Izveštaj Evropske komisije o Srbiji: Politički pritisak na sudstvo i dalje visok, pritisci na medije zloupotrebom tužbi

Srpski pravosudni sistem prolazi kroz značajne reforme kako bi se ojačala nezavisnost sudstva. U toku je sprovođenje ustavne reforme, koja uključuje izmene zakona o sudijama i tužiocima, kao i uvođenje novog žalbenog postupka pred Ustavnim sudom za imenovanja sudija, navodi se u Izveštaju. Uprkos ovim koracima, dodaje se, politički pritisak na sudstvo i dalje je visok, a veliki broj slobodnih mesta za sudije i tužioce ostaje nepopunjen. Efikasnost pravosudnog sistema pokazuje pozitivan trend u građanskim, privrednim i krivičnim predmetima, dok su ozbiljni izazovi prisutni u administrativnim slučajevima i ustavnim žalbama, ocenjuje EK u Izveštaju.

U izveštaju EK se podseća da srpski pravosudni sistem poslednjih godina prolazi kroz suštinsku reformu. Implementacija ustavne reforme za jačanje nezavisnosti pravosuđa je, kako navodi Evropska komisija (EK), u toku, a trebao bi da uslede izmene zakoni za njeno sprovođenje.

U Srbiji još uvek ne postiji sveobuhvatan sistem upravljanja sudovima koji povezuje predmete preko sudova i tužilaštava.  

Potrebno unaprediti vođenje istraga u slučajevima visoke korupcije

Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period 2023-2028. godine i prateći akcioni plan još nisu usvojeni, konstatuje se. Pravni okvir za borbu protiv korupcije uglavnom je uspostavljen, ali nedostaci u praksi ostaju. 

"Iako je većina oblika korupcije kriminalizovana, potrebno je unaprediti vođenje istraga, optužnica i konačnih presuda u slučajevima visoke korupcije. Tužilaštvo za organizovani kriminal je potkapacitirano, nema dovoljno osoblja, što stvara rizik od politički motivisanih mešanja u istrage i gonjenja visoke korupcije", stoji u Izveštaju.

Nedostaci, uočava se, postoje i kada je reč o imovinskim kartama funkcionera i finansiranju političkih partija. Uredba o lobiranju je ograničena po obimu, a u srpskom zakonodavstvu zaštita uzbunjivača još uvek nije usklađena sa pravnim tekovinama EU, dodaje EK.

U Izveštaju se navodi da su javne nabavke u Srbiji, oblast visokog rizika od korupcije, posebno u pogledu slučajeva koji su izuzeti iz Zakona o javnim nabavkama. 

Funkcioneri i institucije često odbijaju da daju informacije od javnog značaja 

Zakoni o medijima su izmenjeni 2023. godine, kako bi se uskladili sa standardima Evropske unije. Ipak, potrebne su dodatne izmene za punu usklađenost, dodaje se. 

"Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne ispunjava u potpunosti svoj mandat za očuvanje medijskog pluralizma i profesionalnih standarda, a zabrinutost postoji i zbog njegove nezavisnosti. Savet za štampu prati usklađenost štampanih medija sa etičkim kodeksom novinara Srbije. Mere za unapređenje transparentnosti vlasničkih struktura i oglašavanja iz državnih resursa još nisu u potpunosti implementirane. Imajući u vidu pritužbe o pristrasnosti javnih servisa, trebalo bi rešiti pitanja njihove uređivačke autnomije i pluralizma", poručuje se u izveštaju.

U Izveštaju se navodi da se novinari u Srbiji i dalje suočavaju sa čestim odbijanjem institucija i funkcionera, da obelodane informacije od javnog značaja ili od njih uopšte ne dobijaju odgovore. Bezbednost novinara u Srbiji je i dalje izvor zabrinutosti - rastu pritisci na medije zloupotrebom podnošenja tužbi pred sudovima, smatra EK.  

Ograničena efikasnost parlamenta

Sposobnost parlamenta da osigura neophodne provere i ravnoteže ograničena je problemima efikasnosti, autonomije i transparentnosti, uključujući nadzor izvršne vlasti i zakonodavnog procesa, ocenjeno je. Kako se navodi u dokumentu, proces javnih konsultacija treba dodatno ojačati. 

Konstatuje se i da su četiri mesta u Ustavnom sudu i dalje nepopunjena. Postoje tri nezavisna tela za zaštitu osnovnih prava (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti),, ali nije uvek jasno kako se postupa po njihovim preporukama, dodaje se u Izveštaju.

U dokumentu piše kako organizacijama civilnog društva nedostaje okruženje, koje omogućava njihovo osnivanje, rad i finansiranje.

Izveštaj Evropske komisije jasno pokazuje da su reforme u Srbiji u toku, ali da je potrebno dodatno raditi na jačanju pravosuđa, borbi protiv korupcije, medijskoj slobodi i parlamentarnom nadzoru. 

Izvor: Insajder