Đukić: Predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju nije stavljen ad akta

Đukić Dejanović je u intervjuu za Tanjug rekla da se trenutno radi na još nekim dopunama.

"On će se sigurno u narednom periodu naći u proceduri. Međutim, mi imamo instrukcije i visokog obrazovanja u vezi sa tim kako bi trebalo da izgleda zakon", rekla je Đukić Dejanović na pitanje da li je predlog koji je nedavno povučen iz skupštinske procedure stavljen ad akta.

Na pitanje kako komentariše mogućnost koju je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić da on lično podnese predlog tog zakona Skupštini Srbije, Đukić Dejanović je objasnila da se radi na dopunama.

"To su baš dopune zakona i mi smo predvideli da sa jednim-dva člana zapravo dopunimo postojeći zakon i rešimo ovo pitanje. Suština je da oni fakulteti koji su u svom sistemu akreditacije, u svojim zemljama i po svojim stručnim programima vrlo kvalitetni i gde naša deca odlaze da bi stekla ta znanja i informacije, budu dostupni i da budu kod nas, jer roditelji i mladi ljudi imaju interes", navela je ona.

Komentarišući to što Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) ocenjuje da su predložene izmene zakona problematične i da bi ugrozile kvalitet visokog obrazovanja, ministarka je navela da konkurencija nikada nije smetala kvalitetnim ljudima.

"Da li će se dovođenjem inostranih fakulteta povećati zahtevi u visokom obrazovanju i kod naših kvalitetnih visokoobrazovnih institucija – da. A da li će se na bilo koji način remetiti postojeći sistem dovođenjem – nikako neće. Prema tome, žao mi je, ja volim da se složim sa akademicima, ali prosto moram da budem objektivna", rekla je Đukić Dejanović.

Ona je navela da je ideja da univerziteti koji su na međunarodnim rejtinzima iznad naših ili u rangu kao naši, omogućavaju da oni koji žele mogu pod povoljnijim uslovima da steknu njihove diplome, a da ne odlaze iz Srbije.

"Veliki broj njih kad ode na usavršavanje u sferi visokog obrazovanja, ostane tamo i ide ka profesionalnim postignućima u zemlji u koju je otišao", rekla je Đukić Dejanović.

Govoreći o odlaganju početka primene sistema Zdravitas, ministarka je rekla da je taj sistem izazvao kontroverze u javnosti, iako se u suštini radi o zameni papirne forme određenih podataka elektronskom.

"Od 2017. godine, u okviru fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u osnovnim i srednjim školama, od drugog razreda pa do završetka srednje škole, potrebno je da se deca prate u fizičkom razvoju i kroz određene motorne aktivnosti, u smislu telesne težine, visine, trčanja, brzine trčanja, određenih fizičkih aktivnosti, na primer kvaliteta trbušne muskulature i drugih svojstava. Do sada je to bilo vođeno kroz pedagoške dnevnike", rekla je ona.

Objasnila je da je ideja da kroz platformu Zdravitas ti podaci budu digitalni i da se omogući roditeljima da imaju uvid ukoliko za njihovo dete postoji određena sugestija nastavnika.

"Ni govora o tome da će te podatke imati bilo ko drugi, jer se radi o naročito osetljivim podacima. Dakle, izuzev nastavnika, deteta i roditelja, niko drugi. Ali se stvorila atmosfera da se radi o naročito osetljivim podacima vezanim za zdravlje. Zapravo nijedan element zdravlja, izuzev ovih šest-sedam karakteristika fizičkih deteta i određeni testovni, praćenje testovnih vrednosti bi bilo na toj platformi", rekla je Đukić Dejanović.

Jedan broj roditelja je zainteresovan upravo za ovakav način sticanja informacija o svom detetu, rekla je ministarka i dodala da njima to neće biti ni uskraćeno.

"Ne krećemo danas sa platformom Zdravitas, kako je bilo planirano. Odlažemo je i videćemo kojom brzinom ćemo ići uopšte na ovaj segment realizacije projekta", navela je ona.

Na pitanje na koji način će ubuduće raditi na približavanju tog sistema građanima, Đukić Dejanović je rekla da zavisi od toga kojom će brzinom program prihvatiti deo roditelja koji ga za sada ne prihvataju.

"Po školskim upravama ćemo ići na informisanost roditeljima, na direktne kontakte i mislim da roditelji koji budu već osetili benefite od ovakvog načina rada će i sami učestvovati u promociji ovog načina sticanja informacija o motorici, fizičkom stanju, zdravlju i napredovanju svog deteta", navela je ona.

Đukić Dejanović je istakla i da se neretko pominje da su nastavnici opterećeni administracijom, a da je Zdravitas jedan od načina da se administracija eliminiše.

"Mađarska je čitave dve godine provela da bi došla do primene Zdravitasa, Slovenija više od godinu dana. Očigledno da to čeka i nas", rekla je Đukić Dejanović.

Govoreći o odlaganju početka primene SPIRI sistema za visokoškolske ustanove, ministarka je rekla da je na zahtev fakulteta početak primene pomeren na 1. jul.

Ona je objasnila da čitav sistem obrazovanja i upravljanje sistemom obrazovanja praktično je sastavni deo saradnje Ministarstva prosvete sa Trezorom i sa Ministarstvom finansija, a da sistem SPIRI daje uvod u tokove novca.

"Srednje škole i ustanove studentskog i učeničkog standarda već primenjuju ovaj sistem, a od 1. januara počeće to da čine i osnovne škole. Tražilo je visoko obrazovanje da se to pomeri. Smatrala sam da će to u visokom obrazovanju biti najpre prihvaćeno i da će najbrže biti savladano, ali ima određenih specifičnosti", rekla je ministarka i precizirala da su subjekti fakulteti, a ne univerziteti, tako da ima logike da primena počne 1. jula.

Na pitanje koliko će u idućoj godini biti prostora za povećanje plata prosvetnim radnicima, Đukić Dejanović je rekla da je plan da se bar dva puta godišnje procenjuju mogućnosti da se ispuni glavni zahtev prosvetara – da najniža plata u prosveti bude izjednačena sa prosečnom platom u ostalim segmentima.

"U razgovorima sa reprezentativnim sindikatima ocenjujemo da bar dva puta godišnje u budućnosti, dakle u 2025. godini, negde u junu mesecu i pred novi budžet, dakle pred kraj godine, treba sa sindikatima procenjivati mogućnost da se onaj zahtev koji zapravo ispostavljaju kao jedini potpuno nerealizovan – da najniža plata u prosveti bude izjednačena sa prosečnom platom u ostalim segmentima, da težimo tom cilju u narednoj godini", rekla je ona.

Đukić Dejanović je navela da će svi da dobiju osam odsto povećanja, izuzev prosvetnih radnika i zaposlenih u prosveti koji će dobiti povećanje od 11 odsto.

Podsetimo Vlada Srbije usvojila je na sednici 22. novembra Zaključak o povlačenju iz skupštinske procedure Predloga zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju, jer je ocenjeno da je potrebno obaviti dodatne konsultacije o pitanjima koja su predmet uređivanja ovog zakona.

Premijer Srbije Miloš Vučević je dan ranije najavio povlačenje tog predloga zbog, kako je naveo, "nezapamćenih pritisaka i ucena rukovodstva Univerziteta u Beogradu".  

Nažalost, kako je rekao, "postoje ljudi koji ne žele da naša deca studiraju na stranim univerzitetima i da to mogu u Srbiji, a ne van naše zemlje".

Pre toga 20. novembra Univerzitet u Beogradu je u saopštenju izrazio duboku zabrinutost zbog najavljenih izmena Zakona o visokom obrazovanju i najavio da će, ukoliko Vlada Srbije ne uvaži argumentovane zahteve i predlog tog zakona ne povuče iz skupštinske procedure, preduzeti odgovarajuće mere koje, između ostalog, mogu podrazumevati i privremenu obustavu rada.

"Smatramo da Predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju sadrži suštinske nedostatke koji ga čine neprihvatljivim, a razlozi na kojima počiva predložena dopuna nisu legitimni i svrsishodni i ne mogu se opravdati sa stanovišta interesa i vrednosti obrazovnog sistema naše države", navedeno je u saopštenju koje je potpisao rektor Vladan Đokić.

Izvor: Tanjug