Crta: Nadležna tužilaštva da reaguju na slučajeve falsifikovanja potpisa podrške birača
Posmatračka misija Crte pozvala je u ponedeljak, 27. novembra nadležna javna tužilaštva da hitno i po službenoj dužnosti istraže slučajeve falsifikovanja potpisa podrške birača na više izbornih lista kako bi se, kako kažu, utvrdila istina, zaštitio integritet izbornog procesa i odgovorni priveli pravdi.
"Ukoliko je bilo kršenja zakona, posledice su još teže pošto se sumnje odnose i na neke od listi koje su izborne komisije već zvanično proglasile, pa se biračima ostavlja mogućnost da glasaju za liste koje su na glasački listić stigle pomoću krivičnih dela“, navodi se u saopštenju.
Kako dodaju, nemaju nameru da dovode u pitanje samostalnost u tužilačkom radu i navode da je apsurdna činjenica „da je do sada na lokalnim izborima u Beogradu proglašeno 12 izbornih lista, a da za većinu njih (sedam) postoje navodi o falsifikovanju potpisa podrške građana, kao i za jednu listu na parlamentarnim izborima, što ozbiljno urušava legitimitet izbornog procesa“.
"Tužilaštvo je institucija koja mora aktivnom i brzom reakcijom da spreči ovakve prakse kojima se obesmišljavaju zakonske procedure i urušava poverenje građana u izbore, i to pre izbornog dana. Postojeća zakonska rešenja ne pružaju izbornim komisijama mogućnost da “pauziraju” izborni proces dok tužilaštvo ne utvrdi činjenice, te je hitno tužilačko reagovanje još neophodnije“, navodi se u saopštenju Crte.
Kako kažu, u navedenim slučajevima falsifikovanja potpisa podrške građana reč je o potencijalnim krivičnim delima zloupotrebe tj. neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka građana i falsifikovanja službene isprave.
Oni podsećaju da da su i na parlamentarnim izborima 2016. i 2022. godine zabeleženi slučajevi falsifikovanja potpisa podrške i da su ostali bez sudskog epiloga.
"Na izborima 2022. godine lista Ruski manjinski savez - Milena Pavlović, Pavle Bihali Gavrin (Srpsko-ruski pokret, Srpsko-ruska partija Vukovi, Pokret Grka Srbiza) našla se na glasačkom listiću i nakon javno objavljenih informacija, koje nisu bile predmet interesovanja tužilaštva, a ukazivale su na falsifikovanje potpisa. Takođe, i na parlamentarnim izborima 2016. godine, uprkos tome što je RIK izrazio sumnju da je 15 hiljada izjava građana za sedam podnetih izbornih lista falsifikovano, jedna od njih, lista Republikanske stranke, ipak je završila na glasačkom listiću“, dodaju.
Kako kažu, Crta je već upozoravala na manjkavosti rešenja po kojem se potpisi podrške overavaju u opštinskim i gradskim upravama, kao i na neophodnost da se zakonski preciznije uredi kako izborne liste mogu da nose status manjinskih, u cilju sprečavanja zloupotreba prava na niži broj potpisa podrške i niži izborni prag.
Podsećamo da su u ponedeljak, 27. novembra, članovi Gradske izborne komisije (GIK) ispred izborne liste "Srbija protiv nasilja" saopštili da su kod četiri liste predate za beogradske izbore pronašli falsifikovne potpise podrške građana među kojima su i imena nekih poznatih ličnosti.
Predstavnici izborne liste "Srbija protiv nasilja" naglasili da su ovi potpisi overeni kod opštinskih overitelja i da nikog ne optužuju već traže da tužilaštvo i policija ispitaju slučajeve.
Inače, članovi Gradske izborne komisije (GIK) ispred liste "Srbija protiv nasilja" takođe su podneli u četvrtak, 23. novembra, više krivičnih prijava zbog navodnog falsifikovanja potpisa za manjinsku izbornu listu "Dosta! Evropski put", pokreta koji predvodi Rade Basta.
Republička izborna komisija donela je odluku da će o slučaju nepravilnosti liste "Dosta! Evropski put" obavestiti nadležno tužilaštvo kako bi se utvrdilo da li je reč o krivičnom delu.
Izvor: Crta