Bajden na udaru kritika sa obe strane političkog spektra zbog novog zida na granici sa Meksikom

Bajden tvrdi da "ne može zaustaviti" izgradnju jer su sredstva za nju dodeljena  još 2019. godine.

Ministarstvo za unutrašnju bezbednost je, međutim, saopštilo da postoji „akutna“ potreba za barijerama.

Više od 2,2 miliona migranata je zadržano samo tokom ove godine.

Sve veći broj migranata u američkim gradovima kao što je Njujork je sve veći izazov za Bajdena, koji se suočava sa intenzivnim kritikama zbog njegovog rukovodjenja granicom.

Prema američkim zvaničnicima i predsedniku Bajdenu, sredstva za novu graničnu barijeru, prvi put najavljenu krajem juna, dodeljena su tokom fiskalne 2019. godine, dok je Donald Tramp bio predsednik.

Otprilike 32 km novih graničnih barijera biće izgrađeno u okrugu Star, retko naseljenom delu granice u dolini reke Rio Grande.

Bajden je 2020. godine obećao da neće graditi još jedan zid ako bude izabran.

Visoki zvaničnik administracije u četvrtak je okrivio Kongres SAD, tvrdeći da se odupire naporima da se „ukinu“ sredstva u prvom budžetskom zahtevu Bajdena izdatom u maju 2021.

Prema zakonu iz 1974. godine, izdvojena sredstva moraju biti stavljena na raspolaganje za predviđenu svrhu osim ako ukidanje ne odobre i Senat i Predstavnički dom.

“Više puta smo tražili od Kongresa da poništi ovaj novac, ali on to nije učinio i primorani smo da poštujemo zakon“, rekao je sekretar za unutrašnju bezbednost Alehandro Majorkas u saopštenju.

“Bajdenove izjave su u potpunoj suprotnosti sa obaveštenjem o projektu u američkom saveznom registru, rekao je on. 

Pri tome je Maiorkas rekao da „trenutno postoji akutna i neposredna potreba da se izgrade fizičke barijere i putevi u blizini granice SAD kako bi se sprečili nezakoniti ulasci u Sjedinjene Države u oblastima projekta“.

Poslanik Henri Kuelar, demokrata čiji okrug obuhvata okrug Star, rekao je za BBC da ne veruje da će njegovi birači "biti veoma srećni" zbog ove objave.

“Još uvek sam protiv rešenja iz 14. veka,nazvanog „zid“, za probleme 21. veka“, rekao je on.

 „Želim da vidim više osoblja, više tehnologije“, kaže Kuelar.

 Demokratska kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez nazvala je to “okrutnom politikom“ i pozvala predsednika Bajdena da „obrne kurs“.

“SAD moraju ozbiljnije da shvate ispitivanje korena migracije“, rekla je ona u saopštenju.

[related-content]

Pojedini republikanci su takođe kritikovali Bajdena zbog naglg zaokreta u politiku protiv koje je vodio kampanju.

Izgradnja graničnog zida bila je politika Donalda Trampa kao predsednika kojoj su se žestoko protivile demokrate, uključujući i Bajdena.

"Nije mislio da zidovi funkcionišu, što je potpuno ludilo", rekao je republikanski poslanik iz Severne Karoline Ralf Norman za BBC.

“Šta se promenilo? Reći ću vam šta se promenilo – američki narod je umoran od toga da gleda kako preplavljuju gradove, bolnice ili škole, i što policija mora da se bavi ilegalcima“, rekao je on.

Administracija se takođe suočava sa kritikama od strane grupa kao što je Američka unija za građanske slobode ili ACLU, koja je tu odluku nazvala "dubokim neuspehom".

"Tokom kampanje, predsednik Bajden je to najbolje objasnio kada je rekao da granični zid nije ozbiljno političko rešenje - i ne možemo se više složiti", rekao je direktor graničnih strategija ACLU Džonatan Blejzer u svom saopštenju.

"Umesto da održi ovo obećanje, Bajdenova administracija udvostručuje neuspešne politike iz prošlosti koje su se pokazale rasipničkim i neefikasnim“, dodao je on.

Prema poslednjim podacima, američka granična patrola je u avgustu uhapsila 181.059 ljudi duž južne granice u poređenju sa 132.648 u julu.

Ukupno, više od 2,2 miliona ljudi je privedeno od početka tekuće fiskalne godine, koja je počela u oktobru 2022.

U četvrtak je administracija takođe najavila da će nastaviti deportacije ilegalnih venecuelanskih migranata, od kojih je oko 50.000 stiglo na američko-meksičku granicu samo u septembru.

Izvor: BBC