Hil: SAD bi želele da čuju šta je dokument koji su potpisale Srbije i Rusija
Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil izjavio je danas da bi SAD želele da čuju pojašnjenje šta je zapravo dokument koji su potpisale Srbija i Rusija tokom zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.
Hil je novinarima, u pauzi regionalnog foruma "Dobro upravljanje i antikorupcijske politike u vremenu geopolitičke neizvesnosti", rekao da su SAD tokom zasedanja UN sa delegacijom Srbije imale "izuzetno dobre i plodne razgovore" o globalnim, ali i "sitnijim" političkim temama.
"Tek nakon toga smo čuli opise tog dokumeta (koji je potpisan) i koji nije javno dostupan", rekao je Hil i poručio da "u ovom trenutku niko ne bi trebalo da potpisuje bilo šta sa Rusijom".
Šef srpske diplomatije Nikola Selaković i njegov ruski kolega Sergej Lavrov potpisali su u Njujorku Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije za 2023-2024.
"Niko i ne potpisuje bilo šta, osim sirotih regruta, mobilisanih za taj rat, agresivni napad jedne zemlje na svog suseda. Zato nam je teško da razumemo postojanje takvog dokumenta ili protokola i očekujemo da ćemo čuti više o tome i da će biti objašnjeno", rekao je Hil.
Dodao je da SAD računaju da Srbija "posmatra širu sliku" i da će ostati na ciljevima koje je sama proglasila: želji da postane članica EU i da diversifikuje svoje izvore snabdevanja energijom "od partnera koji koristi ucene i pritiske".
"Želimo da čujemo šta Srbija želi ubuduće da uradi i da vidimo kakve će odnose razvijati sa zemljom koja je brutalno napala svog suseda, a čak se koristi i pretnjama da će upotrebiti nuklearnu silu. Želimo da shvatimo na čemu se temelje odnosi saradnje Srbije i Rusije", kazao je Hil.
Na pitanje novinara da prokomentariše objavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Instagramu, koji se slikao kako jede boršč u Njujorku, Hil je sa osmehom odgovorio da on u Njujorku obično bira italijansku ili kinesku hranu, ali da svako drugačije bira.
Hil: Veliki deo borbe protiv korupcije je u stvari borba protiv međunarodnog kriminala
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Kristofer Hil izjavio je danas da su SAD i Evropska unija veoma jasne po pitanju borbe protiv korupcije, kao i da je "veliki deo borbe protiv korupcije u stvari borba protiv međunarodnog kriminala".
Hil je na otvaranju regionalnog foruma "Dobro upravljanje i antikorupcijske politike u vremenima geopolitičke neizvesnosti" u hotelu Metropol rekao da je "ponosan na saradnju sa srpskom policijom i pravosuđem", kao i da SAD "žele da vide više izručenja kriminalaca koji se možda kriju ovde".
"Ovo je veliki prioritet za moju ambasadu i zemlju, i radimo zajedno sa EU i Srbijom. Borba protiv korupcije je osnovna potreba države sa kojom sarađujemo. I EU je bila jasna da je borba protiv korupcije i njeno smanjenje osnovna prilikom prijema novih članova", kazao je Hil.
Ocenio je da svetski indeksi pokazuju da je "Evropa uradila dobar posao po pitanju korupcije", kao i da je u toj borbi važna i uloga i neprestana kontrola od strane organizacija civilnog sektora jer su "neke od najgorih vlada formirane tako što su tvrdile da se bore protiv korupcije i na tome dobile podršku građana".
"Borba protiv korupcije nije borba loših ljudi protiv dobrih ljudi. Uglavnom je borba dobrih institucija protiv loših institucija. Nijedna demokratija ne može biti uspešna bez jakih institucija", rekao je Hil.
Ambasador EU u Srbiji Emanuel Žofre je rekao da indeks percepcije korupcije u Srbiji stagnira, dok se "zemlje članice Evropske unije po ovom indeksu pokazuju nešto bolje", što je prema njegovim rečima "pokazatelj da nešto dobro rade".
Žofre je rekao i da je po istraživanju, na pitanje u čemu žele da vide najveći progres, 50 odsto građana Srbije odgovorilo da je to korupcija.
"Ohrabrujemo novu Vladu Srbije, koja treba da se formira, da usvoji novu antikorupcijsku strategiju", rekao je Žofre i dodao da se među pozitivna dostignuća u borbi protiv korupcije ubrajaju promene dela Ustava koje se odnosne na nezavisnost pravosuđa, nakon referenduma na kome su se građani o tome izjasnili.
On je dodao da EU ohrabruje Srbiju, odnosno novu vladu, "da usvoji i sprovede čitav niz pravosudnih zakona", kao i da će EU nastaviti da daje podršku Srbiji u borbi protiv korupcije.
Dodao je da pomoć EU u sprovođenju projekata Ministarstva pravde iznosi 30 miliona evra, dok je još 18 miliona evra opredeljeno za stručnu savetodavnu podršku oko ispunjavanja uslova iz pretpristupnih poglavlja 23 i 24, na putu ka pridruživanju EU.
"Borba protiv korupcije je ključni zajednički interes i građana i biznisa. Građani su svesni da korupcija uništava društvo. Poslednje analize Agencije za borbu protiv korupcije pokazuju da nisu postignuti očekivani efekti", rekao je Žofre i dodao da je borba protiv korupcije posebno važna u trenutku ruske agresije na Ukrajinu.
On je naveo da je prema bodovanju organizacije "Transparentnost Internacional" Srbija 2012. godine imala 39 od 100 mogućih bodova po pitanju borbe protiv korupcije, a da je 2021. imala 38 bodova.
Na forumu se obratio i direktor Centra za međunarodnu saradnju iz Severne Makedonije Aleksandar Kržanovski, koji je ocenio da borba protiv korupcije u zemljama jugoistočne Evrope stagnira ili nazaduje, kao i da se "ne dešava često da u tim zemljama neko zbog korupcije završi u zatvoru".
Kržanovski je istakao da je jedna od posledica korupcije to što mladi napuštaju zemlje u kojima je korupcija rasprostranjena, kao i da su evropske integracije "najveća pokretačka snaga" u borbi protiv korupcije.
Forum "Dobro upravljanje i antikorupcijske politike u vremenima geopolitičke neizvesnosti" organizovala je regionalna mreža 14 nevladinih organizacija za bornu protiv korupcije SELDI.
Izvor: FoNet