Četvrt veka od slučaja Račak

Akcija je usledila zbog činjenice da se u tom selu nalazilo jako uporište OVK, i da se na tom potezu dogodio niz napada i ubistava pripadnika policije. 

Posle sukoba srpske policije sa albanskim ekstremistima u selu Račak usledila je optužba, na kojoj je posebno insistirao Vilijam Voker, da se dogodio "masakr nedužnih civila". Voker se u to vreme na Kosovu i Metohiji nalazio u svojstvu rukovodioca Kosovske verifikacione misije OEBS.

Ovaj događaj, iako nikada nije stvarno utvrđeno da je policija odgovorna za pogibiju civila, poslužio je kao povod za optužbu protiv Srbije, i opravdanje, povod, za agresiju NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju. 

Agresija koja je usledila krajem marta 1999, bila je potpuno pripremljena još poslednjih meseci prethodne 1998, čekalo se samo naređenje za napad. 

Savet NATO je odluku o ubrzanim pripremama napada na Srbiju (SRJ) i razmeštanju trupa u graničnim oblastima, doneo na zatvorenom sastanku 2. jula 1998.

Na prostoru Štimlja delovala je 161. brigada OVK. U toj oblasti od jula 1998. do januara 1999. ubijene su 24 osobe, pripadnici Policije Srbije, Vojske Jugoslavije ili civili, pri čemu je takođe ranjeno 25 osoba.

Počev od oktobra 1998. do sredine januara 1999. teroristi takozvane OVK na prostoru Štimlja ubili su Sinišu Mihajlovića, Nazmija Alurija, Sašu Jankovića, Ranka Đorđevića, Svetislava Pešića, kao i civile Envera Gašija i Miftara Resenija. 

Policijska akcija u Račku, 15. januara 1999. neposredno je izazvana ubistvom trojice policajaca 8. januara i takođe policajca Svetislava Pržića 10. januara. 

Akcija je usledila, posle odlaganja, u ranim jutarnjim satima 15. januara. Prethodno je ustanovljeno da se civili nisu nalazili u selu. 

Sve vreme tokom akcije bili su prisutni, blagovremeno obavešteni, posmatrači Kosovske verifikacione misije OEBS.  

Takođe predstavnici medija, Rojtersa i Asošijeted presa.

U Račku se, u kući Mustafe Mehtija, nalazio štab OVK. Pretpostavljalo se da se u selu nalazilo oko stotinu pripadnika OVK. 

U akciji je učestvovalo 135 policajaca, uglavnom pripadnici Posebne jedinice. Zapovednik je bio Goran Radosavljević Guri.

U selu se inače nalazila mreža pripremljenih rovova, izgrađeni bunkeri. Pripadnici OVK pozivani su na predaju, pre napada. Po policiji su pripadnici OVK, osim streljačkim naoružanjem, dejstvovali minobacačima i raketnim bacačima.

Borbe su tog dana u Račku okončane u popodnevnim satima, oko 15.00 časova. Procena je bila da je uporište  OVK razbijeno. Zaplenjeno je oružje, automatsko streljačko oružje, dva mitraljeza, ručni bacači, bombe, mine, municija.

Policija se po okončanoj akciji povukla iz sela.

Sutradan, u subotu 16. januara, oko 13.00 časova u Račak je ušao Vilijem Voker, praćen pripadnicima medija. Usledili su, po svedočenju prisutnih novinara, razgovori sa zapovednicima OVK, koji su se očigledno vratili u selo pošto se policija povukla.

Tada se pojavljuje priča da su u Račku stradali civili. 

Paralelno, pripadnicima državnog istražnog tima Srbije, među njima i istražnom sudiji Danici Marinković onemogućen je ulazak u selo. Na njih je otvorena vatra.

U 17.00, tog dana, Vilijam Voker drži konferenciju za štampu u Prištini, u centru OEBS. Izjavljuje da se u Račku "dogodio masakr", kao i da je posmatračka misija izbrojala 45 tela žrtava.

U nedelju, 17. januara, pripadnici državnog istražnog tima Srbije, uključujući istražnog sudiju Danicu Marinković, ponovo pokušavaju da uđu u Račak, kako bi bila obavljena stručna istraga. Ponovo je otvorena vatra na njih, čime je sprečen pristup.

Državni istražni tim započeo je istragu tek u ponedeljak, 18. januara. Policija je bila primorana da ponovo, pod borbom, zauzme selo kako bi pristup istražiteljima bio omogućen.

U Račak su ušli oko 14.00. Posmrtni ostaci stradalih pronađeni u džamiji, preneti su u Prištinu radi obdukcije. 

Borbe u okolini sela su nastavljene i sutradan 19. januara. Tada je ubijen zamenik komandira policije stanice Uroševac, dok su dvojica policajaca ranjena. 

Prema rezultatima istrage državnog tima patologa, identifikovano je 37 lica. Poreklo tri lica nije razjašnjeno, pretpostavlja se da nisu bili muslimani. Među stradalima bila je i jedna ženska osoba, kćerka zapovedanika OVK koja je takođe učestvovala u borbama. Parafinske rukavice pokazale su da su gotovo svi koristli oružje. 

Svi poginuli stradali su dejstvom vatrenog oružja. Nije ustanovljeno da je bilo ikakvih tragova drugačijih dejstava nad njima.

Nekoliko dana potom istrazi se priključio tim patologa iz Finske koji je predvodila Helena Ranta. Sledila je zajednička istraga.

Ranta je osporila valjanost metode parafinske rukavice, kao zastareo. 

Iako se njeni nalazi nisu bitno razlikovali kada je reč o uzrocima smrti stradalih, prilikom konferencije za štampu koju je držala u Prištini 17. marta, u prostoru OEBS, upotrebila je termin "zločin protiv čovečnosti" i izbegla je odgovor na pitanje kako su stradali poginuli? U smislu da li je vidno da su poginuli u borbi, kako je zaključio srpski tim patologa. 

Tumačila je da su žrtve bili civili, nenaoružani, pošto po njoj "u džepovima nisu imali municiju".

Godinama kasnije, nije krila da je bila izložena grubom pritisku Vilijama Vokera, zbog kako se izrazio "nedovoljno ubedljivog jezika". 

Nekoliko dana potom usledila je agresija NATO na Srbiju, odnosno SRJ. 

Predsednik SAD Bil Klinton, novinarima je 19. marta govorio o "deci i ženama pokošenim rafalima nakon što su primorani da kleče u prašini".

Britanski premijer Toni Bler u Parlamentu je izjavio da je "masakr u Račku" doveo da potrebe bombardovanja SRJ.

Državni sekretar SAD Medlin Olbrajt, glavni zagovornik agresije na Srbiju, tvrdila je medijima da se u Račku "dogodio masakr", da su "desetine imale prerezane grkljane". 

Nesumnjivo je da ekipe patologa, ni domaća, ni finska, ni beloruska, nisu ustanovile da su na telima poginulih u selu Račak pronađene drugačije rane osim iz vatrenog oružja, i to iz daljine. 

Na šakama 37, od 40 tela, metodom parafinske rukavice otkrivene su barutne čestice, što ukazuje da su koristili vatreno oružje. 

Jedan od pokazatelja jeste i činjenica da je Tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu, iako je provobitno potencirao slučaj Račak, na kraju od njega odustao. 

Izvor: Tanjug