Bisljimi: Počinje primena odluke o evru kao jedinoj valuti na Kosovu, u prelaznom periodu bez kaznenih odredbi

Vlada Kosova je zatražila od centralne banke da uspostavi komunikaciju s Narodnom bankom Srbije kako bi se pronašli odgovarajući mehanizmi za sredstva koja dolaze iz centralne Srbije na Kosovo, saopštio je Bisljmi na konferenciji za novinare, prenosi Koha.

On je rekao da će biti obezbeđena "tranzicija" iz dinara u evro, te da primena odluke ne znači zabranu transfera novca iz Srbije.

Prema njegovim rečima, cilj uredbe Centralne banke Kosova za operacije za gotovinom niti zabranjuje niti dozvoljava srpski dinar na Kosovu.

„On nije bio dozvoljen na Kosovu ni ranije tako da ona ne može da ga zabrani. Dakle, zabrana specifične novčane jedinice i pokušaj da se uredba tretira kao zabrana pojedinače novčane jedinice nije tačna. Njen cilj je zaštita potrošača i platnog sistema na Kosovu“, naveo je Bisljimi.

Dodao je da "nijedan građanin nema razloga da se plaši sprovođenja nove Uredbe CBK. 

"Vlada će se pobrinuti da bude što više informacija, a CBK da građani u svakoj opštini imaju pristup bankarskom sistemu zemlje, a to podrazumeva veću prisutnost komercijalnih banaka sa njihovim filijalama i da u saradnji sa Centralnom bankom Srbije pronađe prikladan mehanizam za obezbeđenje transfera i donacija koje Srbija želi da pošalje građanima srpske zajednice na Kosovu", rekao je Bisljimi.

Konstatovao je da bi sprovođenje Uredbe CBK u radu sa gotovim novcem moglo da pogodi penzionere iz redova srpske zajednice jer nemaju pristup bankarskim računima i ponovio da svi treba da rade na edukaciji građana.

"Svi mi zajedno treba da se pobrinemo da se glas onih koji informišu i obrazuju čuje više i jače nego glas onih koji stvaraju paniku i manipulišu zbog političkih interesa", rekao je Bisljimi.

On je naveo da je CBK usvojila Uredbu o gotovinskim transakcijama koja od sutra stupa na snagu i da ona ima za cilj da pod kontrolom bude i količina i kvalitet novca koji je u prometu.

"Ona ima za cilj da ima pod kontrolom količinu i kvalitet novca koji je u prometu i da zaštiti integritet finansijskog sistema zemlje.
Ovom odlukom nastoji se da se nastavi borba protiv kriminalnih aktivnosti na finansijskom tržištu - falsifikovanje, pranje novca. Finalni cilj je zaštita potrošača i platnog sistema na Kosovu", naveo je Bisljimi.

Istakao je i da niko, ni međunarodni partneri Kosova, ne dovode u pitanje zakonitost odluke Centralne banke Kosova.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je izjavila da postoji nekoliko opcija o kojima se razgovara o primeni uredbe Centralne banke Kosova.

"Što se tiče praktične primene, razmatra se više opcija koje bi s jedne strane poštovale 11. član Ustava. Ali, s druge strane, ostaviće malo vremena za informisanje građana i njihovo prebacivanje, recimo na nove i druge račune", rekla je Osmani.

"Srbi imaju račune u evrima"

Besnik Bisljimi je izjavio da 33.093 građana, kosovskih Srba, imaju račune u evrima u bankama na Kosovu i da to olakšava primenu evra kao jedine valute za gotovinsko plaćanje na Kosovu.

On je rekao da je jedno od uznemirenja primene novog pravilnika CBK to da će najviše biti pogođeni penzioneri iz srpske zajednice, jer nemaju pristup bankovnim računima i nisu upoznati sa korišćenje evra za njihove dnevne transakcije.

Bisljimi je dodao da Vlada Kosova, preko svog trezora, na mesečnom nivou prenosi novčana sredstva za 26.987 penzionera srpske zajednice.

"Sva ova sredstva se prenose na bankovne račune u evrima. To znači da svaki od ovih 26.987 penzionera, koji čine oko 35 odsto građana srpske zajednice na Kosovu, ima bankovne račune, prima evre i plaća u evrima kao i svaki drugi građanin Kosova", kazao je Bisljimi.

Penzije koje primaju iz Srbije su, prema njegovim rečima, povrh penzija koje primaju sa Kosova, ali se bez problema mogu preneti, odnosno uplatiti na iste postojeće bankovne račune.

Dodao je da isto važi i za 2.205 porodica koje koriste socijalnu pomoć Vlade Kosova i 4.244 dece koja koriste univerzalni dečji dodatak i 1.372 bankovna računa na koje trezor uliva sopstvena finansijska sredstva za podršku majkama u prvih šest meseci nakon porođaja.

Bisljimi je naveo da na to treba dodati i isplate za sve one koji rade za javne, lokalne i centralne institucije na Kosovu.

"Sve ovo zajedno znači da na Kosovu postoji 33.090 bankovnih računa na koje je država Kosovo prenela i nastavlja da prenosi uplate u evrima. Ako se ovome doda još oko 10.000 bankovnih računa koji postoje u vlasništvu Srba, ali nemaju primanja od države, ispada da u proseku svaka srpska porodica na Kosovu ima približno dva aktivna računa u banci“, kazao je zamenik kosovskog premijera.

Ocenio je da je "jasno da je ta briga uglavnom veštački stvorena" i da se radi o brizi da nema bankovnih računa i nepoznavanje plaćanja u evrima.

Sledeća briga koja je isticana se odnosi na uticaj koji primena te uredbe može imati na sistem obrazovanja i zdravstva koji funkcioniše u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu, a Bisljimi navodi da je ta zabrinutost pojačana jer postoji percepcija da taj sistem u potpunosti finansira Srbija.

"Želim da istaknem da Republika Kosovo, odnosno Ministarstvo finansija, ima veoma preciznu formulu po kojoj distribuira centralne grantove opštinama i ovi grantovi ne diskriminišu opštine sa srpskom većinom, već imaju kriterijume koji omogućavaju pozitivno diskriminacija istih", kazao je on.

To se, prema Bisljimiju, posebno odnosi na grantove za obrazovanje i zdravstvo, uključujući dodatna izdvajanja za tri opštine koje takođe pružaju sekundarne zdravstvene usluge (bolničko lečenje) kao rezultat asimetrične decentralizacije i dodatne nadležnosti koje proizilaze iz Ahtisarijevog plana.

"Većina ovih grantova je iskorišćena za plate i dnevnice. To znači da su nastavnici, lekari i medicinske sestre koji rade u obrazovnom i zdravstvenom sistemu u ovim opštinama primali i primaju plate iz budžetskog sistema Kosova, a ta sredstva se isplaćuju samo u evrima i troše se samo u evrima", rekao je Bisljimi.

Pomenuo je dva primera - prvi je opština Štrpce čiji je ceo grant za obrazovanje u 2023. godini bio 1,3 miliona evra, dok je iste godine na plate u obrazovnom sistemu u toj opštini potrošen više, odnosno 1,7 miliona evra.

I za opštinu Gračanica, prema njegovim rečima, iste godine grant za zdravstvo iznosio je ukupno 1,55 miliona evra, a iste godine na plate je potrošeno 1,48 miliona evra.

"Zaključno, nijedan građanin Republike Kosovo nema razloga da se plaši sprovođenja nove regulative Centralne banke zemlje. Svaki građanin Republike Kosovo treba da se raduje kada se ojača integritet finansijskog sistema, kada se spreči pranje novca, kada se spreči finansiranje terorističkih aktivnosti, kada smo zaštićeni od unošenja lažnih valuta i kada ceo naš sistem postaje transparentniji i stabilniji", zaključio je Bisljimi.

Izvor: Beta, Kosovo onlajn, Slobodna Evropa