Austrijski predsednik poverio dosadašnjem kancelaru da formira i novu vladu
Austrijski predsednik Aleksander Van der Belen zadužio je danas aktuelnog kancelara i lidera konzervativne Austrijske narodne stranke (OVP) Karla Nehamera da formira novu vladu, jer pobednik na prošlomesečnih izborima, krajnje desničarska Slobodarska partija Austrije (FPOe), nema uslova da uspe u tome.
Tradicija je, mada to nije i ustavno određeno, da šef države poveri lideru najjače stranke da formira vladu. Međutim, predsednik Aleksander Van der Belen morao je ovog puta da prekine tu praksu jer su drugojplasirana i trećeplasirana partija odlučile da ne prave koaliciju sa FPOe koja vladu ne može formira sama.
Preostale tri stranke u novom parlamentu rekle su da uopšte neće sarađivati sa liderom FPOe Herbertom Kiklom, čija je partija bila prvoplasirana na izborima sa 28,8 odsto osvojenih glasova.
Austrijsko ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je 3. oktobra uveče konačne rezultate izbora, prema kojima je konzervativna Narodna partija Austrije (OeVP) osvojila 26,3 odsto, a socijaldemokratska SPOe 21,1 odsto glasova.
Glasove 9,1 odsto birača osvojio je liberalni NEOS, a Zeleni 8,2 odsto. Međutim, većina partija odbacuje mogućnost koalicije sa slobodarskom partijom, sa izuzetkom Narodne partije Austrije koja je nagovestila spremnost za saradnju, pod uslovom da Kikl ublaži svoju ekstremno desnu retoriku.
Van der Belen je 9. oktobra zatražio od lidera tri najjače stranke da razgovaraju o mogućoj saradnji kako bi se rešila situacija političkog ćorsokaka. Oni su to juče i uradili, ali je predsednik danas saopštio da su svi ostali na svojim pozicijama.
"To jasno i nedvosmisleno znači da Herbert Kikl neće naći koalicionog partnera koji bi mu omogućio da bude postavljen za kancelara", rekao je on i dodao da zbog toga od Nehammera traži da formira vladu i započne razgovore sa socijaldemokratama.
Van der Belen je kazao da smatra da će za stabilnu vladu biti potreban i treći partner te da je NEOS najverovatnija opcija.
FPOe je osnovana 1955. godine i tada je važila za uporište bivših nacionalsocijalista, ali se vremenom etablirala na političkoj sceni Austrije.
Slobodari su od 1980. godina nekoliko puta bili u vladajućim koalicijama, pa čak i sa socijaldemokratama. Herbet Kikl je partiju populističkom retorikom protiv migracija, Evropske unije i zaštitnih mera u vreme pandemije poveo udesno, ali je uspeo da privuče birače.
Izvor: Beta