Desetine hiljada Jermena traže ostavku premijera zbog dogovora sa Azerbejdžanom

Jermenske vlasti, u potrazi za mirovnim sporazumom kako bi se konačno ublažili višedecenijski teritorijalni sporovi sa Azerbejdžanom, odobrile su povratak pograničnih sela koje je njihova vojska zauzela 1990-ih.

Međutim, ta odluka, koju neki vide kao nepotreban ustupak, nedeljama je izazvala proteste u Jermeniji.

Stanovnici tih pograničnih sela su pre šest dana krenuli peške u Jerevan gde su im se pridružile su im se opozicione stranke, kao i izbegličke organizacije iz enklave Nagorno-Karabah.

Tu enklavu je ponovo zauzeo Azerbejdžan posle kratke ofanzive u septembru, okončavši decenije separatizma i istisnuvši gotovo celokupno jermensko stanovništvo.

Jermenski premijer Nikol Pašinijan, prihvatanjem restitucije pograničnih sela, "prodaje našu teritoriju", rekli su demonstranti.

Nagorno-Karabah je u prvoj polovini 1990-ih godina bio žarište međuetničkog rata posle raspada Sovjetskog Saveza u kojem su i Jermenija i Azerbejdžan bile federalne jedinice.

Taj region je potom bio pod punom kontrolom pobunjenih Jermena sve do rata 2020. godine, kada je Azerbejdžan povratio kontrolu nad nekim njegovim delovima. Taj rat je završen prekidom vatre i raspoređivanjem 2.000 ruskih vojnika u delovima Nagorno-Karabaha koji su ostali pod jermenskom kontrolom.

Međutim, Azerbejdžan je krajem 2022. godine počeo da blokadu regiona, a posle visemesečne nestašice hrane i lekova Azerbejdžan je izveo kratku vojnu operaciju u septembru 2023. godine i naterao Jermene iz Nagorno-Karabaha da potpišu kapitulaciju nakon čega su gotovo svi ti Jermeni - njih oko 100.000 - napustili region za samo nekoliko dana.

Pre azerbejdžanske ofanzive, Jermenija i bivši glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Luis Moreno Okampo optužili su Azerbejdžan da je počinio genocid stvarajući uslove za uništavanje Jermena kao etničke grupe u Nagorno-Karabahu.

Izvor: Beta