Istraživanje: Samo oko 40 odsto mladih u Srbiji bi se izjasnilo da je za članstvo u Evropsku uniju
U Srbiji su dezinformacije o evropskim integracijama izuzetno zastupljene, kao i u Severnoj Makedoniji, a u Albaniji su prisutne samo u kontekstu rivaliteta među partijama, rečeno je danas na konferenciji "Mladi sa Zapadnog Balkana između regionalne saradnje, dezinformacija i (političke) participacije" Fondacije za otvoreno društvo Zapadni Balkan.
Na konferenciji su predstavljeni rezultati istraživanja Regionalnog programa mobilnosti i liderstva mladih koji je omogućio da 19 mladih istraživača iz Albanije, Severne Makedonije i Srbije razviju ideje u šest oblasti: regionalna saradnja, evropske integracije, obrazovanje i zapošljavanje, migracija mladih, politička participacija i aktivizam mladih, kao i na temu digitalne i zelene transformacije.
Članica istraživačkog tima koji je radio na projektu "Borba protiv dezinformacija o evropskim integracijama u medijima" Aleksandra Veljović izjavila je da je poražavajuće to što ako bi se sada održao referendum o ulasku Srbije u Evropsku uniju, samo oko 40 odsto mladih bi se izjasnilo da je za članstvo, dok je taj broj u Severnoj Makedoniji oko 68 odsto i u Albaniji preko 85 odsto.
Veljović je navela da su pokušali da stupe u kontakt sa relevantnim instutucijama, poput Ministarstva informisanja i Ministarstva za evropske integraracije, ali da nisu uspeli i da bi voleli kada bi njihovi predstavnici pogledali rezultate istraživanja.
Govoreći o razlikama u stavovima prema EU, ona je navela da u Srbiji oko 40 odsto ispitanika misli da Srbija neće nikada ući u EU, dok više od 40 odsto ispitanika iz Albanije očekuje ulazak u EU do 2030.
Antonio Grujevski, arhitekta i član tima koji je radio na projektu "Nedostatak znanja o zelenoj tranziciji među mladima u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji" izjavio je da će klimatske promene i veštačka inteligencija biti najveći izazovi 21. veka, zbog čega mladi sa ovih prostora moraju da se informišu i spreme za to, jer Zapad i EU uveliko rade na tome.
Grujevski je naveo da ne samo mladi, već i predstavnici institucija ne znaju ništa o zelenoj tranziciji, ocenivši da im nedostaje edukacija, koja se može steći samo edukacijom u zapadnim država.
On je poručio da je Srbija naprednija od Albanije i Severne Makedonije, jer je otvorila taj klaster pregovora sa EU, ali da je bilo najteže doći do mladih iz Srbije.
Na panelu "Migracije i mogućnost zaposlenja: Da li da odem ili ne?", studentkinje Univerziteta u Beogradu Isidora Petković i Natalija Žunić govorile su o ulozi karijernog savetovanja i programa stažiranja i tranziciji studenata sa univerziteta u radni odnos i o migracijama i odliva mladih.
Petković je navela da institucije ne pružaju mogućnost prakse mladima, kao i da čak i kada im se omogući praksa ili stažiranje, mladi nemaju mentora i podršku i rade samo tehničke poslove.
Institucije su bile zatvoreno, nismo mogli da dođemo ni do javnih podataka, rekla je Petković.
Ona je podsetila da je stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji 28,4 odsto, ocenivši da bi saradnja institucija i mladih mogla da pomogne rešnju tih problema.
Petković je navela program "Moja prva plata" kao primer dobre prakse.
Natalija Žunić je govorila o tome kako je u redu otići, ako je u pitanju cirkularna migracija, kao i da je najveći razlog vraćanja mladih, prisustvo njihove porodice u Srbiji.
Ona je izjavila da čak 40 odsto mladih istražuje infromacije o papirologiji i vizama potrebnih za odlazak, ocenivši da je jedina olakšavajuća okolnost to što je teško doći do tih papira.
Izvor: FoNet