Crnogorska vlada predaje dva amandmana na nemačku Rezoluciju o Srebrenici
Crna Gora će uz posredovanje SAD predati dva amandmana na nemački nacrt Rezolucije o Danu sećanja na genocid u Srebrenici, u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu, nezvanično je danas potvrdila crnogorska vlada za portal Radio televizije Crne Gore (RTCG).
Navodi se da je amandmanima predviđeno individualizovanje krivice za genocid u Srebrenici, ali i insistiranje na striktnom poštovanju Dejtonskog sporazuma.
Portal je preneo integralni tekst pomenutih amandmana.
Prvi amandman glasi: Ponavljajući da je krivica za zločin genocida individualizovana, te se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, vjerskoj ili drugoj skupini ili zajednici u celini.
Drugi glasi: Potvrđujući nepovredivost opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini u svim njegovim odredbama.
Ovim amandmanima, kako su rekli u Vladi, sprečava se svako potencijalno manipulisanje na štetu Srbije i srpskog naroda u smislu bilo kakvih pravnih i političkih reperkusija i onemogućava se narativ ali i namera da se jedan narod proglasi genocidnim.
Drugim amandmanom suštinski se dodatno afirmiše postojanje Republike Srpske u sklopu Bosne i Hercegovine, što je garantovano Dejtonskim sporazumom, s obzirom da su se od pojedinih zvaničnika mogle čuti izjave usmerene protiv RS, objavio je danas portal RTCG.
Podsetimo, već nedeljama su se u javnosti mogle čuti oštre političke i diplomatske prepirke predstavnika Srbije i BiH u vezi sa nacrtom Rezolucije o Srebrenici.
Zemlje sponzori i prvi predlagači rezolucije su Nemačka i Ruanda, a u njenom nacrtu traže da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na srebrenički genocid, počinjen 1995. godine.
Ipak zvaničnici u Beogradu i Banjaluci danima saopštavaju da ta rezolucija treba da posluži za slanje oštrih političkih poruka Srpskoj i Srbiji.
Nacrtom Rezolucije se predlaže da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, osuđuje se negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca odgovornih za ubistvo osam hiljada bošnjačkih muslimana u julu 1995. Članice Ujedinjenih nacija pozivaju na očuvanje sećanja na genocid i kroz obrazovni sistem. Cilj rezolucije je da spreči ponavljanje zločina i revizionizam.
Od srpskih zvaničnika se, međutim, često čuje da je rezolucija politička poruku Srbiji i Srpskoj. Povod je, kako tvrde, protivljenje Zapada međunarodnoj politici Srbije i odnosu prema Prištini, ali i nameri Srpske da održi lokalne izbore po svojim, a ne po izbornim zakonima BiH.
Izvor: Beta