionog sudskog veća da pozove i sasluša Milorada Ulemeka Legiju, Aleksandra i Miloša Simovića deluje kao logičan odgovor na primedbe tužioca Milenka Mandića.

Teško je, zbog ranijeg ponašanja ovih svedoka, predvideti kako će izgledati njihovo novo pojavljivanje pred sudom.

Jedno je sigurno, zainteresovanost medija i javnosti za sudski slučaj koji se sramno razvlači već devet godina i to za ubistvo počinjeno pre 24 godine, biće maksimalno pojačano. Zainteresovana javnost, domaća i međunarodna, ima nepodeljen stav da je Ćuruviju ubila država, odnosno zločinački režim Slobodana Miloševića, i da je optužnica čvrsta, koliko god je to moguće u stvarima u koje su upleteni i danas aktivni centri moći “duboke države”.

Ružić: Svedočenje Legije više u korist tužioca 

Slobodan Ružić, advokat Slavkove dece Jelene i Radeta, ocenjuje za Cenzolovku da bi ovi svedoci mogli da budu plus za tužioca:

“Ulemek i braća Simović su u istrazi govorili o svojim saznanjima ko je ubio Slavka, a na glavnom pretresu su odbili o tome da govore, navodno zbog straha. Pretpostavljam da drugostepeni sud hoće da pokuša da ih ponovo sasluša, nadajući se da bi mogli da pomognu u rasvetljavanju činjeničnog stanja. Po mom mišljenju, to je više u korist tužioca, nego okrivljenih i njihovih branilaca”, kaže advokat Ružić.

Ulemek i pred sudom optužio Markovića, Kuraka i Romića za ubistvo Ćuruvije

U iskazu Tužilaštvu za organizovani kriminal u januaru 2014.g, datom u požarevačkom zatvoru Zabela, Ulemek je govorio o sastanku s Radomirom Markovićem koji se dogodio desetak dana pre ubistva Ćuruvije.

Ulemek je svedočio da mu je Marković na tom sastanku rekao da je „potrebno da se ukloni jedno lice koje trenutno svojim neprijateljskim delatnostima ozbiljno ugrožava bezbednost države“.

Tužilac koji traži ukupno 140 godina za četvoricu pripadnika DB, tvrdi da je prvostepeni sud nezakonito izbacio delove svedočenja Milorada Ulemeka Legije i da je zbog toga došao do pogrešnog zaključka da je Slavka Ćuruviju ubilo NN lice.

Kako se navodi u delovima optužnice koje su mediji prenosili, Ulemek je u prvom trenutku odbio zadatak, pravdajući se obavezama na Kosovu. Dvadesetak dana kasnije Ulemek je ipak ponudio da njegova jedinica izvrši zadatak, ali mu je odgovoreno da je to „već završeno“. On tvrdi da je kasnije zaključio da je reč o Ćuruviji.

Na prvom pojavljivanju na suđenju u Sudu za oganizovani kriminal, Ulemek je na početku rekao da nema neposredna saznanja o ubistvu Slavka Ćuruvije, ali da ima informacije koje je dobio od tadašnjeg načelnika RDB-a, optuženog Radomira Markovića:

“Pozvao me je 2000. zbog hapšenja jednog lica, pa sam ga pitao ko će da budu navigatori ispred RDB-a, a on mi je rekao ‘ovi Radonjini što su ubili Ćuruviju’. Video sam gospodina Romića i gospodina Kuraka ispred njegove kancelarije i s njima sam se onda dogovarao o toj akciji hapšenja”, rekao je tada Ulemek.

Ulemek na glavnom pretresu nije hteo da odgovara na pitanja tužilaca o razgovorima s nekadašnjim vođom “zemunskog klana” Dušanom Spasojevićem o Romiću i Kuraku, niti o tome da li je “zemunski klan” pratio Kuraka i Romića i da li je trebalo da oni budu likvidirani, kako je tvrdio u istrazi. Ulemek se pozvao na pravo da odbije odgovor koji bi mogao da ga izloži novom krivičnom gonjenju.

Na pitanje tužioca da li mu prete i ko mu preti, Milorad Ulemek je rekao da mu “prete poslednjih 15 godina”, ali je kasnije dodao da su pretnje vezane za njegovo svedočenje u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije.

“Nema potrebe da o tome pričam, to sam ja već rešio… Pretili su mi fizičkom likvidacijom, porodicom, decom… između ostalog…. To ću ja rešiti.”

Na pitanje okrivljenog Ratka Romića da li mu je on pretio, Ulemek je odgovorio da direktno nije, odnosno da možda jeste, a možda nije. Na Romićevo pitanje da li mu je Miroslav Kurak pretio, Ulemek je odgovorio da ne zna: „Ne znam. Nije se predstavio, a ko je koga slao, to ćemo da vidimo“.

Kako su se na suđenju ponašali Miloš i Aleksandar Simović

Miloš Simović svedočio je prvi put na sudu dan nakon Ulemeka i na pitanje Snežane Jovanović, predsednice sudskog veća koje je dva puta donelo prvostepenu osuđujuću presudu protiv četvorice optuženih, da li ostaje pri iskazu koji je dao tužiocu u januaru 2014.g, rekao:

„Glupo je da povlačim iskaz, ostaću pri izjavi koju sam dao, neću ništa dodavati niti oduzimati.“

U istrazi Miloš Simović je rekao da je od Ulemeka čuo da je Ćuruvija ubijen po nalogu Radomira Markovića i da je „Državna bezbednost, po nalogu Markovića, ubila Ćuruviju“.

Rekao je i da je Ulemek od njega tražio da ubije Romića i Kuraka. A da mu je u klubu „Bombaj“ pokazao na Romića i Kuraka rekavši: „Zapamti ih dobro, oni su uradili Ćurku, treba da se počiste, ne sme da bude greške“.

Odbio je da svedoči na sudu rečima: „Iz straha za svoju porodicu ne želim da odgovaram na pitanja, a i nezadovoljan sam Tužilaštvom“

I Aleksandar Simović je na svom prvom i jedinom pojavljivanju pred sudom odbio da svedoči:

„Ja danas ne mogu da se izjašnjavam i ne mogu da svedočim u ovom procesu“, a na pitanje sudije zašto naveo je “Da ne bih svoju porodicu doveo u neprijatnu situaciju“ i “Ne želim da svoju porodicu dovodim u  situaciju progona zbog nekih mojih izjava“. Odbio je da odgovori na pitanje da li se oseća ugroženim.

Jako obezbeđenje za Legiju

Sprovođenje Milorada Ulemeka Legije iz zatvora u sudnicu 2016. godine izvedeno je pod maksimalnim merama obezbeđenja. Njegovo sprovođenje je pratila kolona vozila, a iz vazduha je nadgledao helikopter. Ustanička ulica, u kojoj se nalazi Specijalni sud, bila je blokirana.

U sudu je bio okružen petoricom policajaca, kao i braća Miloš i Aleksandar Simović. Sva trojica dovedena su u sud sa lisicama na rukama, koje su im skidane tokom svedočenja.

Milorad Ulemek je u zatvoru od 2. maja 2004. godine, kada se sam predao, nakon više od godinu dana skrivanja posle ubistva premijera Srbije.

Apelacioni sud rezervisao devet dana za pretres

Apelacioni sud je u decembru prošle godine održao trodnevnu javnu sednicu na kojoj su tužilac i odbrana iznosili argumente protiv presude prvostepenog suda iz decembra 2021. godine. Vrlo brzo nakon toga, objavio je odluku da otvori pretres, jer prvostepeni sud, ni posle ponovljenog postupka, nije uvažio primedbe Apelacionog suda zbog kojih je prva prvostepena presuda oborena. Najvažnija primedba je prekoračenje optužnice, jer prvostepeni sud je u presudi naveo da je neposredni izvršilac NN lice koje se u optužnici ne pominje, nego su za neposredno izvršenje optuženi Kurak i Romić.

Apelacija je odredila da će se pretres održati od 6. do 10. marta, a ukoliko ne bude dovršen za tih pet dana, rezervisani su i dodatni termini od 28. do 31. marta. Za sada je odlučeno da se ponovo izvede dokaz saslušanjem Ulemeka i braće Simović, a o ostalim dokaznim predlozima biće odlučeno naknadno.

“Da li će doći do zaključenja pretresa od 6. do 10. marta može da se izjasni samo sudsko veće pošto se zakazani pretres održi, ali ono što je izvesno je da Apelacioni sud mora da pravnosnažno okonča postupak, jer je prvostepena presuda već bila jednom ukidana”, rekla je za Cenzolovku Mirjana Piljić, portparolka Apelacionog suda.

Izvor: Cenzolovka