Inicijativa "Pojas i put": Da li se kinesko kockanje vredno milijarde dolara isplatilo?

Kina organizuje ogromni samit kako bi proslavila jedan od svojih najvećih eksperimenata u povezivanju sa svetom: Inicijativu Pojas i put (BRI).

Kamere za nadzor na međunarodnom aerodromu Peking Capital u Pekingu, foto: Tanjug/ Parker Song/Pool Photo via AP

Zvaničnici i lideri iz celog sveta nalaze se u Pekingu na samitu na visokom nivou povodom obeležavanja 10. godišnjice BRI. Došli su predsednik Rusije Vladimir Putin i mađarski premijer Viktor Orban, a prisustvovaće i talibanska vlada. Kineski mediji prepuni su izveštaja o dostignućima BRI-a, uključujući šestodelni dokumentarac na državnoj televiziji.

Putin u Kini da ojača antizapadnu koaliciju

Politika predsednika Si Đinpinga “Pojas i put” ima za cilj da Kinu približi svetu kroz investicije i infrastrukturne projekte. Sa neviđenom količinom gotovine upumpane u skoro 150 zemalja, Kina se hvali da je transformisala svet – i to nije bilo pogrešno.

Ali veliko kockanje Pekinga nije u potpunosti prošlo onako kako se nadao. Da li je vredelo?

Ekonomski uspeh 'Win-Win'?

Od trenutka kada je “Pojas i put” predstavljen 2013. u poređenju sa drevnim Putem svile, bilo je jasno da Kina ima velike ambicije.

“Pojas“ se odnosi na kopnene rute koje povezuju Kinu sa Evropom preko Centralne Azije, kao i sa Južnom Azijom i Jugoistočnom Azijom; dok “put“ označava pomorsku mrežu koja povezuje Kinu sa glavnim lukama preko Azije do Afrike i Evrope.

Počelo je velikim državnim ulaganjem u infrastrukturu u inostranstvu. Veći deo od procenjenih milijardu dolara uloženo je u energetske i transportne projekte, kao što su elektrane i železnica.

Peking je ovo reklamirao kao ekonomsku dobit - rekao je drugim zemljama da će ove investicije stimulisati razvoj, dok je kod kuće “prodao” BRI kao način da pomogne kineskim kompanijama, podstakne ekonomiju i poboljša reputaciju zemlje.

Inicijativa je ipak imala je ograničen uspeh u ispunjavanju nekih ciljeva, kao što je internacionalizacija juana i rešavanje problema prevelikih kapaciteta kineskih kompanija.

Ali Kina je požnjela ogromnu ekonomsku korist u trgovini. Niz sporazuma je omogućio pristup većem broju resursa kao što su nafta, gas i minerali, posebno pošto se fokus BRI proširio na Afriku, Južnu Ameriku i Bliski istok. U protekloj deceniji između Kine i zemalja BRI trgovano je sa oko 19,1 milijardi dolara robe.

“Radi se o tome da kineska državna preduzeća idu u inostranstvo... kako bi pomogli da se olakša protok resursa koji su potrebni Kini. Radi se i o širenju i razvoju izvoznih tržišta kao alternativa liberalnom razvijenom svetu“, rekao je Džejkob Gunter, viši analitičar Merkator instituta za kineske studije. 

Ova diversifikacija je postala ključna u trenutku kada se Kina suočava sa većim tenzijama sa Zapadom i njegovim saveznicima.

 Uzmimo na primer soju. Kina, najveći svetski uvoznik, nekada se uveliko oslanjala na SAD u snabdevanju. Ali carinski rat sa Vašingtonom primorao je Peking da se okrene južnoameričkim izvorima, posebno Brazilu, za koji se procenjuje da je najveći primalac sredstava BRI u regionu.

Gasovodi iz centralne Azije i Rusije – i uvoz nafte iz Rusije, Iraka, Brazila i Omana – smanjili su kinesku zavisnost od Japana, Južne Koreje i SAD, prema Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS).

Diplomatija 'dužničke zamke'

Pošto je postala zajmodavac prvog reda za mnoge zemlje sa niskim ili srednjim prihodima kroz BRI, Kina je sada najveći svetski međunarodni kreditor.

Prave razmere duga – za koje se smatra da su najmanje stotine milijardi dolara – nisu poznate. Mnogi zajmovi, koje daju i javni i privatni zajmodavci, obavijeni su velom tajne.

Sada, od Šri Lanke i Maldiva do Laosa i Kenije, zemlje se bore sa BRI dugom. Ovo stavlja kinesku vladu u tešku poziciju.

Kriza sa nekretninama i liberalno zaduživanje lokalnih vlasti već su stvorili “dužničku bombu“ u zemlji – procenjuje se da će ona dostići trilione dolara. Usporena ekonomija posle kovida i rekordna nezaposlenost mladih samo su sve to dodatno podstakli.

Kina je restrukturirala BRI zajmove, produžila rokove i izdvojila oko 240 milijardi dolara kako bi pomogla zajmoprimcima da izvrše plaćanja na vreme. Ali je odbila da poništi dug.

“Kina se istovremeno angažuje u otpisu duga u inostranstvu dok domaća ekonomska pitanja nisu u potpunosti rešena – biće politički izazov objasniti to unutar zemlje“, rekao je Kristof Nedopil, direktor Zelenog centra za finansije i razvoj (GFDC), koji prati BRI potrošnju.

To je narušilo reputaciju Pekinga. Neki kritičari optužuju Kinu da se upušta u “diplomatiju dužničke zamke“ tako što je namamila siromašnije zemlje da se prijave za skupe projekte kako bi Peking na kraju mogao da preuzme kontrolu nad imovinom stavljenom kao zalog. Ovo je bila optužba SAD za kontroverzni projekat luke Hambantota u Šri Lanki.

Mnogi analitičari tvrde da postoji malo dokaza za ovo, ali je pojačalo strahove da Peking koristi BRI da podriva suverenitet drugih zemalja.

Kina je takođe kritikovana zbog svojih takozvanih “skrivenih dugova“ – vlade ne znaju koliko su njihove institucije izložene zaduživanju, što otežava zemljama da odmere troškove i koristi BRI.

Tokom godina BRI projekti su takođe optuživani da stvaraju rasipničke “bele slonove“, podstiču lokalnu korupciju, pogoršavaju ekološke probleme, iskorišćavaju radnike i ne ispunjavaju obećanja o donošenju poslova i prosperiteta lokalnim zajednicama.

Jedna nedavna studija istraživačke laboratorije Aid Data otkrila je da se više od trećine projekata suočava sa takvim problemima. Sve veća reakcija navela je neke zemlje poput Malezije i Tanzanije da otkažu BRI ugovore.

“Loše upravljanje rizikom i nedostatak pažnje prema detaljima i koheziji kineskih zajmodavaca i kompanija delimično su krivi za sve to”, smatra Savet za spoljne poslove.

 Međutim, istraživački centar i drugi posmatrači su istakli da su zemlje dužnici takođe krive, bilo za požurivanje sa poslovima bez odgovarajućeg planiranja ili loše upravljanje finansijama kao u slučaju Hambantota.

Posmatrači takođe kažu da Kina daje resurse sa manje obaveza, što je manje opterećujuće od ponuda globalnih zajmodavaca ili Zapada.

“Kina se pojavljuje sa pristupom “sve na jednom mestu“: Ovde su naše banke i kompanije i radimo sve od početka do kraja, a ako danas potpišete, mi ćemo tu prugu završiti i to će biti urađeno na vreme, baš kao da vodite kampanju za sledeće izbore”, istakao je Ginter.

“Ogromna je prodajna prednost reći da to možete da uradite za jednu do tri godine sa vrlo malo papirologije. Možda će biti malo prljavo i možda će biti kršenja radnih prava, ali vaša železnica će biti završena.“, naglašava on.

 Diplomatska pobeda

Ipak, Kina je ispunila jedan od svojih najvećih ciljeva - proširila je svoj uticaj.

Kina nije stvorila veze samo preko železnica i autoputeva. Peking projektuje meku moć i pozicionira se kao lider na globalnom jugu, plaćajući hiljade kineskih univerzitetskih stipendija, programe kulturne razmene i Konfucijeve institute. Proširenje trgovinskog bloka Brics takođe je pripisano Kini.

Pev Research je otkrio da u protekloj deceniji mnoge zemlje sa srednjim dohotkom imaju sve povoljnije stavove prema Kini, uključujući Meksiko, Argentinu, Južnu Afriku, Keniju i Nigeriju.

Gunter je primetio da sve više zemalja na globalnom jugu ne želi da bira strane u rivalstvu između SAD i Kine. 

“Kina nije skrenula mnoge zemlje sa zapadne orijentacije, ali činjenica da je pomerila iglu u sredinu – to je već ogromna diplomatska pobeda Pekinga“, rekao je on.

Ali posmatrači su takođe izrazili zabrinutost zbog moguće ekonomske prinude, gde se strane vlade osećaju pod pritiskom da prate plan Pekinga ili rizikuju da Kina povuče investicije.

Jedna studija Aid Data-a o zajmovima kineskih državnih subjekata stranim vladama otkrila je ugovorne klauzule koje “potencijalno dozvoljavaju zajmodavcima da utiču na unutrašnju i spoljnu politiku dužnika“.

 U UN je Kina “uterala druge države u privremene koalicije“ kako bi se suprotstavila merama koje su kritične prema Pekingu, dok je učešće u BRI navelo nekoliko članica EU da blokiraju ili razvodnje politike kritične prema Kini, istakao je IISS.

 Naučni centar je takođe saopštio da je BRI postao jedan od kineskih “glavnih instrumenata“ u njenoj diplomatskoj izolaciji Tajvana. Mnoge nacije koje su u protekloj deceniji promenile stavi i priznaju Tajvan kao deo Kine primaoci su sredstava BRI, napominje se.

U jugoistočnoj Aziji, Kambodža se dosledno opire osudi kineskih akcija u Južnom kineskom moru, dok su Laos i Tajland kritikovani zbog hapšenja ili dozvoljavanja otmice kineskih aktivista koje traži Peking.

'Malo i lepo'

Kina sada priznaje da neke stvari moraju da se promene.

Peking propoveda mantru „malo i lepo“ gde, kroz projekte sa niskim ulaganjima i visokim prinosima, BRI može imati više značaja.

Primeri koje navode državni mediji uključuju programe tkanja bambusa i ratana u Liberiji, projekte tehnologije biogasa u Tongi i Samoi i promovisanje tehnologije uzgoja pečuraka na Fidžiju, Papui Novoj Gvineji i Ruandi.

Kina je takođe najavila novi “digitalni put svile“ fokusiran na telekomunikacije i digitalnu infrastrukturu. Analitičari kažu da bi to bio održiviji tok profita za kineske kompanije, dok bi se smanjio uticaj zapadnih zabrana na kinesku 5G opremu.

Ovom novom strategijom Kina je smanjila finansiranje. Nametnula je ograničenja za spoljno kreditiranje kineskih banaka, a investicioni poslovi su sada skoro 50% manji nego pre pet godina, prema analizi GFDC. Takođe se udaljila od toga da bude jedini kreditor u BRI i pokrenula platformu na kojoj druge zemlje i međunarodne banke mogu da pozajmljuju novac.

Ali Peking ima još veće planove za BRI, koji sada proglašava kao temelj “globalne zajednice zajedničke budućnosti“.

U dve bele knjige objavljene ovog meseca, Peking je rekao da će njegov oblik globalizacije biti pravedniji, inkluzivniji i manje osuđujući od onog koji vode “hegemonične” zapadne sile koje traže “igru sa nultom sumom”.

“BRI je javni put otvoren za sve, a ne privatna staza u vlasništvu bilo koje strane“, navodi se u knigama. 

Daleko od toga da Peking traži dominaciju, kako kažu kritičari, već Kina tvrdi da “pomaže drugima da uspeju dok traži svoj uspeh“.

Stav Kine je da je "sada globalizacija u opasnosti. Zapad, u ime 'de-rizika', zapravo je 'de-Kineski rizik'", rekao je Vang Jivej, profesor koji proučava BRI na Univerzitetu Renmin Kine. Glavni izazov je “ kako BRI može izgraditi međusobnu povezanost i izbeći novi hladni rat”.

 Pekinški eksperiment vredan milijarde stvorio je moćno oruđe za vršenje uticaja. Ali pitanje je da li svet želi svetski poredak predvođen Kinom.

Izvor: BBC