Evropski parlament u novom sazivu biće prisutniji na Zapadnom Balkanu
Predsedništvo Evropskog parlamenta (EP) podržalo je uspostavljanje prisustva te institucije na Zapadnom Balkanu, navodi se u novom dokumentu parlamenta i dodaje da bi otvraranje izdvojene kancelarije predstavljao pozitivan signal za region i podržalo ga na putu evrointegracija.
O uspostavljanju nove službe na Zapadnom Balkanu sa ciljem da se bolje prati proces proširenja u regionu, odlučeno je na ovonedeljnoj, poslednjoj sednici EP u ovom sazivu.
"Predsedništvo parlamenta je odlučilo u načelu da će biti ustanovljena kancelarija. O mestu gde bi trebalo da bude njeno sedište Predsedništvo će odlučiti na jesen, nakon konsultacija sa Evropskom službom za spoljne poslove (EEAS)", rečeno je za Dnevni evropski servis agencije Beta u EP.
U dokumentu sa sastanka Predsedništva navodi se da je cilj EP jačanje veza sa regionalnim parlamentima i time unapređenje interparlamentarnih odnosa.
Nadležna služba EP takođe će u bliskoj koordinaciji i interakciji sa delegacijama EU u zemljama regiona obezbediti relevantnu podršku i pomoć za jačanje parlamentarnog nadzora nad pocesom proširenja, na šta je Parlament pozvao u rezoluciji iz decembra 2023.
Kako se navodi, cilj je i podizanje svesti o aktivnostima EP, posebno u vezi sa procesom proširenja EU, kao i pružanje podrške telima Parlamenta koja posećuju region.
Ističe se da pristup EP kandidatima i potencijalnim kandidatima sa Zapadnog Balkana počiva na premisi da je politika proširenja EU najefikasniji instrument Unije za obezbeđenje mira, prosperiteta i osnovnih vrednosti na evropskom kontinentu.
Predsedništvo EP zadužilo je generalnog sekretara da obavi neophodne konsulatacije sa EEAS i vrati mu predmet u dogledno vreme.
EP je inače tokom godina uspostavio bliske radne odnose sa parlamentima na Zapadnom Balkanu, posebno u okviru zajedničkih parlamentarnih odbora i parlamentarnih odbora za stabilizaciju i pridruživanje, kao i kroz prilagođene aktivnosti podrške demokratiji.
Takvi odnosi treba da doprinesu unapređenju demokratije, mira, dijaloga i pomirenja i jačanju demokratske prirode odlučivanja u zemljama regiona, navodi EP.
"U tom kontekstu, uspostavljanje prisustva EP u regionu predstvljalo bi pozitivan signal za region u celini i podržalo bi napore (zemalja regiona) za integraciju (u EU)", naveo je EP.
Status kandidata za EU na Zapadnom Balkanu imaju Albanija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija dok je Kosovo potencijalni kandidat koji se prijavio za članstvo 2022.
Izvor: Beta