Barselona spaja kvartove u zelene "superblokove", cilj - manje automobila, zagađenja i buke
U španskoj metropoli Barseloni se beleži najveća gustina automobila u Evropskoj uniji - 6.000 po kvadratnom kilometru. Transport, uključujući i lučki, je među dominantnim činiocima gradskog aerozagađenja. Kako prenose nacionalni mediji, oslanjajući se na podatke Agencije za javno zdravlje iz Barselone, prošle godine vazduh se pogoršao u poređenju sa 2020. i 2021. Dugotrajna izloženost lošem kvalitetu vazduha iz 2022. prouzrokovala bi, na godišnjem nivou, 1.500 smrti, 900 novih slučajeva dečje astme i 120 novih slučajeva raka pluća. Međutim, vlasti imaju "keca u rukavu" pomoću kojeg nastoje da smanje hegemoniju četvorotočkaša i posledične štetne uticaje. Reč je o tzv. superblokovima, piše Klima 101.
Po čemu se ovi blokovi razlikuju od onih koje viđamo po npr. Novom Beogradu, i šta ih čini toliko dobrim?
Iza pojma "superblok" krije se radikalna zelena transformacija katalonskog grada u cilju prijatnijeg života i borbe protiv klimatskih promena, sa održivom mobilnošću i zelenilom kao okosnicama, piše Klima 101.
Štaviše, ovako drastične promene ne zahtevaju rušenje trenutne infrastrukture i podizanje objekata od nule.
Temelji su postavljeni još sredinom 19. veka kada se Barselona gradila na osnovu master-plana arhitekte Ildefonsa Serde. Tekovina tog doba je karakterističan mrežasti gradski sistem. Da bi nastali savremeni superblokovi, neophodno je samo udružiti već postojeće blokove zgrada u jednu celinu i promeniti važeća pravila.
Drugim rečima, superblokovi su zapravo mini-naselja kvadratne forme dimenzija 400 puta 400 metara, koja nastaju spajanjem devet "bičnih" urbanih blokova, uključujući njihove spoljne i unutrašnje saobraćajnice. Njihova ključna specifičnost leži u smanjenom protoku saobraćaja.
Ali kako je to uopšte postignuto?
U ulicama koje se nalaze unutar "superblokova" prioritet se daje pešacima i biciklistima, dok se za vožnju automobila izdaju posebne dozvole sa izuzetkom policije, hitne pomoći i drugih službi kojima je omogućen nesmetan pristup. Povrh toga, brzina kretanja vozila ograničena je na 10 km/h.
Preusmeravanje automobila izvan superblokova rezultuje čistijim vazduhom i unapređenjem javnog zdravlja.
Dodatno, saobraćajnice koje su nekada pripadale četvorotočkašima se ozelenjavaju i bivaju prenamenjene za zajedničko korišćenje lokalaca - tako se na primer u superblokovima postavljaju klupe ili oslikavaju staze za trčanje za decu.
Barselona planira ukupno 503 superbloka do 2030.
Prema pisanju medija, zamisao o ovakvim zelenim oazama u Barseloni pojavila se još tridesetih godina prošlog veka. Njeni rodonačelnici bili su arhitekte Hoze Luis Sert i proslavljeni Le Korbizije.
Korbizijea je, inače, fascinirala priroda Srbije, ali je o Beogradu imao znatno drugačije mišljenje: on je još 1908. u svom dnevniku opisao naš glavni grad kao "nečasan, prljav i neogranizovan".
Danas, 115 godina posle Korbizijeovih kritika, reklo bi se da one i dalje važe, makar u određenim delovima prestonice, u kojima gradimo urbanističke projekte nauštrb drveća. Ipak, alternativna rešenja su nam poznata, a među njima su i superblokovi: mada možda ne možemo da ih iskopiramo u potpunosti, ovakvi projekti mogu da nas inspirišu i pokažu nam koliko je važno postupati u skladu sa lokalnim uslovima.
Preteča superblokova, kao i 15-minutnih gradova, jeste ideja o "komšijskim jedinicama", odnosno modelima stanovanja koji se sastoje od nekoliko blokova, obično zatvorenih za prolazni saobraćaj. U srcu ovih naseobina, sa 5-9 hiljada ljudi, nalaze se škole, religijski objekti i centri za rekreaciju. tako se na primer u superblokovima postavljaju klupe ili oslikavaju staze za trčanje za decu.
Uprkos tome što koncept superblokova provejava planiranjem Barselone decenijama unazad, prvi barselonski superblok završen je 1993. u istorijskom naselju El Born, u blizini katedrale Santa Maria del Mar.
Od tada je širom grada niklo nekoliko ovakvih neobičnih urbanih sklopova - i "superblokovi" danas više nisu tek apstraktni misaoni konstrukt koji bi mogao da na različite načine obogati svakodnevicu Barselonaca, već imaju konkretne i merljive rezultate utemeljene u analizi Agencije za javno zdravlje.
Otkako se Sant Antoni, pre pet godina, od klasičnog komšiluka transformisao u superblok (koji možete videti na fotografijama ispod), poboljšao se kvalitet vazduha - koncentracije azot-oksida smanjile su se za 25 odsto, a finih zagađujućih čestica PM 10 za 17 odsto.
Svi ispitanici dali su ovom superbloku visoke ocene, između 8 i 10, navodeći da se osećaju mirnije, bezbednije i zadovoljnije. Povrh svega toga, nakon što je smanjen broj automobila u Sant Antoniju, opale su i različite vrste zagađenja, uključujući i buku.
Benefite osete i u superbloku Horta - 45 odsto žena i 56 odsto muškaraca veruje da je inicijativa unapredila njihovo blagostanje na ulicama, a 60 odsto žena i 66 odsto muškaraca kaže da je šetnja prijatnija.
Podstaknuta dosadašnjim uspesima, Barselona planira da uveća broj superblokova na čak 503 do kraja decenije.
Kako se navodi u jednom istraživanju, objavljenom prošle godine u naučnom časopisu Nature Sustainability, u slučaju da se ovi ambiciozni planovi zaista realizuju, životni vek stanovnika produžio bi se za 200 dana zahvaljujući smanjenju tri goruća problema Barselone: aerozagađenja, vrućina i buke.
Dodatno, međunarodni tim naučnika proračunao je da bi potpuna implementacija projekta u Barseloni sprečila skoro 700 prevremenih smrti svake godine.
Španski koncept ostvaruje tolike uspehe da se njime inspirišu i urbani planeri u drugim krajevima sveta, a među njima i u Los Anđelesu, američkom gradu za koji je već sprovedena studija kojom se modeluju pozitivni zdravstveni efekti.
Kada pomislimo na Barselonu, setimo se Barselonete, Gaudija, muzike i hrane, ali setimo se i šta možemo dobiti kada u fokus urbanog planiranja smestimo - potrebe i dobrobit stanovništva.
Izvor: Klima 101