<article>Osnovni scenario kojeg se ECB drži je predviđanje smanjenog ekonomskog rasta, rekla je Lagardova ali je dodala da su neke pretpostavke na kojima se to predviđanje zasniva, poput preostalih zaliha ruskog gasa - "prevaziđene dešavanjima". Predsednica ECB je takođe rekla da će sledeća godina "sigurno biti teška" i da će prva tri meseca 2023. godine "sasvim sigurno biti negativna", s obzirom da ECB veruje "da će i četvrti kvartal 2022. godine takođe biti negativan. Dva uzastopna kvartala negativnih ekonomskih rezultata smatraju se recesijom, a mnogi ekonomisti predviđaju da će evrozona ući u recesiju krajem ove i početkom sledeće godine. Lagardova je, međutim, rekla da prema osnovnom scenariju ECB rast neće postati postati negativan, ali da bi mnogo mračniji, najgori scenario uključivao recesiju u 2023. godine. Prema tom najgorem scenariju, Rusija bi sasvim prekinula dostavu prirodnog gasa Evropi. Prema njenim rečima, osnovni scenario, napravljen pre no što je Rusija prekinula dostavu gasa Nemačkoj kroz gasovod Severni tok 1, previđao rast od 0,9 odsto u narednoj godini, dok mračnije predviđanje ukazuje na pad od 0,9 odsto. Kako je rekla, njeno lično predviđanje je da će stvarne brojke biti "negde između" i da će više toga biti poznato kada ECB u decembru objavi svoja nova predviđanja. Lagardova je pozvala vlade u evrozoni da programe ekonomske pomoći usmere onima kojima je ta pomoć najpotrebnija i dodala da njeno prekomerno deljenje neće pomoći u suzbijanju inflacije. Ruska državna ekonomska kompanija Gasprom koja upravlja dostavom prirodnog gasa Evropi postojano smanjuje dotok ovog energenta, i on sada iznosi tek delić količina koje su isporučivane pre no što je Rusija napala Ukrajinu, a Evropska unija joj zbog uvela sankcije. Evropski zvaničnici smatraju da smanjivanje dotoka gasa predstavlja energetsku ucenu sa ciljem povlačenja podrške Ukrajini i ukidanja sankcija Rusiji. Ponešto ruskog gasa još teče ka Evropi kroz gasovode koji prolaze kroz Ukrajinu i Tursku. Evropa je izloženija ekonomskim posledicama rata u Ukrajini od drugih globalnih ekonomija poput SAD i Kine, i to zato što se Evropa decenijama oslanjala na Rusiju kao svog glavnog snabdevača naftom i gasom.Izvor: Beta</article>

Osnovni scenario kojeg se ECB drži je predviđanje smanjenog ekonomskog rasta, rekla je Lagardova ali je dodala da su neke pretpostavke na kojima se to predviđanje zasniva, poput preostalih zaliha ruskog gasa - "prevaziđene dešavanjima". 
 
Predsednica ECB je takođe rekla da će sledeća godina "sigurno biti teška" i da će prva tri meseca 2023. godine "sasvim sigurno biti negativna", s obzirom da ECB veruje "da će i četvrti kvartal 2022. godine takođe biti negativan. 
 
Dva uzastopna kvartala negativnih ekonomskih rezultata smatraju se recesijom, a mnogi ekonomisti predviđaju da će evrozona ući u recesiju krajem ove i početkom sledeće godine. 
 
Lagardova je, međutim, rekla da prema osnovnom scenariju ECB rast neće postati postati negativan, ali da bi mnogo mračniji, najgori scenario uključivao recesiju u 2023. godine. Prema tom najgorem scenariju, Rusija bi sasvim prekinula dostavu prirodnog gasa Evropi. 
 
Prema njenim rečima, osnovni scenario, napravljen pre no što je Rusija prekinula dostavu gasa Nemačkoj kroz gasovod Severni tok 1, previđao rast od 0,9 odsto u narednoj godini, dok mračnije predviđanje ukazuje na pad od 0,9 odsto. 
 
Kako je rekla, njeno lično predviđanje je da će stvarne brojke biti "negde između" i da će više toga biti poznato kada ECB u decembru objavi svoja nova predviđanja. 
 
Lagardova je pozvala vlade u evrozoni da programe ekonomske pomoći usmere onima kojima je ta pomoć najpotrebnija i dodala da njeno prekomerno deljenje neće pomoći u suzbijanju inflacije. 
 
Ruska državna ekonomska kompanija Gasprom koja upravlja dostavom prirodnog gasa Evropi postojano smanjuje dotok ovog energenta, i on sada iznosi tek delić količina koje su isporučivane pre no što je Rusija napala Ukrajinu, a Evropska unija joj zbog uvela sankcije. 
 
Evropski zvaničnici smatraju da smanjivanje dotoka gasa predstavlja energetsku ucenu sa ciljem povlačenja podrške Ukrajini i ukidanja sankcija Rusiji. 
 
Ponešto ruskog gasa još teče ka Evropi kroz gasovode koji prolaze kroz Ukrajinu i Tursku. 
 
Evropa je izloženija ekonomskim posledicama rata u Ukrajini od drugih globalnih ekonomija poput SAD i Kine, i to zato što se Evropa decenijama oslanjala na Rusiju kao svog glavnog snabdevača naftom i gasom.
Izvor: Beta

Prenosimo

Evropska centralna banka. Foto: European Central Bank/flickr

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Evropska centralna banka očekuje značajno usporavanje poslovnih aktivnosti u evrozoni